Могу ја да разумем оне који посте повременео (због здравља, било чега), али такво буквално "робовање" обичајима не могу... У тачно утврђеном интервалу...

То је суштина навођења на мисли да је у животу све предодређено и да скоро ништа не зависи од нас самих, а ја то једноставно не могу прихватити...

e kukala nam majka ako se posti zbog zdravlja.
Malidebeli svaka cast, nemam reci. Jbg ko je rodjen u titovo vreme tesko se mogao vaspitavati u hriscanskom duhu.
Znam da ne ide uvek savrseno, juce na liturgiji koliko god sam zeleo ostati dosledan pravilima liturgije nisam uspeo a da se ne iznerviram jer naprosto mi nije jasno kako mogu dve devojke prvo da stoje na muskoj strani uz komentarisanje upuceno popu ajde skrati, gle poceo ponovo, ne mogu da verujem a sve to mirno gledaju roditelji. Pa doslo mi je da ih prebijem...ali kao sto rece mozda ce shvatiti sve blagodeti nase vere!

Joj cuti, ne znas kakav sam gresnik.
Sveti Oci kazu da trpljenjem spasavamo svoje duse, tako da.. ne sekiraj se brate, no trpi, nizi vence i uzivaj..  

I sta smo zakljucili!

još smo u razvoju po pitanju vere i verovanja

Трба имати у виду у каквом смо времену живели,мада ни сад није боље стање.Хвала Богу народ се враћа у Цркву.Добро дела су далеко од онога што треба да буде.Али даће Бог.Поправиће наш народ.Када прође све ово што је св.Николај прореко

Хај, шта се оно чује из даљине:
Дал су вјетри, дал су вихорови,
Ил шуморе горе јаворове,
Ил са земљом трава разговара,
Ил певају на небеси звезде?
Нит су вјетри, нит су вихорови,
Нит шуморе горе јаворове,
Нит са земљом трава разговара,
Нит пјевају на небеси звезде,
Но се служи Света Литургија
У небесном царству Христовоме.
Службу служи Јован Златоусте
И са њиме три стотин владика,
Све владика земних мученика
И три хиљад часних свештеника,
Свештеника Божјих угодника.
Ђаконује Ђаконе Стеване
И са њиме свети Лаврентаје.
Свети Павле чита Посланије,
Свети Лука свето Јеванђеље,
Крсте држи царе Константине
А рипиде свети стратилати
Димитрије и с њим Прокопије,
Георгије и с њим Јевстатије
И остали многи стратилати.
Огањ носи Огњена Марија,
Тамјан пали Громовник Илија
А Крститељ водом покропљава.
Херувими поје Херувику
А цар славе седи на престолу
Лицем својим небо осветљава.
С десна му је света Богомајка
Огрнута звјезданом порфиром
Свети Сава жетал придржава,
А народа ни броја се не зна,
Више га је но на небу звјезда.
Измјешани свеци с анђелима
Па се не зна ко је од ког љепши.
Кад се света литургија сврши
Светитељи Христу прилазили
И пред њиме поклон учинили,
Најпоследњи Светитељу Саво
И са Савом Срби светитељи.
Свети Саво метаније прави,
Ал се не хте светац да усправи
Већ остаде на земљи лежећи.
Тад прилази света Богомајка
Да подигне Светитеља Саву,
Јер јој Саво Хиландар посвјети,
Ал се Саво диже на кољена
И даље се дићи не хоћаше
Већ остаде пред Христом клечећи.
Благи Христос Саву миловаше
Од милоште вако му збораше:
"Чедо моје Немањићу Саво,
Што си ми се тако растужио,
Никад тако ти плакао ниси,
Ниси тако плако за Косовом
Кад је Српско потамњело царство
Потамњело царство и господство
Казуј мени, моје чедо драго,
Како стоји сада Србадија:
Како стоји вјера у Србаља,
Јесу л Срби кано што су били
Или су се Саво измјенили,
Поју ли ми многе литургије,
Дижу ли ми многе задужбине.
Кано некад у време Немање
И сина му Светитеља Саве,
И славнога Милутина краља
И Стевана милог ми Дечанца,
И Лазара мог мученика
И Милице славне Љубостињке,
Ангелине мајке Крушедолке,
И осталих цара и књегиња,
Да л се и сад тако Бог поштује,
Да л Србијом свете пјесме брује,
Јеванђеље да л се моје шири,
Српска земља да л тамјаном мири,
Светли ли се образ у Србина
Пред људима и пред анђслима,
Великаши да л праведно суде,
Богаташи да ли милост дјеле,
Да л суседа сусед оправдава,
Да л нејаког јаки подржава,
Поштује ли млађи старијега,
Да л дјевојке држе дјевојаштво,
Да л попови по светињи живе,
Калуђери да л за народ клече,
И да л греју пештере сузама
И за народ топлим молитвама.
Да ли народ недјељу светкује,
Да л празником цркву испуњује?
Казуј мени, дични свститељу,
Српског рода други спаситељу
Каква ти је голема невоља
Те ти рониш сузе низ образе,
Пјесму неба плачем завршаваш?"
Тад говори Светитељу Саво:
"О Господе, велики и силни,
Пред киме се тресу херувими,
Има л ишта теби непознато?
Та ти видиш срце у човјеку
И познајеш најтајније мисли.
Видиш црва под кором грмовом.
Под каменом гују отровницу
На дну мора свако зрно пјеска.
Не могу се од тебе сакрити.
Тамних људи тамна безакоња,
Због којих си на крсту висио;
Али твоја љубав све покрива,
Из љубави незнаније јављаш,
Из љубави ти о знаном питаш,
Да ти кажем што ти боље знадеш.
Нису Срби кано што су били.
Лошији су него пред Косовом,
На зло су се свако измјенили.
Ти им даде земљу и слободу,
Ти им даде славу и побједу,
И државу већу Душанове,
Ал даром се твојим погордише,
Од тебе се лицем окренуше.
Господа се српска изметнула,
На три вјере оком намигују,
Ал ниједну право не вјерују,
Православље љуто потискују.
Одрекли се српскога имена,
Одрекли се својих крсних слава,
Свеце своје љуто увредили.
А ко диже цркву задужбину,
Не диже јс Теби него себи.
Цркве дижу да их виде људи,
Цркве дижу, Богу се не моле,
Нит Божији закон испуњују.
Великаши правду погазили,
Богаташи милост оставили,
Не поштује млађи старијега,
Но се млађи паметнији гради,
Нит нејаког јаки подржава,
Већ га ломи док га не саломи,
Нит сусједа сусјед оправдава,
Већ се куне криво за неправду,
Због блатњаве земље од аршина.
Свештеници Вером ослабили,
Нит дјевојке држе дјевојаштво,
Свилу носе грехом се поносе,
Млади момци поштењу се смију,
А свој разврат ни од ког не крију,
Нити народ за недјељу мари,
Ни за празник ни обичај стари,
Нит празником црквс испуњује,
Празне цркве ка пећине пусте,
Празне душе, па празне и цркве;
Свуд се црни црно беззакоње.
Стид ме једе и стид ме изједе.
Због гријеха народа мојега,
Што и мене држиш близу себе.
Зато плачем мој Предраги Спасе,
Вјечност ми јс кратка за плакање,
Волио бих и у паклу бити,
Само Срби да сс Богу врате".
Мирно Господ саслушао Саву,

divni stihovi joco,   

ajde još pošalji nastavak ako ima, rado ću ga pročitati 

Teška vremena i muka čoveka vraćaju veri.

Ne stavljam znak jednakosti između odlazaka u Crkvu i vere, naročito u ovim vremenima.
 
Ubeđena sam da će jednog dana i to doći , da će u Crkvu odlaziti samo oni koji veruju.

Još su pomešana vremena življenja socijalizma i tajkunizma. Žalosno , ali pocepana je i duša i ličnost prosečnog građanina bio vernik ili nevernik.

CG - to podvajanja na musku i zensku stranu postoji samo u srpskim crkvama i po mnogim drugim pravoslavcima a posebno Grcima (kod njih to neces naci) ubija sustinu crkve koja treba da spaja ljude a ne da ih razdvaja.

Drugo - tim prebijanjem si bas pokazao pravu stranu svog hriscanskog odgoja. Ljubi te pokojni Tito.

Не бих да улазим у моје личне фрустрације у појединим моментима. Него ајде сад 
Што се тиче одвајања на мушку и женску страну сам се први пут сусрео у Крушевцу, доле на КиМ тога није било.
И да не заборавим ја нисам син Титовог времена а и да јесам моја породица је била везана за цркву тачније Пећку патријаршију, тако да чика Тиле свеједно не би могао утицати на било какав мој одгој.