Бацамо, а не знамо колико

У бившој Југославији рачунало се да се 250.000 тона пшенице баци кроз хлеб





Храна се, сасвим извесно, баца и код нас као, уосталом, свуда у свету. Међутим, подаци из истраживања једног британског института да чак половина произведеног оде у смеће звучепрејако и отуда многи у њих сумњају.

Ни Србија није изолована од света па и за њу важи да храна заврши у смећу због строгих рокова продаје, велике понуде, лошег складиштења.Колико пута су у новинама осванули наслови да произвођачи чувеног футошког купуса, због ниске цене, нису имали интерес да га секу, већ су њиву једноставно с њим и заорали.

Колико се хране код нас баци мерено према укупној производњи? На ово питање нема прецизног одговора већ само посредног.

Милан Простран, саветник у одбору за аграр у Привредној комори Србије каже даподатке о бацању чак половине у свету произведене хране треба прихватити с резервом. Вредност пољопривредне производње у 2012. години у Србији је била, после пада од 17,5 одсто, око 3,6 милијарди евра, а годину дана пре тога око пет милијарди евра. Тврдње да би ми, при овако ниском стандарду, када храна однесе, половину породичног буџета, могли да на тај начин бацимо и једну или две милијарде евра једноставно се не могу прихватити.

– Цена хране је последњих година знатно повећана и зато сумњам у такве оцене. Богате земље воде рачуна да се храна не баца и то је део њихове културе. Колико је храна поскупела последњих година види се само по цени пшенице која је код нас у 2009. години коштала девет динара по килограму, а сада је 30 динара са ПДВ-ом. Храна је поскупела и зато што су у свету нарушени биланси хране због производње биогорива. Житарице се користе у производњибиоетанола, а уљарице за биодизел – каже наш саговорник.

Када се говори о бацању мисли се превасходно на хлеб и само је он увек био под лупом државе. У бившој великој држави рачунало се да се око 250.000 тона пшенице баци кроз стари хлеб. Тада је то било и лакше израчунати, јер су доминирале велике индустријске пекаре. Сада је све више приватних па се у поподневним сатима може видети како нуде производе и по упола нижој цени. Хлеб никада буквално не би требало да иде у смеће. Може се искористити за попару, презле, оде у храну за стоку, поједе га живина. Речју, хлеб се не баца – каже наш саговорник.

Раније је било познато да се део пшенице изгуби још на њиви, јер је растур код комбајна био и до пет одсто. Међутим, сада код савременијих машина растур је од нула до 0,5 одсто.

Пошто не постоји храна са бесконачним роком употребе јасно је да се, на пример, шећер и уље не бацају, али да се и код њих мора водити рачуна о датуму важности. Није непознато да се баце и велике количине кромпира који у пролеће исклија, а изгубио је технолошку вредност да би, на пример, могао да се преради у чипсарама.Такође, све што од воћа и поврћа буде тржишни вишак или има ниску цену остаје на дрвету или се узоре, јер је скупље брати, скупљати,калибрирати.

Свеже месо се донекле може спасити, јер када му се приближи рок важности иде у даљу технолошку прераду. Код нас је, иначе, пала потрошња меса са 65 на 45 килограма по становнику, односно са 600.000 тона годишње на око 450.000 тона.

Момир Јовановић, ранији дугогодишњи директор месне индустрије „Неопланта” каже да се у преради меса ништа не баца, а да је повраћај у фабрику био на нивоу промила.

– Роба се враћа ако је трговци неусловно држе, али то нису велике количине. „Неопланта” је имала 100 својих продавница, а месо које се врати ишло је на терет послодавца тако да су они водили рачуна да се прода и да набаве адекватне количине – каже Јовановић.

По његовим речима, рачуна се да говеђе месо остаје свеже седам, осам дана уколико се чува на температури од два степена Целзијусових, а свињско и пилеће пет до шест дана. После тог рока ако се не употреби даље се прерађује или замрзава. Месо, саламе, конзерве које се врате у фабрику уду у кафилерију где се прерађују у месно коштано брашно које се употребљава као сточна храна.

Јована Рабреновић

---

Министарство пољопривреде нема податке

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде не поседује информацију о томе колико пољопривредно-прехрамбених производа буде стварно утрошено, а колико буде бачено – наводи се у одговору на наше питање.

– Министарство води билансе одређених пољопривредно-прехрамбених производа, који се могу наћи на званичној интернет презентацији Министарства. Они пружају организовану информацију о биљним и сточарским производима, производњи и потрошњи по економским годинама – саопштено је.

Основни аспект којим се Министарство руководи при изради материјалних биланса је потрошња, која се доводи у равнотежу са производњом. Пољопривредно-прехрамбени производи који проласком кроз одређени поступак обраде и прераде постану храна, а касније не буду искоришћени као такви, односно буду бачени, са аспекта биланса су „потрошени” и обухваћени су у делу потрошње.
објављено: 20.01.2013


политика

Контејнери пуни хране

Када би Београд по узору на Берлин отворио места на којима би се храна из угоститељских објеката делила бескућницима, бацање непотрошених намирница драстично би се смањило





Када се престонички ресторани затворе, храну која у њима остане неприпремљена или је гости не поједу махом прогутају – контејнери. Овај проблем би, према речима Николе Димитријевића, председника Општег удружења угоститеља Београда, могао да буде решен тако што би град направио места на којима би се продавала или делила непотрошена јела.

Таква пракса постоји у великим градовима попут Берлина, где храна која се не прода – сендвичи, салата, колачи – одлази на посебне пијачне тезге намењене бескућницима. На штандове потом долазе угрожене категорије становништва, чији припадници бесплатно узимају јела.

– На тај начин исправна и здрава храна, која ће сутрадан да се уквари, потроши се исте вечери – каже Димитријевић.

Удружење којим руководи наш саговорник предлагало је прошле године да се овакав модел уведе и у Београд, али нису наишли на разумевање надлежних.

– Дешавало се да нас питају: „Шта ако се та јела покваре док не дођу до најугроженијих”? А ми смо одговарали контрапитањем – „Је ли безбедније да бескућници узму храну из контејнера” – објашњава Димитријевић.

Због тога угоститељи већином бацају храну. Изузеци су малобројни. Димитријевић, који је и власник једног елитног београдског ресторана, каже да се сналазе на различите начине.

– Имамо „интерни договор” са једним човеком који долази по остатке хлеба и носи их свињама за помије. Коске које остану од меса замрзавамо и дајемо азилима за животиње кад накупимо. То се дешава једном у петнаестак дана. Али, многи ресторатери због мањка простора немају где да чувају намирнице па бацају – истиче Димитријевић.

Поједини, малобројни угоститељи за храњење животиња достављају узгајивачима и кувана јела.

– Пре двадесетак година то је био уносан посао па су се организовале јавне лицитације за то који ће ресторан сакупљати помије – каже Димитријевић, закључујући како су за разлику од тих „златних времена” ресторатери данас препуштени да се сами снађу чијим ће свињама, ако желе, достављати храну предвиђену за бацање.

Д. Б.
објављено: 20.01.2013


политика

Инспекције и трговци бацају тоне хране

Пракса, да се купцима по нижим ценама понуди роба чији рок употребе истиче и да се тако смање штете, у Србији није заживела




Док у европским супермаркетима одавно постоји пракса да се храна којој убрзо истиче рок трајања одвоји на посебну гондолу и продаје по ценама нижим и до 70 одсто, код нас оваквог начина продаје готово и да нема.

На овај начин, не само да се купцима омогућава да мање плате робу, већ и утиче на то да се знатно мање хране баци због истеклог рока трајања. Треба бити јасан, реч је о храни која је и даље у року трајања, исправна за здравље потрошача и која није оштећена.

Занимљиво је, међутим, да је и у оним трговинским ланцима у Србији у којима је покушана пракса слична овој европској, она доживела потпуни фијаско и купци готово да нису били заинтересовани да купују јефтинију робу која је пред истеком рока. Када је, примера ради, „Темпо” пре две године покушао да уведе ову праксу сличну западној, акција није успела.

– Покренута је иницијатива продаје робе пред истек рока трајања, која је здравствено потпуно исправна и по драстично сниженим ценама. Иако ова пракса постоји и прихваћена је у другим земљама Европе, интересовање наших потрошача за ову врсту робе и промоције било је незнатно. Мали број потрошача је куповао те производе, због чега ова пракса није постала стална – наводе у „Делезу”, у чијем саставу „Темпо” сада послује.

Наши трговци робу којој је истекао рок трајања, односно која је пред истеком, или уништавају или враћају добављачима, а колико се тачно робе са рафова врати произвођачима и уништи се, нико не зна.

Међутим, подаци инспекција о количинама повучене робе су егзактни. Истекао рок је поред непрописног декларисања и неодговарајућег квалитета, најчешћи разлог због чега је инспекција у 2012. повукла десетине тона хране са нашег тржишта.

– Из разлога небезбедности за потрошаче из промета је повучено 18.785 килограма меса, 10.194 килограма производа од меса, 273 литре млека, 2.716 килограма производа од млека, 4.444 килограма рибе, 1.865 килограма производа од риба, 86.390 комада јаја, 60 килограма меда и 2.180 килограма остале хране животињског порекла – наводе у Ветеринарској инспекцији Министарства пољопривреде.

Реч је о подацима само за прва три квартала 2012. године, док се за четврти још обједињавају, што значи да ће количине хране која је повучена са тржишта прошле године бити још веће.

– У том периоду Ветеринарска инспекција извршила је укупно 30.950 контрола на територији Републике Србије у објектима под надзором. Од овог броја, контрола у малопродаји било је 9.895, односно у самопослугама, продавницама меса, продавницама деликатеса, киосцима хране. Најчешћи узроци повлачења хране животињског порекла из промета су истекао рок трајања, продаја без декларације, месо необележено жигом, неадекватно складиштено месо, храна промењених органолептичких особина или храна која је била микробиолошки неисправна – наводе у инспекцији.

Што се тиче хране биљног порекла и тога колико је повучено и уништено, Пољопривредна инспекција је у 2012. години извршила 6.336 контрола прехрамбених производа биљног порекла укључујући и алкохолна и безалкохолна пића у промету.

– У 570 случајева су констатоване неправилности. Донете су управне мере о забрани промета 101.549 килограма хране биљног и мешовитог порекла и 145.361 литар производа. Поднето је 492 захтева за покретање прекршајног поступка и 150 пријава за привредни преступ. Пољопривредна инспекција је из промета највише повукла пиво, воћне сокове, прерађене производе од воћа, освежавајућа безалкохолна пића, вино, ракију, фине пекарске производе, шећер, брашно и какао производе. У 127 случајева радило се о производима којима је истекао  рок трајања – наводе у Министарству пољопривреде, додајући да су најчешћи разлози повлачења производа из трговина непрописне декларације, на другом месту је истекао рок трајања, док се најмањи део неправилности односио на квалитет.

С. Деспотовић
објављено: 20.01.2013

политика

Нема вишкова у студентским ресторанима

Сервисирање оброка академцима и предшколцима планирано је толико прецизно да се ништа не баца




Ако се негде и расипа храна, то сигурно није у мензама студентских домова. Наши академци нису пробирљиви. Једино што на столовима 14 домских престоничких ресторана остане после армије од неких десетак хиљада високошколаца, јесу мале количине помија.

Срђан Јанковић, помоћник директора за исхрану у Студентском центру Београд, каже да не постоји храна коју они бацају, а порцијским остацима (делови воћа, хлеба, кости и понешто ако остане у тањиру) храни се стока.

– Не памтим да се из наших кухиња нешто бацило у последњих 20 година. Стално пратимо бројно стање студената. Знамо са колико људи располажемо свакога дана. Тако се и спремају оброци. Дневно припремимо од 20.000 до 25.000 оброка и никада ништа није вишак. Наше кухиње раде пуном паром да би нахраниле студенте – свакога дана од седам до 20 часова – каже Јанковић.

Слична је ситуација и у предшколским установама у главном граду. Исхрана се прецизно планира. У вртићима свих 17 општина васпитачице свакога јутра пријављују колико је деце присутно. Постоје табеле у којима се свакога дана, сходно броју деце, бележи колико је хране наручено. Оброци се допремају у посебним посудама, такозваним термосима. Постоје кутлаче-дозери којима се сваком детету прецизно сервира потребна порција. Дневна потрошња варира у зависности од присутности деце, али ако се узме просечна годишња присутност – око 50 одсто, значи да се дневно припреми минимум 120.000 оброка (ручак, доручак и две ужине).

– Захваљујући правилном планирању нема бацања хране. Ако се и деси, реч је о занемарљивим количинама које шаљемо у Дневни боравак за децу улице на Новом Београду. Говорим о оброцима који нису сервирани, већ који се забележе као вишак. Остатке из тањира не бацамо, нити их, поштујући Закон о ветеринарству, дајемо животињама. Постоје специјалне машине које одлажу овај отпад – објашњава Љиљана Јовчић, секретарка за образовање и дечју заштиту у Београду.

Љ. Перовић

-----------------------------------------------------------

Половина светске хране заврши у смећу

Две милијарде тона или половина светске хране заврши у смећу, показало истраживање једног британског Института индустријских инжењера. Трећину бачене хране чини хлеб, четвртину поврће, а у смећу заврши и 20 одсто воћа.

Енормна количина отпада настаје због лошег складиштења, строгих рокова продаје, изобиља понуде и избирљивих потрошача. У појединим земљама воће и поврће баца се само због изгледа који не задовољава критеријуме великих трговинских ланаца. Такође се 550 милијарди кубних метара воде потроши на узгој усева који се никада не поједу. Количина бачене хране била би довољна да прехрани гладне у земљама у развоју.

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Половина грађана део ручка баци у контејнер. Да би она друга половина имала шта за вечеру.

• Скупа храна само појачава наш инат да је бацамо.

• Богати не верују да сиротиња не баца храну. Сит гладном не верује.

• Кад Србин слави, ђубретари имају пуне руке посла.

• Србину част не дозвољава да сачека да прасе постане свиња.

• Само када од шљива направимо више ракије него џема, ту нема бацања.

• Нисмо толико богати да купујемо мало хране.

• Купујемо хране више него што можемо да поједемо, јер су нам очи гладне.

• На свадбама се баци толико хране, да се она поквари већ до развода.

Драгутин Минић
објављено: 20.01.2013


политика

Трудим се да не бацам...

Чуј молим те.. а шта ћеш са буђавим хлебом? 

Код мене се у кући хлеб не једе претерано.. пре смо слали у село, јеле свиње.. сад се баца како-кад.. 

Probao sam i umalo dobio batine. Tako da je stara praksa prepravljanja datuma ipak sigurica.

Ja uvek čitam deklaracije na proizvodima koje kupujem, šta ću profesionalna deformacija..
Ja uglavnom ne bacam previše hrane, skoro ništa se ne baca.. Inače, barem meni je jako dobro fora kupovina proizvoda pred istek roka po nižoj ceni, zašto ne kupiti nešto što će se brzo moći potrošiti po 30-40% nižoj ceni, mada koliko znam to kod nas nije zaživelo, znam da recimo moj ćale koji radi u jednom diskontu pića stalno donosi određene marke piva pred istek roka i to besplatno, jer niko neće da ih kupiti, tako da se često može desiti da u kući ima Efesa, Amstela, svih vrsta piva sa limunom, grejpom i sl. , čak je ćale jednom doneo i gajbu nekog Irskog piva Kilkeny koje inače po kafićima barem u koje sam ja zalazio košta po 400-500din.

Ma imaju ljudi para 

Ja kupujem stari hleb i hranim svoje pse...I dobro je moj deda rekao; "Nije jos kriza u Srbiji,dok se god baca hleb"...