Istraživanje „Blica“

Dve plate nedovoljne za mesec dana življenja

Za potrošačku korpu četvoročlana porodica u Srbiji trebalo bi da izdvoji više od dve prosečne plate. Iako zvanična statistika kaže da je za istu korpu potrebno 23.178 dinara, istraživanje „Blica“ pokazuje da je potrebno bar 36.312 dinara.

Međutim, u ovoj sumi su samo osnovne životne potrebe: hrana, piće, higijena i komunalne usluge. Uz to, cene proizvoda koje smo birali su prosečne (ili čak i ispod proseka).
Nema odmora (letovanja ili zimovanja), dečjih ekskurzija, odlazaka u restorane ili kafiće, kupovine knjiga ili odlazaka u biblioteku... Naša četvoročlana porodica bi za ove pare mogla jednom mesečno da ode u bioskop, svakog dana kupi po jedne dnevne novine, malo se vozi automobilom, telefonira i održava ličnu higijenu.
J. S. Polić - M. Jeveričić
Ostali prehrambeni proizvodi

Kafa (1 kg) - 470
Ulje (4 l) - 280
Mast (1 kg) - 72
So (0,3 kg) - 6.30
Sirće (0,2 kg) - 8,50
Aleva paprika (0,2 kg) - 101
Senf (100 g) - 18
Kečap (0,5 kg) - 60
Majonez (200 g) - 30
Začini (200 g) - 34
Proizvodi za higijenu

Sapun (5 komada) - 200
Pasta za zube (150 g) - 140
Krema (100 g) - 188
Prašak za veš (5 kg) - 435
Tečnost za sudove (0,5 l) - 60
Toalet papir (15 komada) - 120
Voće

Jabuke (3 kg) - 180
Banane (2 kg) - 120
Breskve (3 kg) - 150
GroŽđe (4 kg) - 220
Šljive (1 kg) - 45
Lubenica (15 kg) - 110
Meso i suhomesnati proizvodi

Pileće (5 kg) - 1325
Junetina (5 kg) - 1710
Svinjetina (5 kg) - 1985
Viršle (1 kg) - 279
Parizer (0,5 kg) - 107
Stišnjena šunka (0,5 kg) - 200
Pileća prsa (0,5 kg) - 235
Slanina (0,5 kg) - 200
Pastrmka (2 kg) - 550
Sardina (0,5 kg) - 250
Mleko, mlečni proizvodi i jaja

Mleko (30 l) - 900
Jogurt (20 l) - 600
Maslac (250 g) - 60
Sir beli (4 kg) - 920
Kačkavalj (0,6 kg) - 280
Jaja (80 komada) - 640
Slatkiši

Med (1 kg) - 282
Džem (1 kg) - 140
Plazma (0,5 kg) - 500
Šećer (2 kg) - 110
Čokolada (0,5 kg) - 300
Bombone (250 g) - 75
Piće

Kisela voda (15 l) - 400
Vino (2 l) - 180
Pivo (5 l) - 400
Sok (4 l) - 280
Žito i proizvodi od žita

Hleb (30 kilograma) - 990
Brašno (24 kg) - 72
Makaroni (2 kg) - 140
Pirinač (1 kg) - 68
Povrće

Krompir (12 kg) - 220
Pasulj (1 kg) - 114
luk (2,5 kg) - 75
Mrkva (2 kg) - 70
Spanać (2,5 kg) - 75
Boranija (2,5 kg) - 285
Kupus (3,5 kg) - 70
Grašak (2 kg) - 98
Krastavac (4 kg) - 200
Paradajz (8 kg) - 400
Paprika (4 kg) - 220
Ostalo

Novine (30 komada) - 600
Školski pribor - 200
Cigarete (30 kutija) - 1500
Lekovi - 100
Garderoba - 4.000
Gorivo - 2.000
Kredit za mobilni telefon - 750
Usluge lične higijene - 2.000
Kulturno-zabavni sadržaji - 800
Gradski prevoz - 1.364
Komunalne usluge i struja - 3.245
Telefon - 700

Koliko košta opremanje stana od 60 kvadratnih metara

Sve novo za 8.000 evra

Ukoliko imate sreću da vam prihodi dozvoljavaju kupovinu stana od 60 kvadrata na kredit ili, pak, imate krov nad glavom a želite da kupite nov nameštaj, belu tehniku i renovirate kupatilo, za to će vam u proseku biti potrebno oko 6.200 evra. U ovu sumu, međutim, nisu uključeni i troškovi sitnog pokućstva (mali kućni aparati, zavese, garnišne, escajg, servisi za ručavanje, šerpe, peškiri, posteljina, lampe, lusteri...), što bi ovu računicu učinilo većom za minimum stotinak hiljada. Kada se sve sabere, ispada da je za kompletno opremanje dvosobnog stana potrebno oko 8.000 evra.
D. N.

    „Simpo“ na rate

    „Simpo“ nudi dve vrsta kredita. Zajam bez učešća čiji je minimalni iznos 20.000 dinara, a maksimalni zavisi od plate, rok otplate je 12 i 24 meseca. Kamatna stopa je 29,89 odsto odnosno 29,94 odsto. U varijanti sa učešćem od 20 odsto, potrošački kredit se vraća na šest, 12, 24 i 36 meseci. Minimalni iznos je 100 evra, a maksimalni 2.000 evra. Kamata je od 21,26 odsto (za kredit koji se vraća tri godine), odnosno 31,92 odsto (rok otplate šest meseci). U „Eurosalon&Home market“, moguće je kupiti nameštaj, belu tehniku, kućni tekstil i tepihe, klima-uređaje, elektromaterijal i rasvetu na kredit sa rokom otplate do 60 meseci. Zahtevi se podnose u ekspozituri „Prokredit banke“ koja se nalazi u „Eurosalonu“, smeštenom kod Beogradskog sajma. Za zajam do 1.000 evra nije potreban žirant.
    Iskoristite potrošačke kredite

    Skoro sve banke odobravaju potrošačke namenske kredite za kupovinu nameštaja, bele tehnike i kućnih aparata. Ukoliko se kućite uz kredit, računajte da ćete morati u startu da odvojite 20 odsto za učešće ili depozit. U „Komercijalnoj banci“ daju potrošačke kredite sa učešćem od 20 odsto sa rokom otplate do 36 meseci, za iznose do 500.000 dinara, ali i na 66 meseci do 700.000 dinara. Efektivna kamatna stopa u prvoj varijatni iznosi 13,49 odsto do 19,53 odsto, u zavisnosti da li je zajmotražilac klijent banke ili ne. U drugom slučaju efektivna kamata je od 12,84 (za klijente banke) do 14,33 odsto (ostali građani). Kredit se, inače, realizuje uplatom na račun prodavca. U „Rajfajzen banci“ nude potrošačke kredite bez tekućeg računa i žiranata, uz depozit ili učešće od 20 odsto, od 200 do 3.000 evra, na koji se obračunava ekfektivna kamata od 11,96 do 17,46 odsto. Veći iznos kredita od 200 do 10.000 evra odobrava se na tri godine, takođe uz 20 odsto depozita ili učešća, a efektivna kamata je od 9,45 do 15,12 odsto.

Dnevna soba

- trosed - 18.569 din
- dvosed - 16.074 din
- fotelja - 11.388 din
- stočić - 5.295 din
- tepih - 12.000 din
- stalaža za TV sa ormanom - 16.990 din
- tv 51cm - 17.000 din

svega - 97.316 din
Kuhinja

- napravljena - 76.000 din
- veš-mašina - 28.000 din
- šporet sa pločom - 45.000 din
- frižider sa zamrzivačem - 36.000 din

svega - 185.000 din
Trpezarija

- sto za ručavanje - 8.621 din
- stolice 6 kom. - 21.768 din
- tepih - 12.000 din

svega - 42.389 din
Spavaća soba

- francuski ležaj 200x160 - 14.084 din
- komode 2 kom. - 8.626 din
- garderober dvokrilni - 12.940 din
- stazice 3 kom. - 4.500 din

svega - 40.150 din
Dečija soba

- krevet - 9.388 din
- pisaći sto sa kompjuterom - 32.900 din
- tepih - 4.000 din
- dvokrilni orman - 11.854 din

svega - 58.142 din
Kupatilo i hodnik

renoviranje kupatila - 127.000 din
čiviluk sa cipelarom i ogledalom - 4.747 din
stazice 2 kom. - 3.000 din
svega - 134.747 din
Sitno pokućstvo

svega - oko 100.000 din

Blic

Poslednjih dana u prodavnice stižu novi cenovnici
Skuplje meso, ulje, šećer, ubrzo i mleko

Posle poskupljenja mesa, ulja i šećera, potrošači mogu da očekuju još jedno neprijatno iznenađenje - više cene mleka i mlečnih proizvoda. Cena hleba, međutim, ostaje nepromenjena.

Proizvođači i ekonomisti kao jedan od glavnih razloga „vruće cenovne jeseni“ navode poskupljenje nafte i naftnih derivata, koja se sada odražava na konačnu cenu prehrambenih proizvoda. Ukoliko gorivo opet poskupi, realno je očekivati i da će biti i novih poskupljenja.

Vladana Hamović, direktor Centra za makroekonomska istraživanja Instituta za tržišna istraživanja, kaže da će do kraja godine inflacija, ukoliko se nastavi ovakav rast cena na malo, biti između 16-17 odsto. Ali, ako nafta i njeni derivati ponovo poskupe, moguće je da će inflacija biti i viša.

- U septembru i oktobru očekivao se rast cena prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda jer je poskupelo gorivo, a i pričinjene su štete od poplava na inače manje zasejanim površinama. Međutim, i pre toga ovi proizvodi imali su najveći rast cena. U avgustu u odnosu na isti mesec prošle godine, oni su poskupeli za 33,4 odsto - kaže Hamović i dodaje da još nemamo intervencije iz Robnih rezervi, a s tim proizvodima bi moglo da se utiče na stabilizaciju cena.

- Beogradska pekarska industrija kao najveći proizvođač hleba zadržaće ove cene do daljeg, iako imamo pritiske, naročito Unije privatnih pekara, da vekne poskupe. Sadašnju cenu vekne formirali smo dok je lož-ulje koštalo 38-42 dinara, a sada ono iznosi 61 dinar, a u međuvremenu je poskupelo i brašno i aditivi i kvasac - ističe za „Blic“ Boško Vidojević, generalni direktor Beogradske pekarske industrije.

Proizvođači mleka, međutim, već prave kalkulacije. Ovih dana mleko i mlečni proizvodi imaće nove, više cene i do desetak odsto.

Po rečima Borislava Milanovića, komercijalnog direktora „Šabačke mlekare“, uzrok poskupljenja su više cene ambalaže, kao i nafte i naftnih derivata i električne energije. U trgovinskom lancu „Maksija“ korigovane su cene mesa, šećera i ulja. Tako sada za kilogram svinjskog buta bez kostiju treba izdvojiti 419 dinara, dok je ranije koštao 397,90 dinara, za juneći but bez kostiju 445,90 dinara (bio 421,90 dinara), a kako ističu u ovoj trgovini, cene mesa su im i dalje niže od ostalih trgovina. Šećer „adut“ poskupeo je za 1,90 dinara i sada košta 54,90 dinara, a beli kristal iz šećerane u Senti skuplji je za pet dinara. Za litar ulja sada treba izdvojiti 68,90 dinara umesto 62,50. I kod ostalih trgovaca je isto, cene idu gore.
D. Nišavić

Izvor: Blic

Za bebi opremu 50.000 dinara

Dolazak bebe na svet je najsrećniji događaj za porodicu. Ali već posle prvih nekoliko dana slavlja, roditelji se vraćaju u surovu realnost kada shvate da za dolazak bebe u kuću treba da izdvoje minimum 43.000 dinara.

Samo za prve bebine pelene, benkice i bodiće, mame i tate treba da izdvoje skoro 3.000 dinara, a u prvih mesec dana dodatnih 40.000 za krevetac, garderobu, kozmetiku, flašice i cucle. Ukoliko beba treba da se dohranjuje, spisku treba dodati i veštačku hranu koja košta oko 300 dinara, a majke koje hoće da pomognu svojim leđima za kupovinu stola za presvlačenje bebe treba izdvojiti još 13.200 dinara.

S obzirom na to da se sve više mladih sve kasnije odlučuje na roditeljstvo, a da su troškovi života skupi, nije ni čudo da je u Srbiji natalitet sve manji. Poslednji podaci kažu da se u našoj zemlji godišnje rodi oko 73.000 beba.



Izvor: Blic \ S. T.

 „Blic“ istražuje kako se živi i radi, kakav je standard opština

Top 5 najbogatije i najsiromašnije opštine u Srbiji

„Blic“ je u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku i Republičkim zavodom za razvoj istražio kojih je pet opština najbogatije a kojih pet najsiromašnije u Srbiji.

Interesantno je da su od 189 opština u Srbiji svih pet najbogatijih, sa najrazvijenijom privredom, najvećim narodnim dohotkom i najvišim stepenom zaposlenosti nalazi u Vojvodini. U pitanju su: Apatin, Pančevo, Novi Sad, Vršac i Bečej. Najmanje razvijene opštine nalaze se na jugu Republike. To su: Tutin, Preševo, Medveđa, Sjenica i Bosilegrad. Prosečan broj zaposlenih u 2004. godini bio je 2.050.854, odnosno 27,2 odsto od ukupnog broja stanovnika Srbije. U Republici radno je sposobno samo 53,5 odsto stanovništva, dok je taj prosek u zemljama EU znatno veći i iznosi 63,3 odsto, govore podaci Republičkog zavoda za razvoj iz 2004. godine.
J. Subotić


Najbogatije opštine Srbije


1. Apatin

broj stanovnika 19.320
prosečna starost 41 godina
broj muškaraca 9.401
broj žena 9.919
najbrojnije stanovništvo 50-54 godine
prosečna plata iznad 33.000 din.
najpoznatije preduzeće „Apatinska pivara"
narodni dohodak po stanovniku 304,7
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 81,4

2. Pančevo

broj stanovnika 127.162
prosečna starost 39 godina
broj muškaraca 61.769
broj žena 65.393
najbrojnije stanovništvo 45-49 godina
prosečna plata iznad 31.000 din.
najpoznatije preduzeće Rafinerije
narodni dohodak po stanovniku 271,9
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 105,3

3. Novi Sad

broj stanovnika 299.294
prosečna starost 39
broj muškaraca 142.033
broj žena 157.261
najbrojnije stanovništvo 45-49 godina
prosečna plata iznad 29.000 din.
najpoznatije preduzeće Naftna industrija Srbije
narodni dohodak po stanovniku 159,6
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 143

4. Vršac

broj stanovnika 54.369
prosečna starost 40
broj muškaraca 26.139
broj žena 28.230
najbrojnije stanovništvo 45-49 godine
prosečna plata iznad 25.000 din.
najpoznatije preduzeće „Hemofarm“ i „Vršački vinogradi“
narodni dohodak po stanovniku 138,6
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 110,8

5. Bečej

broj stanovnika 40.987
prosečna starost 39
broj muškaraca 20.089 broj žena 20.898
najbrojnije stanovništvo 45-49 godina
prosečna plata iznad 23.000 din.
najpoznatije preduzeće „Soja protein"
narodni dohodak po stanovniku 161,2
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 102,1

Najsiromasnije opstine Srbije


1. Tutin

broj stanovnika 30.054
prosečna starost 30
broj muškaraca 14.838
broj žena 15.216 najbrojnije stanovništvo 15-19 godina
prosečna plata oko 13.000 din.
narodni dohodak po stanovniku 26,3
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 31,4

2. Preševo

broj stanovnika 34.904
prosečna starost 29
broj muškaraca 17.361
broj žena 17.543
najbrojnije stanovništvo 5-9 godina
prosečna plata oko 12.000 din.
narodni dohodak po stanovniku 23,6
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 36,6

3. Medveđa

broj stanovnika 10.760
prosečna starost 40
broj muškaraca 5.395
broj žena 5.365
najbrojnije stanovništvo 15-19 godina
prosečna plata oko 11.000 din.
narodni dohodak po stanovniku 26,9
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 60,6

4. Sjenica

broj stanovnika 27.970
prosečna starost 35
broj muškaraca 13.975
broj žena 13.995
najbrojnije stanovništvo 10-14 godina
prosečna plata oko 11.000 din.
narodni dohodak po stanovniku 32,8
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 58,6

5.Bosilegrad

broj stanovnika 9.931
prosečna starost 43
broj muškaraca 5.022
broj žena 4.909
najbrojnije stanovništvo 65-69 godina
prosečna plata oko 10.000 din.
narodni dohodak po stanovniku 24,2
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 85,7



Izvor: Blic

"Eurostat" objavio rezultate istraživanja o skupoći na zapadnom Balkanu

Podgorica paprena Beograd na začelju

PODGORICA - Od svih gradova zapadnog Balkana, najskuplja je - Podgorica, a najjeftiniji su Skoplje i Beograd, objavio je juče podgorički Dan.
List je preneo rezultate istraživanja evropskog statističkog centra "Eurostat", koja pokazuju da je za obezbeđenje osnovnih životnih potreba za četvoročlanu porodicu najviše novca potrebno izdvojiti u glavnom gradu Crne Gore. Podaci "Eurostata" pokazuju da je za životne namirnice - odeću, obuću, struju, vodu i druge uobičajene troškove u Podgorici potrebno izdvojiti najmanje 25 odsto više novca nego u ostalim prestonicama u regionu.

Paket svakodnevnih porodičnih troškova u Skoplju košta 35 odsto manje nego u Podgorici, dok u glavnom gradu Srbije, u kome su zabeležene najniže cene hrane, pića i duvana, treba izdvojiti 30 odsto manje novca. Odeća i obuća najjeftiniji su u glavnom gradu Makedonije.

Istraživanje je pokazalo da su cigarete u gotovo svim većim gradovima na zapadu Balkana jeftinije od evropskog proseka, što se objašnjava postojanjem jakog crnog tržišta koje oslobađa kupce značajnog iznosa poreskih dažbina.

"Eurostat" je istraživanje obavio u glavnim gradovima Slovenije, Hrvatske, oba entiteta Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore, Makedonije i Albanije. "Eurostat" još nije objavio rezultate ankete o primanjima zaposlenih u tom području, ali podaci nacionalnih statistika pokazuju da se prosečne plate u zemljama regiona kreću od 120 evra u Crnoj Gori, do 400 evra u razvijenijim zemljama.



Izvor: Glas Javnosti \ Tanjug

Predstavljen Nacrt nacionalne strategije o socijalnoj zaštiti

Svaki peti građanin siromašan

Kod nas je 20 odsto siromašnih, što znači da im primanja nisu veća od 2,9 dolara dnevno, odnosno mesečno oko 6.000 dinara
BEOGRAD - U Srbiji živi 20 odsto siromašnih, što podrazumeva da im primanja nisu veća od 2,9 dolara dnevno, odnosno da mesečno ne zarađuju više od 6.000 dinara - rekao je juče ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodan Lalović predstavljajući Nacrt nacionalne strategije o socijalnoj zaštiti. On je napomenuo da bi u narednom periodu Vlada Srbije trebalo da usvoji taj dokument od kojeg će dalje zavisiti reforma i vođenje socijalne politike kod nas.

- Ne treba zaboraviti da najpre treba rešiti glavni problem, a to je odgovoriti na pitanje ko je u Srbiji korisnik sistema socijalne zaštite, jer je do sada bilo sasvim normalno da građani koji su i mentalno i fizički zdravi ostvaruju pravo na socijalnu pomoć. Normalno bi bilo da pravo na socijalnu pomoć imaju oni koji zbog određenih razloga nisu u mogućnosti da sami zarade za najosnovnije životne potrebe, a to su ne samo siromašni, već i deca bez roditeljskog staranja, stari ljudi, kao i invalidi - rekao je Lalović i dodao da će Nacrt nacionalne strategije o socijalnoj zaštiti imati za cilj smanjenje siromaštva, ali i odgovarajuće zbrinjavanje socijalno ugroženih kategorija građana. Neophodno je, takođe, kako kaže Lalović, uskladiti socijalnu politiku sa realnim mogućnostima društva, jer je aktuelni sistem socijalne zaštite definisan još sedamdesetih godina prošlog veka.

On je istakao da u borbi protiv siromaštva treba da učestvuju svi sektori u društvu počev od i zdravstva i obrazovnih institucija, pa sve do pravosuđa i policije.

Vladimir Ilić, pomoćnik ministra za rad, rekao je da bi novi zakon o socijalnoj zaštiti trebalo da stupi na snagu 1. janura 2009. godine, da je do sada već urađeno nekoliko pilot-projekata reforme socijalne politike u kojima su učestvovale opštine širom Srbije i da će, u skladu s tim, biti kreirana opštinska tela koja će se baviti pitanjima socijalne zaštite.



Izvor: Glas Javnosti \ M. S. B.

Bes i nezadovoljstvo najčešća osećanja

BEOGRAD - Više od polovine građana Srbije (55 odsto) smatra da živi veoma loše, a gotovo dve trećine stanovništva ima plate i penzije koje su manje ili u proseku 200 evra - ističe agencija "Faktor plus", koja je predstavila juče rezultate istraživanja javnog mnjenja sprovedenog tokom septembra.

Konstatovano je da se reforme nalaze u ćorsokaku, većina građana gubi nadu da će živeti bolje, a dolazi do velikog socijalnog raslojavanja. Građani od svih institucija najmanje veruju Vladi Srbije (13 odsto), dok sve stranke članice vladajuće koalicije, izuzev DSS, na izborima ne bi u ovom trenutku dobile sve zajedno više od 11 odsto glasova. Više građana veruje Slobodanu Miloševiću (20 odsto) nego premijeru Vojislavu Koštunici (18,9 odsto), dok DSS podržava samo 8,9 odsto ispitanika.

Političar i stranka koji imaju najveću podršku su Tomislav Nikolić i SRS. Lider SRS smatra se među ispitanicima čovekom koji bi najbolje rešavao pitanje suzbijanja korupcije i kriminala, socijalne pravde i solidarnosti. Jedno od novinarskih pitanja ukazalo je na kontradiktornost podataka koji ukazuju da je većina građana opredeljena za ulazak u Evropu, dok s druge strane svoj izborni glas poverava Tomislavu Nikoliću čak 32,9 odsto i SRS 30,6 odsto koje u EU smatraju smetnjom reformama.

Dr Darko Marinković objasnio je da su rezultati takvi kakvi su, ali da druge velike stranke ne čine ništa da osvoje bolje pozicije. On je naglasio da je nesumnjivo da Srbiji trebaju prevremeni izbori jer vlast nije pokazala da ima kapacitet da izađe na kraj sa problemima i provede reforme za koje nema pravu strategiju.

Pored svega pomenutog najčešće osećanje kod građana su bes i nezadovoljstvo, a od institucija samo crkva ima poverenje 50 odsto građana.



Izvor: Glas Javnosti \ I. S

Prosečna plata u Srbiji 18.345 dinara

BEOGRAD - Prosečna isplaćena neto zarada u Srbiji u septembru bila je 18.345 dinara, što je nominalno više za 2,33, a realno za 1,32 odsto nego u prethodnom mesecu, saopštio je juče Republički zavod za statistiku.

 
  Danas prvi deo penzije

BEOGRAD - U Srbiji će danas početi isplata prvog dela penzija za avgust korisnicima koji penziju primaju preko tekućeg računa. Penzionerima koji prinadležnosti primaju dostavom na kućne adrese, preko pošte, ili na šalterima pošta, isplata će početi u sredu, 26. oktobra, a okončaće se u ponedeljak, 31. oktobra, saopštila je Služba PTT-a za odnose s javnošću.
   
 
 
 
Kako se navodi, prosečna isplaćena septembarska zarada bez poreza i doprinosa nominalno je veća za 27,01 odsto, a realno za 10,64 odsto nego u septembru prošle godine. U privredi je u septembru prosečna zarada bez poreza i doprinosa bila 17.537 dinara, a u vanprivredi 20.170. Plata u privredi je bila realno veća za 1,23 odsto a u vanprivredi veća za 1,65 odsto nego avgustu. Septembarska prosečna bruto zarada iznosila je 26.818 dinara, što je nominalno povećanje za 2,16 odsto, a realno povećanje za 1,15 odsto, u odnosu na avgust.

Kako se ističe, prosečna zarada sa porezom i doprinosom u septembru u privredi je bila 25.621 dinara, što je nominalno povećanje od 2,10, a realno od 1,09 odsto u odnosu na avgust.

Prosečna zarada sa porezom i doprinosima u vanprivredi Srbije u septembru je bila 29.525 dinara, što je nominalno veće za 2,47 odsto, a realno za 1,46 odsto u odnosu na prethodni mesec




Izvor: Glas Javnosti

„Blic“ istražuje: Kolike su cene smeštaja u zimskim centrima Srbije

Prosečna plata je isuviše niska za zimovanje

ZLATIBOR

Cene smeštaja ove zimske sezone u zlatiborskim hotelima neznatno su više od prošlogodišnjih.

Smeštaj u hotelima je, po tradiciji, namenjen onima sa dubiljim džepom, dok se ljubitelji „kućne atmosfere“ pre odlučuju za iznajmljivanje stanova ili kuća, jeftinijih od hotela.

I skijalište na Obudejevici je spremno za turiste.

- Skijaši će moći da koriste ski-liftove, iznajmljuju opremu, a početnicima će na usluzi biti učitelji skijanja. Ljubitelji klizanja će moći da se oprobaju na obližnjem klizalištu - poručuje Jovan Pavlović, sekretar Turističke organizacije Zlatibor, i dodaje da će svi posetioci Novu godinu moći da dočekaju na platou pored jezera, uz muziku „Riblje čorbe“.

Cene smeštaja Palisad 1.400-3.800 Jugopetrol 3.600-6.100 Dunav 1.700-3.600 Zavod Zlatibor 1.900-2.669 Zelenkada 1.800-3.100 Olimp 3.500-4.400 Braća Sekulić 2.125Kraljevi konaci 6.500-10.000

Privatni smeštaj Sobe prve kategorije 900-1.300Sobe druge kategorije 780-1.000Stan/kuća 2.200-9.500
TARA

Turisti koji zimski odmor žele da provedu na Tari, moći će da izaberu jedan od hotela VU „Tara“ - „Omoriku“, „Beli bor“ ili depadans „Javor“.

Ove godine turistička ponuda Tare obogaćena je i etno apartmanima „Zeleni čardaci“. Gostima je ponuđeno pet komfornih apartmana u etno stilu, napravljenih od kamena i drveta, opremljenih kućnim bioskopima, TV i satelitskim prijemnicima.

Pored skijanja i sankanja, gosti Tare mogu da izaberu i to da li će uživati u zatvorenim bazenima i saunama, zabavljati se u kuglanama, internet salama ili šetati po šumovitim predelima.

Cene smeštaja Omorika 1.850-2.350 (pp) Beli bor 1.700-2.150 (pp) Javor 1.850-2.150 (pp) Zeleni čardaci 3.440-10.320 Ležaj 602

*pp - polupansion

KOPAONIK

Ugostitelji na Kopaoniku spremni su za predstojeću zimsku sezonu, koja na ovoj planini zvanično počinje 12. decembra.

Turisti će smeštaj izabrati prema svojim finansijskim mogućnostima, s obzirom na to da su razlike u cenama i do osam hiljada dinara.

Najjeftiniji je hotel „Srebrenac“, u kome polupansion košta 1.400 dinara, za razliku od dnevnog najma apartmana „Konaci“, koji dostiže i cenu od 10.000 dinara, uz doplatu od 900 dinara za polupansionsku ishranu.

U „Jatovim“ hotelima turiste očekuju posebne pogodnosti i popusti.

Cene smeštaja Srebrenac 1.400-4.340 (pp) Grand 3.000-7.700 (pp) Konaci 1.500-10.000 (ap) Olga Dedijer 1.740 (pp) Jugobanka 2.200-3.250 (pp)Jat 2.450-8.440 (pp, ap)

*pp - polupansion; ap - apartman

DIVČIBARE

Turistička ponuda Divčibara i ove zimske sezone, ne računajući odmarališta koja su rezervisana za rekreativnu nastavu učenika, svodi se na hotel „Maljen“, u vlasništvu valjevske „Sloge“, i privatni hotel „Pepa“.

U „Maljenu“ su kapaciteti već unapred rezervisani od polovine decembra do marta rekreativnom nastavom đaka, ali u ovom hotelu očekuju da će slobodnih mesta za komercijalne turiste biti oko Nove godine.

Hotel „Pepa“ organizuje i aranžmane za doček Nove godine. Trodnevni staje 10.300, petodnevni 14.500 dinara, a sedmodnevni 18.700 dinara. Aranžmani podrazumevaju polupansionski smeštaj, svečani koktel, doček i reprizu najluđe noći.

Cene smeštaja Maljen 1.535-1.735 (pp) Pepa 2.070-2.300 dinara (pp) Privatni apartmani 2.580-3.440Ležaj 516-860

*pp - polupansion

GOLIJA

Planina sa 150 snežnih dana u godini Golija spremna je za predstojeću zimsku sezonu. Ski-staza, duga preko 600 metara, već je utabana i očekuje prve skijaše, a izvršena je i kompletna rekonstrukcija ski-lifta koji na sat može da preveze oko 1.000 osoba.

U funkciji će biti i manji ski-lift za početnike, dug 250 metara.

Osim idealnih uslova za ljubitelje zimskog sporta, turiste će na Goliju privući i povoljne cene.

Direktor TO Ivanjica Miloje Ostojić tvrdi da je ove godine zimska turistička ponuda bogatija. Uz sve to za Goliju kažu da je to planina u Srbiji koja je naj bogatija netaknutim prirodom.

Cene smeštaja

Hotel „Park“ 1.600Privatni smeštaj 900-1.100



Izvor: Blic