Istraživanje „Blica“

Dve plate nedovoljne za mesec dana življenja

Za potrošačku korpu četvoročlana porodica u Srbiji trebalo bi da izdvoji više od dve prosečne plate. Iako zvanična statistika kaže da je za istu korpu potrebno 23.178 dinara, istraživanje „Blica“ pokazuje da je potrebno bar 36.312 dinara.

Međutim, u ovoj sumi su samo osnovne životne potrebe: hrana, piće, higijena i komunalne usluge. Uz to, cene proizvoda koje smo birali su prosečne (ili čak i ispod proseka).
Nema odmora (letovanja ili zimovanja), dečjih ekskurzija, odlazaka u restorane ili kafiće, kupovine knjiga ili odlazaka u biblioteku... Naša četvoročlana porodica bi za ove pare mogla jednom mesečno da ode u bioskop, svakog dana kupi po jedne dnevne novine, malo se vozi automobilom, telefonira i održava ličnu higijenu.
J. S. Polić - M. Jeveričić
Ostali prehrambeni proizvodi

Kafa (1 kg) - 470
Ulje (4 l) - 280
Mast (1 kg) - 72
So (0,3 kg) - 6.30
Sirće (0,2 kg) - 8,50
Aleva paprika (0,2 kg) - 101
Senf (100 g) - 18
Kečap (0,5 kg) - 60
Majonez (200 g) - 30
Začini (200 g) - 34
Proizvodi za higijenu

Sapun (5 komada) - 200
Pasta za zube (150 g) - 140
Krema (100 g) - 188
Prašak za veš (5 kg) - 435
Tečnost za sudove (0,5 l) - 60
Toalet papir (15 komada) - 120
Voće

Jabuke (3 kg) - 180
Banane (2 kg) - 120
Breskve (3 kg) - 150
GroŽđe (4 kg) - 220
Šljive (1 kg) - 45
Lubenica (15 kg) - 110
Meso i suhomesnati proizvodi

Pileće (5 kg) - 1325
Junetina (5 kg) - 1710
Svinjetina (5 kg) - 1985
Viršle (1 kg) - 279
Parizer (0,5 kg) - 107
Stišnjena šunka (0,5 kg) - 200
Pileća prsa (0,5 kg) - 235
Slanina (0,5 kg) - 200
Pastrmka (2 kg) - 550
Sardina (0,5 kg) - 250
Mleko, mlečni proizvodi i jaja

Mleko (30 l) - 900
Jogurt (20 l) - 600
Maslac (250 g) - 60
Sir beli (4 kg) - 920
Kačkavalj (0,6 kg) - 280
Jaja (80 komada) - 640
Slatkiši

Med (1 kg) - 282
Džem (1 kg) - 140
Plazma (0,5 kg) - 500
Šećer (2 kg) - 110
Čokolada (0,5 kg) - 300
Bombone (250 g) - 75
Piće

Kisela voda (15 l) - 400
Vino (2 l) - 180
Pivo (5 l) - 400
Sok (4 l) - 280
Žito i proizvodi od žita

Hleb (30 kilograma) - 990
Brašno (24 kg) - 72
Makaroni (2 kg) - 140
Pirinač (1 kg) - 68
Povrće

Krompir (12 kg) - 220
Pasulj (1 kg) - 114
luk (2,5 kg) - 75
Mrkva (2 kg) - 70
Spanać (2,5 kg) - 75
Boranija (2,5 kg) - 285
Kupus (3,5 kg) - 70
Grašak (2 kg) - 98
Krastavac (4 kg) - 200
Paradajz (8 kg) - 400
Paprika (4 kg) - 220
Ostalo

Novine (30 komada) - 600
Školski pribor - 200
Cigarete (30 kutija) - 1500
Lekovi - 100
Garderoba - 4.000
Gorivo - 2.000
Kredit za mobilni telefon - 750
Usluge lične higijene - 2.000
Kulturno-zabavni sadržaji - 800
Gradski prevoz - 1.364
Komunalne usluge i struja - 3.245
Telefon - 700

Koliko košta opremanje stana od 60 kvadratnih metara

Sve novo za 8.000 evra

Ukoliko imate sreću da vam prihodi dozvoljavaju kupovinu stana od 60 kvadrata na kredit ili, pak, imate krov nad glavom a želite da kupite nov nameštaj, belu tehniku i renovirate kupatilo, za to će vam u proseku biti potrebno oko 6.200 evra. U ovu sumu, međutim, nisu uključeni i troškovi sitnog pokućstva (mali kućni aparati, zavese, garnišne, escajg, servisi za ručavanje, šerpe, peškiri, posteljina, lampe, lusteri...), što bi ovu računicu učinilo većom za minimum stotinak hiljada. Kada se sve sabere, ispada da je za kompletno opremanje dvosobnog stana potrebno oko 8.000 evra.
D. N.

    „Simpo“ na rate

    „Simpo“ nudi dve vrsta kredita. Zajam bez učešća čiji je minimalni iznos 20.000 dinara, a maksimalni zavisi od plate, rok otplate je 12 i 24 meseca. Kamatna stopa je 29,89 odsto odnosno 29,94 odsto. U varijanti sa učešćem od 20 odsto, potrošački kredit se vraća na šest, 12, 24 i 36 meseci. Minimalni iznos je 100 evra, a maksimalni 2.000 evra. Kamata je od 21,26 odsto (za kredit koji se vraća tri godine), odnosno 31,92 odsto (rok otplate šest meseci). U „Eurosalon&Home market“, moguće je kupiti nameštaj, belu tehniku, kućni tekstil i tepihe, klima-uređaje, elektromaterijal i rasvetu na kredit sa rokom otplate do 60 meseci. Zahtevi se podnose u ekspozituri „Prokredit banke“ koja se nalazi u „Eurosalonu“, smeštenom kod Beogradskog sajma. Za zajam do 1.000 evra nije potreban žirant.
    Iskoristite potrošačke kredite

    Skoro sve banke odobravaju potrošačke namenske kredite za kupovinu nameštaja, bele tehnike i kućnih aparata. Ukoliko se kućite uz kredit, računajte da ćete morati u startu da odvojite 20 odsto za učešće ili depozit. U „Komercijalnoj banci“ daju potrošačke kredite sa učešćem od 20 odsto sa rokom otplate do 36 meseci, za iznose do 500.000 dinara, ali i na 66 meseci do 700.000 dinara. Efektivna kamatna stopa u prvoj varijatni iznosi 13,49 odsto do 19,53 odsto, u zavisnosti da li je zajmotražilac klijent banke ili ne. U drugom slučaju efektivna kamata je od 12,84 (za klijente banke) do 14,33 odsto (ostali građani). Kredit se, inače, realizuje uplatom na račun prodavca. U „Rajfajzen banci“ nude potrošačke kredite bez tekućeg računa i žiranata, uz depozit ili učešće od 20 odsto, od 200 do 3.000 evra, na koji se obračunava ekfektivna kamata od 11,96 do 17,46 odsto. Veći iznos kredita od 200 do 10.000 evra odobrava se na tri godine, takođe uz 20 odsto depozita ili učešća, a efektivna kamata je od 9,45 do 15,12 odsto.

Dnevna soba

- trosed - 18.569 din
- dvosed - 16.074 din
- fotelja - 11.388 din
- stočić - 5.295 din
- tepih - 12.000 din
- stalaža za TV sa ormanom - 16.990 din
- tv 51cm - 17.000 din

svega - 97.316 din
Kuhinja

- napravljena - 76.000 din
- veš-mašina - 28.000 din
- šporet sa pločom - 45.000 din
- frižider sa zamrzivačem - 36.000 din

svega - 185.000 din
Trpezarija

- sto za ručavanje - 8.621 din
- stolice 6 kom. - 21.768 din
- tepih - 12.000 din

svega - 42.389 din
Spavaća soba

- francuski ležaj 200x160 - 14.084 din
- komode 2 kom. - 8.626 din
- garderober dvokrilni - 12.940 din
- stazice 3 kom. - 4.500 din

svega - 40.150 din
Dečija soba

- krevet - 9.388 din
- pisaći sto sa kompjuterom - 32.900 din
- tepih - 4.000 din
- dvokrilni orman - 11.854 din

svega - 58.142 din
Kupatilo i hodnik

renoviranje kupatila - 127.000 din
čiviluk sa cipelarom i ogledalom - 4.747 din
stazice 2 kom. - 3.000 din
svega - 134.747 din
Sitno pokućstvo

svega - oko 100.000 din

Blic

Poslednjih dana u prodavnice stižu novi cenovnici
Skuplje meso, ulje, šećer, ubrzo i mleko

Posle poskupljenja mesa, ulja i šećera, potrošači mogu da očekuju još jedno neprijatno iznenađenje - više cene mleka i mlečnih proizvoda. Cena hleba, međutim, ostaje nepromenjena.

Proizvođači i ekonomisti kao jedan od glavnih razloga „vruće cenovne jeseni“ navode poskupljenje nafte i naftnih derivata, koja se sada odražava na konačnu cenu prehrambenih proizvoda. Ukoliko gorivo opet poskupi, realno je očekivati i da će biti i novih poskupljenja.

Vladana Hamović, direktor Centra za makroekonomska istraživanja Instituta za tržišna istraživanja, kaže da će do kraja godine inflacija, ukoliko se nastavi ovakav rast cena na malo, biti između 16-17 odsto. Ali, ako nafta i njeni derivati ponovo poskupe, moguće je da će inflacija biti i viša.

- U septembru i oktobru očekivao se rast cena prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda jer je poskupelo gorivo, a i pričinjene su štete od poplava na inače manje zasejanim površinama. Međutim, i pre toga ovi proizvodi imali su najveći rast cena. U avgustu u odnosu na isti mesec prošle godine, oni su poskupeli za 33,4 odsto - kaže Hamović i dodaje da još nemamo intervencije iz Robnih rezervi, a s tim proizvodima bi moglo da se utiče na stabilizaciju cena.

- Beogradska pekarska industrija kao najveći proizvođač hleba zadržaće ove cene do daljeg, iako imamo pritiske, naročito Unije privatnih pekara, da vekne poskupe. Sadašnju cenu vekne formirali smo dok je lož-ulje koštalo 38-42 dinara, a sada ono iznosi 61 dinar, a u međuvremenu je poskupelo i brašno i aditivi i kvasac - ističe za „Blic“ Boško Vidojević, generalni direktor Beogradske pekarske industrije.

Proizvođači mleka, međutim, već prave kalkulacije. Ovih dana mleko i mlečni proizvodi imaće nove, više cene i do desetak odsto.

Po rečima Borislava Milanovića, komercijalnog direktora „Šabačke mlekare“, uzrok poskupljenja su više cene ambalaže, kao i nafte i naftnih derivata i električne energije. U trgovinskom lancu „Maksija“ korigovane su cene mesa, šećera i ulja. Tako sada za kilogram svinjskog buta bez kostiju treba izdvojiti 419 dinara, dok je ranije koštao 397,90 dinara, za juneći but bez kostiju 445,90 dinara (bio 421,90 dinara), a kako ističu u ovoj trgovini, cene mesa su im i dalje niže od ostalih trgovina. Šećer „adut“ poskupeo je za 1,90 dinara i sada košta 54,90 dinara, a beli kristal iz šećerane u Senti skuplji je za pet dinara. Za litar ulja sada treba izdvojiti 68,90 dinara umesto 62,50. I kod ostalih trgovaca je isto, cene idu gore.
D. Nišavić

Izvor: Blic

Za bebi opremu 50.000 dinara

Dolazak bebe na svet je najsrećniji događaj za porodicu. Ali već posle prvih nekoliko dana slavlja, roditelji se vraćaju u surovu realnost kada shvate da za dolazak bebe u kuću treba da izdvoje minimum 43.000 dinara.

Samo za prve bebine pelene, benkice i bodiće, mame i tate treba da izdvoje skoro 3.000 dinara, a u prvih mesec dana dodatnih 40.000 za krevetac, garderobu, kozmetiku, flašice i cucle. Ukoliko beba treba da se dohranjuje, spisku treba dodati i veštačku hranu koja košta oko 300 dinara, a majke koje hoće da pomognu svojim leđima za kupovinu stola za presvlačenje bebe treba izdvojiti još 13.200 dinara.

S obzirom na to da se sve više mladih sve kasnije odlučuje na roditeljstvo, a da su troškovi života skupi, nije ni čudo da je u Srbiji natalitet sve manji. Poslednji podaci kažu da se u našoj zemlji godišnje rodi oko 73.000 beba.



Izvor: Blic \ S. T.

 „Blic“ istražuje kako se živi i radi, kakav je standard opština

Top 5 najbogatije i najsiromašnije opštine u Srbiji

„Blic“ je u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku i Republičkim zavodom za razvoj istražio kojih je pet opština najbogatije a kojih pet najsiromašnije u Srbiji.

Interesantno je da su od 189 opština u Srbiji svih pet najbogatijih, sa najrazvijenijom privredom, najvećim narodnim dohotkom i najvišim stepenom zaposlenosti nalazi u Vojvodini. U pitanju su: Apatin, Pančevo, Novi Sad, Vršac i Bečej. Najmanje razvijene opštine nalaze se na jugu Republike. To su: Tutin, Preševo, Medveđa, Sjenica i Bosilegrad. Prosečan broj zaposlenih u 2004. godini bio je 2.050.854, odnosno 27,2 odsto od ukupnog broja stanovnika Srbije. U Republici radno je sposobno samo 53,5 odsto stanovništva, dok je taj prosek u zemljama EU znatno veći i iznosi 63,3 odsto, govore podaci Republičkog zavoda za razvoj iz 2004. godine.
J. Subotić


Najbogatije opštine Srbije


1. Apatin

broj stanovnika 19.320
prosečna starost 41 godina
broj muškaraca 9.401
broj žena 9.919
najbrojnije stanovništvo 50-54 godine
prosečna plata iznad 33.000 din.
najpoznatije preduzeće „Apatinska pivara"
narodni dohodak po stanovniku 304,7
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 81,4

2. Pančevo

broj stanovnika 127.162
prosečna starost 39 godina
broj muškaraca 61.769
broj žena 65.393
najbrojnije stanovništvo 45-49 godina
prosečna plata iznad 31.000 din.
najpoznatije preduzeće Rafinerije
narodni dohodak po stanovniku 271,9
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 105,3

3. Novi Sad

broj stanovnika 299.294
prosečna starost 39
broj muškaraca 142.033
broj žena 157.261
najbrojnije stanovništvo 45-49 godina
prosečna plata iznad 29.000 din.
najpoznatije preduzeće Naftna industrija Srbije
narodni dohodak po stanovniku 159,6
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 143

4. Vršac

broj stanovnika 54.369
prosečna starost 40
broj muškaraca 26.139
broj žena 28.230
najbrojnije stanovništvo 45-49 godine
prosečna plata iznad 25.000 din.
najpoznatije preduzeće „Hemofarm“ i „Vršački vinogradi“
narodni dohodak po stanovniku 138,6
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 110,8

5. Bečej

broj stanovnika 40.987
prosečna starost 39
broj muškaraca 20.089 broj žena 20.898
najbrojnije stanovništvo 45-49 godina
prosečna plata iznad 23.000 din.
najpoznatije preduzeće „Soja protein"
narodni dohodak po stanovniku 161,2
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 102,1

Najsiromasnije opstine Srbije


1. Tutin

broj stanovnika 30.054
prosečna starost 30
broj muškaraca 14.838
broj žena 15.216 najbrojnije stanovništvo 15-19 godina
prosečna plata oko 13.000 din.
narodni dohodak po stanovniku 26,3
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 31,4

2. Preševo

broj stanovnika 34.904
prosečna starost 29
broj muškaraca 17.361
broj žena 17.543
najbrojnije stanovništvo 5-9 godina
prosečna plata oko 12.000 din.
narodni dohodak po stanovniku 23,6
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 36,6

3. Medveđa

broj stanovnika 10.760
prosečna starost 40
broj muškaraca 5.395
broj žena 5.365
najbrojnije stanovništvo 15-19 godina
prosečna plata oko 11.000 din.
narodni dohodak po stanovniku 26,9
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 60,6

4. Sjenica

broj stanovnika 27.970
prosečna starost 35
broj muškaraca 13.975
broj žena 13.995
najbrojnije stanovništvo 10-14 godina
prosečna plata oko 11.000 din.
narodni dohodak po stanovniku 32,8
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 58,6

5.Bosilegrad

broj stanovnika 9.931
prosečna starost 43
broj muškaraca 5.022
broj žena 4.909
najbrojnije stanovništvo 65-69 godina
prosečna plata oko 10.000 din.
narodni dohodak po stanovniku 24,2
stepen zaposlenosti na 100 stanovnika 85,7



Izvor: Blic

"Eurostat" objavio rezultate istraživanja o skupoći na zapadnom Balkanu

Podgorica paprena Beograd na začelju

PODGORICA - Od svih gradova zapadnog Balkana, najskuplja je - Podgorica, a najjeftiniji su Skoplje i Beograd, objavio je juče podgorički Dan.
List je preneo rezultate istraživanja evropskog statističkog centra "Eurostat", koja pokazuju da je za obezbeđenje osnovnih životnih potreba za četvoročlanu porodicu najviše novca potrebno izdvojiti u glavnom gradu Crne Gore. Podaci "Eurostata" pokazuju da je za životne namirnice - odeću, obuću, struju, vodu i druge uobičajene troškove u Podgorici potrebno izdvojiti najmanje 25 odsto više novca nego u ostalim prestonicama u regionu.

Paket svakodnevnih porodičnih troškova u Skoplju košta 35 odsto manje nego u Podgorici, dok u glavnom gradu Srbije, u kome su zabeležene najniže cene hrane, pića i duvana, treba izdvojiti 30 odsto manje novca. Odeća i obuća najjeftiniji su u glavnom gradu Makedonije.

Istraživanje je pokazalo da su cigarete u gotovo svim većim gradovima na zapadu Balkana jeftinije od evropskog proseka, što se objašnjava postojanjem jakog crnog tržišta koje oslobađa kupce značajnog iznosa poreskih dažbina.

"Eurostat" je istraživanje obavio u glavnim gradovima Slovenije, Hrvatske, oba entiteta Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore, Makedonije i Albanije. "Eurostat" još nije objavio rezultate ankete o primanjima zaposlenih u tom području, ali podaci nacionalnih statistika pokazuju da se prosečne plate u zemljama regiona kreću od 120 evra u Crnoj Gori, do 400 evra u razvijenijim zemljama.



Izvor: Glas Javnosti \ Tanjug

Predstavljen Nacrt nacionalne strategije o socijalnoj zaštiti

Svaki peti građanin siromašan

Kod nas je 20 odsto siromašnih, što znači da im primanja nisu veća od 2,9 dolara dnevno, odnosno mesečno oko 6.000 dinara
BEOGRAD - U Srbiji živi 20 odsto siromašnih, što podrazumeva da im primanja nisu veća od 2,9 dolara dnevno, odnosno da mesečno ne zarađuju više od 6.000 dinara - rekao je juče ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodan Lalović predstavljajući Nacrt nacionalne strategije o socijalnoj zaštiti. On je napomenuo da bi u narednom periodu Vlada Srbije trebalo da usvoji taj dokument od kojeg će dalje zavisiti reforma i vođenje socijalne politike kod nas.

- Ne treba zaboraviti da najpre treba rešiti glavni problem, a to je odgovoriti na pitanje ko je u Srbiji korisnik sistema socijalne zaštite, jer je do sada bilo sasvim normalno da građani koji su i mentalno i fizički zdravi ostvaruju pravo na socijalnu pomoć. Normalno bi bilo da pravo na socijalnu pomoć imaju oni koji zbog određenih razloga nisu u mogućnosti da sami zarade za najosnovnije životne potrebe, a to su ne samo siromašni, već i deca bez roditeljskog staranja, stari ljudi, kao i invalidi - rekao je Lalović i dodao da će Nacrt nacionalne strategije o socijalnoj zaštiti imati za cilj smanjenje siromaštva, ali i odgovarajuće zbrinjavanje socijalno ugroženih kategorija građana. Neophodno je, takođe, kako kaže Lalović, uskladiti socijalnu politiku sa realnim mogućnostima društva, jer je aktuelni sistem socijalne zaštite definisan još sedamdesetih godina prošlog veka.

On je istakao da u borbi protiv siromaštva treba da učestvuju svi sektori u društvu počev od i zdravstva i obrazovnih institucija, pa sve do pravosuđa i policije.

Vladimir Ilić, pomoćnik ministra za rad, rekao je da bi novi zakon o socijalnoj zaštiti trebalo da stupi na snagu 1. janura 2009. godine, da je do sada već urađeno nekoliko pilot-projekata reforme socijalne politike u kojima su učestvovale opštine širom Srbije i da će, u skladu s tim, biti kreirana opštinska tela koja će se baviti pitanjima socijalne zaštite.



Izvor: Glas Javnosti \ M. S. B.

Bes i nezadovoljstvo najčešća osećanja

BEOGRAD - Više od polovine građana Srbije (55 odsto) smatra da živi veoma loše, a gotovo dve trećine stanovništva ima plate i penzije koje su manje ili u proseku 200 evra - ističe agencija "Faktor plus", koja je predstavila juče rezultate istraživanja javnog mnjenja sprovedenog tokom septembra.

Konstatovano je da se reforme nalaze u ćorsokaku, većina građana gubi nadu da će živeti bolje, a dolazi do velikog socijalnog raslojavanja. Građani od svih institucija najmanje veruju Vladi Srbije (13 odsto), dok sve stranke članice vladajuće koalicije, izuzev DSS, na izborima ne bi u ovom trenutku dobile sve zajedno više od 11 odsto glasova. Više građana veruje Slobodanu Miloševiću (20 odsto) nego premijeru Vojislavu Koštunici (18,9 odsto), dok DSS podržava samo 8,9 odsto ispitanika.

Političar i stranka koji imaju najveću podršku su Tomislav Nikolić i SRS. Lider SRS smatra se među ispitanicima čovekom koji bi najbolje rešavao pitanje suzbijanja korupcije i kriminala, socijalne pravde i solidarnosti. Jedno od novinarskih pitanja ukazalo je na kontradiktornost podataka koji ukazuju da je većina građana opredeljena za ulazak u Evropu, dok s druge strane svoj izborni glas poverava Tomislavu Nikoliću čak 32,9 odsto i SRS 30,6 odsto koje u EU smatraju smetnjom reformama.

Dr Darko Marinković objasnio je da su rezultati takvi kakvi su, ali da druge velike stranke ne čine ništa da osvoje bolje pozicije. On je naglasio da je nesumnjivo da Srbiji trebaju prevremeni izbori jer vlast nije pokazala da ima kapacitet da izađe na kraj sa problemima i provede reforme za koje nema pravu strategiju.

Pored svega pomenutog najčešće osećanje kod građana su bes i nezadovoljstvo, a od institucija samo crkva ima poverenje 50 odsto građana.



Izvor: Glas Javnosti \ I. S

Prosečna plata u Srbiji 18.345 dinara

BEOGRAD - Prosečna isplaćena neto zarada u Srbiji u septembru bila je 18.345 dinara, što je nominalno više za 2,33, a realno za 1,32 odsto nego u prethodnom mesecu, saopštio je juče Republički zavod za statistiku.

 
  Danas prvi deo penzije

BEOGRAD - U Srbiji će danas početi isplata prvog dela penzija za avgust korisnicima koji penziju primaju preko tekućeg računa. Penzionerima koji prinadležnosti primaju dostavom na kućne adrese, preko pošte, ili na šalterima pošta, isplata će početi u sredu, 26. oktobra, a okončaće se u ponedeljak, 31. oktobra, saopštila je Služba PTT-a za odnose s javnošću.
   
 
 
 
Kako se navodi, prosečna isplaćena septembarska zarada bez poreza i doprinosa nominalno je veća za 27,01 odsto, a realno za 10,64 odsto nego u septembru prošle godine. U privredi je u septembru prosečna zarada bez poreza i doprinosa bila 17.537 dinara, a u vanprivredi 20.170. Plata u privredi je bila realno veća za 1,23 odsto a u vanprivredi veća za 1,65 odsto nego avgustu. Septembarska prosečna bruto zarada iznosila je 26.818 dinara, što je nominalno povećanje za 2,16 odsto, a realno povećanje za 1,15 odsto, u odnosu na avgust.

Kako se ističe, prosečna zarada sa porezom i doprinosom u septembru u privredi je bila 25.621 dinara, što je nominalno povećanje od 2,10, a realno od 1,09 odsto u odnosu na avgust.

Prosečna zarada sa porezom i doprinosima u vanprivredi Srbije u septembru je bila 29.525 dinara, što je nominalno veće za 2,47 odsto, a realno za 1,46 odsto u odnosu na prethodni mesec




Izvor: Glas Javnosti

„Blic“ istražuje: Kolike su cene smeštaja u zimskim centrima Srbije

Prosečna plata je isuviše niska za zimovanje

ZLATIBOR

Cene smeštaja ove zimske sezone u zlatiborskim hotelima neznatno su više od prošlogodišnjih.

Smeštaj u hotelima je, po tradiciji, namenjen onima sa dubiljim džepom, dok se ljubitelji „kućne atmosfere“ pre odlučuju za iznajmljivanje stanova ili kuća, jeftinijih od hotela.

I skijalište na Obudejevici je spremno za turiste.

- Skijaši će moći da koriste ski-liftove, iznajmljuju opremu, a početnicima će na usluzi biti učitelji skijanja. Ljubitelji klizanja će moći da se oprobaju na obližnjem klizalištu - poručuje Jovan Pavlović, sekretar Turističke organizacije Zlatibor, i dodaje da će svi posetioci Novu godinu moći da dočekaju na platou pored jezera, uz muziku „Riblje čorbe“.

Cene smeštaja Palisad 1.400-3.800 Jugopetrol 3.600-6.100 Dunav 1.700-3.600 Zavod Zlatibor 1.900-2.669 Zelenkada 1.800-3.100 Olimp 3.500-4.400 Braća Sekulić 2.125Kraljevi konaci 6.500-10.000

Privatni smeštaj Sobe prve kategorije 900-1.300Sobe druge kategorije 780-1.000Stan/kuća 2.200-9.500
TARA

Turisti koji zimski odmor žele da provedu na Tari, moći će da izaberu jedan od hotela VU „Tara“ - „Omoriku“, „Beli bor“ ili depadans „Javor“.

Ove godine turistička ponuda Tare obogaćena je i etno apartmanima „Zeleni čardaci“. Gostima je ponuđeno pet komfornih apartmana u etno stilu, napravljenih od kamena i drveta, opremljenih kućnim bioskopima, TV i satelitskim prijemnicima.

Pored skijanja i sankanja, gosti Tare mogu da izaberu i to da li će uživati u zatvorenim bazenima i saunama, zabavljati se u kuglanama, internet salama ili šetati po šumovitim predelima.

Cene smeštaja Omorika 1.850-2.350 (pp) Beli bor 1.700-2.150 (pp) Javor 1.850-2.150 (pp) Zeleni čardaci 3.440-10.320 Ležaj 602

*pp - polupansion

KOPAONIK

Ugostitelji na Kopaoniku spremni su za predstojeću zimsku sezonu, koja na ovoj planini zvanično počinje 12. decembra.

Turisti će smeštaj izabrati prema svojim finansijskim mogućnostima, s obzirom na to da su razlike u cenama i do osam hiljada dinara.

Najjeftiniji je hotel „Srebrenac“, u kome polupansion košta 1.400 dinara, za razliku od dnevnog najma apartmana „Konaci“, koji dostiže i cenu od 10.000 dinara, uz doplatu od 900 dinara za polupansionsku ishranu.

U „Jatovim“ hotelima turiste očekuju posebne pogodnosti i popusti.

Cene smeštaja Srebrenac 1.400-4.340 (pp) Grand 3.000-7.700 (pp) Konaci 1.500-10.000 (ap) Olga Dedijer 1.740 (pp) Jugobanka 2.200-3.250 (pp)Jat 2.450-8.440 (pp, ap)

*pp - polupansion; ap - apartman

DIVČIBARE

Turistička ponuda Divčibara i ove zimske sezone, ne računajući odmarališta koja su rezervisana za rekreativnu nastavu učenika, svodi se na hotel „Maljen“, u vlasništvu valjevske „Sloge“, i privatni hotel „Pepa“.

U „Maljenu“ su kapaciteti već unapred rezervisani od polovine decembra do marta rekreativnom nastavom đaka, ali u ovom hotelu očekuju da će slobodnih mesta za komercijalne turiste biti oko Nove godine.

Hotel „Pepa“ organizuje i aranžmane za doček Nove godine. Trodnevni staje 10.300, petodnevni 14.500 dinara, a sedmodnevni 18.700 dinara. Aranžmani podrazumevaju polupansionski smeštaj, svečani koktel, doček i reprizu najluđe noći.

Cene smeštaja Maljen 1.535-1.735 (pp) Pepa 2.070-2.300 dinara (pp) Privatni apartmani 2.580-3.440Ležaj 516-860

*pp - polupansion

GOLIJA

Planina sa 150 snežnih dana u godini Golija spremna je za predstojeću zimsku sezonu. Ski-staza, duga preko 600 metara, već je utabana i očekuje prve skijaše, a izvršena je i kompletna rekonstrukcija ski-lifta koji na sat može da preveze oko 1.000 osoba.

U funkciji će biti i manji ski-lift za početnike, dug 250 metara.

Osim idealnih uslova za ljubitelje zimskog sporta, turiste će na Goliju privući i povoljne cene.

Direktor TO Ivanjica Miloje Ostojić tvrdi da je ove godine zimska turistička ponuda bogatija. Uz sve to za Goliju kažu da je to planina u Srbiji koja je naj bogatija netaknutim prirodom.

Cene smeštaja

Hotel „Park“ 1.600Privatni smeštaj 900-1.100



Izvor: Blic

Srbija po standardu među poslednjima na Balkanu

Još decenija da stignemo Hrvate

U decembru 1990. prosečna plata u Srbiji iznosila je 752 nemačke marke (oko 380 evra). Već decembra 1993. statističari su izračunali da prosečno zarađujemo 21 marku. A prema podacima za jun 2006, prosečna srpska plata izražena u evrima niža je od slovenačkog i hrvatskog proseka otprilike isto koliko je i Beograd u kilometrima udaljen od Ljubljane i Zagreba.

Iz Beograda do prestonica Hrvatske i Slovenije autoputem stiže se za manje od jednog radnog vremena. Da bi stigli do standarda Hrvata i Slovenaca, po svemu sudeći, biće nam potrebne godine, možda i decenije.

- Kada se uporede plate i bruto društveni proizvod (BDP) po stanovniku, vidi se da je kod nas rast standarda prilično nategnut. Izvor značajnijeg povećanja zarada mogu biti samo visoke stope rasta, mnogo više od sadašnjih koje su, otprilike, na nivou stopa rasta u Sloveniji i Hrvatskoj. Naš najveći problem je što stalno iz nekog razloga gubimo tempo - zbog inflacije, negativnih efekata po strane investitore itd. A to nas još više udaljava od onih koje želimo da stignemo - kaže konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević koji je uveren da nam za dostizanje standarda slovenačkih i hrvatskih radnika treba najmanje deset godina, a možda i više.

Brže mogu samo političari čija „brda i doline“ u poslednje vreme dosežu i do kineskih stopa rasta BDP od preko deset odsto godišnje. Koliko su te stope „dovoljne“ da eliminišemo silno zaostajanje pokazuje podatak koji navodi profesor Ekonomskog fakulteta Dana Popović u studiji „Četiri godine tranzicije u Srbiji“. Dometi prosečne stope rasta BDP koja unazad četiri godine u Srbiji iznosi 4,5 odsto značajno su umanjeni činjenicom da smo deset godina pre toga imali pad privredne aktivnosti po prosečnoj godišnjoj stopi od osam odsto. Dok naši susedi već čitavu deceniju ostvaruju koliko-toliko ravnomeran razvoj, mi još uvek nastojimo da povratimo sve ono što su nam odnele „godine koje su pojeli skakavci“. Pa ipak, naši ministri sve češće izgovaraju rečenicu: „Kad mogu Slovenci, možemo i mi.“

- To nije optimizam već arogancija bez pokrića. Slovenci su prestigli i mnogo bolje od nas i iluzorno je očekivati da ih mi u skorije vreme dostignemo jer nemamo vladavinu prava koja je ključna za stabilnost svake države - kaže Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja pri Institutu društvenih nauka.

- Možemo mi imati i kineske stope rasta ako nam je startna osnova niska. Mi smo više od deset godina bili mimo sveta, zaključani u svoje dvorište. Za to vreme tehnološke promene odvijale su se neverovatnom brzinom. U 21. veku deset godina je izuzetno dug period i trebaće nam ko zna koliko vremena da nadoknadimo propušteno - ocenjuje Šuković. Tvrdnju sagovornika „Blica“ potvrđuju i podaci koji pokazuju da Srbija danas zaostaje i za zemljama koje su pre pada Berlinskog zida bile znatno iza nas, pre svih, Bugarskom i Rumunijom. Za nabrajanje parametara po kojima smo danas daleko iza naših istočnih suseda bilo bi nam potrebno mnogo prostora. Zato ćemo pomenuti samo jednu oblast u kojoj izrazito kaskamo - turizam. Dok se Hrvati bliže brojci od deset milijardi dolara prihoda od turizma, a Bugari i Rumuni značajno napreduju, u Srbiji od oko 300 hotela samo četiri imaju pet zvezdica, dok je onih sa četiri zvezdice 18. Čak 102 srpska hotela kite svega dve zvezdice, a blizu 70 hotelskih kapaciteta uopšte nije kategorisano. Jednostavno, nema investicija, posebno onih stranih.

- U zemlji u kojoj ministri bez pardona izjavljuju kako se ne mora poštovati zakon sasvim je logično da je priliv stranih investicija jako spor. Dok drugi napreduju i rešavaju probleme, mi već godinama ne možemo da lociramo Mladića - kaže Danilo Šuković.



Izvor: Blic \Branislav Krivokapić

ovo postaje kao divljina...kao zivotinje svaka se bori za opstanak da prezivi od danas do sutra

sve u svemu mnogo jadno, da ne kažem bedno živimo...

uvek smo bili najgori 

 „Blic“ istražuje: Gde smo posle pet godina tranzicije
Od plate samo preživljavanje

Iako građani Srbije uglavnom ne osećaju bitno poboljšanje standarda, statistika govori da smo za pet godina tranzicije ipak napredovali, te da živimo nešto bolje. Dok smo za minimalnu potrošačku korpu u septembru 2000. godine izdvajali više od dve prosečne plate, u maju ove godine za pokrivanje osnovnih troškova domaćinstva bilo je potrebno manje od jedne plate (0,84). Za prosečnu potrošačku korpu pre petooktobarskih promena bilo je potrebno čak 3,45 plata, a na proleće ove godine 1,3 plate. Ipak, statistika je jedno, a svakodnevni život nešto drugo.

Sigurno je da nestašica namirnica i jutarnjih redova ispred prodavnica nema, kao ni galopirajuće inflacije, koja je u 2000. godini iznosila neverovatnih 115,3 odsto. Prošlu godinu završili smo sa rastom cena od 17,1 odsto, što je i dalje evropski rekord.

- Sigurno je da danas živimo bitno bolje nego pre 5. oktobra 2000. godine. Znam da su očekivanja građana bila znatno veća, ali nerealna. Nerealna utoliko što se očekivalo da se sve što se uradilo za prvih pet godina tranzicije moglo uraditi za godinu dana - kaže ministar finansija i ekonomije Mlađan Dinkić.

Standard se, tvrdi Dinkić, najbolje vidi po broju novokupljenih automobila, stanova i broju ljudi koji idu na letovanje.

- Kupovna moć građana je znatno bolja nego pre 5. oktobra. Naši građani su samo na uvoz automobila za prvih par meseci ove godine utrošili više stotina miliona dolara. Stambeni krediti, kojih nije bilo pre 2000, omogućili su mnogo većem broju ljudi da kupe stanove. Na letovanja iz godine u godinu ide sve više ljudi. Dakle, stvari idu nabolje - tvrdi Dinkić.

Ekonomista Vladana Hamović, ipak, tvrdi da je kupovna moć naših građana i dalje nedovoljna.

- Delimično je tačno da je porastao standard, jer je sada za prosečnu potrošačku korpu potrebno izdvojiti 1,2-1,3 prosečne plate, a bilo je vremena kada su bile potrebne čak čitave dve i više. Ipak, građani i dalje žive teško - kaže Hamovićka.

Ona napominje da preko 60 odsto zaposlenih platom pokriva samo minimalnu potrošačku korpu. Struktura izdataka je takva da da 40 odsto porodičnog budžeta ide na hranu, 27 odsto na komunalije, struju, vodu, 13 odsto na usluge i 20 odsto na sve ostale potrebe kao što su odeća, obuća, izdaci za školske potrebe, lekovi, kultura, opravke, bela tehnika, nameštaj i ostalo.

- Iz toga je više nego jasno da su još veoma ograničene platežne mogućnosti naših građana. To je ipak daleko od lagodnog života - ističe Hamovićka. Ona navodi podatke nedavnih „Galupovih“ istraživanja o skupoći pojedinih gradova u svetu, koji pokazuju da je život u Beogradu sveden na podmirenje osnovnih potreba. Uključujući iznajmljivanje dvosobnog stana i kupovinu jedne haljine i jednog odela mesečno prevazilazi se navedena mesečna plata vozača gradskog saobraćaja od 330 evra za 74 odsto, a prosečna od oko 250 evra skoro duplo.

- Znači nema mesta ni za kakav luksuz u koji kod nas za većinu stanovništva spada i hemijsko čišćenje odeće, izlazak na ručak, pa čak i taksi usluge- kaže ona.

Osim slabog standarda građana, Srbiju muči i visoka stopa nezaposlenosti, koja je sa 21,5 odsto u 2001. narasla na 27 odsto u prošloj godini. Rastu i spoljni dugovi, pa umesto 11 milijardi dolara, koliko smo dugovali 2000, danas dugujemo više od 16 milijardi dolara.

Guverner NBS Radovan Jelašić ocenjuje da posle pet godina od početka tranzicije Srbija danas ima uređen finansijski sistem koji predstavlja stabilnu osnovu za njen dalji privredni razvoj. Od sloma Miloševićevog režima do danas bitno su porasle i devizne rezervne zemlje, koje su sa 359,8 miliona dolara iz oktobra 2000. dostigle 8,7 milijardi dolara u avgustu ove godine. Slično je i sa deviznom štednjom, koja je sa 30 miliona evra u 2001. godini porasla na 2,8 milijardi evra u ovoj godini.

- U proteklih pet godina uspeli smo da vratimo zemlju u sve međunarodne finansijske institucije, rešimo teško nasleđe prošlosti kroz regulisanje odnosa sa Pariskim i Londonskim klubom poverilaca i da stvorimo reformisan i zdrav bankarski sektor - kaže Jelašić. On kao izazove u ovoj fazi tranzicije, vidi još nedovoljno restrukturiran realni sektor, posebno velika javna preduzeća, zatim relativno skroman obim stranih direktnih investicija i nedovoljno visok rejting zemlje koji bi privukao takve investitore u značajnijem broju.

Katarina Preradović

Izvor: Blic

Ko sve prima i po kom osnovu novac od države
Socijala i za zaposlene

Materijalno obezbeđenje porodice, u narodu poznatije kao socijalna pomoć, dobija oko 130.000 građana, što čini oko dva odsto stanovništva Srbije. Pre pet godina taj broj bio je znatno manji, oko 80.000.

U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, međutim, objašnjavaju da se povećanje broja korisnika ne može tumačiti osiromašenjem građana poslednjih godina već je to pre svega posledica izmene zakonskih propisa urađenih u međuvremenu kao i činjenice da se socijalna pomoć, za razliku od kraja devedesetih, sada isplaćuje redovno pa više ljudi konkuriše za državnu pomoć.

- Do 2000. i 2001. isplata materijalnog obezbeđenja, kao uostalom i nekih drugih državnih davanja, kasnila je i po dve godine. Toliko kašnjenje obeshrabrivalo je mnoge porodice i da traže pomoć, ali kada je servisiranje postalo redovno, počeli su više da se javljaju. S druge strane, izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti 2004. godine cenzus za dobijanje pomoći određen je prema republičkoj zaradi za razliku od ranijeg opštinskog proseka. To je u sistem zaštite uvelo novih dvadesetak hiljada porodica - objašnjava za „Blic“ Mića Lišanin iz Sektora za socijalnu zaštitu pri Ministarstvu rada.

Iz republičkog budžeta na ime socijalne pomoći korisnici trenutno dobijaju između 50 i 100 evra. Jednočlane porodice po 4.176 dinara, dvočlane - 5.738, tročlane - 7.303 , četvoročlane - 7.823 dinara, a porodice sa pet i više članova po 8.356 dinara. Ove iznose oni primaju pod uslovom da nemaju nikakvih drugih prihoda a, ukoliko ih imaju a manji su od pomenutih suma, onda im se novac koji dobijaju umanjuje za visinu tih prihoda.

Među korisnicima socijalne pomoći najviše je nezaposlenih. U januaru ove godine oni su činili oko dve trećine ukupnog broja. Sledeći po brojnosti su nesposobni za rad, dakle deca i stariji od 65 godina. Njih je oko 30 odsto. Ostali su penzioneri i poljoprivrednici, ali zanimljivo je da među primaocima socijalne pomoći ima i zaposlenih. Tako je na spisku za prvi mesec ove godine bilo 69 onih koji se vode kao zaposleni.

Porodice u kojima je većina članova sposobna za rad pomoć primaju najviše devet meseci godišnje. Prema rečima Miće Lišanina, oni se obično u periodu leta kada je veća mogućnost za sezonske poslove privremeno skidaju sa isplatnog spiska.

R. Marković

Izvor: Blic

Kupovna moć u Srbiji i okruženju
Kozmetika i dalje luksuz za Srbiju

U većini razvijenih zemalja dezodoransi i instant kafa ne smatraju se luksuzom, a u Srbiji se ti proizvodi u potrošačkoj korpi još vode kao roba koja nije nužna porodici.

Prema podacima Instituta za istraživanje tržišta „Konzit“, na hranu i odeću godišnje se troši 1.120 evra po osobi. Na hranu, prema ovom istraživanju, ide 500 evra. Istraživanje agencije „Medijum Galup“ pokazuje da su građani Srbije u prvih šest meseci kupili dva odsto manje prehrambenih namirnica i šest odsto manje sredstava za higijenu. To pokazuje da je kupovna moć pala za tri odsto. Međutim, ministar trgovine kaže da su za kupovnu moć najpouzdaniji podaci Zavoda za statistiku, koji pokazuju da standard građana raste.

Prosečna plata u Srbiji i prosečna potrošačka korpa više su nego skromne ako se uporede sa razvijenim zemljama. Međutim, poredeći ih sa zemljama u okruženju, izuzimajući Hrvatsku, nema drastičnih razlika ni u primanjima ni u cenama osnovnih životnih namirnica.

Odskače Hrvatska u kojoj prosečna plata, iskazana u našoj valuti, iznosi 51.336 dinara, dok je ubedljivo najniža u Bugarskoj gde iznosi 13.248 dinara. Da podsetimo, prosečna plata u Srbiji u avgustu je bila 21.925 dinara.

„Blic“ je uporedio i cene najosnovnijih životnih namirnica poput hleba, brašna, šećera, mleka i mesa u Srbiji i u zemljama u okruženju. Većina životnih namirnica je najskuplja u Hrvatskoj, dok je najjeftinija u Makedoniji.

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i usluga, u Srbiji je tokom leta zabeleženo povećanje kupovne moći zaposlenih, pa je tako, na primer, u julu minimalna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu iznosila 16.599 dinara, dok je prosečna potrošačka korpa bila 26.288 dinara. Ove dve potrošačke korpe razlikuju se pre svega po broju i kvalitetu namirnica, ali i po ceni određenih artikala. Ekipa „Blica“

    Jedna osoba mesečno potroši na hranu 40 evra

    U Ministarstvu kažu da je jedna prosečna plata u celosti mogla da pokrije minimalnu potrošačku korpu, dok to nije slučaj sa prosečnom potrošačkom korpom, za koju je trebalo izdvojiti 1,21 zaradu.

    U odnosu na decembar 2005. godine, prosečna potrošačka korpa u Srbiji je u julu, na primer, poskupela za 6,5 odsto. Ukupno, prema statističkim podacima, standard građana raste. Međutim, istraživanja pokazuju da se na kupovinu hrane mesečno potroši samo 3.300 dinara (40 evra) po osobi i da u kućnom budžetu najmanje novca ostaje baš za namirnice i sredstva za higijenu.


Izvor: Blic

Danas Svetski dan borbe protiv siromaštva koji se obeležava i u Srbiji
Nezaposlenost glavni razlog siromaštva

Pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku, u Vladinom timu za smanjenje siromaštva navode da, ako se za minimum mesečne potrošnje za tročlano domaćinstvo u prošloj godini uzme 10.000 dinara, onda je siromašnih u Srbiji samo 6,55 odsto. Ako se potrošnja poveća na 11.566 dinara, onda se i procenat siromašnih penje na 15,36, ali ako se pođe od podatka da je tročlanoj porodici lane mesečno trebalo 12.950 dinara, onda u kategoriju siromašnih ulazi četvrtina ukupnog stanovništva Srbije.

Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, međutim, smatra da je realnije govoriti o stopi od čak 50 odsto, budući da, prema njegovim rečima, polovina stanovništva nije u stanju da od svojih redovnih mesečnih primanja pokriva osnovne životne potrebe.

Ako su procenti i sporni nije sporno koje su to kategorije stanovništva koje žive najteže. To su definitivno stariji od 65 i mlađi od 30, zatim ljudi na selu, izbegli i raseljeni, Romi i lica sa invaliditetom.

Glavni razlog za veliko siromaštvo u Srbiji, smatra Milan Nikolić, jeste ogromna nezaposlenost.

- Oficijelna stopa nezaposlenosti u Srbiji je oko 30 odsto, međutim kada se uključe i Romi i izbeglice, onda stopa iznosi oko 40 odsto. Ovolika nezaposlenost je kancer u našem društvu a, ako se ona ne smanji, lako može postati i socijalna bomba kao što je bilo u Argentini - smatra Nikolić. On ocenjuje da je u periodu posle 2.000 godine siromaštvo u Srbiji smanjeno, ali se kaže moglo uraditi i više. Prema njegovim rečima problem je u neoliberalističkom pristupu koji je nova elita prihvatila i po kome tržište rešava sve. Takav pristup međutim, navodi direktor CPA, nije dao dobre rezultate ni u Latinskoj Americi ni u Aziji ni u Istočnoj Evropi uključujući i Rusiju pa ni kod nas, jer se malo radilo na povećanju domaće proizvodnje i domaćih usluga a mnogo se uvozilo.

- Da bi se siromaštvo smanjilo država treba da radi na poboljšanju domaće proizvodnje, kako poljoprivredne tako i industrijske, zatim na smanjenju uvoza, povećanju zaposlenosti, organizovanju javnih radova i na dolasku ozbiljnog stranog kapitala u vidu grinfild investicija, navodi Nikolić.

Ocenjujući državni dokument strategija za smanjenje siromaštva, Nikolić kaže da je to mrtvo slovo na papiru, urađeno jer su to tražili Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, i mrtvim slovom će i ostati ako se ne bude više išlo na razvoj domaće proizvodnje i smanjenje uvoza jer se, kaže, sada uvozi sve i svašta.

Gordan Velev, iz Grupe 484, jedne od 13 nevladinih organizacija koja se uključuje u današnju akciju obeležavanja Svetskog dana borbe protiv siromaštva, posebno ukazuje na problem siromaštva mladih.

- Naše istraživanje od prošle godine pokazuje da je ispod linije siromaštva 12,7 odsto mladih ljudi i da siromaštvo kod ove populacije raste brže nego kod starijih. To ih, između ostalog, sprečava da se više školuju i tera da beže iz zemlje.

R. Marković

    Za 20 godina na nivou iz 1989.

    Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, smatra da će nam biti potrebno još 20 do 25 godina da bismo dostigli nivo razvoja koji smo imali 1989. godine, koja je bila poslednja dobra godina u ovoj zemlji.


Izvor: Blic

 Za godinu dana troškovi života su uvećani za skoro 200 evra
Korpa skuplja 15.000 dinara

Po poslednjim podacima, prosečna neto plata u Srbiji je 22.340, a po podacima koje je uradio „Blic“, prosečna četvoročlana porodica, sa dva izdržavana i dva zaposlena člana, ne može da podmiri najosnovnije životne troškove.

Po istraživanju „Blica“, u decembru ove godine za najosnovnije životne troškove potrebno je izdvojiti minimum 52.077 dinara, dok dve prosečne plate iznose 44.680 dinara. Treba dodati da u tu potrošačku korpu nisu uračunati troškovi slave Sveti Nikola, koju mnoga srpska domaćinstva slave, kao ni troškovi dočeka Nove godine.

U odnosu na maj ove godine, kada je „Blic“ uradio slično istraživanje, potrošačka korpa u decembru je veća za čak oko 8.000 dinara. Međutim, za nešto više od godinu dana, troškovi potrošačke korpe su uvećani za više od 15.000 dinara. Naime, u septembru prošle godine potrošačka korpa koju je uradio „Blic“ iznosila je 36.459 dinara, a u maju ove godine 43.959 dinara.

M. Cvejić

Izvor: Blic

dovoljno  :fgwrgargar[color=LimeGreen]rg5g[/color]?