Које послове нико неће?

Упркос великој незапослености, неки послодавци тешко долазе до радника. Поједина радна места остају упражњена и више од годину дана. Иако је најчешће реч о физичким пословима, понекад се за посао у апотеци, здравственој станици или центру за социјални рад у унутрашњости нико не јави на конкурс.

Када криза закуца на врата, многи кажу да би радили било шта. Ипак, подаци Националне службе за запошљавање не говоре тако. Да ли смо пробирљиви или статистика лаже?

Припремили Драгана Биберовић и дописници РТС-а

Најчешће се избегавају физички послови и они плаћени на проценат. Слаба је мотивисност за посао комерцијалисте, агента осигурања, менаџера продаје.

Биљана Јеленковић Паспаљ из Националне службе за запошљавање каже да радници нису заинтересовани за радна места која подразумевају рад на терену без неких одређених услова рада, радник не зна колико је радно време, када је одмор, као ни за послове који подразумевају рад са штетним материјама где су изложени неком ризику, у хемијској индустрији, производњи.

Према њеним речима, слаба мотивисаност је и за послове који захтевају теже физичке напоре у грађевинарству, пољопривреди, рад на висини, рад под водом, где постоји опасност од неког професионалног обољења.

Чедомир Јевтић, који се бави услугама у шумарству, у шали воли да каже како ће нам ускоро Кинези сећи шуме. Тешко долази до радника јер се у Србији већ годинама не школују секачи, а нема ни воље за бављење тим послом.

"Ми смо имали велике среће са доласком избеглица за време ових наших дешавања тако да доста је дошло тог кадра из Хрватске, Босне... Мислим да млади људи се не прихватају таквих послова, послова у шумарству се прихватају људи који немају ништа друго. А може се зарадити 50 до 100 хиљада месечно, то зависи од способности, вичности", каже власник фирме "Мичелини" у Ваљеву Чедомир Јевтић.

Осим што у земљи шума нема секача, парадокс је и то да се, поред великог броја лекара на бироу, нико није јавио на конкурс за посао у затворској болници у Суботици.

Ово није усамљен пример. Кикинда, Ниш и Чока чекају социјалне раднике, апотеке у Пироту, Соко Бањи и Пожаревцу фармацеуте, и ту се списак не завршава.

У националној служби за запошљавање кажу да је мало ко спреман да путује или се сели у други град, као и да већина чека посао у Београду. Ако се тај тренд настави, нека радна места ће још дуго бити празна.

Izvor: RTS

Shumar je uvek bilo deficitarno zanimanje...

super , selis se u drugi grad i kupis si stan od nove plate  i uzivas jbt bas mi cudno da ljudi nece...

gluposti

Vi i policija i skoro sve drzavne sluzbe...

Inace, to za drugi grad je moguce samo ako je u pitanju neki bolje placen posao, Beograd ili neki grad gde imas stan. Otici negde gde ces da radis za 20000 dinara sa tim da ces stan i troskove platiti isto toliko je jednostavno neisplativo...

neka neko okaci ono radmilevicevo ''ajde!'' na ovaj biser...mene mrzi...

Ova recenica bi mozda i mogla da stoji da smo u istom periodu imali privredu koja je bila u rastu i kojoj je trebala dodatna radna snaga - a slucaj je bio upravo obrnut


Zaista, ali zaista - sram da bude te radnike nece da izlazu svoje zivote i zdravlje neregularnim uslovima rada

A za lekare - pa kada odlazak u neko drugo manje mesto da se radi ne bi potrazumevalo da se ta osoba zakopala zauvek sto se profesionalnog napretka tice - pogotovo ako ode u selo ili neko bas malo mesto - mozda bi situacija i bila drugacija

To se nekad regulisalo tako sto bi se davao stan, ne bi se cekalo na vrtic, mozda bi se nasao i posao za zenu i tom mestu a nakon nekog vremena moglo se i napredovati.

и опасно, ако си поштен шумар 

Ne samo kazem da kod nas jos uvek ne postoji ta svest da je posao nesto od cega zivis...

I nema apsolutno nikakve pragmaticnosti u tome...

Kod nas je posao statusni simbol...i sve drugo...

Recimo ja se ne secam kad je mene neko pitao zadnji put cime se bavim...

Jedino ovde na bureku...

Upravu je Rutovic kad kaze da smo mi zemlja kompleksasa...