Degu je simpatičan, izrazito živahan glodar koji dolazi iz Čilea gde se u današnje vreme istrebljuje jer je velika štetočina. Kako degui imaju smanjenu mogućnost varenja šećera, vrlo su skloni dijabetesu. U Severnoj Americi i Evropi, korišćeni su kao labaratorijske životinje, za ispitivanja vezana za dijabetes. Sredinom 20. veka postaju kućni ljubimci.

Deguu je potrebno puno kretanja, pa mu je potrebno obezbediti veliki kavez čije bi dimenzije trebale da budu najmanje 100 x 60 x 60 cm. Takođe, kavez bi trebao da bude od žice ili stakla jer plastiku lako pregrize. Osim posuda za hranu i vodu, u kavez stavite točak ( čiji prečnik ne bi sme biti manji od 25 cm,), grane (na koje se može penjati) i različite igračke. Takođe, u kavez stavite i posudice sa peskom, jer degu obožava da se kupa u njemu. osim zabave, pesak koriste za čišćenje krzna. Aktivan je danju.  Degu ima svetlo smeđu boju dlake, njegov rep čini i 1/3 pa čak i 2/3 njegove ukupne dužine tela. Kada hodaju rep drže uspravno, a kada se penju njime se služe kako bi održali ravnotežu. Povlačenje degua za rep strogo je zabranjeno, jer može doći do odbacivanja repa.

Degu je biljojed i najbolje ga je hraniti gotovom hranom, kupljenom u nekoj od prodavnica za kućne ljubimce. U njegovoj ishrani ne bi smelo biti puno šećera, masti i ugljenih hidrata. Orasi i lešnici su zabranjeni,dok mu možete davati povrće i voće koje ne sadrži velike količine šećera (jabuke, krompir, semenke). Zubi degua rastu čitav njegov život, stoga je važno da ima nešto o što ih može konstantno brusiti i na taj način držati ih zdravima. Drvene igračke ili grančice bit će odlične za to.


Ženke polnu zrelost dostižu sa 6 do 9 meseci, mužjaci sa 12 meseci. Graviditet kod degua traje 90 dana. Mladunci na svet dolaze već prekriveni krznom, sa zubima, otvorenih očiju, a ubrzo i prohodaju. Nakon 5-6 nedelja mladunci su potpuno samostalni i tada ih treba odvojiti od roditelja kako se ne bi međusobno parili. Zanimljivo je da ženka degua može ostati skotna već posle 24h od okota.

Degu je inteligentan, živahan, znatiželjan, veseo, izuzetno razigran i drag mali glodar. Idealan je ljubimac za celu porodicu. Ukoliko ne želite da vaš ljubimac postane depresivan, tužan, pa čak i agresivan, obezbedite mu društvo. Najbolje je držati dve ženke u jednom kavezu, a ako želite priključiti i mužjaka veselom društvu nabavite samo jednog. Nikada ne stavljajte dva mužjaka u isti kavez. Takođe, degu se dobro slaže sa kunićima, činčilama i morskim prasićima. Uz pravilnu negu i ishranu degu živi od 5 do 8 godina.

Izvor:MojaOaza

Ovo je najčešća vrsta akvarijumskih kornjača. Potiče iz Severne Amerike i karakteristična je po crvenim mrljama sa svake strane glave. U divljini ova vrsta kornjača nastanjuje sva slatkovodna staništa: jezera, bare i tekuće vode sa peskovitim tlom i umerenom vegetacijom.

Voli mesta pogodna za sunčanje, kao što su grane pri površini vode. Često se može videti više kornjača koje se zajedno sunčaju na kamenjima i panjevima, ponekad i jedna na drugoj. Ženke su uglavnom veće i krupnije od mužjaka. U prirodi naraste do 30 cm, dok u akvarijumu ženka dostiže dužinu do 20 cm. Dok su male, kornjače je gotovo nemoguće razlikovati po polu. Kasnije kad narastu, mužjaci su manji, imaju duži i tanji rep i izrazito dugačke kandže. Leđna strana oklopa je i kod mužjaka i kod ženki zelenkaste boje sa crnim šarama. Kako stare tako im i oklop postaje tamnije boje.

Ulogu zuba, koje crvenouhe kornjače nemaju, zamenjuje snažan kljun koji kornjača koristi za ubijanje i komadanje hrane. Nos se nalazi na samom vrhu glave kako bi kornjači omogućio da diše iznad površine. Noge su tanke i završavaju se kandžama, koje služe za kopanje, držanje hrane i udvaranje. U prirodi, pri naglom padu temperature zimi, crvenouhe kornjače prelaze u stanje hibernacije i zakopavaju se u mulj na dnu bare.


Parenje se odvija pod vodom, obično između marta i jula. Hibernacija i pravilna ishrana su neophodni da bi ženka proizvela jajašca. Nakon polaganja jaja, ženka napušta gnezdo. Zavisno od temparature, jaja se izlegu dva do tri meseca nakon polaganja. Mladunci probijaju ljusku jajeta malim rogom na glavi koji otpada nedugo posle. Kada se izlegu, mladi su dugački oko 3 cm i teški 6-8 g. Pri pravilnoj ishrani, za jednu godinu narastu do 6 cm i 150 g težine. Ženke mnogo brže napreduju od mužjaka i mogu imati i do 900 g. Što je starija kornjača, to sporije raste, ali se rast ne zaustavlja. U kućnim uslovima rastu znatno brže nego u prirodi.



Crvenouhe kornjače hrane se rakovima, puževima, vodozemcima, sitnim ribama i vodenim biljkama. Dok su još male, hrane se mesom, a kako postaju sve starije više vole vegetarijansku ishranu. Kornjače ne mogu da jedu na suvom, već se hrane u vodi.

Hranjenje kornjača u akvarijumskim uslovima:

•kornjače treba hraniti dva puta dnevno
•hrana treba biti raznovrsna: meso (sirova i kuvana piletina, riba), povrće (šargarepa, zelena salata, tikvice), voće (lubenica, banana, jabuka), proteinski dodaci (sušeni crvići).
•kornjače mogu pojesti mnogo više nego što im je potrebno, pa je zato potrebno kontolisati njihovu ishranu
nepojedene ostatke hrane treba obavezno odstraniti

Idealna veličina akvaterarijuma trebala bi da bude oko 60 litara. Temperatura vode koja se preporučuje je 26 - 30 stepeni C. Zagrevanje i optimalna temperatura se obezbeđuje grejačem sa termostatom. U akvaterarijum je potrebno postaviti lampu sa UVA i UVB zracima, čime se imitira sunčanje. Ovo je veoma bitno, jer ovi zraci stimulišu sintezu D vitamina. Lampe treba staviti sa unutrašnje strane, iznad suvog dela, odnosno kamenja ili grane na kojoj kornjača voli da provodi vreme “sunčajući” se.

Higijena akvaterarijuma je od velike važnosti takođe. Potpuno pražnjenje i čišćenje akvaterarijuma se vrši jednom mesečno, a celokupna količina vode se menja svakih 10 dana, s tim što se povremeno može menjati i polovina količine vode. Motornim pumpama se filtrira voda i one se takođe redovno moraju prati i čistiti. Pri čišćenju i pranju akvarijuma nikako ne treba upotrebljavati deterdžente i druga slična hemijska sredstva, koja i u malim količinama, mogu da izazovu razne upale kod našeg ljubimca.

Izvor:MojaOaza

Leminzi su glodari slični hrčku, ali znatno manjih dimenzija i sa dužim životnim vekom (žive oko 3 godine). Odrasli leminzi narastu od 13 cm i teški su 30 g. Na sivim leđima imaju izraženu crnu prugu.
Leminzi su po prirodi društvena bića. Nikad ih ne bi trebalo držati pojedinačno. Najbolje je držati 3 - 8 leminga u odgovarajućem terarijumu sa 1 mužjakom na 2 - 3 ženke. Uglavnom su miroljubivi, ali mogu biti i veoma agresivni kada brane svoju teritoriju. Zato ih nikada ne treba spajati sa drugim mužjacima. Na dno terarijuma treba staviti piljevinu. Neophodno je često čistiti kavez i menjati mokru piljevinu, jer u suprotnom ove male životinje mogu zaraditi upalu pluća.

Što se ishrane tiče, najbolje ih je hraniti mešavinom hrane za glodare iz koje se izbaci svo sušeno voće te im se daje samo odabrano povrće: brokoli, kelj, kupus, zelje, slatki kukuruz, španać, ali i proso i suva trava. Pored piljevina, na dno kaveza bi trebalo staviti i suvu travu i seno kako bi mladi par mogao da napravi gnezdo za mlade.

Nakon parenja, leglo od 4 - 10 mladih nastane nakon nošenja od 18 - 20 dana. Seksualna zrelost kod oba pola započinje već sa 3-4 nedelje starosti. U zatočeništvu leminzi će se pariti svakih 21-25 dana. Mladi se jako brzo razviju, a normalno počinju da jedu već sa 10-13 dana starosti.
Leminzi nemaju neugodan miris i zbog toga su idealni za život u stanu.

Izvor:MojaOaza

Ljudi ili vole ili mrze veverice! Mnoge vrste se smatraju poljoprivrednim štetočinama u mnogim državama koje predstavljaju njihova prirodna staništa. Međutim, ima i onih koji veverice drže kao kućne ljubimce.

Omiljeno mesto za stanovanja im je šuma. Veverice će svoje gnezdo napraviti u šupljem stablo ili na grani. Gnezda prave od mahovine, osušene trave, perja, grančica i lišća. Aktivne su danju, a zahvaljujući svojim kandžama dobro se penju i skaču.

U divljini, sve veverice imaju isti jelovnik. Uglavnom jedu orahe, pupoljke, voće, žitarice i jaja ptica. U zarobljeništvu, vevericama treba obezbediti što raznovrsniju hranu: povrće (celer, šargarepa, boranija i zelena salata), i mnogo voća (jabuke i banane). Hrana za papagaje je takođe dobar izbor jer ima mnogo semena koje se vevericama dopada. Kalcijum je takođe veoma važan. Zubi veverica konstantno rastu tokom života, pa im je potrebno davati tvrdu koru ili kosti za jačanje zuba. Takođe, potrebno im je uvek sveža voda.

Najčešće se gaji kanadska veverica, ali poznate su i južna leteća veverica, kao i crvena veverica. Crvene evropske veverice su usamljena bića i više vole da same žive cele godine, osim kada podižu mlade. Odozgo su crveno-smeđe poput lisice, a odozdo bele. Imaju velike oči i uši i kitnjast rep. Dva do pet puta godišnje na svet donose 3-7 mladih.

 

Za razliku od njih, leteće veverice su usamljene tokom leta, ali će tokom zime često ostati zajedno u velikim grupama (do 24 veverice) da bi se zagrejale. Tanko, dugo i meko krzno ove veverice je odozgo svetlosive boje, a odozdo bele. Tamnije je leti, a zimi postaje srebrnkasto kako bi se prilagodilo okolini. Naraste do 20 cm, a teška je samo 170 grama. Rasprostranjena je u Finskoj, Rusiji, Kini i na Azijskom poluostrvu. Noćna je životinja. Dva puta godišnje ima 2-3 mladunca.


Kanadska veverica potiče iz travnatih prerija SAD-a, Azije i Kanade. Pripada porodici glodara i poznato je 262 vrste koje su rasprostranjene širom Severne i Južne Amerike, Evroazije i Afrike. Vrlo su živahne i umiljate. Narastu oko 25 centimetara. Životni vek im je između 5 i 8 godina. Najbolje je nabaviti mladu vevericu koja je odrasla u zarobljeništvu. Potreban im je prilično veliki kavez, ali  vole da borave i van kaveza. Izrazito su teritorijalne, ali i društvene. Međutim, dešava se da u određeno doba godine počnu da izbegavaju društvo (teranje) i to Vam poručuje tako što Vas grize. Ako  pokuša da Vas ugrize pokušajte da je odvratite tako što ćete je  lupkati po nosu. Takođe, ukoliko je pod stresom, usled promene sredine ili Vašeg iznenadnog pokreta, može Vas ugristi kako bi se istog oslobodila. Kanadske veverice se smatraju odraslim sa tri meseca starosti. Dva puta godišnje okoti 5-7 mladunaca.

SAVET: Nikada ne dirajte vevericu dok se potpuno ne uverite da je budna, jer Vas može ujesti. Veverice ponekad kunjaju sa otvorenim ili poluotvorenim očima!





Karakter

Društvene su životinje, a ipak imaju izraženu osobinu teritorijalnosti. Zato ako planirate njihovu nabavku, preporuka je izabrati što mlađu vevericu. Poželjno je uzeti je pre uzrasta od kada se smatraju odraslim, sa oko tri meseca starosti, jer će tada biti lakše njihovo prilagođavanje na novu sredinu. Treba im obezbediti prilično veliki kavez. Iako, vole da provode vreme i van kaveza istražujući okolinu u domu.
Naravno, sa puštanjem iz kaveza treba početi tek kada prođe period prilagođavanja. I tada, nikada bez nadzora. Kanadske veverice su vrlo brze i lako mogu da vam pobegnu, ako ne zatvorite prozore. Mogu da skoče vrlo visoko i brzo se penju. Ako imate veću terasu u stanu, možete je i tu smestiti.
Veverice treba nabavljati od odgajivača, i to one koje su rasle u zarobljeništvu. Odrasle veverice se teško prilagođavaju na ukidanje slobode.

Ishrana

Kao osnovnu hranu za kanadske veverice možete koristiti specijalnu namenjenu njima, koju imaju bolje snabdeveni pet šopovi ili uobičajenu hranu za glodare. Uz to im možete davati semenke, lešnike, orahe, sušeno voće, kikiriki u ljusci. Vodite računa da im nikada ne dajete bademe, jer su smrtonosni za kanadske veverice. Semenke suncokreta su dosta kalorične, ali ih možete davati povremeno kao posebnu nagradu. Nemojte im davati granuliranu hranu za pse i mačke.
Slobodno kanadsku vevericu ponudite i voćem - jabukom, kruškom, bananom, jagodama, ananasom, trešnjom, višnjom i sl. Dajte im voće oguljeno i bez koštica. Bitno je da ih ne hranite jednolično i ne preterujte sa slatkišima.
Obavezno je da imaju stalno dostupnu vodu, pa je najbolje postaviti pojilice. Vodu u pojilici menjajte svakodnevno. Veverice vole da skladište hranu i da imaju svoje tajno skrovište.

Pripitomljavanje

Kanadske veverice su vrlo radoznala bića, i moraju da zavire svuda. Dok nešto budete radili, budite sigurni da će doći da vidi šta se dešava. Pripitomljavanje je najlakše uz pomoć hrane. Važno je da budete stpljivi i veoma pažljivi prema ovim ljupkim bićima.

Zelena arborealna žaba -Ovo je jedna od najlepših severnoameričkih arborealnih žaba. Kičmeni deo je oblično jarko zelen, ali mu boja može varirati od smeđe do tamne šumsko zelene.

Veličina i životni vek

Obično je očekivana dužina ovih žaba oko 3.7 cm. Ženke su nešto robusnije građe od mužjaka i nemaju vokalnu kesu. Zelena arborealna žaba može živeti duže od šest godina u zarobljeništvu.

Staništa

Staništa ove žabe se prostiru južno od poluostrva Delmarva i istočnog Ilinoisa do arhipelaga Floride i do doline Rio Grande u Teksasu.

Nega u zarobljeništvu

Zelene arborealne žabe su veoma jednostavne za čuvanje, mada ih je vrlo tešto pripremiti za razmnožavanje. Osim ukoliko nisu uplašene, ovo su mirne žabe koje će dugo vremena – ponekad i nekoliko dana! – ostati na jednom mestu. U terarijumu mogu biti snažno prilepljene za vertikalni ćošak. U dvorišnom jezercu, pandan ovome može biti list rogoza ili neki drugi vid vegetacije. S obzirom da su vrlo neaktivne, nekoliko zelenih arborealnih žaba može biti smešteno u akvarijum kapaciteta 37.8 litara, dimenzija 25 x 30 x 51 cm, mada su prostraniji kavezi još bolji. Ove žabe se ne razvijaju pravilno samo u uređenju nalik plasteniku, već će vrlo rado nastaniti i dvorišne ribnjake.

Iako se zelena arborealna žaba pre svega nalazi u vlažnijim podnebljima, i u blizini bara, retko se zapravo mogu videti pored vode, osim u toku se parenja. Najbolje se razvijaju u vlažnom, ali ne mokrom, terarijumu u kome rastu čvrste biljke na kojima mogu da se odmaraju. Biljke obezbeđuju vizuelne barijere za ove stidljive žabe.

Zelena arborealna žaba rado jede sve vrste insekata. Cvrčci, voštani crvi, kao i sve vrste puter crva, će ove žabe spremno jesti. Za odrasle žabe će biti potrebno zaprašiti insekte prahom vitamina D3 i kalcijuma jednom u sedam ili deset dana. Hrana za bebe zelenih arborealnih žaba bi trebalo da bude zaprašena vitaminsko-mineralnim suplementima dva puta nedeljno.

Razmnožavanje

Kada budete planirali da pripremite zelene arborealne žabe za parenje, obezbedite im prirodan ritam reproduktivnih sezona da biste pratili njihov prirodan tempo. Podstaknite mirovanje (ili polumirovanje) redukovanjem temperature i vlažnosti dok održavate prirodan period svetlosti u toku zimskih meseci. Nakon 75 do 90 dana, ponovo povećajte toplotu i podignite vlažnost dok zadržavate prirodnu dužinu perioda svetlosti. „Prolećno tuširanje“ može biti omogućeno korišćenjem recirkulacione pumpe i prskalicom u periodu od nekoliko sati u toku noći. Voda koja se koristi mora biti oslobođena od hlora i hloramina. U toku zimske kratkodnevnica trebalo bi smanjiti temperaturu na 12.7-18°C a vlažnost bi trabalo da je oko 50 procenata.

Noćno smanjene temperature u letnjim mesecima bi trebalo da je u rasponu od najmanje 21-24°C do najviše 26.8-29°C. Letnja vlažnost u kavezu treba da je od 80 d0 100 procenata, zavisno od toga da li je uključena prskalica u proces hidriranja. Vaša zelena arborealna žaba će jesti manje za vreme zimskog hlađenja. Kada se preko leta temperatura, osvetljenje, vlažnost poveća, zamagljivanje će podstaći ovulaciju i spermatogenezu u roku od nedelju dana ili dve nedelje.

Mužjaci zelene arborealne žabe mogu početi sa zvučnim oglašavanjem za vreme sedenja na listu ili na ivici posude sa vodom. Ukoliko ženke odgovore i omreste se, mogu proizvesti od nekoliko stotina jaja u leglima od po nekoliko tuceta.

Problem reproduktivnih ciklusa može biti pojednostavljen ukoliko imate mogućnost da držite zelene arborealne žabe napolju tokom godine i ukoliko imate jezerce za njih. Kao što smo već pomenuli, zelene arborealne žabe rado naseljavaju manje bazene, a kada su napolju Majka Priroda će se pobrinuti za reproduktivne cikluse. Većina riba će rado jesti punoglavce, pa ukoliko imate ribe u jezercu, sklonite jajašca zelene arborelane žabe ili punoglavce i pustite ih da se razvijaju u akvarijumu.

Punoglavci će se izleći za oko tri do pet dana. Mogu biti u stadijumu punoglavaca od 40 do 90 dana. Imaju dobar apetit i rado će jesti kvalitetnu hranu za ribice.

Nakon metamorfeze, apetit će se znatno povećati. Nahranite ih izdašno i često to radite, uz zaprašivanje hrane kvalitetnom mešavinom vitamina D3 i kalcijuma, najmanje dva puta nedeljno.

Druge arborealne žabe sa sličnim potrebama

Novotropska klovn arborealna žaba, Hyla leucophyllata, je sitna, jarko obojena vrsta koja je često dostupna u prodavnicama kućnih ljubimaca. Siva arborealna žaba, Hyla versicolor complex, kao i Hyla gratiosa, su takođe odomaćene u istočnom i centralnom delu Sjedinjenih Država.

Patuljaste afričke vodene žabe, koje se prodaju kao kućni ljubimci, mogu da budu prenosioci salmonele, ukazuje studija američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).


Tokom 2008. ovi ljubimci su specifičnom vrstom salmonele zarazili 376 Amerikanaca, uglavnom dece, od kojih je 29 odsto hospitalizovano, ističe vođa istraživanja Sona Meti Zarecki, a prenosi Rojters.

Većina Amerikanaca zna samo za salmonelom zaraženu hranu, a nisu upoznati sa tim da prenosioci ove bakterije mogu da budu i reptili i vodozemci, ističe Meti Zareckijeva.

Salmonela se prenosi u direktnom kontaktu sa zaraženom žabom ili sa vodom u kojoj ona obitava. Simptomi zaraze su dijareja, grčevi, povraćanje i uporno visoka temperatura.

Ukoliko se ne leči, zaraza salmonelom može čak da ima i smrtni ishod. Najopasnija je za decu i starije osobe s oslabljenim imunološkim sistemom. Meti Zareckijeva naglašava da patuljaste vodene žabe nisu preporučljivi kućni ljubimci za decu i starije osobe. U najmanju ruku, deca i stari ne bi trebalo da se bave čišćenjem bazena u kojima ove žabe obitavaju.

Izvor:b92

Ja bi ti pošteno posle svih ovih gluposti preporučio nemačkog ovčara
Naravno slažem se i za zlatnog retrivera (labradora),pa ti odluči,ali ja stojim iza ovog prvog za najboljeg!

Каквих глупости?

Тема је генерално посвећена људима који бирају љубимце, не мени. 

Al sam ispao  ali dobro onda bilo kome preporučujem isto
Pod "gluposti" sam mislio na ove žabe,paukove... 

Ахам, мислио сам да си хтео да кажеш да је тема глупа.. добро је што ниси.. то би ти било последње.. џаст кидинг.. 

Него, веверице су ми јаке.. а опет је срање одузети им слободу..