Majmunski pinč je oštrodlaki mali pas nalik na terijera. Odličan je kućni ljubimac zbog svoje inteligencije, pojave i stava.

Iako se ne zna tačno poreklo, veruje se da Majmunski pinč dolazi iz Nemačke. Doslovan prevod njegovog imena s nemačkog bio bi Majmunski terijer. To ime dobio je upravo zbog toga što izrazom lica podseća na majmuna, a i zato što je dalji rođak terijera.

Karakter

Majmunski pinč je znatiželjan i zaigran mali pas. Odličan je izbor za vlasnike koji već imaju malo iskustva sa psima. Vrlo je zaigran i zabavan, okretan i spretan, ali zna da bude vrlo sumnjičav, tvrdoglav i samovoljan, što može otežati dresuru. Morate mu brzo pokazati ko je šef, jer će se u protivnom on postaviti kao šef i postaće vrlo zahtevan.

U većini slučajeva ovaj pas-igračka će se dobro slagati s ostalim obiteljskim ljubimcima i sa većom, obzirnijom decom (ne preporučuje se porodicama as malom bučnom decom). Dobar je pas čuvar i odlično društvo za one koji vežbaju ili trče. Neki se Majmunski pinčevi boje visine, stoga to imajte na umu kada ga podižete jer će ga uhvatiti panika i hteće da skoči.

Sve u svemu, ovo je odan i osećajan pas koji voli da se zabavlja i koji će biti odličan mali ljubimac.

Okruženje i nega

Majmunski pinč vrlo je srećan životom u stanu. Kao i većina pasmina kratke njuške i nosa, i on bi mogao da ima problema s disanjem, naročito kad je toplije vreme.

Lako se održava i uređuje. Obratite pažnju na dlake koje ponekad rastu u uglovima očiju. Ako se pojave, treba ih odmah ukloniti kako bi se izbegle iritacije.

Izvor:B92

Uslovi boravka i potrebe za aktivnostima

Držati zlatnog retrivera u stanu nije nikakav problem ukoliko redovno izvodite psa. Po svojoj prirodi oni su srednje aktivni psi u zatvorenom prostoru (stanu) bitno je da pas ima svoj tačno određen kutak. Naravno, retriver će se najbolje osećati na otvorenom , u dvorištu srednje veličine tako da je generalna preporuka da ukoliko imate dvorište obezbedite kvalitetan boks i smeštaj za psa. Tada će se on razviti u hitrog, veselog i potpuno srećnog ljubimca.

Zlatni retriver traži svakodnevno izvođenje u aktivne i duge šetnje, istrčavanja osrednjeg inteziteta ili možda u nešto jača istrčavanja dok vi vozite bicikl. U svakom slučaju postarajte se da se pas kreće pored ili iza vas. Ovo je vrlo bitno jer na taj način postavljate sopstveni autoritet nad psom. On će vama kao vođi verovati i u svakom trenutku će znati da je njegov gospodar čovek. Psi imaju urođeni instikt da prate i slušaju vođu i upravo je to efekat koji vi želite da postignete.

Želite da se igrate sa psom dok ste na otvorenom? Ponesite tenisku lopticu ili neki rekvizit poput gumene koske i provedite sate u igri. Jedno je sigurno, redovnim izvođenjem i učestalim aktivnostima sprečavate da imate hiperaktivnog psa u stanu.

Temperament zlatnog retrivera

Da li uopšte trošiti reči na opisivanje temperamenta ove divne rase? Zlatne retrivere ćete odmah zavoleti. Razloga je mnogo. Oni imaju odlično ponašanje, inteligenciju i rekao bih i određenu dozu šarma. Vrlo se lako dresiraju i vrlo su strpljivi i mirni psi, a pogotovo u društvu dece. Privrženi, odani i smouvereni,  zlatni retriveri spadaju u najomiljenije rase pasa.

U stanju su da vrlo lako zadovolje potrebe svojih vlasnika i prosto je neverovatno sa kojom lakoćom savladavaju dresuru i stvaraju neraskidivu vezu sa svojim gospodarom. Ovo je rasa koja dominira pojavom i na takmičenjima.

Prijateljski su nastrojeni prema svima, uključujući i druge pse što je odlika pasa sa slabo izraženim čuvarskim instiktima. Izuzetno retko pokazuju naznake agresivnosti ali su su odlični indikatori i odlučno signaliziraju prisustvo nepozante osobe u blizini.

Samoj rasi je neophodno da bude u prisustvu ljudi koji su autorativni i jakog stava i u njihovoj okolini zlatni retriveri pokazuju potpunu slobodu i raskoš. U slučaju nedostatka redovne fizičke i mentalne aktivnosti zlatni retriveri mogu postati pomalo razdražljivi i destruktivni. Zbog toga vašeg psa redovno obasipajte toplinom i ljubavlju i uživaćete u jedoj od najlepšim i najplemenitijih rasa pasa.

Kao vlasnik budite čvrsti i nepokolebljivi, budite psu samouvereni gospodar i time ćete skoro u stoprocentnom slučaju izbeći da vaš retriver pokaže neke poremećaje u ponašanju i držanju.

Poznato je da su zlatni retriveri vrlo talentovani za lov, praćenje, izdržljivost, pronalaženje, a zašto ne reći i da su jedna od rasa pasa koja najviše voli da pliva. Predivan pas.

6 brzih saveta za izbor šteneta zlatnog retrivera



Ok, ustanovili ste da je vlasnik jedan odmeren i posvećen odgajivač, da svoje pse adekvatno čuva, da psi imaju sve neophodne uslove i spremni ste da od njega kupite štene zlatnog retrivera.

•Birajte veselo štene. Štene koje je povučeno, koje nije razdragano i veselo ili je bolesno ili nije sposobno da se pravilno socijalizuje u okviru legla. Takvi štensi će kasnije vrlo verovatno izrasti u podmuklog ili nepoverljivog psa i biće vrlo nezahvalni za dresuru, održavanje i sveukupan zajednički život

•Pregledajte glavu šteneta. Ovo je vrlo jednostavan metod da se ustanovi zdravlje psa. Nozdrve moraju biti hlane, vlažne, čiste i bez sekreta. Oči takođe. Pogledajte uši i utvrdite da li su okrzane (često se štenci povrede u igri) ili prljave. Desni moraju izgledati čisto i zdrave ružičaste boje.

•Proverite disanje psa. Uočite li neko škriputanje, grebuckanje u protoku vazduha verovatno je u pitanju bolesno štene.

•Posebno uporedite uhranjenost štenaca u okviru legla. Oni koji su fizički manji  nisu sposobni da se izbore za hranu već blago kasne za onim štencima koji dominiraju. Izbegavajte da uzimate štence iz legla kojima se prepoznaju rebra ili su svi psi generalno neuhranjeni.

•Ne uzimaje štene koje kada ga dozivate pobegne od vas ili tek  bojažljivo dopuzi. Ovo štene će veoma teško moći da se oslobodi straha od ruke ili čoveka.

•Kada već odaberete svog favorita, posvetite mu vremena i ustanovite da li se pravilno kreće, da li zabacuje pozadinu ili ima problema sa kukovima, da li mu je dlaka zdrava i sjajna i da li eventualno ima neke mane koje su u suprotnosti sa standardom rase (na primer: dvobojna varijanta dlake, različite boje očiju…)

Izvor:Zlatni retriver

Sibirski haski potiče iz oblasti oko reke Kolime u severnom Sibiru, gde se verovatno pojavio pre oko 2000 godina.Ovu pasminu razvili su Cukči, narod srodan Eskimima.
Jedan trgovac krznima doveo je 1909. godine sibirkog haskija u Kanadu da bi učestvovao u trkama saonica. Velika trka na 650 km, održana na Aljasci istakla je izuzetne kvalitetesibirskog haskija.
Njegovi naslednici nisu osporili kvalitete ovog čistokrvnog, izuzetno izdržljivog, upornog, okretnogi brzog psa. U kanadskom govoru reč husky ("promukao") koristi se za sve pse promuklog glasa koji vuku saonice, alidanas se to ime zvanično upotrebljava samo za sibirskog haskija.

Sibirski haski je najmanji i najlakši a istovremeno i najbržinordijski pas. Upravo u potrazi za tom izuzetnom brzinom obavljena su brojna ukrštanja da bi se dobili psi za vuču štoboljih sposobnosti.

Inteligentan, poslušan i mio, sibirski haski je prijatan pas za društvo koji je za samo nekolikogodina doživeo veliki uspeh. Veoma je čist i voli decu. Više zavija nego što laje. Dobro se prilagođava umerenoj klimi,ali mora da bude fizički aktivan i nije stvoren za život u gradu.
Snažne ali graciozne građe, ovaj pas se odlikuje karakterističnim slobodnim kretanjem. Lobanja i njuška su veoma išarane.Uši su srednje veličine i prave, a njihova unutrašnjost obložena je gustom dlakom.

Sve boje su dozvoljene kao i bela i sve vrste mrlja; najčešće susve nijanse sive i crna sa belim oznakama. Brojne oznake ukrašavaju glavu ili iscrtavaju masku u obliku kape ili naočara. Suvišekrupni primerci se diskvakfikuju.

Suviše teška glava, dlaka grube teksture, nedostatak poddlake, suviše nežna građa i nesigurnostu ravnoteži, povlače negativne poene.

Porodica: Nordijski psi i Špicevi
• Zemlja porekla: Rusija/Sibir
• Godina porekla: potiče iz drevnih vremana
• Prosečna veličina mužjaka: Visina: 53-60 cm
Težina: 20-27 kg
• Prosečna veličina ženke: Visina: 51—56 cm
Težina: 16-22 kg
• Drugi naziv: Haski
• Životni vek: 11 – 13 godina

Temperament



Sibirski Haski je nežan, razigran, bezbrižan pas vezan za svoju ljudsku porodicu. Voli da udovolji vlasniku i ukoliko se pravilno tretirate, veoma je poslušan. Izuzetno je energičan, naročito dok je mlad. Dobar je sa decom i prijateljski nastrojen prema strancima. Ne laje, samo zavija, nije pas čuvar iako je teritorijalan, prilagodljiv je.

Inteligentan je toliko da će sa lakoćom svakog nepripremljenog čoveka podvrgnuti svojoj volji, polupripitomljen je, što znači lovac u duši pa ga nije preporučljivo držati sa drugim domaćim životinjama. Ukoliko se dobro socijalizuje, slagaće se sa drugim psima.
Slušaće samo ako oseti da je vlasnik jakog karaktera i da u njemu ima “vođu čopora”

Karakter mu je takav da je on uvek svoj, poput mačaka i društvena je životinja, pas je čopora. Upravo zato mu je potrebno veoma rano staviti do znanja ko je u kući gospodar, jednom kada to postane haski, sva vaša volja i želja biće nevažni.

Trening haskija zahteva strpljenje, upornost i doslednost, a naročito poznavanje karaktera arktičkog psa. Ukoliko vlasnik nije u potpunosti stabilan, strog i istrajan, ovaj pas će iskoristiti njegovu slabost i postaće nestašan i neposlušan.

Haski je odlično društvo za džoging, ukoliko nije mnogo toplo. Moguće je da će malo teže savladati higijenske navike. Obožava da kopa i ukoliko nema šta da radi, postaje mu dosadno, pa može da postane prava štetočina. Ne zaboravite da je haski u srcu i duši pas za vuču saonica, tako da mu je potrebno da bude stalno uposlen.

Uslovi odgoja i trening

Haski nije pas koji voli život u stanu i zatvorenom prostoru, ali može da se prilagodi i takvom životu ako se dovoljno trenira i istrčava. Kako su veoma aktivni, potrebno im je dosta prostora i najviše im odgovara veliko, ograđeno dvorište. Treba biti oprezan jer haski lako može da prokopa rupu ispod ograde i pobegne.

Zbog gustog i dugog krzna, više im odgovara hladna klima. Ukoliko nemate takve uslove, obezbedite mu mesto u hladu ili klimatizovanu prostoriju.
Haskiju je potreban život u čoporu.

Zahteva mnogo kretanja, prvenstveno istrčavanje jer je ovo sportska životinja i samo tako neće bežati svojim vlasnicima što je standaran problem sa neidovoljno treniranim i nesocijalizovanim psima.

Higijena, nega dlake i ishrana

Čist je, nije ga potrebno kupati, sam se čisti, krzno mu je takvo da nema sopstveni miris, već kao sunđer upija miris okoline. Haski se čisti sam. Treba mu pomoć kada se linja da bi se mrtva dlaka što pre odstranila. Linja se dosta dva puta godišnje. Ukoliko je leto dugo i toplo, linjanje je intenzivnije. Ženka Haskija nakon štenjenja gubi na težini a onda se potpuno izlinja.

Kada je reč o ishrani, haski je veoma proždrljiv i ako pas živi na lancu, u kavezu ili u sobi onda nema gde da potroši svoju akumuliranu energiju, malo jede i onda postaje izbirljiv. Zdrav Haski ima neverovatan apetit, i potrebna im je hrana sa 30% proteina i 20% masti, prava energetska bomba za bilo koju drugu rasu pasa.

Zdravstveni problemi

Skloni su dusplaziji kukova,izmeštanju mokraćne cevi, problemima sa očima kao što je katarakta, PRA (češće kod mužjaka) i oštećenje rožnjače koje može da izazove slepilo.
Haski može da ima probleme sa kožom i dlakom koje nastaje usled nedostatka cinka. Ukoliko u hrani nema dovoljno ovog minerala, dlaka oko očiju, usana i nosa opada, zatim obolelo mesto pocrveni i puno je krastica. Bolest se lako leči dodavanjem cinka u hranu, ali se čitavog zivota o tako obolelom psu mora voditi računa o balansu ovog minerala.

Još jedno specifično stanje je “snežni nos”, nagla promena boje nosne pečurke i usana, u zimskom periodu. Ti delovi najpre pocrvene a ova pojava je sezonskog karaktera i ne bi trebalo da zabrinjava vlasnike, jer se odlaskom zime gubi.

Snažna mačka, krupne građe, raskošnog krzna poreklom je iz Sibara. Divlejg izgleda i avanturističkog duha, ali pitome naravi ova mačka je nacionalni ponos Rusije.

Poreklo

Sibirska mačka je više vekova stara rasa, koja se razvila prirodnim putem u surovim klimatskim uslovima na području Rusije. Veruje se da ova mačka postoji već hiljadu godina, a pojedini izvori navode da je ova rasa nastala ukrštanjem sibirske domaće mačke i divlje ukrajinske mačke.

Krzno

Ova mačka poznata je po svom raskošnom troslojnom krznu. Gornja dlaka je čvrsta i delimično masna, tako da niz nju klizi kiša i sneg, a poddlaka je gusta, vunasta i dovoljno je debela da štiti mačku i u najsurovijim klimatskim uslovima.

Najlepši ukras sibirske mačke je bogata „griva“ oko vrata. Na donjim delovima tela dlaka je dugačka. Kod ove rase dozvoljene su sezonske varijacije u gustini dlake. Dozvoljene su sve boje krzna izuzev lila, cimetaste, srnaste i čokoladne.

Kada su kolorpoint jedinke u pitanju prihvaćena je i pod rasa nazivana “Neva masquerade”. One imaju isti standard, osim boje krzna, kao i boje očiju koje su kod ovih primeraka plave, dok su kod klasičnih varijeteta zelene ili žute.

Temperament

Suprotno njenom divljem izgledu ova mačka je izrazito blage naravi. Veoma je privržena vlasniku, umiljata je i poslušna. Voli društvo i dobro se slaže sa decom, psima i drugim životinjama. Ova mačka takođe ima i izražen avanturistički duh i obožava da skače i u vis i u dalj, da trči i da se penje na najviša mesta u stanu. Sibirska mačka veoma lako može naučiti razne trikove i da se odaziva na ime. Brzo uči i savladava razne prepreke kako bi dobila ono što želi.

 Takođe ova energična mačka uživa da trči za loptom, da je donosi.. a osim toga odličan je i lovac. Veoma je prilagodljiva pa bez problema prihvata život u stanu, pod uslovom da joj se posveti dovoljno pažnje i prostora za igru. Osim toga ova rasa se često preporučuje osobama sklonim alergijama jer sibirska mačka luči mnogo manje Fel d1 proteina koji je glavni izazivač alergijskih reakcija.

Nega i zdravlje

Ova prirodna rasa, nastala u surovim uslovima, je veoma otporna i dobrog zdravlja. Iako ima bujno i gusto krzno dovoljno ju je češljati da puta nedeljno. U periodima kada menja dlaku potrebno je četšljati je i češće, ali to neće biti preveliki problem jer ove mačke uživaju u tome. Uz pravilnu negu i ishranu vlasnići će veoma dugo uživati u društvu ove neobične mačke.

Mnogi ljubitelji mačaka često ne razlikuju Sibirsku, Norvešku šumsku mačku i Mejn kuna. Reč je tri veoma krupne i velike rase, raskošnog krzna i divljeg izgleda. Sibirska mačka za razliku od druge dve rase je malo zaobljenije i kompaktnije građe. Takođe se razlikuju i po obliku glave, nosa i ušiju, a ta razlika se najbolje može uočiti iz profila.



Izvor:Njuška

Iako je samojed odličan radni pas, vekovima je verni pratilac i dobro društvo ljudima. Stabilan karakter, blag temperament, razigranost i ljubav koju pokazuje prema deci čine ga savršenim porodičnim psom.

Poreklo

Samojedi  potiču iz zapadnog Sibira u Rusuji. Rasa je dobila ime po nomadskom narodu Samojed koji su putovali sa psima u potrazi za hranom. Ovi radni psi korišćeni su za vuču sanki i kao pomoćnici u lovu na medvede. Ipak, glavni zadatak bio im je da greju svoje vlasnike u krevetima, naročito noću kada temperatura vaduha padne mnogo ispod nule. Najbliži srodnicu su mu aljaski malamut i sibirski haski.

Temperament

Samojedi su viševekovni saputnici ljudi pa i ne čudi što su ovi psi vezani za vlasnika i generalno imaju dobru narav. Nežni su i razigrani pa se odlično slažu sa decom. Dobro prihvataju druge pse i ostale životinje. Mana može biti što odmah prihvataju strance pa nisu najbolji izbor za psa čuvara.

Mogu biti tvrdoglavi i zato im je neophodna strpljiva dresura puna ljubavi jer loše podnose oštre metode treninga. Svakodnevno im je neophodna fizička i mentalna aktivnost. Ako su zapostavljeni počeće da se dosađuju i priređuju razne nestašluke. Lajavi su kada žele da privuku pažnju vlasnika. Vole društvo i uživaju u igri čak i kad ostare.

Nega i zdravlje

Ova rasa je vrlo aktivna pa im je potrebna intezivna fizička aktivnost. Dobro podnose niske temperature, ali leti treba izbegavati šetnje po jakom suncu. Održavanje dlake je zahteveno pa je četkanje neohodno 3-4 puta nedeljno. Dosta se linjaju i u tom period četkanje je svakodnevno. Dobro podnose život u stanu uz redovne šetnje. Najčešće bolesti ove rase su dijabetes, problemi sa bubrezima i displazija kuka. Životni vek samojeda je od 12-15 i više godina.



Izvor:Njuško

Temperament

Iako su dobermani poslušni radni psi postoji i stereotipno mišljenje da su vrlo agresivni i divlji. Vlasnici moraju imati na umu da su ovi psi prvenstveno odgajani da budu veliki, zastrašujući i neustrašivi kako bi odbranili vodiča, ali i dovoljno poslušni i uzdržani da bi odreagovali isključivo na komadu. Dobermani su dobre naravi, ekstremno lojalni, visoko inteligentni i lako se dresiraju. Oni lako mogu da nauče da poštuju i štite svoje vlasnike pa se zato smartaju odličnim čuvarima. Mogu pokazati agresiju prema strancima i drugim psima, ali pravilnom socijalizacijom od malena može se suzbiti ovakvo ponašanje.

Vlasnici koji nemaju iskustva u odgoju pasa, a žele baš dobermana, trebali bi da odvedu psa na dresuru kako bi izbegli problematično ponašanje koje se može ispoljiti usled nepravilnog odnosa vlasnika i psa. Već oko 4-5 meseca života doberman počinje da pokazuje svoj karakter i znakove dominacije i tada je pravo vreme kada treba nametnuti psu pravila ponašanja. Dosledan vlasnik neće imati problema da iz dobermana izvuče ono najbolje.

Nega i zdravlje

Dobermani su vrlo energični i razigrani psi pa im je potrebno dosta fizičke aktivnosti. Dobro podnose život u stanu, ali su im neophodne duge šetnje i istrčavanje. Mogu živeti i u dvorištu, ali zbog kratke dlake treba ih utopliti tokom zimskog perioda. Nega dlake je minimalna.

Najčešće bolesti koje su karakteristične za ovu rasu su voblerov sindrom, kardiomiopatija, displazija kuka i vonvilebrandova bolest. Rano dijagnostikvanje bolesti može spasiti vašeg ljubimca, stoga ga vodite na redovne preventine kontrole i testiranja. Životni vek dobermana je imeđu 10-12 godina.

Izvor:Njuška

Nemački ovčar je rasa formirana u Nemačkoj krajem 19. veka, ili  preciznije, 1899. godine. Prvobitno korišćena za čuvanje stada, ova rasa se vremenom razvila u jednu od najzastupljenijih rasa u čitavom svetu.

Zahvaljujući urođenoj inteligenciji, snazi i poslušnosti, nemački ovčar je i danas jedan od najčešćih izbora za širok spektar radnih potreba: traženje ljudi, čuvanje ljudi i objekata, traženje narkotika i eksploziva, vodič ljudi sa specijalnim potrebama i još mnogo toga.

U mnogim zemljama se zanemaruje karakter a fokus se stavlja na eksterijer psa, što je dovelo do toga da današnji nemački ovčari često pate od displazije kukova i niza drugih (naslednih) bolesti, kao i do velikih razlika u karakteru.

Ipak, nemački ovčar i dalje spada u temperamentne, stabilne i inteligentne pse koji uz pažljiv uzgoj (kod stručnih i pouzdanih odgajivača) mogu biti pravi izbor za rad ili porodicu. Treba imati u vidu da nemački ovčar nije rasa za neiskusne vlasnike i početnike, jer mogu biti veoma dominantni i zaštitnički nastrojeni prema svojoj teritoriji i čoporu (porodici). Zahtevaju dosta fizičkih i mentalnih aktivnosti kako bi se sačuvalo psihofizičko zdravlje, a uz pažljive i stručne treninge i socijalizaciju, mogu biti i savršeni kućni ljubimci.

Inteligentni, vredni i odani – to su tri reči koje najbolje opisuju ovu divnu rasu.

Izvor:Njuška

---

Ishrana

Moja rasa ima osetljiv sistem za varenje hrane, zato je veoma bitno šta jedemo pogotovo u prvim mesecima našeg života. Najbolje bi bilo koristiti FOS (fruktooligosaharidi), a to su probiotička vlakna koja pomažu rast zdravih crevnih bakterija – nešto slično što vi ljudi imate u probiotičkim jogurtima. U prisustvu FOS-a, dobre bakterije uspevaju i razmnožavaju se, sprečavajući na taj način razvoj onih potencijalno štetnih. Hranjive materije poput glukozamina i hondroitin sulfata nalaze se prirodno u telu i predstavljaju temelj za izgradnju zdrave hrskavice. Od posebnog značaja su omega-3 masne kiseline EPA i DHA, koje se nalaze u ribljem brašnu, a poseduju antiupalna svojstva koja pomažu zdravlju zglobova.

Zdravim zglobovima trebaju zdravi mišići. Visoko kvalitetni izvori belančevina iz hrane pomažu prirodnu regeneraciju hrskavice i održavanje čvrstoće mišića, omogućavajući dobru pokretljivost i funkcionalnost. Za zdravlje kože i dlake od vitalnog je značaja hrana bogata esencijalnim hranjivim materijama, poput belančevina, masti, vitamina i minerala, naročito cinka, bakra, i masnih kiselina. 30-35% dnevnog unosa belančevina vašeg psa potrebno je samo kako bi se održalo dobro stanje dlake i kože. Belančevine u hrani, poput piletine, jagnjetine, ribe i jaja, osiguravaju esencijalne aminokiseline kao pomoć zdravoj strukturi i funkciji.

Zdrava koža je mekana i elastična a koren dlake je duboko usadjen u kožu. Svaki folikul dlake ima lojnu žlezdu koja proizvodi vitalna ulja i vosak koji sprečavaju suvoću i čine dlaku sjajnom. Sastojci poput omega-6 i omega-3 masnih kiselina potstiču proizvodnju ulja i voska i štite integritet tkiva i membrane poboljšavajući opšte stanje kože i dlake. Danas na tržištu ima dosta različitih suvih hrana koje zadovoljavaju ove kriterijume.

Šarmantni kratkonogi Baset nekada je bio odličan gonič zečeva i sitne divljači, a danas je porodičan pas. Samo vlasnici ove rase znaju koliko je zabavno i opuštajuće imati baseta za kućnog ljubimca.

Poreklo

Najraniji poznati opisi kratkonogih lovačkih pasa datiraju još iz Starog Egipta. Baset se prvi put pominje u francuskim spisima iz 16. veka kao lovački pas na jazavce. Rasa je ime dobila po francuskoj reči „bas“ koja znači malo stvorenje ili patuljak. Baset današnjih karakteristika nastao je u Velikoj Britaniji sredinom 19. veka ukrštanjem francusko artoaško-normandijskog baseta sa psom Sv. Huberta. Odgajan je za lov u gustim šikarama nisko uz tlo.

Temperament



Iako je odličan lovac na zečeve, danas se baset najčešće drži kao ljubimac i izložbeni pas. Ova rasa je u osnovi razigrana, prijateljski nastrojena, okretna i aktivna. Po prirodu su vrlo tolerantni i zato su odlični ljubimci za porodice s decom ili drugim životinjama. Baseti su inteligentni i vrlo lako se dresiraju uz pravu motivaciju, što je u njihovom slučaju hrana. Vole da jedu i vrlo brzo će shvatiti šta se od njih traži kako bi dobili poslasticu.

Vlada pogrešno mišljene da su baseti tvrdoglavi što uopšte nije tačno. Oni su samo izuzetno osetljivi i zatvoreni ako se kao trening metoda u dresuri koristi kažnjavanje. Tada potpuno gube želju za učenjem i padaju u depresiju. Umesto kazne treba koristiti hranu jer je najbrži put do basetovog srca upravo preko stomaka. Iako vole da spavaju veči deo dana, neophodna im je fizička i mentalna aktivnost kako bi ostali zdravi.

Ova rasa ima snažno izraženo čulo mirisa i često umeju da odlutaju prateći neki trag. Zato je poželjno da dvorište u kojem pas boravi bude ograđeno, a da u šetnje ide s povodcem. Baseti su posebno simpatični zbog dubokog laveža, ali i širokog diapazona drugih zvukova koje ispuštaju u komunikaciji sa vlasnikom tokom igre.

Nega i zdravlje

Najčešći zdravstveni problem koji se javlja kod ove pasmine je upala uha. Duge uši ne omogućavaju da vaduh cirkuliše pa može doći do infekcija. Uši im se često vuku po zemlji, upadaju u hranu ili vodu i zato je neophodno da im vlasnik redovno održava uši koje moraju biti suve i čiste. Takođe, svakodnevno im treba vlažnom krpom čistiti oči.

Baseti često imaju problema sa kostima, naročito kolenima. Štence i starije pse ne treba puštati da skaču sa većih visina jer može doći do iščešenja ili preloma noge ili povrede kičmenog stuba. Neophodna im je svakodnevna šetnja, fizička aktivnost i pravilna ishrana jer su baseti skloni gojenju. Prekomerna telesna težina dovodi do niza drugih oboljenja pa čak i nepokretnosti psa.

Održavanje dlake nije zahtevno jer se ne linjaju mnogo. Dovoljno je češljanje rukavicom jednom nedeljno. Pored redovnog čišćenja očiju i ušiju, treba obraiti pažnju i na higijenu usne duplje jer baseti dosta balave.





Izvor:Njuška

Zelene iguane su veoma popularni kućni ljubimci. Oni su možda i najmanje shvaćeni i najpogrešnije negovani kućni ljubimci od svih gmizavaca. Zabeležene težine i dužine odraslih mužjaka iguane iznose oko 8kg, odnosno 2,20m!Naravno da neće svaki primerak biti toliko veliki ali ako razmišljate o prostoru koji vam je potreban onda je neophodno da se ove činjenice vezane za veličinu guštera uzmu u obzir. Iguane takođe imaju i specifične potrebe vezane za temperaturu, vlažnost, svetlost i ishranu.

Uslovi za držanje

Kavez

Stalno imajte na umu da će Vaša slatka mala iguana jednoga dana biti ogromna. U početku je možete čuvati u manjem terarijumu (do 30 litara) ali sigurno je da će vam jednoga dana trebati mnogo veći ili ćete čak čitavu zasebnu prostoriju morati da posvetite samo vašem gmizavcu. Površina terarijuma mora biti glatka. Iguana će se povrediti i odrati nos ili noge ukoliko je ta površina od žice. Drvo možete koristiti samo ukoliko je obloženo poliuretanskom oblogom. U tom slučaju sačekajte da se obloga sasvim osuši, nekoliko dana, i dobro provetrite terarijum pre nego što ga nastanite iguanom. Plastični kavezi ili oni od klirita bi mogli biti povoljni dok ih iguana ne preraste. Iguane nikada ne treba držati slobodne u stanovima ili u kući. U tom slučaju su izložene mnogim opasnostima kao što su nasrtaji drugih životinja, slučajne povrede ili smrzavanje.

Vašoj iguani će takođe trebati i grane drveta na koje će moći da se popne. Odaberite odgovarajuće grane koje će izdržati njenu veličinu i težinu. Ukoliko donesete granje direktno iz prirode, ono će možda biti puno različitih sićušnih stvorenja. Stoga ga ili prokuvajte u trajaju od 20 minuta ili ga dobro isušite na nekom roštilju 30 minuta. Tom prilikom granu držite podalje od vatre.

Bezbednost je neobično značajna za male iguane. Za njih se preporučuje da se polovina kaveza prekrije papirom ili peškirima kako bi mogli bezbedno da se sakriju od opasnosti tj. od vas, psa, mačke isl.) Takav pokrivač povremeno sklanjajte, tako da gušteri mogu polako da se privikavaju na novo okruženje (kada napune 6 meseci ili više). U kavez možete postaviti i poneku biljku koja bi mogla da bude lep ukras mada će mnoge iguane verovatno pokušati da ih pojedu. Zato bi te biljke lepše izgledale van kaveza.

Podloga

Preporučuju se novinski papir ili podna pokrivka koja se koristi i napolju. Novinski papir treba često menjati. Ukoliko se odlučite za podnu oblogu za eksterijere, trebalo bi da imate nekoliko komada. Tako da dok jednu čistite, drugu možete da postavite u kavez. Ne preporučuju se podloge koje sadrže parčiće kore drveta i slične komade jer ih iguana lako može progutati a ukoliko dođe do prekida u sistemu za varenje iguane može doći i do smrti. Isto tako vodite računa i o vlazi koja se može nagomilati u podlozi prolivanjem vode, urinom i fekalijama, jer to može dovesti do infekcije kod vaše iguane.

Temperatura

Iguana ne može pravilno da se hrani i da uspostavi odgovarajući imuni sistem bez idealne temperature. Iguane su ektotermi, što znači da imaju istu tempreraturu tela kao i njihovo okruženje. Preporučeni optimalni raspon temperatura za zelene iguane je između 30-36°C. Idealna noćna temperatura je 27-30°C. Ovaj temperaturni raspon je idealan. Na taj način se iguana može zagrejati ili ohladiti onako kako to zahteva njeno telo. Održavanje temperature je teško. Većina kaveza zahteva posebno grejno telo koje bi se nalazilo van kaveza sa termostatom radi lakšeg održavanja noćne temperature.

Kada je u pitanju izležavanje (tzv. „sunčanje“), tu treba koristiti odgovarajući reflektor sa posebnom sijalicom. Ispod takve sijalice treba obavezno staviti neku od grana. Za prostorije u kojima se nalazi iguana treba koristiti i posebne grejalice. Oko njih napravite posebne ograde kako iguana ne bi mogla da se opeče. Isto tako, stakleni kavez nemojte direktno izložiti suncu jer može doći do pregrevanja i pa i do smrti iguane. Noću svetlo obavezno ugasite.

Vlažnost i voda

Iguane na raspolaganju stalno treba da imaju veliku posudu sa vodom. To može biti veliki plitak pleh ili nosiljka za mačke. Voda u njoj se mora menjati savakog dana. Iguane ovu vodu uglavnom koriste kao toalet, te je ponekad potrebno menjati je i više puta dnevno. Najčešće je jako teško održavati vlažnost u okruženju iguane. Potapanje iguane u kadicu jednom nedeljno je takođe dobra ideja. U kadi treba da bude topla voda do nivoa ramena iguane. Pustite vašeg ljubimca da se brčka 20 minuta.

 Nikada nemojte bez nadzora u vodu puštati slabašnu ili obolelu iguanu. U kavezu nikada ne sme da bude kondenzacije na zidovima. To znači da morate imati posebno provetravanje kaveza ili će vaš kavez postati suviše vlažan. U tim slučajevima često dolazi do infekcija na koži. Idealna vlažnost za iguane je 65-75%.

Ultraljubičasto B (UVB) zračenje

Ovo je jedan od ključnih elemenata za održavanje zdravlja vaše iguane. Kada su izloženi ultraljubičastom zračenju gmizavci u koži proizvode vitamin D, koji je važan za metebolizam. Kada nabavljate izvor UVB-zračenja, on treba da ima dužinu talasa od 290-320nm. Izvor mora biti najmanje 30-60cm udaljen od životinje u trenutku zračenja. A izlaganje zračenju ne sme biti duže od 8 do 10 sati dnevno. Fluorescentne lampe treba menjati svakih 6 do 9 meseci jer vremenom proizvode sve slabije zračenje.

Ishrana

Ovo je još jedan značajan elemenat u gajenju vaših iguana. Način na koji hranite iguanu u mnogome utiče na njen životni vek. Pravilna ishrana od početka će obezbediti jake kosti i bubrege. Sav materijal za ishranu će biti adekvatno opran, iseckan i pomešan. Mladim iguanama je potrebna fino iseckana hrana. Mogu se hraniti dva puta dnevno. Kako rastu, učestalost hranjenja se menja, pa će to biti najpre samo jednom dnevno, a kod odraslih iguana svaki drugi dan.

Sastojci hrane koji su bitni kod mladih iguana su sledeći:


-povrće bogato kalcijumom: 40-50% hrane
 -ostalo povrće 30-40% hrane, nedeljne varijacije
- vlaknasto i zrnasto povrće: do 20% ishrane
-voće koje sadrži uglavnom fruktozu i vlakna
 -mahune do 5%



Izvor:MojaOaza

Afrički tvor ili feretka (Mustela putorius furo) je izuzetno simpatična životinjica, koja vodi poreklo od domestificiranog evropskog tvora. Nekada davno, afrički tvorovi su služili za lov na zečeve, a u nekim delovima Engleske i danas se uzgajaju za te svrhe. Predpostavlja se da su pripitomljeni pre 2 500 godina. U Americi se nalaze na 3 mestu po popularnosti, odmah iza pasa i mačaka. Pošto većinu vremena (oko 16h), provode spavajući, idealni su kućni ljubimci za ljude koji većinu vremena provode van kuće. Afrički tvorovi su vesele i zahvalne životinje. Oglašavaju se tiho, pa ne prave buku, okretni su i inteligentni.

Odrastao mužjak dugačak je između 30 i 60 cm i težak od 1,2 do 2 kilograma. Ženke su nešto sitnije (do 1 kg). Afrički tvor ima duguljasto i elastično telo, s kratkim i vrlo pokretnim nogama i dugačkim repom. Krzno može biti crne, smeđe, bele ili šarene boje. Glava mu je četvrtasta, a njuška tupasta, pa se po tome razlikuje od kune. Ima dobro razvijen njuh, ali slabo razvijeno čulo vida i sluha.



Što se tiče ishrane, afrički tvor je mesojed! Može se hraniti hranom namenjenom samo njemu, a takođe mu možete davati i kvalitetnu hranu za male mačiće. Bitno je da hrana sadrži više masnoća (min 22%) i proteina (min. 34%). Takođe, vašeg tvora možete hraniti sirovim ili kuvanim pilećim, ćurećim ali i zečijim mesom.



Minimalne dimenzije kaveza trebale bi da budu 80x50x60cm, sa prostirkom ili ležaljkom, posudama za vodu i hranu, kao i posudom sa peskom za obavljanje nužde (mačijim posipom), tunelima i drugim igračkama. Kavez može biti na jedan ili više spratova, sa drvenim ili plastičnim merdevinama.

Afrički tvor nije životinja koja ceo dan provodi u kavezu. Poznato je da tvorovi obožavaju šetnje pa ukoliko nabavite povodac, možete vašeg ljubimca izvesti u prirodu. Nokte je potrebno redovno skraćivati, a pošto se tvorovi linjaju dva puta godišnje, u proleće i jesen, potrebno ih je i četkati. Očnjaci su mu jaki, oštri, čvrsti sa jakim ugrizom. Tvorovi vole da grizu, pa će vam u početku možda biti potrebna rukavica (u zavisnosti od jačine ugriza).



Igra, igra i samo igra

Afrički tvor obožava igru! Kada je budan, on je u stanju da se igra satima. Za igru mu je dovoljna obična kartonska kutija ili kesa. Tvor ne zna za reč "ne" pa će posle grdnje, čim mu okrenete leđa, on uraditi isto to, za čega je bio do pre minut opomenut.

Tvor je osetljiva životinja, podložna prehladi, a može oboleti od štenećaka i drugih bolesti. Potrebno ga je vakcinisati protiv besnila, ukoliko izlazi van kuće ili je u kontaktu sa drugim životinjama (psima i mačkama). Zdrav afrički tvor ima bistre oči, čiste uši, vlažnu njušku, ružičasti jezik, normalno jede i pije i obavlja nuždu, razigran je i veseo. Životni vek mu je ozmeđu 5 i 10 godina.





Izvor:MojaOaza