Srpski proizvodi, od prehrane nadalje, jeftiniji su u okruženju nego u matičnoj zemlji jer je tamo veća konkurencija i ne mogu se igrati cenama, kažu ekonomisti.



Sokovi, kremovi, kafa, začini, piletina i slatkiši - samo su neki od proizvoda iz Srbije, koji su jeftiniji u Crnoj Gori, Makedoniji ili Bosni i Hercegovini, nego u ovdašnjim radnjama. Niže cene na tim tržištima proizvođači pravdaju borbom sa konkurencijom i kursnim razlikama, dok stručnjaci ističu da "tamo ne mogu da diktiraju cene kao ovde i svoje gubitke sa stranih tržišta prebacuju na leđa ovdašnjih potrošača", pišu "Novosti"!
I ovog leta srpski turisti mogli su da se uvere da su domači proizvodiu na istom nivou cena ili jeftiniji u susednim zemljama, iako prosta računica kaže da bi morali da budu skuplji bar za taske i troškove prevoza.

Tako, na primer, "eurokrem" u pakovanju od 900 grama u Petrovcu košta 2,9 evra, dok je kod nas u hipermarketima cena 460 (oko 4,4 evra), a u supermarketima gotovo 600 dinara (5,3 evra)!

Pakovanje kafe od 200 grama u prodavnicama u Ohridu može da se pazari i po 1,3 evra, dok je kod nas cena gotovo duplo veća. Voćni sok u Herceg Novom staje oko jedan evro, dok u našoj zemlji isti takav proizvod valja platiti i 30 odsto više.

Za naše građane velika je enigma, i pitaju se kako je to moguće kada logika govori da za to nema računice. Da bi roba dospela na tamošnje rafove, za nju treba platiti troškove transporta i skladištenja, zatim kontrole raznih inspekcija, a u cenu treba da se ugrade i prometnici... I kada se svi izdaci stave na papir, cene nekih srpskih proizvoda u tim zemljama niže su nego kod nas.

"Cene moraju da se prilagode tržištu, ne samo kupovnoj moći, nego i konkurenciji. Jedan od faktora za takve cene u okruženju svakako je i precenjen kurs, a naši proizvođači samo se prilagođavaju tržištu. Ne treba im ništa zameriti, sve je stvar države, stvar sistema, uređenog tržišta. Treba da stvorimo ambijent, odnosno uslove za zdravu konkurenciju, tako da oni ne mogu da prodaju robu izvan onoga što nudi slobodno tržište", kaže za beogradski dnevnik ekonomista Danilo Šuković.

u Srbiji se, međutim, kaže Šuković, godinama najavljuje dolazak inostranih trgovinskih lanaca, koji bi sa sobom doneli i niže cene, ali oni u većem broju još uvek nisu došli na srpsko tržište. To, domaćim proizvođači i prometnicima omogućava da imaju više cene.

"Niži nivo cena, logično je, prati i slabija kupovna moć, mada za građane sa sve plićim džepom to i nije neka uteha Zbog rasta proizvođačkih cena, posebno osnovnih namirnica trgovci su morali da se odreknu dela zarade, ali i dalje nedovoljno, jer su cene nedostižne za većinu kupaca", smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

Kako su iz dana u dan troškovi života sve veći, a plate sve tanje, štedi se na svemu pa ne čudi da je zvanična statistika pokazala pad prodaje od 30 odsto od 2008. godine do danas.

Hleb najjeftiniji, ali plata...

Osnovne namirnice u Srbiji, kao što su hleb, sveže mleko i meso nominalno su među najpovoljnijim u regionu, ali kada se pogledaju porodični prihodi u regionu, situacija nije povoljna. Za kupovinu osnovnih prehrambenih proizvoda stanovnici Srbije izdvajaju više od 40 odsto mesečnih primanja (plata je oko 387 evra), Hrvatske do trećine plate (735 evra), a Slovenije nešto ispod četvrtine plate (970 evra). Bolje su plaćeni i u Crnoj Gori (480) i BiH (410 evra).

Autor: MONDO

Vidi....ne bih u Petrovac, uopste u CG, isla da kupim nesto ni da mi na ulazu u tu jadnu zemljicu daju po 2000e dzeparca i kupon za besplatnu hranu, nocenje i orgijanje po klubovima.
Neke stvari nemaju cenu.

To se u ekonomiji zove damping.

kantica eurokrema takovo od 2,5kg 10 evra. u Srbiji u mega marketima 2.400 din.
jebote.

kod nas ta vasa kafa je u maxijima i sl. uglavnom oko 2,70 km za 200g...to je oko 1,35 euro...zavisno od grada...
u bl-u i sa-u  je skuplja....i doseze i do 4 i do 6 km-a....u samoposlugama obicnim....
a takva je nekako cijena  i nase kafe..iz nasih przionica...zavisno od vrste kafe...

slatkisi su takodjer jeftini....

tj sve sto je jeftino...i kod vas... jeftino je i kod nas...
ali vase  kvalitetnije "namirnice" ..kod nas...su skuplje i do 30% nego kod vas....

a sad sto je kafa kod nas u maxiju  2.7 km a kod vas 4 km stvarno ne znam..valjda da vas naviknu na evropske cijene... sad kad udjete u eu...

mada vi od 2000te ulazite u eu... nekim zaobilaznim putem putujete...

i tu platu od 400 evra vide uglavnom samo budzetski "korisnici"....
a privatno...opet ti ulogu igra mjesto..prebivalista.....recimo u modrici...i derventi..slabo ko prima toliku platu...
500 km plafon...
u sa-u i bl-u je druga prica...znam neke konobare koji imaju vecu fix. platu..od navedene...

Ugraaadnja baatooo!!!      

Ouuuu jeeeaaa! 

Lud narod...

ma nije lud narod....nbarod tu ne moze nista...
stvar je i do politike poslovanja tih super/hiper/klinac -palac-  marketa..i uopste trgovaca...
valjda zakonom imaju dozvoljene granice do kojih mogu ici...sa visinom cijena...tj moraju biti uskladjene...
da budu konkurentne sa uvoznim artiklima...a samim tim i uvozni artikli da ne padnu u drugi plan...
u suprotnom onda uvoz ne bi imao smisao...

ubjedjen sam da je nabavna veleprodajna cijena ista...i za nase trgovce koji to uvoze..(naravno imaju i od drzave podsticaje  za uvoz u vidu nekih povoljnosti... jer i drzava ima koristi od toga) i za vase...trgovce...

Ma oni su super sposobni....nevidjeno sposobni...sve sam bil gejts...i cime se bave...prodaju kola i zivotne namernice....

Propisi “pojedu” 19 hiljada trgovaca

Suvišne procedure u trgovini odnose svake godine do 107 miliona evra. Zbog administracije izgube se mnogobrojna potencijalna radna mesta



 RAZNI suvišni propisi i administrativne procedure, samo u trgovinskom sektoru, koštaju firme više od 107 miliona evra godišnje, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca Srbije i CEFE Srbija. Sve to na kraju plate građani i privreda, odnosno potrošači, što je doprinelo značajnom padu kupovne moći od 2008. godine do danas i osetno povećalo prodajne cene u trgovini.

- Promet u Srbiji prošle godine bio je za 30,8 odsto manji nego 2008, što je najviše u odnosu na zemlje u okruženju, kod kojih je ovaj pad bio daleko manji - kaže za “Novosti” Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca. - U Hrvatskoj taj pad je iznosio 10,8 odsto, BiH 12,4 odsto, Makedoniji 13,2 procenta.

Pritisnuti padom prodaje, a istovremeno primorani da primene nove propise, poslodavci u trgovini pribegli su smanjenju broja zaposlenih, kao krajnjoj meri u cilju opstanka njihovih preduzeća. Prema procenama Unije, birokratija na taj način godišnje “pojede” i oko 19.000 potencijalnih radnih mesta. Prosečni troškovi poslodavca za jedno radno mesto u trgovini, inače, godišnje iznose 5.640 evra.

 Rajić napominje da zaposleni kod trgovaca na mesečnom nivou potroše na suvišne administrativne procedure i neažurnost administracije prosečno 17 radnih sati, što znači više od tri miliona radnih sati mesečno kada se uzme u obzir da je u trgovini zaposleno 183.973 lica.

- Kada se ti troškovi saberu i pomnože sa prosečnom cenom rada, dolazi se do cifre od 107,8 miliona evra na godišnjem nivou, koji pojedu minimalno 19.113 potencijalnih radnih mesta u grani trgovine - naglašava Rajić.

Kako je pokazalo istraživanje, trgovinska preduzeća su u poslednje četiri godine u Srbiji imala najveću frekvenciju zatvaranja i otvaranja. U tom periodu zatvorilo se 27 odsto trgovinskih radnji. Primera radi, 2008. godine, u Srbiji su postojale 100.233 trgovinske prodavnice, a na kraju 2011. godine bilo ih je 90.305, što je realan pad od 9,9 odsto.

- Dodatnu teškoću za one koji su ostali u “legalnom poslu” predstavlja činjenica što jedan broj tih radnji nije potpuno nestao, već se promet robe iz njih preselio u sive tokove, čime se povećala nelojalna konkurenicija - ističu u Uniji poslodavaca.

Prepreke u poslovanju stvaraju i inspekcijski organi, koji nisu reformisani još od stare Jugoslavije i često na terenu dolazi do različitih tumačenja propisa. Ne postoje pravilnici koji uređuju inspekcijski nadzor, kao i efikasan mehanizam za žalbe na rad inspekcija, pa privrednici često ne znaju svoja prava prilikom kontrola.

- Neophodno je što pre početi sa temeljnom reformom inspekcije i propisa u toj oblasti, kako bi se rasteretilo poslovanje trgovinskih preduzeća i ukinule brojne administrativne procedure - rekao je Rajić. - Unija je zato preporučila osnivanje radne grupe za promenu propisa i reformu inspekcijskih organa.

NEOPHODNA REFORMA KONTROLE U ISTRAŽIVANJU sprovedenom početkom ove godine, utvrđeno je da prosečan broj inspekcijskih kontrola u trgovini godišnje iznosi 2,46 puta. U 49 odsto slučajeva one traju od dva do pet dana, a u 28 odsto slučajeva, prometnici tvrde da su propisi pogrešno tumačeni. Najčešći razlozi za izricanje kazni su neadekvatno isticanje cena i kolizija u tumačenju propisa. Najvišu ocenu dobila je poreska, a najlošiju turistička, saobraćajna i sanitarna inspekcija.

Preuzeto sa ...