Kocka je biznis i zabava ako ne postane velika strast
Kockanje može biti i bolest

Iako u našem okruženju svaki dan srećemo sve više ljudi koji redovno igraju igre na sreću, i dalje se ne može tvrditi da smo postali kockarska nacija, smatraju stručnjaci.

- Postoji razlika kada kockanje postane bolest zavisnosti i kada je to samo mogućnost lake zarade. Psihološki je zanimljiva granica u kojoj kockanje prelazi u poremećaj i gde dobija patološku razmeru. U tom kontekstu nismo u rizičnoj grupi - smatra doktorka Milica Kosanović.

Ona je za „Blic“ objasnila da kockanje spada u bolesti zavisnosti, ali se, na primer, ne može reći da je onaj ko uplaćuje svake nedelje dva listića lotoa bolestan.

- Ako neko svake nedelje uplaćuje manji iznos, to onda nije patologija, ali ako nije u stanju da to kontroliše pa krene da ulaže sve veće sume, onda to postaje zavisnost. Zavisnost stalno zahteva da se povećava njen intezitet i nije nešto u čemu se ima mere, već se gubi kontrola. Onoga trenutka kada vam neka zavisnost postane životni cilj, treba postaviti pitanje da li se može stati u tome - upozorava ona.

Međutim, prema rečima nekoliko upućenih, u kockarnicama se najviše kreću isti ljudi, a retki su oni koji žive od ovog poroka.

- Određeni broj ljudi se kreće iz jednog u drugi kazino i uglavnom su to isti ljudi. Međutim, kladionice su posećenije. Imamo i profesionalnih kockara, a glavni razlog koji vuče kockara da se kocka je adrenalin i želja za dobitkom - rekao nam je sagovornik iz jednog beogradskog kazina.

U drugom kazinu su nam objasnili da više nema interesovanja kao pre dvadesetak godina, kada je bilo i više novca.

- Ljudi dolaze, iz radoznalosti, radi zabave, a neko i da zaradi... Znam dosta ljudi koji su se kockajući izgubili mnogo i odmah su prestali. A ima i onih koji uživaju i ne bi znali šta da rade kada bi se zatvorila kazina. Kockari obično nisu agresivni i shvataju da su došli da se igraju i da sami odlučuju o svom novcu. Neki dolaze najviše, radi druženja i kockaju se na sitno - rekli su nam u kazinu.

Doktorka Kosanović se problemima kockanja bavila u inostranstvu i kaže da je ta bolest shvaćena kao jako ozbiljan problem, koji se najčešće rešava grupnom terapijom. Prema njenom iskustvu, u Norveškoj postoji veoma veliki broj različitih poker automata. Međutim, država je odlučila da ovu zavisnost iskoristi tako što je najveći deo prihoda od tih aparata opredeli za humanitarne organizacije.

Kockare najčešće na lečenje dovodi porodica. Takve porodice mogu da opstanu pod specifičnim pravilima, ali često propadaju.

- Kao kod svih vrsta zavisnosti pacijent smatra da može da prestane ako poželi. Ali, nikada ne poželi! Kada bi kockar mogao da se kontroliše u trošenju novca, onda bi to izgledalo kao kada bi alkoholičar mogao da pije samo jednu čašicu dnevno - kaže ona i dodaje da se psihologija ovih ljudi slikovitije može upoznati u romanu Fjodora Dostojevskog „Kockar“.

R. Ž. Marković

    Kockanje prate i druge zavisnosti

    Na internet sajtu koji se bavi bolešću kockanja www.kockanje.info ovaj porok se definiše kao bio-psiho-socijalno-duhovni poremećaj. Njega mogu da prate i neke druge zavisnosti, kao zavisnost od alkohola, ali i razni psihološki poremećaji.

    - Patološko kockanje treba razlikovati od teških oblika društvenog kockanja, profesionalnog kockanja ili problematičnog kockanja, koji ne zadovoljavaju kriterijume za patološko kockanje - piše na sajtu.

    Na sajtu se navodi i da većina patoloških kockara (od 70 do 80 odsto) učini neko krivično delo tokom bolesti koje je u vezi sa ovim porokom, najčešće usled očaja izazvanog prevelikim gubicima.

    Sličnosti s drugim bolestima zavisnosti:

    - negativan uticaj na socijalni život
    - tolerancija
    - stradanje porodice
    - ustezanje
    - gubljenje kontrole
    - preokupiranost


Izvor: Blic

 
a šta da vam kažem. samo mi kockari znamo šta je to........... kocka
kada izgubimo onda kuku i motika a kad imamo para onda nas baš briga.
ko šta ja nemogu da shvatim alkoholičare i ribiče tako ni mene nemogu da svate neki.
zamisli ribić,- 20 C vani a on lomi led da peca........užas, ali alkosi kad mu vidim crven i ispucan nos narađe bi ga pitao : Gospodine to vam je crven nos od sunca?
a oni bi mene pitali : pa jesi ti zdrav kada stavljaš na 15,32,0,26,3,35 po sto evra.
e pa nisam zdrav da bome i da pače.    ej jednom sam igro rulet od osam ujutro elektronski do osam uveče a onda sam prebacio se na živi od osam uveče do četri ujuto do zadnjeg bacanja, pa onda još sat vremena el. rulet.
znači od 08 do 05 ujutro. l leđa su me otkinula, naj jače bilo na živom nisu me mogli uzet a ni skinut sa stola... uhuhu kad se setim a i lečio sam se jedno vreme (ali s figom u đepu) i izdržo godinu i pol a onda opet pomalo pa me uhvatilo.  sad sam opet skreno s puta ( Ne Titova već apstinenskog) pa čekam da me neko opet vrati na pravi put. Eh kad bi barem znao za sutra 3 broja koja će izvući talijanski loto pa da se izvadim iz dubioze i da se zakunem u sve i svašata da neću više da igram.
stvaro ljudi gadi mi se igra (igram samo rulet) ali šta možemo kad oćemo da se vratimo, a ono još dublje tonemo . ko labirint je lakše nađeš put u novo uvaljivanje nego novi izlaz.
a lepo je Dostojevski reko na kraju svog romana "Kockar" : sutra, sutra će svemu biti kraj.
Ko šta bi Đoka B. reko tj. zapevo: ovo je priča i za suze i za smeh.
Trenutno me ubija kockarev največi neprijatelj a to je  " vreme".
pozdrav do drugi puta , umoran sam ..............
Poruka svima :  "Kockaj" !!!!! 
volio bih pronaći opet onaj duševni mir, ali šta ćeš kad si iz mira napravimo nemir. kao da volim biti u problemima stalno.
adio  

Moj otac je kockar. . . . .  Da li sa nekim mogu da podelim iskustvo? Tesko razumeju ljudi koji nemaju slican problem, bar u okolini. . .

Znam porodicu koju je kocka razorila.
Zavisnost od kocke je težak i opasan oblik zavisnost, mora se ozbiljno shvatiti i lečiti.
Ne znam kakva je situacija kod nas, na zapadu postoje klinike za odvikavanje.

...mozes sa mnom.ja nisam kockarm,ali neki dragi ljudi u mojoj ne posrednoj blizini jesu.i to ozbiljni kockari,ne ono aparati,kladionica.vec vrteska,ziva igra,a kad se sve izgubi ide se po podrumima igra se zestoko barbut.
znam sta znaci imati u svojoj blizini kockara,i biti deo tog problema.glup je naslov kockanje moze biti bolest.
kockanje i jeste najozbiljnija od svih oblika bolesti zavisnosti,cak i od zavisnosti od heroina ili meta!

Ja vec imam svoju "novu" porodicu, a u mojoj maticnoj porodici se upravo desavaju teske stvari, isplivavaju stare kockarske graske. . . . .  Stalno mislim o tome, mada znam da ne mogu nista da promenim. . . Kad bih mogla da ne mislim i ne osecam. . . .

Pa ja se secam da je on igrao barbut pre 15 godina sigurno...A zadnji kritican dug je napravio u kladionici, preko telefona. To kao vise nije moje okruzenje, ali samo kao...nemam "nista" s tim... ovaj sukob osecanja me ubija, niko se nije prema njegovom problemu postavio kako treba, mislim na starije clanove porodice, starije od mene...I vrlo je tesko kad mi sine misao da je za njegovo lecenje kasno...

nema tu nikakvog lečenja ako sam neće da se leči

...tesko je da ne mislis,pogotovo ako su kockari dragi ljudi,ljudi koje volis.ali,ako mozes da se sklonis,skloni se.kockar ne razmislja o ljudima,koji ga vole i koje on voli,ali svojom bolesnom potrebom ubija.

Ima i kod nas klinika...