[
...ne ukoliko te direktno ne ugrozava.ako te ugrozava,da udaljavaj se pod hitno.kockari imaju jednu neobjasnjivu moc.sa veoma malo posto gresenja,pogadjaju ko ima pare,da mu ih traze na zajam.iskoristice deciju kasicu,za svoju strast.ako nisi ugrozena,onda neprekidno dozivanje svesti.normalno uz strucnu pomoc nekoga iz polja psihoan

zivimo u istom gradu, prema tome ugrozena sam, zna roditelje mog muza i njihovo materijalno stanje, vec je pozajmljivao od njih i uz moju "gurku" nekako vratio.......ja zelim da saznam vise o ovome, a sto vise cujem seve se vise bojim .....zakljucala bih ga negde, ali nemam podrsku majke, ona je uz njega izgleda obolela, zdrava zena ne bi oprostila prokockanu kucu, zar ne?

...koliko ima taj godina?

56, iz skorasnjeg razgovora sa njim, utvrdili smo da mu kockarski staz traje vec 30 godina, kaze da je uspeo da prestane na 4 godine najduze

posto svaki porok ima neki uzrok, sta bi to moglo biti kod kockanja?

...e toga ne mozes zakljucati.a to sa cetri godine je laz.kockao je ali mozda manje.pravi kockari kladionicu dozivljavaju,kao pusaci semenke,ono navika da nesto rade sa rukama.
ozbiljan staz,nema sta.
znas kockari ne broje gubitke.oni njih racunaju,kao neophodni trosak do dobitka.moze gubitak biti npr.za nekoliko noci 100.000 evra,i kad dobiju 50.000 evra oni kazu jos sam 50.000 unutra?a sve pre i sve posle?
to oni ne broje.ozbiljan problem,pogotovo ako su neradnici kockari,koji vole da igraju do tudjeg poslednjeg dinara,e to je kataklizma,takvi podvode svoje zene,cerke samo da bi bili u igri.a oni koji rade,saniraju,diluju......pa sa svojim parama ulaze u minuse,oni dok god rade,oni svoje pare prosipaju.
...narkoman na heroinu ima 90% vise sansi da se skine sa heroina nego pravi kockar sa kocke.
oni kockaju uvek,verovatnoce,mogucnosti......da se kladimo da cemo od beograda do panceva sresti sedam belih mercedesa,ajde!po koliko?kazi.ajmo 200 da necemo,ajde! i oni na oko drugih se samo voze u autu,a ono ustvari kockaju.
obrati se za pomoc psiholozima,mora da ga izanaliziraju,da vide zasto se tu pronasao.ne pocinju svi iz istih razloga.

Hoze,

vidim da poznajes " materiju" , skeniran je taj profil ljudi iz tvog ugla hirurski precizno...izgleda da si ih se nagledao u zivotu.

logikom stvari...ti ljudi ne mogu biti niciji prijatelji?

uglavnom nemaju trajna i duza " prijateljstva"?

je l' tako?

vredan je on,ali je prokockao i svoje i tudje pare, i sad kako je svuda nastupile manje zarade i tzv kriza, kod mojih roditelja isplivavaju neki dugovi, tj nema dovoljno novca za sve te "potrebe",evo juce su prodali auto .....a ti zaista poznajes materiju, strucno nema sta

...imaju.
moj kum je kockar do koske.za njega sam toliko toga u zivotu uradio,da mi je prijatelj zajednicki jednom rekao,covece kao da i sam kockas.tada je bilo love kao mora,i moglo se.ali u poslednje dve godine,moj kum zivi ovako,preko je radi ali zestoko,kad dodje ovde ne vadi se iz kazina.kad potrosi lovu uradi me za lovu za put i tako ponovo sve isto.
za svog kuma ne znam sta ne bih uradio,ali granice smo neke postavili.tako na primer stan u kojem mu zivi porodica vodi se brata njegovog,kola takodje,lokal isto ima neku foru.to mu je nedodirljivo,ali on ide kao buldozer za svojim igrama.
teski slucajevi.

blago tvom kumu na tebi.....bas me zanima kakva su ti predvidjanja za ovaj moj slucaj?

Znam da je jako dug post, ali ako zelite da nadjete neke odgovore na pitanja koja vas muce u vezi kockanja preporucujem da ga procitate...

Kockanje moze biti i bolest!?

Prvo da krenem od naslova, koji je totalno glup. Naravno da kockanje moze biti bolest tjs. da moze izazvati zavisnost i mnogo naucnici tvrde da kocka izaziva vecu zavisnost od heroina.
E sad kockanje kao bolest zavisnosti je jako siroka tema. Kao sto ne treba ni u cemu u zivotu preterivati, takav je slucaj i sa kockom. Samo velika i kljucna razlika je u tome sto je mnogo lakse postati zavisnik od kocke, nego od cokolade recimo. I mnogo je se lakse "skinuti" se sa cokolade, nego sto je to slucaj sa kockom. Po mom nekom misljenju (a sto se kockanja tice imam veliko iskustvo) kockar je covek koji svakodnevno odvaja veliki procenat svog budzeta iskljucivo na kocku, za nekog srednjoskolca je 200 dinara sve sto dobije za jedan dan a za nekoga je to 100 eura dnevno. Dakle nije poenta u kolicini novca koji se izgubi vec u procentu novca koji poseduje. Ako neko odvoji 200-300 dinara nedeljno za tiket svake nedelje, a pritom moze da izmiri sve svoje potrebe on nije kockar vec mu je to prosto neka vrsta zabave u kojoj zna da se kontrolise. Druga bitna stavka u definisanju pojma "kockar" je da kockar ceo svoj dan organizuje u zavisnosti od toga kada ce se kockati. Dakle sve druge stvari zanemaruje i kocku stvalja na prvo mesto. To vam je kao neka vrsta droge, ako niste u toku dana odigrali jedan tiket, okrenuli ruku na ruletu, na bilo kom drugom aparatu to vas cini nervoznim. Sve to krece polako i vremenom problem i zavisnost rastu. Polako to pocinje da utice na vasu okolinu, a o porodici i da ne pricam.
Ja licno se kockam od sedmog razreda osnovne skole, a sada sam cetvrti srednje. Prvo je krenulo sa slot masinama, nakon par meseci sam presao na rulet i onda krece kradja novca od roditelja itd. sve dok me nisu "provalili" da nesto nije uredu. Priznao sam u pocetku sve i napravio sam neku vrstu dogovora da cu prestati itd. Naravno moji roditelji u tom trenutku nisu imali pojma koliku kocka zavistnost izaziva i misli su lako cemo se resiti toga. Nije proslo ni 3-4 dana ja sam ponovo poceo po starom. Opet bivam uhvacen. Naravno tada krecu ozbiljnije mere. Nema izlazaka, dobijanja dzeparca... Smirio sam se na nekih 8-9 meseci sve dok nisam otkrio na internetu poker. To je bilo prosto stvoreno za mene. Imao sam uvek vijugu za matematiku. Krenuo sam prvih godinu dana bez ikakvog ulaganja. Moji roditelji nisu obracali paznju, jer boze moj on nista ne gubi zasto da ne igra. Poceo sam da skupljam novac i uradio sam prvi depozit na internetu. Od tog dana krece pakao. Prestao sam da izlazim sa drustvom vikendom, nisam isao vise na fudbal, basket... Bukvalno nisam imao nijednu drugu aktivnost, sem pokera. Naravno morao sam da idem u skolu, ali i tamo sam provodio vreme citajuci raznorazne teorije o pokeru. Zivot mi se svodio iskljucivo na spavanje i jebeni poker. Mastao sam kako cu jednog dana da zivim od toga kao i ostali veliki igraci, kako cu da osvojim svetsko prvensto, kako cu imati sponzorske ugovore... Jedva sam cekao da napunim 18 godina da bi mogao da igram poker po lokalnim klubovima, sve dok mi drugar nije rekao da tamo niko ne pita za broj godina. I tako skupio sam prvih hiljadu, dve koliko je bilo dovoljno za ulaz i tu pocinju avanture sa pokera uzivo. Pocinjem da pozajmljujem novac od drugara da bi igrao, isao sam bukvalno svako vece na poker. Igrao sam sa ljudima koji su imali decu mojih godina. Kada vise niko od drugara nije hteo da mi daje novac, jer im nisam vracao snasao sam se i tu. Nije mi trebalo puno da nadjem prvog zelenasa i pozajmim par hiljada od njega za ogromnu kamatu. Uspeo sam da vratim prvih par puta i onda sam valjda stekao poverenje kod njih i poceli su da mi daju ozbiljne cifre za mene. Sve je to trajalo do proslog leta, dok nisam napravio dug od oko 2000e. Naravno sa svojih 17 godina nije postojalo nacina da vratim te pare, pa sam uradio jedino sto sam mogao. Obratio sam se roditeljima i obecao im da cemo potraziti strucnu pomoc. Moji su se jedva skrpili da bi vratili taj novac. Otisao sam kod psihijatra, izneo svoj problem i u pocetku je psihijatar bio u fazonu ne treba nista da mu zabranjujete mislim da ce sve to dobro da se nastavi. Trajalo je to nekih 15-tak dana, dok nisam otisao kod dede i ukrao 600e i pobegao od kuce. Kada sam i to prokockao, nije preostalo nista drugo nego da se vratim kuci ponovo. I to su mi roditelji oprostili i onda sam opet otisao kod psihijatra. Poceo redovno da ga posecujem, pijem neke lekove za koje stvarno ne znam da li pomazu. Ali picu ih do kraja zivota ako mi to garantuje da se vise necu kockati.
I eto sad sam vec "cist" vise od pola godine i nikada se u zivotu bolje nisam osecao. Idem u teretanu, pripremam se za fax, izlazim, zezam se i stvarno mi nista ne fali. Zato svima koji imaju problema sa kockom, neka popricaju sa najblizima, neka potraze strucnu pomoc. Verujte mi nece te se pokajati. Kad prodje prvih par meseci, zaboravite sve i gurate dalje.
Znam iz svog primera da ce retko kome ova prica pomoci, jer kockar tesko da ce nesto nauciti iz tudjeg primera. I sada imam par drugara kojima svaki dan govorim da prestanu i koji su upoznati sa mojom pricom, ali ne zele da slusaju. Ali eto osecao sam potrebu da napisem ovo, mozda nekom pomogne ko ima u okolini kockara ili mozda pomogne nekom kockaru, ali cisto sumnjam u to. Poenta cele price mani te se kockanja ima mnogo lepsih stvari kojima mozete da posvetite svoje vreme