Данас сам се затекла да сама себи постављам ово питање, понукана јучерашњим разговором са својом дугогодишњом пријатељицом која ми је овако дефинисала потку свог врло срећног (само)задовољног живота:
"Кад сам се удала, рекла сам свом супругу...Ја јесам и увек ћу бити на првом месту.Моје жеље и потребе су ми на првом месту...јер ја сам се прва родила, у свом животу сам пре од било ког другог.Ти си на другом месту, јер сам тебе другог упознала.На трећем су деца јер су последња дошла у мој живот.Ти своје приоритете постави како желиш, али ово су моји."

Питам се, да ли су моја приоритети заиста погршно постављени, па ми се у животу и дешава све што ми се дешава.
Занима ме који су ваши приоритети и ко је заправо вама најбитнији у животу?

Mislim da to ko nam je najvažniji u životu uopšte nije konačno, tj. da je podložno izmenama, u skladu sa životnim promenama i situacijama.

Smatram da čovek sam sebi treba da je najvažniji, ali ne u smislu da je samoživi egocentrik, već u smislu da ima svoj integritet koji se ne može narušiti od bilo koje osobe sa strane. Svoj stav, svoju slobodu, svoj obraz.

A šta će na listi prioriteta biti posle toga, stvar je čoveka, odnosno njegove životne priče i trenutne situacije.

Ovo je upravo primer toga što sam pomenula - samoživog egocentrika.

И ја сам јој рекла да је саможиви егоцентрик.Она се насмејала и рекла:"Можда, али сам срећни саможиви егоцентрик."

Pa neka je, ako je njoj dobro i ako svojom egocentričnošću ne povređuje nikoga - neka je, neka uživa.

To ti je kao ona priča o sado/mazo parovima. Možemo mi do sutra da pričamo kako su nenormalni i poremećeni, ali ako oni uživaju, ako im je odnos funkcionalan - super za njih.

Ма да, и муж јој је исти такав...што она каже "функционишу као концерн".
Имају четворо деце које васпитавају на исти такав начин.
Мом склопу личности је несхватљиво да ја  себи увек будем на првом месту.

Realno...ja.
To ne znači da svoje potrebe uvek stavljam ispred bilo čijih drugih, naprotiv, često je suprotno., ali u globalu ja sam sebi na prvom mestu. Očekujem da će se to promeniti kada budem imao decu.
 

1. Brat
2. Roditelji

i sve ce to verovatno da "sklizne" na poziciju nize kada dodju zena i deca...

Ali da, slazem se sa onim "ako nisi za sebe, nisi ni za druge" kao i sa onim "ko se cuva i Bog ga cuva" ali sam odgovorio shodno protumacenom (sa moje strane naravno) pitanju "ko je vam je najvazniji u zivotu?" sto povlaci nekako da iskljucim sebe... bar sam to tako shvatio iz prvog citanja...

Trenutno sama sebi .
Kad budem imala porodicu ,nebi trebalo tako da bude .

P.s. Iskreno se nadam se da nisam obolela od samovolje i egoizma 

I posle se cude kad muskarci izmlate zenu 

Jedan pisac je rekao da je sreca - ziveti za druge.

Hesse je mislio na primer da egoizam kod zene prestaje kad se rode deca. U ovom slucaju se ocigledno zajebao 

Bubili, dobro se zapitaj da li ces da se "prijateljis" sa takvom osobom. Jer kad zaskripi nekad, pogledace svoju guzicu.

Nadam se da vecini clanova foruma njihovo (uvek odvratno) "JA" nije najbitnije

Posto sam danas u zen fazonu, mogu da kazem da je "Ko vam je najvazniji u zivotu" klizna kategorija.

Npr. Ako imas 15 godina, svet je pod tvojim nogama i volis sebe najvise na svetu.
Ako imas 30 godina i svet je pod tvojim nogama, a tvom rodjaku (majka, otac, supruznik, brat, sestra, dete) treba npr. bubreg, verovatno ces njega ili nju progurati na prvo mesto...


Mislim.. normalno je da ti sam sebi budes najvazniji, jer je to onaj impuls za samoodrzanje, ali cesto se desava da svoj interes stavljas nize u odnosu na neciji drugi... pri cemu, da ne bude zabune, ne mislim na materijalni interes...

Nije sve u parama...