Не љутим се, само разговарамо.
Мислим да је суштина у прихватању чак и кад не разумеш и не оправдаваш.
Једноставно, прихвтила сам је такву каква је и некако добро функционишемо. Она је  једина особа којој умем да одбијем услугу или је "откачим", јер знам да се неће наљутити већ ће наћи другу "жртву".
Кад су други људи у питању...уф.Често ми се деси да ме нпр. неко зове и најави да ће доћи, а мени није ни до чега, спава ми се или просто желим да будем сама и уместо да то кажем отворено и искрено, бојим се да ће се наљутити или не дај Боже можда има неки проблем, а ја сам одбила човека у невољи.И тако сто пута прелазим преко себе и што више прелазим, изгледа да ме мање људи поштују.
За разлику од моје пријатељице.

Za sada porodica... podjednako brat,keva,cale.
Za kasnije videcemo...Isus? 

To bi ti jos i najpametnije bilo

sebi sam najvaznija ja     posle mene moja majka, a posle nje nije uopste vazan redosled .. u principu, posle nje je onaj ko je najvise zasluzio da mi bude vazan itd ..

ako ikada budem imala potomstvo, logicno je i sasvim prirodno da deca budu najvaznija u mom zivotu, inace bi citava svrha materinstva mogla da posluzi kao koncept za brisanje bulje. Pa ipak, i tada .. moras da balansiras izmedju sebe i dece, jer bez tebe ta deca su .. na velikom gubitku.

Tatina sincina.....

'De mu tu na skali dodje muz  

Na kom mestu je utoka?  


Haha...rekao sam videcemo... Znas za onaj vic: Buda,Buda,Buda...  

Ovo je mudro receno i verujem da svaka normalna zena ima probleme vezane za ovu temu .Mislim da nije lako usaglasiti ljubav prema deci i ljubav prema sebi 

na istom 

Trenutno ja. Ako budem imala djecu, normalno je da  ona budu najvažnija.

Meni nisu jasne žene, kojima je muž važniji od djece. Kao u slučaju Bubiline prijateljice.