БЕ­О­ГРАД – За­шти­та при­ват­не сво­ји­не у Ср­би­ји и да­нас је на ни­ском ни­воу. Гра­ђа­ни не­ма­ју мо­гућ­ност да од­бра­не сво­ју имо­ви­ну, као у не­ким дру­гим зе­мља­ма У Ср­би­ји се го­ди­шње укра­де око 3.000 ауто­мо­би­ла и опљач­ка не­ко­ли­ко хи­ља­да ста­но­ва. На пр­сте јед­не ру­ке, ме­ђу­тим, мо­гу да се из­бро­је ло­по­ви ко­ји су ухва­ће­ни у „ак­ци­ји“.



Шта у Ср­би­ји мо­же да ура­ди вла­сник ауто­мо­би­ла ако ухва­ти ло­по­ва на де­лу? Он не мо­же да из­ва­ди пи­штољ и пу­ца у ње­га. Не мо­же ни да га  фи­зич­ки по­вре­ди, јер би он­да сам по­чи­нио кри­вич­но де­ло. Вла­сни­ку ауто­мо­би­ла као је­ди­но ре­ше­ње оста­је да по­ку­ша да оте­ра ло­по­ва, да га упла­ши на не­ки дру­ги на­чин, или да по­зо­ве по­ли­ци­ју или ком­ши­је.

Слич­но би мо­рао да се „бра­ни“ и вла­сник ста­на ка­да би ухва­тио ло­по­ва ис­пред сво­јих вра­та. Мо­гао би да по­зо­ве по­ли­ци­ју, али и да га уз по­моћ ком­ши­ја – ухап­си. Реч је о та­ко­зва­ном гра­ђан­ском хап­ше­њу. Мо­гу да га за­др­же или обо­ре на зе­мљу, што се нај­че­шће до­га­ђа у прак­си. Су­шти­на је да га фи­зич­ки оне­мо­гу­ће да на­пу­сти ме­сто до­га­ђа­ја, али не сме­ју да му ста­вља­ју ли­си­це на ру­ке или не­што слич­но. Ве­о­ма је ва­жно и да од­мах оба­ве­сте по­ли­ци­ју или де­жур­ног ис­тра­жног су­ди­ју, јер, ако оду­го­вла­че, мо­гли би да од­го­ва­ра­ју за кри­вич­но де­ло про­тив­прав­но ли­ше­ње сло­бо­де.



Прав­ни­ци-кри­ви­ча­ри сла­жу се у јед­ном: да из­ме­не за­ко­на не мо­гу мно­го по­мо­ћи и да из прак­се, од­но­сно из су­да, тре­ба да се по­ша­ље по­ру­ка по­тен­ци­јал­ним на­па­да­чи­ма да дру­штво пре­ма њи­ма не­ће има­ти ми­ло­сти.

Пред­сед­ник Адво­кат­ске ко­мо­ре Ср­би­је Сло­бо­дан Шо­шкић под­се­ћа да су пре шест го­ди­на у Кри­вич­ни за­ко­ник уне­се­не ва­жне из­ме­не, ко­ји­ма се ну­жном од­бра­ном сма­тра не са­мо од­бра­на жи­во­та, не­го и ма­те­ри­јал­них до­ба­ра.

– Ну­жном од­бра­ном се бра­ни сва­ко ко је про­тив­прав­но на­пад­нут и пре­ма ко­ме је пред­у­зет исто­вре­ме­ни и не­скри­ве­ни на­пад. Сва­ко ко је на­пад­нут, а ни­је скри­вио, има пра­во да се бра­ни. Нај­че­шће се ми­сли на од­бра­ну те­ла и жи­во­та, али са­да, ка­да је кри­ми­нал екс­пло­ди­рао и ка­да смо, да та­ко ка­жем, у ла­бо­ра­то­ри­ји кри­ми­на­ла, по­треб­но је да суд­ска прак­са оја­ча од­бра­ну и не­ког ма­те­ри­јал­ног до­бра, а не са­мо жи­во­та и те­ле­сног ин­те­гри­те­та. Да­кле, ка­да се бра­ни стан, си­гур­но је да ни­је­дан суд не­ће усво­ји­ти од­бра­ну оно­га ко уби­је ло­по­ва за­то што му кра­де не­што ма­ње вред­но, не­ку јеф­ти­ну сли­ку из ста­на или мо­бил­ни, јер мо­ра да по­сто­ји не­ка рав­но­те­жа из­ме­ђу озбиљ­но­сти на­па­да и аде­кват­но­сти од­бра­не – на­во­ди Шо­шкић.

Он ка­же да суд мо­ра да ва­га да ли је би­ло мо­гу­ће ре­а­го­ва­ти дру­га­чи­је уме­сто да на­пад­ну­ти пу­ца у на­па­да­ча.

– Суд утвр­ђу­је да ли сте или не тре­ба­ли ре­а­го­ва­ти ка­да, на при­мер, ло­пов про­ва­ли у ваш стан, а ви спа­ва­те, про­бу­ди­те се и угле­да­те га у со­би. Ко­је је то вре­ме ка­да би ви тре­ба­ло да се са­бе­ре­те и ка­же­те: „Овај не же­ли да ме уби­је“. Мо­жда ти то не ви­диш тог мо­мен­та, али не­ки тре­ну­так ка­сни­је по­ка­за­ће се да пред­сто­ји та­кав на­пад. Још ни­је пред­у­зет на­пад, али окол­но­сти ука­зу­ју да би мо­гао би­ти, а ако је то та­ко, он­да тре­ба до­зво­ли­ти од­бра­ну као ну­жну и ре­ћи да то ни­је кри­вич­но де­ло. Да­кле, те­шко је то ре­гу­ли­са­ти за­ко­ном, али јед­на флек­си­бил­ни­ја суд­ска прак­са то мо­же. Суд тре­ба да ва­га да ли си имао из­бор и да ли си мо­гао не­ка­ко да га од­вра­тиш да не укра­де, а да га не уби­јеш – об­ја­шња­ва Шо­шкић.

Он упо­зо­ра­ва да за­кон­ске из­ме­не зна­че бла­го при­бли­жа­ва­ње аме­рич­ком мо­де­лу.

– Ја­че из­ме­не у за­ко­ну у прав­цу сло­бод­ни­је упо­тре­бе оруж­ја у ну­жној од­бра­ни, ве­ру­јем, на­и­шле би на зна­ча­јан от­пор и за­то је на прак­си да бу­де флек­си­бил­ни­ја. Ми­слим да би­смо има­ли мно­го та­квих слу­ча­је­ва, би­ло би мно­го кр­ви и мр­твих, а ве­ру­јем да то не би би­ла не­ка пре­вен­ци­ја. Јер, сви ко­ји се од­лу­чу­ју на вр­ше­ње кри­вич­ног де­ла по­ла­зе од прет­по­став­ке да не­ће би­ти ухва­ће­ни. То је ве­ли­ка исти­на.

Izvor: Pravda

нема бољег модела...лопов ти провали у кућу,убијеш ђубре и само потпишеш полицијски извештај
приватна својина је светиња

Kod nas se upoređuju ugrožena dobra, tako da život kao najveće dobro, ima prednost nad imovinom. Ne može se spasavati  manje dobro, na taj način što će se nekom uništiti veće.
Zato odgovara onaj ko ubije ili bez potrebe povredi lopova koji je npr. maznuo dvd.

Tek ako od lopova preti neposredna opasnost po život i telo, u nužnoj odbrani se mogu napasti ta lična dobra. Ali i tada je dozvoljena samo neophodna sila. Neprimerena sila je prekoračenje nužne odbrane, a za to se takođe krivično odgovara.

iako nije po hriscanskoj etici,podrzavam amerikanski model,tako mi bog oprostio

Oganj Pakla te čeka.

batice, samim podržavanjem američkog modela podržavaš Satanu lično, obzirom da je Amerika satanistička tvorevina, nastala u krvi i genocidu.

Koji idiotizam( ne mislim na tvoj post, vec na zakon)
Znaci, ja tako mogu nekom svaki dan jednu po jednu stvar iz kuce da iznosim, na njegove oci, on mi ne sme nista ...

зависи чији

Ka ti kazes tako je. Delicemo na tudj i nas zivot.