Ја никад нећу бити фаца ако мора...
Немам ни дозволу. 

Kako nisi faca kada vozis najbolji automobil  

Боље је да те возе. 

Najbolje je kad te vozi 

нннаркоману

Ko nije faca,taj mora voziti skup automobil.

Auto koji trosi u gradu 9 litara benzina potrosi minimum 12 -13 litara plina.
Onaj koji na otvorenom putu trosi 9 taj moze da ide ispod 11, ali opet, samo na otvorenom putu.
Ne veruj internetu vec samo svom iskustvu.
E da, pun Tajland svake godine Srba sto teraju jugice na plin.

Slazem se

U Srbiji za život potrebna plata od 700 evra!
Imajući u vidu cene, u Srbiji bi plata trebalo da bude između 700 i 1.000 evra, rekao je predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić. Privrednici tvrde da je to daleko od mogućnosti i da proizvodna preduzeća daju maksimum 400 evra


Prosečna zarada u Srbiji iznosi 44.000 dinara. Tolika je otprilike i u trgovini. U industriji je nešto veća od 50.000. Ovaj prosek podigle su, međutim, zarade u proizvodnji duvana, naftnih derivata i lekova, koje su u oktobru iznosile 110.000 dinara.


- Zakoni o radu, stečaju i privatizaciji na kojima radi vlada jesu važni, ali mi imamo drugi problem. Za dobro poslovanje su potrebne dobre plate. Imajući u vidu cene, u Srbiji bi plata trebalo da bude bar duplo veća od prosečne – rekao je Sertić, uz ocenu da će 2014. biti godina zaokreta i velikih izazova.

Direktor kompanije “Metalac” Petrašin Jakovljević kaže da je to maksimum u trenutnim okolnostima.

- Voleo bih da vidim proizvodno preduzeće koje radnicima može mesečno da daje po 700 evra. U Srbiji to nije realno. Možda u delatnostima koje se bave telekomunikacijama ili finansijama, ali u prerađivačkoj industriji to ne može da bude više od 45.000 dinara – kaže Jakovljević.


Prosečna zarada u Hrvatskoj je 850 evra. Cene u ovoj zemlji, međutim, ništa nisu veće nego u Srbiji. Maksimalnih 20 odsto skuplje su osnovne životne namirnice, ali su jeftiniji higijena, tehnika, automobili, čak i garderoba. Nižu prosečnu platu od Srbije u regionu ima BIH gde građani zarađuju 422 evra mesečno. I ovde su, međutim, cene niže nego u Srbiji. Egzistencijalni proizvodi poput mleka, šećera, brašna jeftiniji su i do 15 procenata.

Ekonomista Vladana Hamović smatra da je kriza najviše pogodila one koji imaju prosečna primanja, a takvih je oko 60 odsto među zaposlenima.

- Sigurno je najteže ljudima koji ne rade ili imaju najniže zarade, ali se skupoća lomi na onima koji imaju prosečnu platu. Hrana sa 40 odsto učestvuje u kućnom budžetu – kaže Hamovićeva.

(Telegraf.rs/ Izvor: 24sata.rs)

Свакога дана посао изгуби 600 људи

Ове године је најмање 200.000 особа остало без посла, највише у грађевинској, текстилној и металној индустрији, а потом у трговини


 

Само у току ове године, више од 420.000 особа пријавило се на евиденцију Националне службе за запошљавање и придружило „армији” незапослених која у овом моменту броји 762.638 особа. Иако у ову цифру „улазе” млади који су се након завршетка школе или факултета пријавиле на биро, као и особе које су брисане са евиденције НСЗ, па се поново пријавиле, представници Уније послодаваца Србије и синдиката са правом страхују да је око 200.000 особа ове године остало без посла.

Подсећања ради, само у току претходне године подељено је 172.442 отказа, што значи да је свакога дана више од 600 особа изгубило посао, а са њим и могућност да плаћају кирију или кредит за стан, школовање за децу или трошкове лечења неког члана породице.

Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић каже да је највећи број отказа подељен у индустрији – посебно грађевинској, текстилној и металној, а потом у трговини.

„Текстилна индустрија већ годинама је у стању клиничке смрти, нема више великих градилишта која запошљавају велики број радника, а због пада куповне моћи грађана сви велики трговински ланци трпе велике губитке и принуђени су да отпуштају раднике. Ове индустрије гасе се и због тога што наш образовни систем не школује стручњаке – немамо више ливаца, керамичара, металостругара и металоглодача, од којих зависи опстанак индустрије а мајстори ових заната одлазе у иностранство. Ми школујемо менаџере чије је знање неупотребљиво у пракси”, каже Ранка Савић.

Наша саговорница констатује да нема више сигурних радних места ни „заштићених” занимања – без посла остају и врхунски менаџери и неквалификовани радници. Ни радно место у великим производним гигантима који запошљавају неколико хиљада радника није гаранција да ће запослени у њима дочекати пензију, додаје Ранка Савић. Она, међутим, упозорава да ће следећа година бити још тежа, јер је буџетом предвиђено да 26.000 особа остане без посла – пре свега радници из предузећа у реструктуирању.



И док економисти упозоравају да свака друга особа у нашој земљи нема посао и да број незапослених експоненцијално расте, званичници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике истичу да готово свака десета особа у нашој земљи добија неку врсту социјалне помоћи и скрећу пажњу на чињеницу да се број корисника социјалне помоћи сваког месеца повећава за 2.000 особа.

Председник Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић сматра да је више од 200.000 особа ове године остало без посла и каже да не треба да нас изненађује чињеница да свакога дана више од 600 особа остане без радне књижице.

„Услови пословања све су лошији и неповољнији, јер их отежавају нови порески закони. Трошкови пословања фирми се повећавају па многи предузетници дилему типа – катанац на врата фирме или отпуштање радника, разрешавају дељењем отказа. Оним фирмама које легално послују, нелојалну конкуренцију праве фирме које су отишле у сиву зону пословања и нуде своје услуге по знатно нижим ценама. Предузетнцима који раде легално због тога пада промет и они су принуђени да отпуштају запослене”, каже Рајић.

Наш саговорник додаје да су масовна отпуштања – логична последица тешког стања у коме се налази наша привреда и истиче да је промет фирми за трећину мањи у односу на 2008. годину. „Иако фирме раде лошије, држава повећава намете – ПДВ је порастао са 18 на 20 одсто а фирмарине у средњим и великим фирмама повећане од пет до петнаест пута. Због свега тога, оне морају да смање број запослених”, закључује председник Уније послодаваца.

Он истиче да је потпуно неодржива ситуација да милион запослених у привреди издржава 735.000 запослених у јавном сектору, 1.750.000 пензионера и 700.000 особа које примају социјалну помоћ.

„Грчка је у моменту банкрота државе имала 24 одсто запослених у државном сектору, а Србија има 42,5 одсто запослених у јавном сектору. То је неодржива ситуација”, упозорава Драгољуб Рајић.
Катарина Ђорђевић



Izvor: Politika