PAD PRIVREDNE AKTIVNOSTI UTICAO NA NAŠE ZARADE
Minimalac u Srbiji niži nego u Kini



Marijana Krkić    | 24. 07. 2013. - 06:31h | Foto: Shutterstock   
Minimalna zarada u Srbiji u ovom trenutku manja je čak i od minimalca u Kini, zemlji koja je, inače, poznata po najjeftinijoj radnoj snazi na svetu. I dok po zakonu srpski radnik mora biti plaćen najmanje 188 evra mesečno, u Kini je najmanja mesečna plata 200 evra.

Zarade država Dalekog istoka po visini premašile su plate u većini balkanskih zemalja, pokazuju istraživanja koje su nedavno sproveli statističari EU. Jeftini kineski radnici, prema istraživanju, plaćeni su najmanje 200 evra, što je više od minimalca u Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji, Bosni...

Ekonomiste ovakav podatak nije iznenadio jer, kako kažu, minimalna zarada zavisi od ekonomske razvijenosti zemlje. Ranije je Srbija bila mnogo razvijenija od Kine, ali je vremenom izgubila tu trku.

Kina je danas druga ekonomija sveta, odmah posle Američke, ako se računa ukupan bruto domaći proizvod. Međutim, ako se računa BDP po stanovniku, prosečan Kinez i dalje je po standardu daleko ispod prosečnog Amerikanca i više je na nivou prosečnog Srbina - kaže za „Blic“ ekonomista Boško Mijatović.
 

Prema njegovim rečima, nema mesta podizanju minimalca u Srbiji jer je već sada odnos minimalne i prosečne zarade problematičan.

Nivo minimalne zarade u Srbiji je maksimalan u odnosu na prosečnu zaradu koja kod nas iznosi nešto manje od 400 evra. Ako bi se minimalac podigao na nivo prosečne plate, to bi delovalo destimulativno na zapošljavanje. Minimalnu platu obično imaju oni bez stručne spreme pa bi poslodavci izbegavali da zaposle skupog neobučenog radnika - kaže Mijatović.

Ni poslodavci u Srbiji nisu ove godine pristali na povećanje pa je predlog sindikata da se minimalne plate podignu za oko 2.000 dinara odbijen. Do decembra ove godine, minimalac kod nas ostaće oko 21.000 dinara, jer je, kako poslodavci objašnjavaju, svoj stav “srpska privreda u teškoj situaciji”.

Radnik u Srbiji plaćen je, ipak, bolje od onog u Indoneziji, gde minimalac iznosi 172 evra. Na Tajlandu su minimalne plate nešto bolje, 181 evro, što je i dalje manje nego kod nas. Malezija i Filipini svoje zaposlene plaćaju bolje, pa je u tim zemljama minimalna cena rada 225, odnosno 249 evra mesečno.

Izvor: Blic

Prosečna plata kao socijala!
Z. RADOVIĆ | 23. jul 2013. 21:15
Građani koji priimaju oko 40.000 dinara mesečno nemaju nikakve povlastice i sve teže preživljavaju. Ne mogu da konkurišu za povraćaj PDV, a nemaju pravo ni na kakve popuste


Kriza najviše pogađa one koji imaju prosečna primanja

SA prosečnom platom, građanin Srbije svrstan je u grupu imućnih. Nema prava ni na kakve povlastice, iako sa 41.821 dinarom mesečno, ne može da podmiri ni najosnovnije troškove ishrane i sve većih računa za komunalije.


Četvoročlanoj porodici, u kojoj oba roditelja rade, potrebna je jedna i po prosečna plata samo da bi kupili sve namirnice iz potrošačke korpe. Oni kojima na račun svakog meseca legne prosečna zarada, međutim, plaćaju vrtić, opremu za bebe, infostan, struju i sve ostale obaveze pod istim uslovima kao i oni koji zarađuju i po pet puta više.

Medicinske sestre, vaspitačice, zaposleni u javnim preduzećima svrstani su tako u isti koš sa menadžerima, direktorima i vlasnicima privatnih firmi. Kada izdvoje novac za hranu, ostane im još oko 20.000 dinara, od čega samo za vrtić u Beogradu moraju da izdvoje više od 9.000 dinara po detetu.

Ni olakšica koju je država uvela za povraćaj PDV na bebi opremu ne dotiče ove ljude. Pravo na ovu pogodnost imaju samo parovi koji ukupno zarađuju manje od 80.000 dinara mesečno, odnosno manje od dve prosečne plate.

I ekonomista Vladana Hamović smatra da je kriza najviše pogodila one koji imaju prosečna primanja, a takvih je oko 60 odsto među zaposlenima.

- Sigurno je najteže ljudima koji ne rade ili imaju najniže zarade, ali se skupoća „lomi“ na onima koji imaju prosečnu platu - smatra Hamovićeva. - Hrana sa 40 odsto učestvuje u kućnom budžetu, a to se najviše odnosi na ovaj sloj ljudi, jer oni najviše učestvuju i u potrošnji. Već dugo unazad, kako nam slabi kupovna moć, ovim ljudima je sve teže. Postavlja se pitanje kako uopšte preživljavaju. Uglavnom su to mladi koji imaju decu školskog uzrasta, a troškovi njihovog obrazovanja i oblačenja uopšte nisu mali. Propisi ne prave nikakvu gradaciju ili su u pitanju samo finese.

Jelena Garić radi kao medicinska sestra u jednoj beogradskoj bolnici, dok joj je suprug zaposlen kao radnik obezbeđenja.

- Zbog naših primanja, koja su ukupno nešto veća od 81.000 dinara, nemamo pravo ni na refundaciju PDV, ni popust za vrtić - priča naša sagovornica. - Lane smo upisali mlađe dete u obdanište, ali nismo mogli da plaćamo punu cenu i morali smo da ga ispišemo. Stariji Luka je krenuo u školu i to nam je bio veliki izdatak. Ni ove jeseni Petar se neće družiti sa vršnjacima, već smo primorani da ga čuva baka koja je bolesna. Nekom i naša plata deluje kao velika suma, ali dok kupimo hranu, sredstva za higijenu i platimo ratu za stan i komunalije, ne ostane nam skoro ništa.



NISU SIROTINJA

EKONOMISTA Aleksandar Stevanović smatra da ljudi sa prosečnim primanjima u Srbiji teško žive, ali da država, ipak, ne bi trebalo da im pomaže.

- Radnici koji imaju prosečne zarade nisu socijalni slučajevi - napominje Stevanović.

- Socijalna politika treba da se odnosi samo na siromašne. Druga je stvar što mi nismo zadovoljni što prosečan Srbin nema platu kao njegov kolega u Nemačkoj. Ako me pitate da li su prosečne zarade niske, smatram da jesu i da je teško preživeti s tim novcem. Naša teška situacija danas je posledica loših kolektivnih izbora jednog društva.

Izvor: Novosti

Prosječna srpska plata (koja je većini nedostižna) = hrvatski minimalac

ииии...шта је проблем?

мој ћале и кева имају укупно 80.000 пензије и живе као лордови значи...ако уврстимо још децу у једначину овај брачни пар не може да живи као аристократија али може нормално да живи

A to je ono shto sam ja rekao da jadni iskorishceni radnici u foksconu pored smeshtaja i hrane imaju vecu platu od ljudi koji rade u srbiji... sram ih bilo, napaceni kinezi...

Sa 80 000 može OK da se izgura (sa decom) ali samo ako imaš svoj stan ili kuću, ako moraš i kiriju ili ratu za kredit (kao ovi u tekstu) da plaćaš onda definitivno nije dosta.

Ал су се Бугари овајдили од ЕУ...

ајде овако...рачуни плафон 15.000 месечно-није толико али ајде...храна,хемија нека је 30.000- исто нема шансе да је толико,дете (за ужину,прибор итд) нека је 10.000 и кирија 20.000 ...то ти је 75.000 динара ...опет им остаје 50 евра сваког месеца мада им сигурно остаје више јер нема шансе да толико плаћају режије и остало...гледам по себи...струја 3.000 ,телефон 500 , мобилни 1000 , интернет 1.500 ,смеће,вода ваздух,пичкематерине 500 , грејање 4.000 ...то ти је мало јаче од 10.000 динара

истина да је са киријом мало натегнутије али јбг...хоћеш да живиш у бг? плаћај толику кирију(кредит...свеједно)

 u troskove ulaze i lekovi, odeca, obuca, tehnika, razni kucni aparati ili potrebni predmeti za pokucstvo, gorivo ili prevoz, kozmetika, popravke, odrzavanje kola ko ih ima, sudski procesi, takse zz razna uverenja i dokumenta, lista nema kraj
ne daj boze da odes na bazen, bioskop, clanska karta biblioteke, teretana, joga ili da imas neki hobi poput crtanja, slikanja, vajanja.. ko sto ja imam i znam koliko para ode na te sitnice

ljudi uglavnom nisu zdravi i imaju gomilu tekucih obaveza koje zahtevaju pare na sunce, stvari se kvare, cepaju, lome.. uvek ima bar pet stvari koje treba da se poprave/kupe/zamene.. osim ako ne zivis u novom novcijatom stanu

tako da, nista ne ostane na kraju meseca, nakon sto si se bukvalno svega odrekao sto nije jeftina hrana, komunalije, ogrev i osnovna higijena i lekovi

Za jednog ili vise?