Konačno pomilovan otac kompjuterskih tehnologija :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Konačno pomilovan otac kompjuterskih tehnologija
IZVOR: B92, TANJUG
Britanija je danas posthumno pomilovala Alana Turinga, upamćenog po provaljivanju šifrovanog sistema nacista u Drugom svetskom ratu, pošto je 1952. osuđen zbog homoseksualizma, što je u to vreme bio krivični prestup.

Foto: YouTube
Foto: YouTube
Čuveni britanski matematičar i kriptograf Alan Turing (1912-1954), koga mnogi smatraju ocem modernih računarskih nauka, razbio je nacističku šifru "Enigma" i tako pomogao da Saveznici pobede u Drugom svetskom ratu.

Istoričari smatraju da je razbijanjem "Enigme" bukvalno skratio Drugi svetski rat za dve godine, a njegov briljantni matematički um je ostavio i veliko nasleđe koje je poslužilo da informatičke tehnologije dostignu današnji nivo.

Međutim, Turingov život obeležila je presuda iz 1952. godine. Posle rata, umesto slave, doživeo je suđenje zbog homoseksualnog ponašanja, a zatim je kao čovek sa dosijeom "zbog bezbednosti" morao da prekine rad na razbijanju šifri.

Osuđen je za "teško nedolično ponašanje", nakon što je priznao da je imao odnos sa muškarcem, a kazna je bila eksperimentalna hemijska kastracija. Turing je dve godine kasnije izvršio samoubistvo tako što je popio cijanid.

Britanski ministar pravde Kris Grejling je saopštio da je Kraljica Elizabeta II posthumno pomilovala Turinga za kaznu koja bi, kako je naveo, “danas smatrana nepravednom i diskriminatornom”.

Tjuring je tako postao tek četvrti čovek od 1945. godine, koji je dobio kraljevsko pomilovanje, a iz britanskog ministarstva pravde kažu da je on to svakako zaslužio.

"Tjuring zaslužuje da bude zapamćen po svom fantastičnom doprinosu tokom rata, a ne po suđenju. Njegov život je kasnije bio pod senkom presude zbog homoseksualnog ponašanja, presude koja bi danas bila nepravedna, diskriminatorska i koja je sada poništena. Pomilovanje od kraljice je pravo priznanje za ovako izuzetnog čoveka", saopšteno je.

Britanski premijer Dejvid Kameron ocenio je da Turingov rad spasio “nebrojene živote upadom u kodirani sistem Enigme tokom Drugog svetskog rata”.

“On je, takođe, ostavio izvanredno nacionalno nasleđe kroz svoja naučna dostignuća zbog čega se i smatra ocem modernog računarstva”, naveo je Kameron.

Turingovi napori da razbije šifrovani sistem zapravo nisu bili poznati javnosti sve do 1974. jer njegov celokupan rad sve do tada držan u tajnosti. Njegovi prvi radovi datiraju još iz 1936. kad je objavio članak o “univerzalnoj mašini Turing”.

Ljudima je tada govorio da mu je cilj da “napravi mozak”. Njegova prvobitna ideja bila je da u jednu mašinu pohrani programe u vidu podataka koji će joj omogućiti da obavlja veliki broj operacija, što je osnova funkcionisanja današnjih kompjutera.

Odluka o poshumnom pomilovanju je pobeda za sve one koji su godinama unazad pokušavali da sklone ljagu sa Turingovog imena, uključujući i vodećeg britanskog naučnika Stivena Hokinga.

Naučnici iz celog sveta, predvođeni Hokingom uz podršku tadašnjeg britanskog premijera Gordona Brauna su pre nekoliko godina pokrenuli inicijativu da se Tjuring postuhmno pomiluje, ali je tada ministar pravde odbio predlog uz argument da je Turing osuđen po tada važećim zakonima.

Ipak, kraljica je sada odlučila da pomiluje Turinga, iako se u Britaniji kraljevsko pomilovanje izriče samo kada je osoba nevina i onda kad to traži neko ko ima veliki interes, poput članova porodice. Ono što ovaj postupak kraljice čini posebno neuobičajnim je to što u Turingovom slučaju nijedan od ova uslova nisu ispunjena.

Inače, Tjuringovo ime se spominje u mnogim delima naučne fantastike, a zasluge za to pripadaju i najpoznatijem testu za distinkciju samosvesnog računara i čoveka, takozvanom Tjuringovom testu iz 1950. godine. U pitanju je svojevrsna igra imitacija sastavljena od niza pitanja koja se simultano postavljaju čoveku i kompjuteru.

Tjuringova policija i zakoni postoje u kapitalnoj sajberpank trilogiji Vilijama Gibsona (Neuromanser, Grof Nula, Monalizin natpogon), a njegov test je poslužio kao inspiracija Filipu K. Diku za Vojt-Kampf mašinu iz kultnog dela "Sanjaju li androidi električne ovce" i filmske adaptacije Ridlija Skota "Blade runner".

B92