Ко нас је убедио да је Слоба био губитник?

Citat: sergio ramos 16. Jan 2017, 11:52:31

Citat: zoranjurkovic5@gmail.com 14. Jan 2017, 18:24:56

„Višak“ iz Hrvatske se prebacivao u Bosnu, a dodatna pomoć Armiji BiH pristizala je i američkim transportnim avionima „herkules“. Najpoznatija isporuka je ona takozvana tuzlanska, iz 1994, kada je iz američkih aviona isporučeno oružje — telekomunikacije, protivoklopni sistemi, municija i streljačko naoružanje. BiH je i sama proizvodila municiju. Moderna fabrika „Igman“ kod Konjica imala je do rata kapacitet od 300.000 metaka dnevno, a za vreme rata proizvodila je toliko nedeljno, zahvaljujući tome što je pod kontrolom Sarajeva ostala fabrika „Pobeda“ iz Goražda koja je proizvodila inicijalne kapisle.

A malo smo i mi davali da tuku nas, jbg kad smo bolećiv narod Smile

" Godinu dana pre nego sto ce rat da pocne, a zasto to kriti, izmedju nas, Muslimana i Hrvata u
Bosni vodila se prava trka ko ce se vise naoruzati. A mi smo se s razlogom nadali da ce gro oruzja iz sarajevskih kasarni biti nase. Medjutim, prevarili smo se, jer je doslo do izdaje generala Nedje Boskovica, koji je predao kasarnu "Jusuf Džonlić". On je Muslimanima ostavio naoruzanje i municiju i jos im iz Jugoslavije doneo oko 4.000 cevi. "

Baroš: Zvao je Panić mene.
Mladić Ratko: Šta veli?
Baroš: Pa, on, šta ja znam, verovatno su slušali oni taj razgovor.
Mladić Ratko: Da.
Baroš: Oko izlaska, oko ovog teškog naoružanja, da se to ostavi, da će on razgovarati sa Alijom.
Mladić Ratko: Dobro.
Baroš: Da je razgovarao sa Karadžićem i tako i da bi to trebalo sutra da to bude riješeno.
Mladić Ratko: Ništa nećemo ostaviti. Ostavit ćemo samo, mi ćemo njima dati ono, što je po ugovoru od 10-oga. Taj ćemo ugovor realizovati ako oni hoće. Jesi me razumeo?
Baroš: Jesam.
Mladić Ratko: E, tako. Ti se pripremi. Nemoj da vas brukaju kao ovu kasarnu Jusuf Džonlić.
Baroš: Da.
Mladić Ratko: Tamo smo im ostavili naoružanje svo teško i opet su napali kolone, a vas bi masakrirali. Ništa se ti ne sekiraj, svi ćete vi izaći. Vi se tu dobro držite, neće biti nikakvih problema.
Baroš: Dobro.
Mladić Ratko: Daj mi malo Potporu da ga još čujem.
Baroš: Evo.
Mladić Ratko: Halo, halo.
Potpara: Molim, tu sam.
Mladić Ratko: Hej, Potpora. Ovo što je rek'o general Panić o nekakom ostavljanju teškog naoružanja
Potpara: Da, da.
Mladić Ratko:
1 Nemoj da se zanosite, ovi su, ostavili smo tamo celokupno naoružanje u kasarni Jusuf Džonlić.
Potpara: Da, da.
Mladić Ratko: Nismo mi, već ostavio ovaj Bošković tamo.
Potpara: Aha.
Mladić Ratko: A, on je, se, zatrčavo išao je tamo, je zatrčavo i što ima i što nema pravo, niti ovo-ono i kolona je opet napadnuta. Prvo, ako budemo izmještali, izmještaće se kasarna iz Pazarića.
Potpara: Dobro.
Mladić Ratko: I pod istim uslovima onda će se izmestiti i kasarna vaša.
Potpara: Dobro.
Mladić Ratko: Ukoliko su oni spremni da ispune plan, oni su dobili prvi deo svoga naoružanja koje je pripadalo ovoj, ovim prostorijama ove četiri opštine.
Potpara: Aha, aha.
Mladić Ratko: Oni su trebali mirno da evakuišu i Viktor Bubanj, prije i Džonlića i ovu kasarnu iz Pazarića.
Potpara: Aha.
Mladić Ratko: A kad to, i to da izađe vojska sa celokupnom opremom i naoružanjem i lakim i teškim.
Potpara: Aha.
Mladić Ratko: Pa kad bi to realizovali onda bi se išlo na kasarnu vašu. Međutim, oni su prekršili svoj deo sporazuma. Istina samo su ga poštovali kod Viktor Bubanj. Tamo smo izmestili sve, a u kasarni, u Jusufu Džonliću, ostavljeno im je i teško naoružanje. Ovaj je, sebi dozvoljavao prava i kompetencije koje nema i to na štetu vojske i na štetu, ovaj, srpskoga naroda.
Potpara: Aha.
Mladić Ratko: I opet su napali tu kasarnu. Zaklonili su tamo 54 vozila, opreme i tako dalje, a oružje su tamo, koje im je dato, ono je dato u stanju kakvom je bilo, jer je deo toga naoružanja, ovaj, ranije planski, ovaj, dejstvovao i ranije pripremljen njima za odstupanje. I tako kako je, tako, u stanju kakvom su našli. Vi nemojte slučajno da se zalijećete, da primate bilo kakve misare. Nikoga. Mene ćete ovde pitati. Ja sam tu na licu mesta, tu sam neposredno, ovaj, i vidim vas. Mislim da nisam dalje petsto metara od vas. Vidim šta se sve dešava. Ne sekiraj se. Pratim situaciju.
Potpara: Aha.

Niđe datuma, izvora i tome slično. Biće da je i ovo iz nekog ustaškog izvora ili možda haškog tribunala. Kakav dabišaizam braćo moja mila Smile

Jugoslaviju bih najbolje opisao kao zgradu za koju jre Srbija jedina zbog svojih zasluga mogla da dobije građevinsku dozvolu. U temelj zgrade uložila je jedina krv i znoj i ta zgrada je u početku imala samo tri stana. Predsednik kućnog saveta je bio kralj koga je nasledio čopajlo sa smešnom titulom maršala. Uspeo je svojim mahinacijama da pomiri stanare a rezultat su nove nacije koje su živele ne više u tri nego u osam stanova. Srbija je zbog opšteg dobra podeljena na tri dela i jedinja je imala dve pokrajine koje su bile države u državi. Pokrajine su imale svoju policiju, sudstvo, prosvetu...Dolazilo je zbog toga do glupih situacija jer ono što je bilo dozvoljeno u Beogradi nije bilo dozvoljeno u N.Sadu. Ovo je važno zbog onoga što sledi jer niko nije večan pa ni ćopajlo. Kada je riknuo na sednicama kućnog saveta pokrajine su zbog interesa svog rukovodstva glasale protiv Srbije. Tome treba da se zahvali stamboliću, latinki kerović i društvu koje je sa vlasti skinuo Sloba u jogurt revoluciji. Paradoks je da su Srbi preko svojih projugoslovenskih predstavnika komunista ipak najviše krivi za svoju propast. Na primer, stambolić je bio takav tip da kada bi mu neki Srbin rekao dobar dan on bi pola dana u pozdravu tražio velikosroski nacionalizam.
Kolektivno predsedništvo koje je vladalo federacijom vladalo je i JNA koja je bila zajednička. Zato je JNA snimala ustaše kako se naoružavaju i spremaju za izazivanje rata i to je jedino što je mogla vojska da radi jer dežurni predsednik nije reagovao.

Da se ne ponavljam, rat je bio nametnut i nije se mogao izbeći. Sloba je na kraju ipak ostavio rezoluciju 1244 koju nije mogao da sprovede jer se desio peti oktobar. Zanimljivo je da latinkina politićka deca i danas vladaju kao što je fenomen što je dotična još uvek živa.