Ко нас је убедио да је Слоба био губитник?

Ко нас је убедио да је Слоба био губитник?

05.01.2017 победаинфоцом
Када би ме неко присиљивао да опишем комшија Дражу у пар речи, одабрао бих, отприлике , следеће: полицајац у пензији, алкохоличар, добар човек и из неког необјашњивог разлога, поштовалац мог рада. Страствени, толико страствени да то добија гротескне обрисе и с времена на време бива напорно.

Елем, у моментима када жени дојади да га гледа са флашом ракије, Дража, покуњен и подразумева се, ненајављен “бане” код мене “на гајбу” и аутоматски покрене неку неочекивану, а поучну причу. Вели добри Дража, уместо оног конвенционалног “добар дан”, пре неки дан:

“Знаш, ја сам га рушио Петог октобра. Јебига, у таквом сам трипу био, као, он падне, враћају нам Косово, на границама су камиони са девизама и само чекају вест да Слобе нема више, па дижу рампу. И, ето, тако сам довео ове белосветске олоше на власт” – узбуђено ће Дража, преувеличавајући своју улогу као да је Ђинђић, Легија и Џо Багериста у једном, у најмању руку. Тешим га, шта ћу.

“Није, знаш, тај Слобо ни био такав светац, комшо мој” – али не вреди, Дража не одустаје.

“Слушај, да ти објасни чика Дража…. Шта ти мислиш, јел Шекспир дуговао у некој кафани? Јел запатио трипер од неке проститутке тадашње? Јел био преке нарави и свађао се са комшијама око буке? Јел се ружно и лоше облачио? Немаш појма, наравно. А, шта знаш? Знаш за његова капитална дела. Видиш, брате, тако се за двадесет година нико неће сећати Слобиних грешака, али ће сећати његових дела” – нисам био сигуран да ли мудрост долази из боце или из Дражиног ума, али је добро звучало.

“Којих дела” – упитах са знатижељом десетогодишњег клинца док учитељица трабуња нешто занимљиво.

“Први антиглобалиста. Први који је ратовао са НАТО-ом, а није потписао капитулацију, већ напротив, веома повољан мировни споразум. Први који је увидео проблем радикалног исламизма и одлучно му се супротставио, упозоравајући и остале на то. Пресудно утицао да се испуне историјске тежње српског народа да има државу са оне стране Дрине – па, он је, суштински, Српској и отац и мајка. Мало ли је” – одушевљено ће Дража.

Није мало, морам закључити. И био би то леп крај приче. Да нема онога “али”…

“Само, сине, знаш шта је проблем? Да је данас неки нови Пети октобар и да се са истом реториком и пропагандом руши неки нови Слоба, опет би луди Дража међу првима био”.

И петнаест година касније, вероватно се опет горко кајао, мислим се. Можда је време да схватимо, да Слоба није био губитник. Ако почнемо да верујемо да он није губитник, можда ћемо и ми престати то да будемо. Ако не за наше добро, оно макар у инат онима којима то одговара и који то користе. Чисто да видимо како је: ако не иде, увек се можемо вратити на старо.

Т. Ловрековић

http://www.pobeda-info.com/2017/01/05/ko-nas-je-ubedio-da-je-sloba-bio-gubitnik/