Ni jedan parlament sveta,ni jedna diplomatija,ni jedna organizacija na svetu nije uspela da spreci rat...

Za svu istoriju civilizacije...

A malo smo i mi davali da tuku nas, jbg kad smo bolećiv narod




" Godinu dana pre nego sto ce rat da pocne, a zasto to kriti, izmedju nas, Muslimana i Hrvata u
Bosni vodila se prava trka ko ce se vise naoruzati. A mi smo se s razlogom nadali da ce gro oruzja iz sarajevskih kasarni biti nase. Medjutim, prevarili smo se, jer je doslo do izdaje generala Nedje Boskovica, koji je predao kasarnu "Jusuf Džonlić". On je Muslimanima ostavio naoruzanje i municiju i jos im iz Jugoslavije doneo oko 4.000 cevi. "



Baroš: Zvao je Panić mene.
Mladić Ratko: Šta veli?
Baroš: Pa, on, šta ja znam, verovatno su slušali oni taj razgovor.
Mladić Ratko: Da.
Baroš: Oko izlaska, oko ovog teškog naoružanja, da se to ostavi, da će on razgovarati sa Alijom.
Mladić Ratko: Dobro.
Baroš: Da je razgovarao sa Karadžićem i tako i da bi to trebalo sutra da to bude riješeno.
Mladić Ratko: Ništa nećemo ostaviti. Ostavit ćemo samo, mi ćemo njima dati ono, što je po ugovoru od 10-oga. Taj ćemo ugovor realizovati ako oni hoće. Jesi me razumeo?
Baroš: Jesam.
Mladić Ratko: E, tako. Ti se pripremi. Nemoj da vas brukaju kao ovu kasarnu Jusuf Džonlić.
Baroš: Da.
Mladić Ratko: Tamo smo im ostavili naoružanje svo teško i opet su napali kolone, a vas bi masakrirali. Ništa se ti ne sekiraj, svi ćete vi izaći. Vi se tu dobro držite, neće biti nikakvih problema.
Baroš: Dobro.
Mladić Ratko: Daj mi malo Potporu da ga još čujem.
Baroš: Evo.
Mladić Ratko: Halo, halo.
Potpara: Molim, tu sam.
Mladić Ratko: Hej, Potpora. Ovo što je rek'o general Panić o nekakom ostavljanju teškog naoružanja
Potpara: Da, da.
Mladić Ratko:
1 Nemoj da se zanosite, ovi su, ostavili smo tamo celokupno naoružanje u kasarni Jusuf Džonlić.
Potpara: Da, da.
Mladić Ratko: Nismo mi, već ostavio ovaj Bošković tamo.
Potpara: Aha.
Mladić Ratko: A, on je, se, zatrčavo išao je tamo, je zatrčavo i što ima i što nema pravo, niti ovo-ono i kolona je opet napadnuta. Prvo, ako budemo izmještali, izmještaće se kasarna iz Pazarića.
Potpara: Dobro.
Mladić Ratko: I pod istim uslovima onda će se izmestiti i kasarna vaša.
Potpara: Dobro.
Mladić Ratko: Ukoliko su oni spremni da ispune plan, oni su dobili prvi deo svoga naoružanja koje je pripadalo ovoj, ovim prostorijama ove četiri opštine.
Potpara: Aha, aha.
Mladić Ratko: Oni su trebali mirno da evakuišu i Viktor Bubanj, prije i Džonlića i ovu kasarnu iz Pazarića.
Potpara: Aha.
Mladić Ratko: A kad to, i to da izađe vojska sa celokupnom opremom i naoružanjem i lakim i teškim.
Potpara: Aha.
Mladić Ratko: Pa kad bi to realizovali onda bi se išlo na kasarnu vašu. Međutim, oni su prekršili svoj deo sporazuma. Istina samo su ga poštovali kod Viktor Bubanj. Tamo smo izmestili sve, a u kasarni, u Jusufu Džonliću, ostavljeno im je i teško naoružanje. Ovaj je, sebi dozvoljavao prava i kompetencije koje nema i to na štetu vojske i na štetu, ovaj, srpskoga naroda.
Potpara: Aha.
Mladić Ratko: I opet su napali tu kasarnu. Zaklonili su tamo 54 vozila, opreme i tako dalje, a oružje su tamo, koje im je dato, ono je dato u stanju kakvom je bilo, jer je deo toga naoružanja, ovaj, ranije planski, ovaj, dejstvovao i ranije pripremljen njima za odstupanje. I tako kako je, tako, u stanju kakvom su našli. Vi nemojte slučajno da se zalijećete, da primate bilo kakve misare. Nikoga. Mene ćete ovde pitati. Ja sam tu na licu mesta, tu sam neposredno, ovaj, i vidim vas. Mislim da nisam dalje petsto metara od vas. Vidim šta se sve dešava. Ne sekiraj se. Pratim situaciju.
Potpara: Aha.

to je stvarno bolesna misao.

rat nije vetar ili poplava. ljudi ga prave

ja govorim cinjenice...

Милошевић није "добио" ни државу ни војску.На почетку Милошевићевог политичког деловања, Србија је имала контролу само над својим централним делом.Србија и МИлошевић нису  имали ефективну контролу над ЈНА, они су почели да се боре против Хрвата, тек када су им блокиране касарне и када су хрватске паравојне формације почеле да убијају припаднике ЈНА.

Ко год је мало упућен у уређење по Уставу из 1974 године, зна да остале републике СФРЈ  као ни 2 покрајине нису биле наше, да нису припадале Србима.

Na koji nacin nisu pripadale Srbima? To su gluposti. Covek je imao mogucnost da kao vodja najvece sile na prostoru bivse jugoslavije izabere sebi saveznike i da napravi plan kako da skroji buducnost. Ali ne, moralo je da se glumi mirotvorstvo i jugoslovenstvo, pa onda moralo da se glumi srpstvo i tako... Kad je dosao na vlast Srbi su imali mnogo vise nego kada je otisao sa vlasti. Kostao nas je teritorijalno, brojcano a najvise nas je kostao uticaja u svetu i mogucnosti da nesto promenimo na bolje. Osudio nas je na ovo sto sada zivimo.

Шта су то Срби имали 1987 године када је Милошевић дошао на власт?

-Срби на Косову су били под управом албанског покрајинског руководства
-Срби у Војводини су били под управом аутономашког руководства, које уопште није било наклоњено Србији, већ се више ослањало на Хрватску и Словенију.
-Срби у БиХ су били под управом муслиманско-хрватског  руководства из Сарајеву.Имали су статус конститутивног народа, али то није много значило у пракси.
-Срби у Хрватској су били под управом хрватског руководства.Имали су статус конститутивног народа, али то није много значило у пракси, Хрвати су једноставно тај статус избрисали пар година касније.
-Централна Србија (тзв."ужа Србија") је била недефинисана територија, без своје посебне државне структуре, нека врста унутрашњег протектората.За сваку одлуку која се тицала "уже Србије" била је нужна сагласност оба покрајинска руководства.Покрајине су на својим територијама  власт вршиле самостално, без икаквог надзора и учешћа Србије.

То је заиста било  сјајно, Срби су имали "много више" али су били под влашћу разних Власија, Хамдија Поздераца,Микулића,  Рачана итд.

На крају Милошевићеве владавине значајно се побољшао положај Срба у централној Србији, Војводини и БиХ, а то је ипак напредак у односу на ситуацију из  1987 године.

Срби су 1987 године живели у једној држави, али под управом Албанаца, Хрвата, Муслимана.СФРЈ је била специфична творевина, то није била проширена Србија, већ суштински антисрпска државна заједница.На почетку Милошевићеве владавине, Србија практично није ни постојала као република.

SFRJ je stvorena od strane Srba i u dobroj meri je sve poluge moci drzao srpski narod. Naravno da su ucestvovali i drugi ali bilo je svuda i mnogo Srba. Koliko puta su Vojvodina, Kosovo i Srbija glasali razlicito na sednicama? Kada je Slobo dosao na vlast Kosovo i Vojvodina su bili u okviru Srbije kao AP a sada je u sastavu Srbije Vojvodina kao AP. Primecujes da je jedino sto se promenilo cinjenica da Kosovo nije u sastavu Srbije ni kao AP ni kao bilo sta drugo.
Na sve to Srba skoro da nema u Hrvatskoj i u polovini BiH.
Kada je Slobo bio na vlasti Crna Gora je bila prakticno deo Srbije, kada je Slobo otisao sa vlasti bila je na pola puta do nezavisnosti. Slobodan je izgubio sve.

Jeste, od motora zemlje postali smo peti točak to je značajna promena i poboljšanje