kakva demokratrija covece ni ovom danu necete videti kraj...

Пљачкало се и пре и после Милошевића, непрекидно од Првог српског устанка па до данас.

Прошло је доста времена, заборавило се за силне корупционашке афере у време Краљевине Србије/СХС/Југославије, у којима су често имале учешћа и крунисане главе.

Уколико је критеријум недостатак пљачке и корупције, онда нико од српских владара од  1804 до данас не заслужује прелазну оцену.


Нарко-државу на Косову су створили Ј.Б Тито и Американци.Милошевић није створио албанску државу на Косову, него је покушао да спречи њено стварање и није у томе успео.



Михаило Обреновић има неспорне заслуге за развој државе, али није остварио никакво територијално проширење Србије.

Стално се преувеличавају успеси Обреновића.Хајде да то реално сагледамо.4 владара династије Обреновић су  владали у периоду од 1815-1842 године и у периоду од 1858-1903 године, укупно 72 године.За то време ослободили су 6 нахија, 4 округа на југу Србије.Србија је стекла и формалну независност 1878 године, 74 године после Првог српског устанка.

Обреновићи имају неспорне заслуге али су њихова достигнућа прилично скромна.

Oнај коме су подигли споменик.

sve ima da bude ravno ko ovaj monitor...

ne kontas ti da je ono sto se desavalo od kraja 80tih kvalitativno drugacije. nije to bila obicna svakodnevna nasa balkanska pljacka i korupcija. nego prelazak ogromne drustvene imovine u privatne ruke. unistenje privrede

 
...ili "trazenje Titulara" ...?
Naravno , uz svesrdnu pomoc Miki Mausa "sa tetkinog kauca" , BLabusaa , Dinkicaa , Vla`ovica i njima slicnih "expertskih tipova koji izlaze u grad bez svog novcanika" i najradije se krecu  u "Hedonistickom drutvu i okruzenju" ...
I to "za sve nase novce" !

За време Милошевићеве владавине није било масовног претварања друштвене својине у приватну.То се десило после 5.10.2000 године.
У периоду 1990-2000 године, дешавале су се појединачне пљачке друштвене имовине, али  није вршена масовна пљачка друштвене имовине-приватизација.Те појединачне пљачке су биле у рангу афера из времена Краљевине Србије/Југославије(Пашићев син, Стојадиновићеве афере, афере са обвезницама ратне штете итд.), али то није било нешто што би одређивало суштину режима.Друштвена својина је била призната као један од равноправних облика својине, и сматрало се да сваки облик својине мора да ужива заштиту.

Након 2000 године оно што је у време Милошевића било појединачни случај, претворено је у правило.Држава је прво претворила друштвену својину у државну својину, а онда је будзашто продала.

ti si stvarno propustio devedesete

Vidim da je glavni argument sad postalo to ''Ali Sloba je imao časne namere''. Sve i da na sekund poverujem u tako nešto, fora je što kao što se medalje ne daju za učestvovanje, tako se ni spomenici ne dižu za lepe namere. Nego za postignute rezultate i dela. A Sloba nije postigao apsotluno ništa. Ja lepo kažem da je on bio budala. Nije bio smrad kao što je Dinkić. Ali je bio budala, izgubljena u svom svetu i vremenu.


Što se tiče tih večitih priča o privatizacijama 2000ih koje su postale izgovor za svako sranje koje se danas desi... Prvo, sve protuve koje su njih sprovodile stasale su i učile zanat upravo u Slobino vreme. Mislim ajde da se ne zajebavamo... Ne stvara se gangrena na zdravom i nepovređenom telu preko noći.  Nego je potrebna velika i duga kurcobolja da to naraste do te mere da više ne može da se odseče a da ne strada pola tela. Znači manite me tih priča. Sva ta govnarija, cela naša sadašnja i prošla politička scena, sve je to prošlo Slobinu školu. Patku moju bi svi oni mogli da uče i vežbaju zanat da je u to vreme postojao makar neki privid nekih institucija.  Nego je bila opšta anarhija, u kojoj je svakog bolelo dupe za sve dokle god ne smeta vlasti. I naravno stasalo stotine malih Đelića, Dinkića, Miškovića, Peconija, kuraca palaca...

Drugo, ne bi oni ni mogli da rasturaju preduzeća da je Sloba odmah na početku vladavine izvršio privatizaciju na korektan način. Jedna metoda bi bila da sva preduzeća postanu AD u kojima bi radnici imali deonice. Uporedo s time donese se zakon da je privatna svojina svetinja. U svakom smislu te reči. I sutradan kad neko pokuša da prodaje fabriku koja nije njegova, ide na robiju. Ili pod zemlju (pa ko ga pre dovati). Slobu je naravno bolela patka da tako nešto uvodi jer je, ponavljam, maštao da bude novi Frankenštajn Tito, sa nekim svojim novim Frankenštajn uređenjem na čelu nekog svog Frankenštajn bloka.

Treća stvar, koja najteže ulazi Srbendama u tikvu, je to da se ovde krade već 3 decenije unazad. I da svi kradu ko najgore pacovčine, podjednako i bezgranično, samo što im se razlikuju metode. Sloba i njegovi su krali putem ratova i putem piramidalnih prevara koje je organizovao i vodio DB i njegovi isprdci. Kad su iscrpili te mogućnosti, počeli su da demontiraju mašine i fabrike. Onda je došao DOS i to podigao na sasvim novi nivo. To im je bio glavni i najveći izvor prihoda. Odoše mnoge fabrike, preduzeća, holdinzi, banke... Sad pošto je sve to otišlo u bestraga, i nema više velikih komada da se razbijaju i prodaju, sad SNS rasprodaje male komadiće koji su ostali. Pijace, stanice, deponije, groblja, Telekom, preduzeća i sve što može. Dovodimo strance da nam objasne kako se upravlja parčetom asfalta jer ne umemo sami. Jer jbg, ponestalo Progresa, Trudbenika, 21.majeva, Robnih Kuća... pa sad mora da se prodaju parkinzi i deponije da bi se partija obogatila.

Znači svi kradu i svi su gangrene. Samo što su neki imali perfidnije metode, a neki su bili baš onako otvoreno bahate štetočine. Ali kad se podvuče crta, sve je to ista govnarija koja nas već 30 godina uništava gore nego oba svetska rata zajedno. I ne da im neću nijednom podići spomenik nego ću jednog dana da ih navodim deci kao primer ljudi kakvi ne treba da budu.

Испада да је Слоба крив што се Ђинђић, Ђелић, Јелашић, Динкић, Лабус,Влаховић нису формирали као поштени људи и ваљани политичари,док су се ломатали  по разним страним универзитетима, Светској банци,ММФ и другим страним установама и организацијама.На пример Ђелић је дошао у Србију 2000 године, и он се овде покварио, а пре тога је био сјајан економиста, добар стручњак и поштен човек.Ђинђић је из иностранства  дошао у Србију 1989 године, као доктор наука и са 37  година, и он се овде покварио у време Слобине владавине, а не у иностранству.

Што се тиче приватизације, Милошевић није могао на почетку своје владавине да изврши приватизацију јер је то било у надлежности савезне државе.Прве приватизације су вршене по прописима владе (СИВ) Анте Марковића, али је то прекинуто због ратних дешавања."Милошевићев" закон из 1997 године је предвиђао радничко акционарство, али радници нису били много заинтересовани за акције, па је већина фирми остала неприватизована.

После 5 октобра то су преузели стручњаци попут Ђелића, Лабуса, Динкића који су одабрали један модел приватизације, који је наводно био бржи и бољи, од модела из  Милошевићевог закона.Није реч о некој корупцији, већ су стручњаци одабрали модел, за који су тврдили да је најбољи.
То је онда резултирало убрзаном  приватизацијом, али за врло ниске цене.Од свих приватизација добијено је око 2-3 милијарде евра,за 7-8 година.Продали су практично целу привреду(сем јавних предузећа) а врло мало новца је добијено од свих тих продаја.Са тако малим приходима од приватизације није се могло нешто нарочито урадити, годишњи буџет Србије износи 8-9 милијарди долара,  а 2 милијарде за 10-так година је симболичан износ.