Kakvo je to pitanje sa tim smajlijima.Jel to pokušaj ismejavanja nekog ili šta???
Pa nećemo čitavu istoriju Egipta staviti ovde,pogotovo što sve to ima na internetu.Ni jedna činjenica nije postavljena iz stomaka,već na osnovu činjenica koji postoje i na internetu objavljeno.Neznam zašto nekima toliko teško ili su lenji malo da progoglaju malo na internetu,već im je lakše nekog ismejati.Eto malo teksta za one koji nisu sposobni da koriste internet ili da pročitaju po koju knjigu.

EGIPCANI

U starom Egiptu su vladari žrtvovali svoje žene ili robove. Postoje legende o žrtvovanju lepotice Nila, što je još jedna slika žrtvovanja covjeka kao izraz približavanju i umiljavanju Bogu. Zatim su umesto ljudske rase žrtve postale životinje, ili svinjska krv.
Slicno Egiptu, ovaj ritual je postojao u recnim zonama; Iraku, Kini i Indiji. U šestom veku pojavljuje se Buda u Indiji i Konfucije u Kini koji su žrtvovanje ljudi zamijenili žrtvovanjem životinja. Medjutim, ta praksa nije potpuno išcezla jer je u Rimu postojao dan ili praznik u kome je Rim žrtvovao najbolju grupu omladinaca navodnim božanstvima. To je bilo u vrijeme zauzeca južne Italije od strane Galija dva i po stoljeca p.n.e.

"Scenarij nije neuvjerljiv, kažu stručnjaci. Arheolozi su dulje od stoljeća prosijavali suhi pijesak Abida i sada su pronašli uvjerljive dokaze o tome da su stari Egipćani doista prinosili ljudske žrtve. Time su bacili novo svjetlo - iako možda ne baš najljepše - na jednu od velikih civilizacija staroga svijeta..."
izvor: ŽIVOT I SMRT U PRASKOZORJU EGIPATSKE CIVILIZACIJE

Ma to mi je bilo pri ruci,zato sam rekao da ima bezbroj drugih tekstova koji pišu o istoriji i običaje Egipta.Nisam znao da nekima svaku činjenicu moram sažvakati.

Zrtvovanje zivotinja u Budizmu? Mora da me zajebavas (rekao sam ovo sto sam blaze mogao, iskreno).

Takodje jedine ljudske zrtve koje sam pronasao ceprkajuci po internetu u starom Egipu su bile dobrovoljna samoubistva faraonovih sluga pod uticajem neke droge, da bi mogli da nastave da mu sluze u sledecem zivotu.

Ja neznam šta više da kažem,ima brdo knjiga,tekstovi istraživača i istoričara,pa opet nevalja.Hoćemo ovde da diskutujemo dali su neki pametniji od istoričara i istraživača,ili ćemo diskutovati o činjenicama i najnovijim otkrićima.
Tvoje mišljenje je tvoje mišljenje i neće menjati na činjenicama.Možda si slabo tražio na internetu jer ja brdo materijala sam našao i stvarno nemam nameru da ja tražim umesto drugih linkove i tekstove.Ko stvarno želi istinu i činjenice naći će sve.A tu su i knjige.Najlakše ništa neznati,i zbog svog neznanja misliti da je ceo svet glup.Ajde da ja lupam i izmišljam,ali tu su otrkića i činjenice od poznatih istraživačkih institucija,pa je razumljivo zašto sam preoštar u postovima kada se sad neko pravi pametniji od istraživača i najnovijih otkrića.Nebi bilo loše pre nego nešto pitamo da se dobro informišemo,a ne da napadamo činjenice.
Evo ti original Engleski link poznatog imena NATIONAL GEOGRAPHIC, a ima i dugi linkovi koji mogu puno toga reći o Egiptu pa i knjige prodaju,ako to nije dovoljno onda najbolje se pokriti ušima i da čutimo,jer za nas očigledno nevalja ako nema dokaza,a nevalja čak ni ako ima dokaza.Stvarno se nemože ugoditi nekima.

Делови из поуке владике Атанасија Јевтића


...Светитељи Христа називају вером. Он је први верник, први члан своје Цркве, првина своје Цркве, срце своје Цркве, глава своје Цркве. Али је врло важно, и први хришћанин. Несрећни Волтер је рекао да је први и последњи хришћанин умро на Голготи, мислећи да је једино Христос остварио то што је говорио. То није тачно. То би био случај једног интересантног човека, дубоког, искреног, једног усамљеника који се није остварио. У верницима, у онима који су се вером присајединили Христу, Христос је наставио да дејствује и сваки постаје непоновљиво поновљени Христос. То чини вера, вера поново рађа, препорађа. Зато је Господ говорио Никодиму о вери. Вера се, наравно, улива, прелива, резултира у крштење. Крштење је засемењавање нашега бића на тлу вере, да даље плодотвори. Није реч о магији, него даље да разрађујемо Духа, да дарове разрађујемо – и то је онда хришћански живот, хришћанско живљење. Тако је и са сваком другом чињеницом хришћанског живота, хришћанске вере, хришћанске Цркве.

Апостол Јован, апостол љубави који није само апостол љубави, већ и апостол живота, каже: И Живот се јави, и видјели смо, и свједочимо, и објављујемо вам Живот вјечни, који бјеше у Оца и јави се нама (1. Јн, 1, 2). То је синоним за Сина. Господ је рекао – ја сам васкрсење и живот, ја сам пут и истина и живот. Овде код Јована је то посведочено. И мало даље каже: У томе се показа љубав Божија према нама што је Бог Сина својега Јединороднога послао у свијет да живимо Њиме (1. Јн 4, 9). Поводом овога, свети владика Николај негде је рекао, није Господ дошао само да поправи наш живот, да га улепша, да га прилагоди неким стандардима, него да буде наш живот. Зато је хришћански живот први дуг, први задатак Хришћанина. Све остало на том тлу може расти. Наравно, рекао сам, то остало мора да почива на вери у Христа, на вери у Живог Истинитог Бога. Покајте се и верујте у Јеванђеље. Све почиње тиме. Зато је најважније за нас Православне Хришћане данас, да почнемо да живимо хришћанским животом. Све остало ће доћи на своје место.

...Вера је пуноћа свега, вера је и почетак и крај, вера је наша веза са Господом, вера је наше припајање Господу, вера је та заједница. И најважније је живљење том вером. Ако се не живи вером, вера је мртва, сећате се апостола Јакова: Јер Као што је тјело без духа мртво, тако је и вјера без дјела мртва (Јак 2, 26). Вера је онда идеологија. Није Православље идеологија, јер би онда само окупирало разум. Разумом могу лако да се науче извесне ствари, извесна знања и то постаје идеологија ако не заживи.

Први хришћани су били другачији, јер су били носиоци тог новог живота. Нови живот се јавио. И то је највише деловало на остале. Кад су мученици страдали, гледао их је свет, и прост и учен. И они који су повервали, чијих срдаца се Бог дотакао, гледајући страдања мученика су говорили – Бог овога човека је истинити Бог. Нису говорили о неком уопштеном, апстрактном Богу. Сетите се проповеди апостола Павла на атинском Акропољу, најпре о непознатом Богу, па тек после је рекао да је наша вера Христос, да је наша вера живи Бог који је постао Човек. Јер пролазећи и посматрајући ваше светиње, нађох и жртвеник на коме бјеше написано: Непознатом Богу. Онога, дакле, којега не знајући поштујете тога вам ја проповедам (Дап 17, 23); Јер је установио дан у који ће судити васељени по правди преко Човјека којега одреди и даде свима вјеру васкрснувши га из мртвих (Дап 17, 31). Зато је сва Црква садржана у Христу. Свугде је Христос све. Христос је, понављам, први члан своје Цркве.

...Христос је првина своје Цркве, Он је и глава, Он је и темељ, Он је и архијереј, свештеник, Он је и ђакон – све је то Христос. Ми сви у Цркви само рефлектујемо, израчујемо, прозрачујемо, пројектујемо, ондосно Он се кроз нас пројектује. Да би био верник, треба да се поистоветиш са Христом у мери коју Бог зна, по мери наше вере, по мери дара Христовог. Да би био ђакон, треба да пројектујеш Христа, да би био јереј, да би био архијереј. Сви ми уствари непоновљиво понављамо Христа. Милијардоипостасни Христос, каже свети Палама. Милијардоличносни Христос, то је Црква. То је чудо, парадокс Православља, да је Он Један Јединствени, Непоновљиви, Једнородни Син Божији и да је Он опет у свакоме од нас. И да је у том смислу колективан, што значи саборан. То значи Црква.

...Хришћани су понова препознавали Христа. Лука и Клеопа су најбољи пример. По срцу су препознали Господа, који беше узео друго обличје, иако још нису доживели Духа Светога. Господ је оживљавао Писмо. Само Писмо по себи, сами текстови, свеједно који, све су то мртва слова ако нема Духа који оживљује. Ако није кроз Бога прозрачено, ако није у нама оживљено животом, ништа не вреди. Ми смо са Јеванђељем сродни, конгенијални. Ништа више не одговара човеку него Јеванђеље, каже Палама и то Јеванђеље спасења, а не Јеванђеље озакоњења. И у Јеванђељу предност има живот. И свети владика Николај је истицао да је основни тон у симфонији Јеванђеља – живот, живот, живот. Православље је живот, Православље није страх, не почива на заповестима - не узми, не дотакни се, Православље није психоза, православље није фарисеизам, када су фарисеји спречавали друге да уђу у Царство, а ни сами нису улазили. Господ је дошао и дао слободу. Право ослобођење не значи разуларење.

 

Hrist je samo plagijat nekih starih paganskih bogova, kao na primer Horusa, pogledajte dokumentarac Zeitgeist i svari ce vam biti malo jasnije

A jel' to zakljucak samo na osnovu tog filma ??

Pa ako bi shvatio simboliku Horusa shvatio bi i simboliku Hrista. Sta je lose u tome sto i jedan i drugi prenose istu poruku?

Vala bas nista. Da li sam nesto rekao o poruci ?? Mislim da nisam.

Nema nista lose u pôruci , naprotiv sve je pozitivno sto se tice Hrista i njegovog ucenja , ili recimo skoro sve, ne racunam sve ratove koji su vodjeni na racun hriscanstva, i period inkvizicije.
Hocu samo da kazem da se bas ne slazem da je on sin nekog Boga i da je toboze Marija zatrudnela ne zna se kako
Mozda je on isto tako sin nekog vanzemaljca , potomka Atlantidjana