U malome parku stoje dva povelika kipa: jedan ima formu golog muškarca, a drugi gole žene. Gledaju jedno u drugo skoro stotinu godina. Jednog dana sa neba se spusti anđeo i jednostavnim pokretom ruke oko njihovih glava oživio oba kipa.
- Kao nagradu za vaše strpljenje, tokom svih ovih vrućih leta i ledenih zima -kaže anđeo- darujem vam život na pola sata, kako biste uradili ono za čime najviše žudite.
Kipovi se samo značajno pogledaše, ne progovoriše ni reči (sporazumeše se već samim pogledima) i otrčaše u obližnje grmlje. Zakloniše se tek toliko da anđeo ne gleda njihovu rabotu. Anđeo je čekao, dok su iz grmlja dopirali cika, vriska, uzdasi i uzvici neverovatnog oduševljenja, uživanja, i dugo čekanog zadovoljstva. Nakon 15 minuta kipovi se vratiše zadihani, rumeni i nasmejani, zavernički namigujući jedno drugom.
- Još vam je ostalo 15 minuta, kaže anđeo.
- Sjajno! Hoćemo li ponovo raditi „ono“, upita muški kip.
- Oooohh, daaaaaaa, molim te, odgovori ona. Ali sada ćemo promeniti pozu! Ovaj put ću ja pridržavati goluba, a ti mu kenjaj na glavu!