Kazem ti ono sto vidim. Mozda ih ima ali ih ne vidjas na svakom cosku ko u Italiji ili Spaniji ili Srbiji po vecim gradovima. Ima kosookih ali to su Vijetnamci koji drze voce, povrce, cvecare i slicno.


Jasno, bre, najgori olos, svi prde i pljuju po ulici i hebu majku na svakom koraku, al na Svapskom, da ih okolina razume, sta mislis, zasto toliko dugo oklevaju da prime Srbiju u EU 

па нису блесави да иду у тај заостали део немачке где ти живиш
зато их не видиш...ако икада успеш да одеш до минхена или штутгарта ту ћеш се саплитати о њих по улици

САД намеравају да повећају свој војни потенцијал због раста милитаризације Кине
Тагови: Вести
   
9.01.2011, 18:39   


То је изјавио шеф Пентагона Роберт Гејтс уочи своје посете Кини. Он је изразио забринутост да би раст војне моћи Кине могао да поткопа војни потенцијал САД у Пацифичком региону. Вашингтон је израчунао да трошкови Кине за одбрану  2009. године износе око 150 милијарди долара, те су двоструко већи од званичних података. Међутим, саме САД троше за одбрану више од 500 милијарди долара.

Amerika skracuje svoj vojni budzet samo na papiru - mogu ovde i da ga postavm . 

Kina ce izdvojiti oko 150 milijardi , a Rusija krije izdatke za vojsku kroz druge budetske stavke i druga ministarstva .

Vojni budzet Amerike za ovu godinu ukazue na veliku verovatnocu planiranja vodjenja jos jednog rata . 

Za 2011 kongres je odobrio do sada najveci vojni budzet od 725 milijardi dolara .



Slican je ovom iz 2008 - po stavkama ...

Војни буџет који мирише на рат


Тема недеље 26.12.2010 10:00 7

Представнички дом америчког Конгреса  донио је одлуку о  војном буџету САД, у износу од 725 милијарди долара.

Пише: Жељко Свитлица

То је највећи законски нацрт о појединачним војним издацима у свјетској историји.

Војни буџет САД је дио федералног буџета који је намијењен Министарству одбране, или, још тачније, дио буџета који одлази било којем субјекту који је повезан са оним што Американци, и не само они, називају ''одбрана''. Из овог буџета се исплаћују плате, обуке, здравствено осигурање за војно и цивилно особље, оружје, опрема, различите врсте операција и активности као и развијање и куповина нове војне опреме. Буџет је подлога за дјеловање свих чланова фамилије америчке војске: Армије, Морнарице, Ваздухопловства, Маринаца и Обалске страже.

Да ли је војни буџет балон који ће експлодирати или пак узроковати да се експлозије чују на свјeтским жариштима која већ горе, а можда на неким новим, тек ћемо видјети. Блогер Фронтала и војнополитички аналитачар Гостимир Поповић нема дилему:

- Када чујемо пројекцију америчког војног буџета за 2011. годину, који има тенденцију раста, нема нам друге него да се забринемо за мир у свијету. Када су САД својевремено објавиле да је војни буџет 100 милајрди долара, сви смо се плашили шта ће се десити – каже Поповић.

Свијет ће упознати нова кризна жаришта, или и даље слушати вијести о мртвима из већ постојећих.

Ако се говори о Сједињеним државама и рату, прво што данас пада на памет је Иран. Меци из творница широм Америке се троше и у Јемену, гдје је такође на снази ''рат против Ал каиде''.

- Јемен може послужити као командно мјесто САД за рат на Средњем истоку, тачније за војно ангажовање око Ирана, сматра Поповић. – Можемо се само питати ко ће у овој ситиацији први да нападне: Иран или Израел.

За Гостимира Поповића нема сумње да ово значи припрему за неке нове оружане сукобе, а поред Блиског и мало даљег Истока и Африке, наш блогер не искљује могућност да се ситуација додатно заоштри на Арктику.

    Аналитичари указују да многи окрузи америчког Конгреса себе виде као зависне од војне потрошње у циљу одржавања радних мјеста па се конгресмени плаше да потенцијално смање број  радних мјеста током рецесије економије.

Обје америчке водеће политичке странке су  потписнице споразумуа о војној потрошњи и ширењу војно-индустријског комплекса, тако да није било сукоба Републиканаца и Демократа када је војни буџет у питању.

То је опет изазвало  веома мало медијске пажње, или изазова на нацрт закона.  Лако је могуће да ће преко 50 центи на сваки долар пореза на добит ићи на финансирање ратне машинерије, а најзначајнија тачка буџета су и повећања потрошње која су уведене од стране бившег предсједника САД Џорџа Буша и актуелног Барака Обаме.

Нови буџет  издваја више на америчку војну потрошњу него што су САД потрошиле током Другог свјетског рата, Корејског рата, Вијетнамског рата, или Хладног рата.

САД су до 2009. године на рат у Ираку потрошиле преко 690 милијарди долара, што је око 2.300 долара по глави становника, а на мјесечном нивоу цифра је око 8.8 милијард

Brate , mogu JA da napisem i koga ce napasti i kako  - al dobicu masu replika  .. Dok na sve odgovorim ...  ...

Ovde nam je jedino preostalo da sami sebi repliciramo ...  ..

Izgleda se sprema rat protiv vanzemaljaca, ko zna gde oni trpaju te pare i u cega, sigurno ne u nove uniforme i puske 

Ide li Kina prema financijskom krahu?

Kinesko gospodarstvo kroz proteklih se godinu dana nametnulo kao lokomotiva gospodarskog oporavka i rasta. Kina je odigrala izuzetno važnu ulogu za vrijeme gospodarske krize te je postala najveći svjetski zajmodavac, a njihovi krediti održali su brojne ekonomije na životu. No upravo ti zajmovi mogli bi dovesti do kraja kineskog gospodarstva, piše Global Post.

---monitor.hr---

The Decoder: Is China headed for financial meltdown?

BOSTON — Over the past several years, China has been the engine of global growth and the world’s most important creditor. Its economy muscled its way through the financial crisis largely unscathed. When bad debt knocked Western banks to their knees, China emerged as the global creditor of last resort, financing the U.S. government’s massive bailout programs.

But now, experts are warning that China’s red-hot economy is catching a contagion of its own. The country is increasingly awash in runaway loans, a development that could have serious implications for China and the global economy.

The situation has become so precarious that Fitch Ratings, a global credit analysis firm, issued a report last month revealing a litany of messy banking practices associated with aggressive Chinese loan making. The report stated that these practices — involving transferring loans off of banks’ books — constitute “the most disconcerting trend Fitch has observed in China’s banking sector in recent years.”

Credit is the lifeblood of an economy, the vital fuel of the marketplace. But too much credit can derail an economy. And that’s what China is now confronting.

In 2010, central planners struggled to restrain the unbridled banking sector. They capped lending at 7.5 trillion renminbi (about $1.1 trillion). That failed. Instead, lending exceeded an estimated $2 trillion, according to China Confidential, a research service connected to the Financial Times. That’s more than $1,500 for every Chinese citizen, a substantial sum in a country with a (nominal) per-capita income of about $4,000.


The credit explosion is fueling inflation. That’s a worrying development for a government whose legitimacy relies on improving living standards year after year. Rising prices triggered unrest in China in the run-up to the 1989 Tiananmen Square massacre; now with rice jumping as much as 30 percent, officials are wary of renewed discontent.

It’s also possible that this excessive lending could cause a financial crisis — especially since nearly half of the new loans are being made in a subterranean world of opaque, unregulated finance. And given the U.S. government’s addiction to huge loans from the Chinese government, there could be a significant impact stateside if Beijing were to need to divert its financial might toward rescuing its own banks.

The runaway loan problem stems from China’s quirky socialist-market approach to managing its economy. To grasp the predicament, it’s important to understand how Beijing strays from the usual market management practices.

In capitalist countries, central bankers use interest rates as the brake and gas pedal of growth. During a recession, they reduce interest rates, making money cheaper for spending and investment, thereby accelerating growth. When inflation rises, they boost interest rates to slow growth and bring price increases under control. The system doesn’t always work well — as illustrated by the bubble-and-bust cycle in the United States in recent decades. But it is widely regarded as the most effective method for expanding wealth over the longterm.

The Chinese government takes a different approach. Instead of relying solely on interest rates, it regulates the volume of loans that banks issue. When the Chinese economy sputters, as it did in 2009, central planners instruct the country’s banks to increase lending. When inflation rises, regulators decrease loan quotas.

But now, Chinese consumers and businesses are hungry for more credit than the government will allow. As a result, bankers, entrepreneurs and even neighborhood loan sharks have taken matters in their own hands.

At the high finance end, Chinese banks have larded credit markets with “off-balance sheet loans.” These “invisible loans” reached nearly $350 billion by July 2010, according to the December Fitch report.

On the surface, this off balance sheet scheme is nifty financial engineering: bankers make loans and then sell them as wealth-management products — sort of like bonds or CDs (but with far more risk, as you’ll see below). This essentially lets underwriters lend money without calling them loans, enabling banks to circumvent the government’s loan quotas (as well as other safeguards that keep banks solvent).

These wealth-management products pay a higher interest rate than savings accounts do, so Chinese investors have been eagerly snatching them up. “Nearly every week text messages advertising new [wealth management products] are sent to retail investors, and Chinese corporations have become the fastest growing investor base,” Fitch wrote.

Ironically, the Communist country’s off balance sheet loans resemble a notorious financial innovation from Wall Street — the mortgage backed security. Nicknamed “toxic assets” by the media during the financial crisis, mortgage-backed securities deployed a similar scheme, moving mortgages off the banks’ balance sheets and into wealth management products.

But this is risky business. Removing loans from a financial institution’s books creates a moral hazard: bankers earn profits from issuing loans, but no longer have a direct stake in whether they get paid back. As a result, there’s little incentive for the banker to assure that the borrower is creditworthy. (Here’s a rough analogy: Imagine that I lend $100 to my uncle, who promises to pay me $110 next year, then I sell that promise to you for $105; in theory everyone wins, but if my uncle fails to pay you back, is it your problem or mine?).

GlobalPost

Bankari: Oporavak svetske privrede brži od očekivanog
Politika -

Globalna privreda se oporavlja brže nego što je očekivano, ocenili su danas guverneri centralnih banaka vodećih svetskih zemalja, ali su ipak upozorili na opasnost od rasta cene hrane i drugih poskupljenja na brzorastućim tržištima.

Opravak je posebno brz u zemljama u razvoju, poput Kine, Brazila i Indije, istakla je grupa guvernera centralnih banaka, koji se svakog drugog meseca sastaju u švajcarskom gradu Bazelu da bi procenili stanje svetske privrede, prenela je agencija AP.

Predsedavajući grupe i prvi čovek Evropske centralne banke Žan-Klod Triše je izjavio da je kod određenog broja slučajeva realna privreda pokazala sposobnost da ostvari bolje rezultate nego što se očekivalo.

Kad je reč o razvijenim zemljama, Evropa u oporavku generalno zaostaje za drugim regionima u svetu, zbog zabrinutosti na tržištu u vezi sa velikom zaduženošću pojedinih zemalja, rekli su bankari.

Triše je istakao da je brzi rast zemalja u razvoju impresivan, ali je upozorio da bi rekordne cene hrane mogle da nastave da rastu i tako ugroze oporavak, do čega bi moglo da dođe u slučaju da loše vreme negativno utiče na useve.

Нова трка у наоружању: Кина - САД


Кина великом брзином развија своје одбрамбене капацитете, што забрињава Сједињене Америчке Државе, изјавио је амерички секретар за одбрану Роберт Гејтс.
Гејтс је допутовао у четвородневну посету Пекингу, неколико дана пошто је Кина објавила фотографије на основу којих би се могло закључити да има прототип за изградњу "невидљивог" (стелт) борбеног авиона Ј-20.   
САД су такође забринуте због новог балистичког пројектила који би, теоретски, могао да разнесе амерички носач авиона удаљен готово 3.200 километара на пучини.   

Одавно се предвиђа да ће Кинези завладати светом
 
Гејтс је у Пекинг допутовао како би са кинеским лидерима разговарао о овом оружју и другим војним питањима.   
"Јасно је да они имају потенцијале који би могли да представљају ризик за неке наше капацитете. Морамо да обратимо пажњу на то и морамо адекватно да одговоримо сопственим програмима", рекао је Гејтс новинарима на путу за Пекинг.   
Гејтс је додао и да САД већ дуго знају да Кина намерава да произведе "стелт" борбени авион, али да је напредак на том пољу премашио предвиђања безбедносних служби, пренеле су агенције.   
САД за сада једине на свету имају оперативни "стелт" борбени авион, невидљив за радаре - Локид мартин Ф-22 Раптор.   
Пентагон је у августу у извештају навео да Кина шири свој нуклеарни арсенал и поморске снаге, као и да усавршава пројектиле стациониране на копну.   
Кинеска авио индустрија, цивилна и војна, остварила је велики напредак последњих година, али се још ослања на увозну технологију.   
Посебан проблем је пропулзиона технологија, при чему се за кинеске авионе још користе руски мотори.   
Помак који је учинила Кина у производњи невидљивих авиона доводи у питање исправност одлуке Гејтса да ограничи производњу Ф-22 Раптор стелт ловаца на 187 летилица, подсетио је АП.   
И док су и САД и Јапан забринути због убрзаног војног развоја Кине, власти у Пекингу инсистирају на томе да њихова модернизација на том пољу не представља претњу ни за кога.