sta su se nalupali ovi nasi jbt...

 

 

1/2

https://www.youtube.com/watch?v=XFQsVthdO24



2/2

https://www.youtube.com/watch?v=p5OKG96VRUI

Заједничка руско-кинеска порука Америци

© AP Photo / Andy Wong
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
14:12 04.10.2019(освежено 15:14 04.10.2019)

Кина и Русија, свака из својих разлога, заинтересоване су за јачања сваке, па и војно-техничке сарадње, а обе земље тиме шаљу и важну поруку Сједињеним Државама, кажу руски експерти поводом изјаве руског председника Владимира Путина да Москва помаже Пекингу да направи систем упозорења на ракетни напад.

Гостујући на Међународном клубу Валдај, Путин је оценио да ће систем какав засад имају само Русија и САД значајно повећати одбрамбену способност Кине. Ово је прва званична потврда сарадње Русије и Кине у области система стратешке одбране. Војни експерт Борис Рожин објашњава да има доста фактора који утичу на интензивирање војно-техничке сарадње две земље.

„Кина је заинтересована да добије поједине типове наоружања и за приступ технологијама у којима је засад још значајно иза Русије. То се тиче и наоружања из области високих технологија.
 За Кину је та сарадња веома корисна јер јој омогућава да смањи заостајање и за Русијом, и за Сједињеним Државама“, каже Рожин за Спутњик.

Он напомиње да за Русију, с друге стране, војна сарадња с Кином није само питање новца.

„То је и питање јачања политичких и економских веза с Кином. У светлу сукоба САД и Русије Москва тиме показује да у свету постоје веома озбиљни актери с којима може да гради политичке, економске и војне односе. За Запад је та алијанса у настајању веома непријатна јер партнерство Русије и Кине поткопава глобалистичке планове о тоталној хегемонији САД и земаља Западне Европе“, оцењује Рожин.

Распад система ограничења наоружања
Војни аналитичар Андреј Головатјук подсећа да Русија и Кина већ дуго развијају сарадњу не само у економској, већ и у војној сфери.

„Почетак сарадње у војно-техничкој области означила су агресивна дејства САД, које су покушале да успоставе свој светски поредак. Једине две земље које су се томе супроставиле биле су Русија и Кина. Истовремено, ни Москва ни Пекинг одавно немају никакве међусобне територијалне претензије, а лидери две земље о томе говоре, између осталог и у вези с темом јачања војне сарадње“, објашњава експерт.

Головатјук напомиње да ће савремена руска достигнућа на плану противракетне одбране бити корисна Кинезима.

„Не откривајући никакве тајне, наши војни стручњаци помоћи ће Кини да изгради свој противракетни систем. У последње време учестали су агресивни испади САД према Кини, која схвата да јој може претити и напад“, истиче наш саговорник.

Важан фактор за интензивирање војно-техничке сарадње између Пекинга и Москве свакако је распад система споразума о ограничењу офанзивног нуклеарног наоружања, сматра Борис Рожин.

„Кина је и те како заинтересована да ојача своје одбрамбене потенцијале у случају озбиљније конфронтације са САД због ситуације у Хонгконгу и на Тајвану, као и због других питања. Кинези развијају и активно граде своје оружане снаге, и копнене, и поморске, а Русија, чинећи им услугу ове врсте, прави озбиљан корак у сусрет Кини, која ће то умети да цени. Резултат ће вероватно бити ширење и економске сарадње, већи број заједничких маневара и интензивирање билатералне сарадње“, уверен је Рожин.

nedavno je bila ogromna vezba gde su pored rusije i kine ucestvovale indija pakistan i dosta zemalja iz srednje azije...

to samo rusija moze sve te zemlje da okupi na jednom mestu...

Samo nek oni vezbaju. Koga briga. Ja pijem pivo

650 milona turista ove godine...

pazi ti taj broj...

to je kompletna populacija evrope plus rusija...

Србији су се деведесетих смејали кад је сарађивала са Кином, а данас… (видео)

© Фото : Министарство одбране РС


14:38 05.10.2019(освежено 15:43 05.10.2019)
Пише Наташа Милосављевић

[b]Највећа војна парада у кинеској историји, Ердоганове претње да ће извести напад у Сирији, забрана српским званичницима да подрже Српску листу на Космету, покушај увлачења Босне и Херцеговине у НАТО биле су теме за декана Факултета безбедности проф. др Владимира Цветковића.

У политичко симболичком смислу, Кина се након војне параде одржане поводом 70. годишњице од оснивања Народне Републике вратила на велика врата светске историје, рекао је Цветковић у емисији „Од четвртка до четвртка“.

„Кина је једина држава која траје више од два миленијума, рачуна се да је у другом веку пре нове ере формирана онаква каква је данас, временом се ширила и све до 18. века била је доминантна цивилизација и политичка заједница. Сећам се да је деведесетих година прошлог века опозиција исмејавала режим Слободана Милошевића што је покушао да се приближи Кини, док данас постоји дубоки респект, поштовање не само код нас већ у целом свету“, рекао је Цветковић.

Он је додао да ако посматрамо историју, онда знамо да је такву државу немогуће потиснути, јер је почела да функционише на један нов историјски начин у односу на све оне пређашње векове.

„У последњих 30 година, Пекинг усмерава привредне и друштвене токове и не омета приватну иницијативу и не отима. Мало је позната чињеница да је више од 70 одсто кинеске привреде у приватним рукама, и морамо да научимо да сви шаблони више не важе“, нагласио је професор Цветковић.[/b]

Ко су борци Саудијске Арабије?
Након напада на најважније постројење за пречишћавање нафте у Саудијској Арабији, јеменска шиитска побуњеничка група Хути заробила је око две хиљаде саудијских војника и конвој војних возила. Владимира Цветковића не чуди што је јеменски покрет то успео да уради земљи са трећим по снази војним буџетом на свету.

https://www.youtube.com/watch?time_continue=2&v=E3EOsyNtihI


 „Саудијска Арабија постоји само седам деценија и има веома слабу војску. Тамо је присутан конгломерат међународних јединица које савезнички наступају. Тамошња племена бедуина ујединио је западни капитал, и зато нема добре организације, док се Хути са друге стране боре за своје место под сунцем. Поред снаге и воље, Хути имају и Иран као савезника и то им омогућава да ураде неке ствари које су свима до јуче биле немогуће. Тамо се, дакле, води стварни, а не герилски рат“, рекао је наш саговорник.

Додаје да би он ту целу причу гледао у историјској димензији ― цивилизација је настала на тлу Месопотамије и одувек је ту било сукоба који се мењају са различитим идеолошким садржајима, а тренутно је верска подела једна од фундаменталних.

„Када у обзир узмете борбу за доминацију, престиж и пљачку, онда добијате све оно што се дешава на Блиском истоку данас“, рекао је Цветковић.

Ердоганове претензије на Сирију
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган тврди да армија његове земље може изненада да почне офанзиву на истоку Еуфрата у Сирији ради формирања зоне безбедности. Декан Факултета безбедности каже да је Сирија производ 19. и 20. века, да су њене границе вештачки формиране али да су временом постале реалност на које претендују многи.

„У том делу света постоји велика етничка група ― Курди, која се налази на низ различитих садашњих држава и која води борбу за осамостаљење, са различитим савезницима“, оценио је Цветковић.

Ко контролише међународно право?
Док Приштина забрањује српским политичарима да својим присуством подрже Српску листу током изборне кампање на Косову, Албанцима помажу и страни званичници. Наш саговорник каже да је прича о демократији у међународним односима депласирана.

„Она постоји у књигама међународног права, али ми на својој кожи то не видимо, напротив. Осећамо да постоји политика двоструких аршина и са тим треба да рачунамо. Сви се боре за свој интерес, па и ми треба да се боримо, а не да изигравамо свеце или Калимера“, нагласио је Цветковић. Он тврди да Америка не да не може, већ да не жели да натера Приштину да повуче таксе и да то наше политичаре не треба да изненади.

БиХ у НАТО-у ― проблем за регион?
После уласка Црне Горе у НАТО, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је рекао да САД и поједини њихови европски партнери намеравају да увуку БиХ у Алијансу. Цветковић наглашава да је БиХ земља под међународним патронатом која мало може да одлучује о себи и односи унутар ње су највећа безбедносна претња на Балкану.

„Ако неко споља жели да силом наметне решење, онда све то води у ревитализацију сукоба. Срећом, међународни односи данас нису као деведесетих година прошлог века, неки баланс ипак постоји, а интереси су прилично дефинисани. Као и увек на Балкану, резултат ће бити договор спољних играча“, додао је он.
(Sputnjik)