Ne lazem  bre ,sta ti je ...mislis tako zato sto kreces od sebe 

Sa Unom se inace uvek igra njen stariji brat ,koji eto bas tada nije bio blizu ...katastrofa -zato sam i ispricala pricu jer je meni bila zaista strasna ,mozda sam malo i promasila temu ali dobro ajde ,nije mi prvi put ...


Kako tako za decu kazes da su ulicarke ? Pa one nemaju pojma sta im se desilo...inace ,sve je bilo na Karaburmi ...

pa polazeci od sebe i shta je meni sve otac mesecima ponavljao pre nego shto sam sa 6 godina trebao samostalno da odem od kuce do zabavishta koje je bilo udaljeno svega 200 m i to kroz fin kraj i u mnogo bolje vreme - gotovo da je nemoguce da su te devojcice tako blesavo naivno krenule nepoznatog coveka da "vataju za pishu" 

pogotovo shto mala deca instinktivno osecaju nepoverenje prema stranim osobama - prirodni odbranmbeni mehanizam.

prema tome ,ako ti je zaista taj lik to sve naprichao - ja bih ga se pazio jer neshto muva 

ako je istina to sto si ispricala onda mozes slobodno da preneses tom coveku koji kaze za sebe da je otac da je *********

Sta nije u redu sa vama dvoijicom?
Otac decojvice je moj kolega sa posla i radimo zajdno vec 5 godina ,poznajem mu i zenu i decu tako da to o cemu vi pricate nema veze sa ovim .

Orf -zeliS da kazes da je moj kolega pickica?
Ja mislim da nije i da je pravilno postupio ,sve u interesu svog deteta.

interes deteta je da ga neko nauci da ne prica sa nepoznatim osobama koje nude bombone i  da mu to bude ucrtano u mozak!

uostalom ako vec nije hteo da mu dete ima traume trebao je samo da pita a kako izgleda taj cika i kad mu ona objasni on ode i regulise to

Naravno da je pitao kako cika izgleda i naravno da je smireno objasnio kako ubudece da se ponasa u takvim situacijama ...ti ocigledno ne razumes poentu ...

razumem poentu nego ne razumem kako je sebi mogao da dozvoli da uopste dodje do toga a ako je vec doslo do toga kako moze da se nasmesi na pitanje jesi ubio coveka koji ti je sexualno napastvovao cerku od pet godina

Eto da se vratimo na ono moje jel bolje djete istraumirati da mu se tako nesto ne ponovi ili je bolje ici varijantu necu da mu ostaju traume, pokusacu da objasnim.

Da razjasnim, onako kako je lolana ispricala ispada da dijete nije bilo istraumirano tim dogadjajem. Mozda joj je bilo cudno, ali ej tu je bombona. Onda je dosla kuci i otac joj je objasnio da to nije lijepo. I dijete reklo ok.
Onda je dosao drugi cika i ponudio cokolodu, za nesto takvo ili nesto slicno, posto dijete nije bilo istraumirano predhodni put, a svako zna da predavanja i price djeci udju na jedno uvo, a izidju na drugo, mozda ce ona da pomisli: Hej ako uradim dobicu cokaladu, ako ne prijavim, niko nece da zna, a ako i saznaju pa opet ce da mi pricaju, al niko nece da se ljuti. Ako kazem ne onda necu da dobijem cokoladu. Hm - bas mi se jede cokolada

Mislim da se ovde mešaju razne priče, počev od onih ekstremnih (tipa Patkina priča i Lolanina), pa do onih uopštenih - tući decu ili ne.
Kada bismo čoveka iz Patkine priče pitali da li tuče svoju decu, šta bi on odgovorio?

Meni ovo zvuči jako poznato, tj. razlika je u tome što sam imala 5 godina, isto htela da se vraćam sama iz zabavišta, ali sam se plašila cigana koji su okolini valjali cigare po ulici ('90-e, jebi ga), pa se nikad nisam sama vraćala. 

Posto mi je rod, znam sta bi rekao: Ja ne tucem svoju djecu! Obojicu sam jednom u zivotu umlatio, za dvije razlicite stvari i glavu im spasio. Oba puta to su vise nego zasluzili.

Evo jos jedne istinite price. Mama je cuvala svoju djevojcicu - djete 3-4 godine, kojoj su rodjaci poklonili kucu ili macu, ne sjecam se vise. Djetetu je bilo strogo zabranjeno da izlazi na balkon, jer je bila zima i balkon je imao nisku ogradu. Majka je iz kuce izlazila samo do prodavnice.

Jednog dana mace ili kuce je grebalo po vratima balkona i mjaukalo / cviljelo i djete ga je pustilo na balkon. Zivotinja se provukla kroz rupu u ogradi i pala sa 6-tog sprata. Majka se vratila kuci, vidjela fleku od  mezimca i ko bez duse se popela kuci gdje je zatekla uplakano dijete na ivici frasa. Majka je odlucila da djete ne treba traumirati dodatno, pa je slozila neku pricu: "kako je djevojcica prekrsila obecanje, pa je sad maca / kuca otisla na jedno drugo mjesto i da se vise nece vidjeti." - sto mozda ne zvuci utjesno, ali bar djete nije bilo prinudjeno da gleda fleku od mezimca

Djetetu su svi redom govorili kako sad mora da pazi, kao ne smije da izlazi na balkon, kako mora da slusa mamu i tatu i kako ce joj oni kupiti novu macu / kucu...

Par dana kasnije majka je otisla u prodavnicu, ali ovaj put, kada se vratila, zatekla je svoje dijete na plocniku. Djevojcica je bila u pidzami, u rukama je imala svoje cebence i omiljenu plisanu igracku svoje mace / kuce...

Koliko su poslije ljudi uspjeli da sklope pricu, njoj je jako nedostajao njen mezimac, pa je ona je vjerovatno skapirala u svojoj glavi da ako i ona skoci njih dvoje ce da budu zajedno.

Poenta ovih mojih prica, nazalost istinitih, je da klinci do 7 godina uopste nemaju svjest o svojoj smrti, bolesti ili teskoj povredi - kod njih akcija obicno ide prije razmisljanja, a ako joj i predhodi razmisljanje, onda njihova logika veze nema sa onom nasom. Tako da jednostavno te price da djetetu ma kako malo bilo sve moze da se fino objasni, jednostavno ne piju vode.