Baš mi se sviđa tvoj post, htela sam nešto da dodam, ali sad mi se čini suvišnim.

Ja sam vise za ono: bolje spreciti nego leciti. Lepim recima i primerima, pricama ukazibvati mu na greske i ne dopustati da dodje do toga da uci na spostvenim greskama, i da dodje do toga da ga morate kasnjavati.

I ne treba tuci decu. Jedna osoba, koju smatram za jako inteligentnu, koja me svakodnevno uci zivotnim vrednostima, rekla mi je da se dete treba s vremena na vreme tuci, ali pod ti podrazumeva lupetanje po guzi, i to kad bas, bas pretera, jer bolje da ono plazce 5 minuta nego mi ceo zivot.
Ali sta god bude bilo, nikada ne treba samarati decu. Jer udaranje po guzi se brzo zaboravi, dok se samar pamti. Samar udara direktno po licnosti, udarate ga po obrazu, po njegovoj licnosti, udarate detetovo JA.
Koliko god dete da je malo ima svoje JA.

I zato smatram da ne bi doslo do toga da se dete mora kaznjavati ill tuci u krajnjem slucaju, iz svakodnevnog zivota izvoditi mu primere i uiti ga dobrom i losem.

Iz pocetka basne i pricice i bajke za decu, a kasnije se moze preci i na ozbiljnije price, jer ce ih dete, odmaleno tretirano na taj nacin, moci razumeti.

Ja eto imama taj stav, i jednog dana kada budem imala decu, primenjivacu ga, i nadam se da ce se pokazati kao dobro i korisno.

Super post i meni se jako dopada 

Svi se slazu da ne treba tuci djecu, mozda samo malo po guzi, al evo primjera kad je otac pedagoski ubio sina od batina.

Imao covjek sina, zenu i majku i zivio sa njima u kuci u jednoj veoma prometnoj ulici kojom su tutnjali automobili i kamioni.
Djecak je imao obicaj da se otrgne od osobe koja bi ga vodila i iznenada iztrci na ulicu. Mama, tata, baba, komsije, uciteljica i svi koji su ga vidjeli da to radi su mu objasnjavali kako je to opasno, molili da to ne radi, prijetili mu, dobio je i par cuski, ali nista nije pomagalo.

Kada je imao 4.5 godine, na ocigled sviju otrgao se od majke i izletio na ulicu kojom je nailazio kamion. Kamion je krenuo da koci, on u strahu nije znao kako da odreaguje pa je samo pokrio lice rukama i sklupcao se.
Kad su ga izvadili ispod kamiona, njemu nije falilo nista. Vozac kamiona dozivio je srcani.

Otac je izvadio klinca, pregledao ga da vidi dal mu nesto fali, a ona ga pred citavom ulicom ubio od batina. Nije ga malo klepio po guzi, povukao ga za usi ili mu zveknu samar - tukao ga je krvnicki, gdje je stigao. Ulica je bila puna posmatraca, ali niko nije ni pokusao da ga brani.

Nakon toga klinac vise nikad nije istrcao na ulicu. Sad ima 30 i kusur godina i te batine pamti kao da su juce bile. Nikad ga niko nije kasnije tukao kao otac tad. Njegov cale i danas misli da je to najpametnija stvar koju je uradio. On je apsolutno ubjedjen da bi njegov sin prije ili kasnije dosao sebi glave, a vjerovatno bi u smrt povukao i jos nekog, jer se ljudi uspanice kad im dijete istrici ispred auta. Te batine koje mu je on dao su u njegovoj glavi nista prema tome.

Ono sto je meni interesantno u citavoj prici je sto ga je cale tukao pred citavom ulicom i niko nije digao ni prst ni glas da odbrani djete. Vecina je sutra klinca docekala rijecima: "E neka te vala nalupao i vrijeme je bilo", pa sad vi razmislite sta bi vi da imate takvo dijete. Da li biste mu objasnjavali i objasnjavali i nadali se da ce ostati zivo dok mu ne bude jasno da je to sto radi opasno ili bi ste rizikovali precicu, da djetetu nabijete dozivotnu traumu, ali da budete sigurni da on takvo ponasanje nece da ponovi?

mogao je pedagoshki da mu pokaze neku zgazenu machku na ulici pa bi klinac skapirao - valjda 

Juce mi prica kolega sa posla ,ima curicu od 5 godina ;
Dolazi mala Una i kaze - Tata,tata-sad smo Masa i ja bile u parku kod jednog cike i on nas je zamolio da ga malo diramo po pisi i mi smo ga malo dirale ,dao nam je bonbone ,hahahah,tatice bas je cika smesan .
Ja ga slusam i vec na pola njegove price pocnem da psujem i odmah ga pitam da li je  uzeo najveci noz iz kujne i krenuo da ga trazi...drug mi uz smesak odgovara da nije ,jer mu je najbitnije bilo da ne napravi traumu kod deteta ,smireno joj je posle objasnio kako treba da se ponasa u takvim situacijama...posle je obavestio miliciju i sve iz kraja ...ja mu se zaista divim kako je odreagovao  

Ne, nisu sve batine iste. Ne može se upoređivati to sa nekim porocima kao što je droga, alkohol i slično.
Odnosno, dete (poput psa ) mora da zna zašto je dobilo batine.
Batine moraju biti opravdane.
A tu je problem do roditelja.
Jedno je kad ga opizdiš po dupetu jer je krenulo prstima ka štekeru... a drugo je kad mu zviznete šamarčinu zato što su mama i tata imali naporan dan na poslu pa im je muka da slušaju vrisku i izvoljevanje od sopstvenog deteta.
Ako izostane razlog i ako se detetu ne da do znanja zašto je dobilo batina, džaba sve. Pravi se od njega nasilnik koji će sve svoje probleme rešavati na isti način.
Osim ako se ne desi nešto što će naterati roditelje na dobro razmisle o svemu, ali tada bude kasno.
Moja majka je imala drugaricu u srednjoj... koju je otac tukao za svakakve gluposti i sitnice, i jednog dana joj zavukao šamarčinu preko uveta... i dan danas je gluva na to uvo. Prošlo je mnogo godina, tada je bila dete... u sjajnim je odnosima s ocem. Nije imala nikakve probleme zbog tog sitnog hendikepa u toku života... ali kažu mi, njen otac ni danas nije oprostio sebi zbog toga.

Treba imati mere. I treba imati razlog. I sve to ukoliko ne postoji drugi način.

Neverovatno kolko sam ja mrzeo svoju majku nakon batina... (mrzeo je sat vremena u vrh glave  brzo to prođe)... danas sam joj zahvalan zbog svih batina... sve su mi koristile u životu.
Ćaća me je retko tukao... vrlo retko... ali kad me tukao... znači da sam nešto debelo zasr'o. 

Ostali deo post-a je lep... ali koristan u nekom idealnom svetu.
Deca su povodljiva, a njihovom svetu će biti i drugih ljudi koji će uticati na njihovo odrastanje.
Ono što je lepo i dobro... jednostavno ne vuče za rukav. Nije toliko interesantno koliko ono loše.
Meseci teškog rada na njivi može da ode za manje od sat vremena sa samo jednom malom vatricom.
Isto tako, za čas dete bude povučeno u ono loše ako ga samo malo pustite.
A s druge strane, kako reče Ršumović... ako mu preprečite put,  pobećiće još više kad sklonite, jer ne možete doveka stajati na tom putu. Koliko samo poznajem njih koji su bili jedna priča u kući a napolju ko pušteni s lanca.
I za kraj, ne može se stvoriti i odgajiti savršen čovek... a to mnogi roditelji zanemaruju, svi bi da naprave vunderkinda bez mane, a to jednostavno ne postoji, ideal je nešto čemu se teži a ne nešto što se dostiže.
Uostalom, krenite od sebe. Da li ste vi savršeni? Hmm, ne bih rekao.  
Citirao bih jednog drugog našeg pesnika, Duška Radovića - Tucite decu kad počnu da liče na vas.  

Za postepeno povećavanje stepena odgovornosti se u potpunosti slažem.

mislim da si pricicu malo izmislila .... 

Nisam majke mi ,bilo bi bolje da jesam ali nisam ...

ali lolo    ......    dve devojchice od 5 godina se same shetkaju po parku i nailaze na manijaka koji im nudi bombone da obave "ruchni rad"  usred bela dana i tog istog prometnog parka - a one pristaju bez pogovora ko da su dve ulicarke ... onda to pricaju calcu koji ostaje cool i josh razglashava svima po kancelariji shta se desilo ....

mislim stvarno ....    ... i nije lepo kleti se u majku ....