Da krenemo od jednostavne situacije u kojoj mislim da je svako bio. Krene čovek da nešto čini misleći da će od tog da se bolje oseća. Kad ono, dešava se sasvim suprotan efekat, on počinje da se loše oseća. To je za mene dokaz da čovek ne određuje kako će da se oseća. On ima samo mogućnost da izabere iz nekog skupa poslova (koji zavisi od njegovih trenutnih sposobnosti) koji će posao da radi. Ako se čovek dobro oseća od tog što radi, onda je dobro to što radi i obrnuto. Tako on bira na osnovu iskustva ili nečije preporuke poslove od kojih će dobro da se oseća. Ali ko određuje kako će čovek da se oseća? Neki drugi čovek? Kako će čovek drugom čoveku da određuje kako će da se oseća kad ni sebi to ne može da određuje? Dakle, tu postoji nešto drugo. Šta? Pojma nemam. Ali čuo sam u školi za tamo neke prirodne zakone i da se sve dešava po njima. Dakle, i ovo se dešava po nekim prirodnim zakonima. Ali čekaj, zakon je mrtvo slovo na papiru ako ga niko ne sprovodi. Ko ga dakle sprovodi? Ne znam ni to. To je neki entitet, koji ne znam šta sve podrazumeva, ali je prisutan u celom svemiru, jer u celom svemiru važe neki prirodni zakoni. Da li je taj entitet inteligentan? Jedini odgovor koji mi se nameće je da jeste. Toliki ljudi pozavršavaše fakultete i postaše doktori nauka proučavajući te prirodne zakone, a mislim da nauka i dalje može da se razvija i proširuje do beskonačnosti. Prema tome, nemam sumnje da je taj entitet inteligentan. Konačno, pošto taj entitet sprovodi prirodne zakone, a to kako će čovek da se oseća je određeno nekim prirodnim zakonom, to onda znači da taj entitet određuje kako će čovek da se oseća. Pa ako taj entitet odredi da se čovek loše oseća, ja kažem da je entitet kaznio tog čoveka, i obrnuto. S obzirom da vidim veliku sličnost tog entiteta sa Bogom iz Biblije, ja taj entitet zovem Bog i zato kažem da Bog kažnjava.

Burazeru, meni stvarno nije jasno šta ti hoćeš?
Ne slažeš se sa tekstom - ne slažeš, ne moraš da zajebavaš (ismevaš). Vozdra.

Cek... kada se sazme ceo ovaj ovoliki tekst u kojem se stvari vrte i ponavljaju

tvoj zakljucak za postojanje Boga je sledeci: radio sam nesto sto sam mislio da ce me naciniti srecnim kad ono nije? Onda me je nesto drugo nacinilo srecnim. Kako to kada sam ja mislio da ce me prvo usreciti?

Ko vlada mojim osecanjima? Hm, iz ovoga zakljucujem da Bog postoji.

Kakav zakljucak 

I ne ostavljas ni trunke prostora da

prosto nisi jasno znao sta hoces ili da si sagoreo dok si ispunio cilj, sto se svakodnevno desava... a takodje ima ljudi koji su srecni dok ispunjavaju cilj, to im je vaznije... kada ga ispune, nema vise zadovoljstva i postavljaju sebi novi cilj

To sto ja ne mogu zdravorazumski da prihvatim da neko jedan napravljeni pogresan izbor u zivotu i cinjenicu da ga eto nesto nije usrecio a bas je mislio da hoce (zamisli, ko bi rekao, neki ljudi bi rekli da je to zivot) pripisuje visoj sili i na osnovu toga tvrdi da je spoznao Boga.

Vredjaj se ti slobodno, ne osecam se krivi ni po jednoj tacci optuzbe osim zbog posedovanja rezona i zdravog razuma...

Za mene je dobra riba bog

Свако је ковач своје среће!Многи су заборавили мудре српске пословице које много казују.
Својим чињењем себе награђујеш или кажњаваш,Бог се ту не меша,он је неутралан.

Ако ти лоше иде то је због записа који си сам себи направио у неком од предходних живота.