Karijera ubija brak



Kada ljubav ne potraje, često nema saveta od najbližih, iz straha od osude. U Savetovalištu za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad više od 15 kliničkih psihologa, socijalnih radnika i pedagoga trude se da porodičnom terapijom povrate narušene odnose. Najveći broj klijenata su mladi na početku braka i parovi s malom decom, kaže klinički psiholog, bračni i porodični psihoterapeut Maja Žegarac.

- Dolaze nam iz svih društvenih slojeva, a u poslednje vreme povećan je broj takozvanih “novih bogataša”. Opterećenost poslom i zaradom dobija razmere koje ugrožavaju opstanak porodice, ne u ekonomskom smislu, već se izgubi bliskost - kaže Žegarac.
Poništenja braka ima gotovo u istom broju kao i venčanja. Prema najnovijim podacima, od deset sklopljenih brakova čak sedam se nađe pred sudom za razvod i to uglavnom oni do sedme ili posle petnaeste godišnjice. Mnogi pomoć pronalaze u Centru, jer je razvod specifičan proces reorganizovanja porodice, čak i kada je sporazumno postignut i pažljivo vođen. Fenomen smanjenja stopa razvoda tokom teških društvenih kriza pa potom znatnog skoka u periodu društvenog oporavka, dobro je poznat i u svetu i kod nas.
U kancelariju sudije Maje Marinković svakodnevno stiže po četiri zahteva za razvod, a godišnje blizu hiljadu. Žene se na razvod odluče zbog nepoštovanja ili nasilja, a muškarci zbog uplitanja porodice. Dok obrazovane ili žene koje su materijalno sigurne podnose zahtev olako, one koje nemaju školu ili novac ni nasilje neće oterati. Posle prvog incidenta sklone su da optuže sebe, minimalizuju problem ili se stide da o tome govore.
- Ako je reč o sporazumnom razvodu, postupak se završava za mesec dana. Najteža situacija je u porodičnim domaćinstvima gde je žena bila domaćica, pa se podrazumeva da nema nikakva prava. Obično smatraju da bi bračni drug koji se doselio trebalo i da se iseli - kaže sudija Maja Marinković, i otkriva da se dešavalo da stariji bračni parovi, koji su godinama živeli skladno, pod stare dane zbog sitnice odluče da se raziđu:
- Bilo je slučajeva gde su se posle razvoda izljubili i otišli na kafu. Neki su se i pomirili. Sećam se da su najstariji bračni drugovi koji su došli da se razvedu imali po 80 godina. Pitala sam ih zašto to žele u starosti kada treba da pomažu jedno drugom? Objasnili su da imaju takve probleme da im je jedini izlaz rastava. Pokušavala sam da ih pomirim i na kraju sam i uspela. Prvo su otišli na kaficu, a posle sam ih nagovorila da odu i na odmor na Zlatibor - priča naša sagovornica.
Nije retkost da se supružnici venčanju posle kraćeg poznanstva, pa se nakon toga ne vide godinama. Čak i zaborave na brak sve do dana kada požele da s nekim drugim ozvaniče vezu. Ima parova koji su nekoliko puta bili u braku s istom osobom. Žene se češće žale sudu za preljubu, jer je muškarce uglavnom sramota da priznaju da ih supruga vara.
Sudija Marinković kaže da je najkraći brak koji su razveli trajao čitavih mesec dana, te da nisu mnogo stabilni ni brakovi koji su plod dugih mladalačkih veza. Takvi razvodi su najnaporniji, kaže sudija, jer u sudnici kažu onom drugom u lice ono što su smišljali godinama.

Nada Grujić / Dragana Boškovski
Ekstravaganca

karijera ubija ne samo brak vec i duge veze ...

Ako se osobe razumeju, ne ubija nista...
Jednostavno ako je veza prava razumevanje je jedna od stvari koje nikako ne smeju da nedostaju...

slazem se sa SF-om
ako nekome nije sudjeno nije , a pak ako je nikakva karijera ne moze stati izmedju

dvoje se odlicno razumeju i onda kod jednog dodje nagli pomak u karijeri, drugi se raduje, pomaze, podrzava, ali pasivno postaje ljubomoran,
i malo po malo .... postaje sitnicav .... ... gde neminovno dolazi do raskida ...

ovde pre svega mislim kad devojka postigne uspeh ...

SF za administratora   
Ako se ljudi razumeju, karijera ne moze da ih udalji. Vazno je samo razumevanje medju partnerima, da kada su zajedno uzivaju u svakom trenutku i da se medjusobno posvete jedno drugom...

Ne ubija samo brak , ubije i tebe samog .....

  upravo tako

KARIJERA PRE SVEGA

Neudate žene sve češće ostaju da rade i posle kraja radnog vremena kako bi napredovale na poslu

Žene bez partnera koje su se posvetile karijeri imaju više šanse da će raditi prekovremeno i da za taj rad neće biti plaćene. Novo istraživanje pokazalo je da neudate žene u tridesetim u proseku rade 7,4 sati nedeljno prekovremeno, što iznosi 43 dana godišnje. To znači da milioni žena na posao dolaze ranije, preskaču ručak i odlaze kasnije sa posla.

Istraživanja su pokazala da one često rade i vikendom, kad moraju da odgovaraju na poslovnu prepisku i telefonske pozive. Stručnjaci kažu da je razlog takvom stanju taj što žene osećaju da moraju više da rade i trude se, posebno u muškom okruženju, u kojem su im šefovi muškarci. Druge, pak, bez obzira na ambicije, nemaju izbora i prihvataju sve više radnih zadataka.

Izveštaj „Trejd junion kongresa" otkriva kako su žene kojima uglavnom nije plaćen prekovremeni rad osobe bez partnera u dobi između 30 i 39 godina. Za mnoge je to vreme u karijeri kada pokušavaju da se promovišu i daju maksimum.

Međutim, Brendan Barber, glavni sekretar „Trejd junion kongresa" upozorava kako mnogi šefovi jednostavno smatraju da njihovi zaposleni moraju da rade prekovremeno.

- Ne kažemo da zaposleni moraju striktno da gledaju na sat ili da ne treba da se angažuju ako je nešto hitno, ali prekovremeni sati se obično uzimaju zdravo za gotovo. Ipak, trebalo bi imati na umu da dugotrajni prekovremeni rad može da bude štetan za zdravlje, ali i za odnose među ljudima - upozoravaju iz „Trejd junion kongresa".

Izveštaj pokazuje da dolazak deteta menja prioritete žena, pa više nisu spremne da ostaju na poslu duže od radnog vremena. I dok su same žene spremnije da ostaju prekovremeno i besplatno, na to je spremno samo 17 odsto majki. One koje odluče da rade prekovremeno, čine to u manjoj meri, oko 5,7 sati nedeljno.

- Žene su stavljene u nezgodan položaj. Prisiljene su da biraju između brige za porodicu i napretka na poslu koji se ponekad meri i brojem sati koje mogu provesti u kancelariji - kaže Kat Banijard iz Udruženja za ravnopravnost „Fosit sosajeti".

Međutim, važnije od samih sati prekovremenog rada je to što su oni neplaćeni, pa tako oko pet miliona radnika za svoj rad ne dobija novčanu nadoknadu. Prosečan broj neplaćenih sati nedeljno je sedam sati i osam minuta, što bi poslodavce godišnje stajalo 5.000 dolara po zaposlenom.



Izvor: Press