Ko vam je blizi, drazi...Kant ili Nice? Obicno postoji iskljucivost ljudi koji su za jednog ili drugog, a retko ko ima neki pomirljiv stav. Dakle, ko i zasto?

Ниче - једноставно ми се свиђа идеја "надчовека" 

I jedan i drugi su bili u krivu  zbog raznoraznih razloga - ali su i jedan i drugi postavili modernu filozofiju na noge i omogucili njen dalji razvoj. Razvoj kriticke misli kao posledica uticaja koji su dolazili od velikih Evropskih matematicara i fizicara Dekarta, Spinoze, Lajbnica i Njutna su postavili na noge i uzdigli u nebo analiticko razmisljanje. Isto kao i prve kritike morala i zapadnih vrednosti kao i nauke same po sebi. Niche je stao na njegova ramena i nastavio na radu razlucivanja ustaljenih vrednosti u zapadnom drustvu i mozda prve ozbiljne kritike religije kao stuba zapadnog drustva. Nihilizam na koji se Niche poziva kao i Ubermanch vuku korene iz Istocnjackih filozofija koje uveliko imaju uticaj na zapadnu misao tog vremena. Ipak (po mom skromnom misljenju) ni jedan od klasicara nemacke misli nije u potpunosti razumeo istocnjacku misao niti dao kvalitetnu kritiku iste.

Ubermanch podilazi sujeti malih ljudi i ljudi skloni rasizmu ali sustina ucenja je cesto ili pogresno primenjena ili potpuno pogresno shvacena (primer Hitlerove Nemacke.

Za mene ipak najveci klasicar ostaje Marx koji je nastavio tamo gde su ostali posustali a to je kritika ekonomskih odnosa ljudskog drustva i pitanja ekonomije kao glavnog pokretaca razvoja civilizacije. Nazalost i on je pogresno shvacen i primenjen ako i vecina velikana njegovog kalibra.

Marks je otvorio pitanja na koja nije dao odgovore i time nam je zagorcao zivot. Njegov sistem je los, i ne moze se porediti npr. sa Hegelovim. Hegel sagledava sve drustvene cinioce i pravi od njih sliku (a po ugledu na Dekarta koji je bio najveci od svih njih po pitanju sistemskog pristupa), dok se kod Marksa politicka sfera direktno kalemi na ekonomsku, a sve izmedju je zanemareno.

Ne odgovori na pitanje ili, ili. Kant ili Nice?

Pa ne znam ja sam ipak ljubitelj srebrnog letacha  supermen mi nesto nije lezao

Niche - ako bas moram

Marks je dao odgovore ali nije dao vreme da se oni dese. Kritikovao je utopiste a i sam je napisao utopiju pravdajucije time da je potrebno da ljudski odnosi "r-evoluiraju" na nivo gde cemo svi srecno da zivimo u komunizmu. Na zalost zanemario je osnovnu silu koja pokrece ljudski razvoj - razlike u potencijalu. Ekonomija funkcionise ako i samo ako postoje ljudi sa vishe para sa jedne strane i sa manje para sa druge strane. Iako je prepoznao dijalektiku (promenljivost) materijalnog sveta nije shvatio da dinamika promene nastaje samo ako imamo potencijalne razlike. Posledice znamo. Drugi njegov problem je odbacivanje duhovnog kao veoma jakog aspekta ljudskog drustva. On je kritikovao religiju kao nepotrebnu stavku u ekonomiji (ako se iskljuce verski ratovi koji su profitabilni). Razlog tome je to sto je uvek gledao na svet spolja a ne iznutra. Znaci covek je uvek sami bice koje reaguje na spoljne uticaje i traga za balansom. Dok je sustina u istini da covek stvara spoljasnjost na osnovu onoga sta ima u sebi. A vera je jedna od stubova unutrasnjeg bica. Ne crkva, nego vera. I tu je isto velika greska - on je religiju identifikovao sa crkvom.

To je samo mali spisak promasaja - ali je ipak bio i ostao po meni jedan od najvecih klasika.

Tako ja odlucim da malo zavirim u prosle teme, i naidjem na...   

KANT!!!

Zbog podela- svet stvari po sebi i svet fenomena. Uz pomoc razuma, cula preko opazanja dospevamo do sveta fenomena. Svet stvari po sebi- dosezemo uz pomoc triju ideja- Dusa, Bog, Supsancija.

Pojam Boga predstavlja neophodnu ideju uma, ali za coveka nedostizan pojam. Tu, onda sledi pojam genija...
Uveo pojam- transcendentalno saznanje, tj. pojmovni principi razuma, rodjenjem dati svakom od nas primenjuju se samo na svet moguceg, sto bi znacilo da ostaje u okviru culnosti, fizike.
Zatim- prakticni um, etika...

"Dve stvari ispunjavaju dusu uvek novim i sve vecim divljenjem i strahopostovanjem- zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni."

Veliki esteta, iako je smatrao da etetika- kao nauka nije moguca. Smatrao je da je moguca samo kritika ukusa.
Zatim- lepo i uzviseno...

Mali, majusni, mini osvrt... Mnogo mi je drag.
Tj. moj omiljen filozof. 

    

Ниче и Кант се не могу баш поредити, јер Кант је имао систем (истина не тако тврд као Хегелов), а Ниче је више поета међу филозофима. Код Ничеа нема много система, осим "вечног враћања истог".

Тако да ја могу рећи да су у праву двојица. Чак има и нешто заједничко. Ничеов нихилизам и Кантова трансцедентност. Кантове идеје иначе у великој мери подржава квантна физика, где су ствари иза једног нивоа посматрња буквално трансцедентне - неодредиве. Најзад сам Ниче је у критици Канта говорио да је он најближи новом погледу на ствари, јер је оставио Бога "с оне стране", али му је преостао "морални императив".
Када говоримо о том императиву, ту постоји нека "опна" интегритета и идентитета сваког човека коју нијадан други не сме нарушити. Занимљиво како је Ото Вајнбергер (ако се добро сећам), аутор дела "Пол и карактер", иначе Кантовац искористио за своје доказивање како жене немају душу. Јер код њих по њему не постоји та одвојеност. Ниче је ту опет имао добро познате ставове...

Da, da... Jos je Kant rekao u svome delu "Lepo i uzviseno" da zene imaju lep mozak, a muskarci uzvisen...
Ko je citao, povezace sa poredjenjem apolonsko i dionisko.

Pa, bio je u pravu, al` ima i izuzetaka. 

Ne bih poredila, tj. sinonimno posmatrala nihilizam i transcendentnost...
Nihilizam- negacija. Apsolutna. U metafizici, to je doktrina prema kojoj je sve samo privid. Stanoviste- apsolutnog negiranja.
Transcendentno- sve sto nadilazi iskustvo. Sto prekoracuje podrucje ljudske svesti.  (Al` postoji)

schopenhauer   ako pogledamo kanta i nichea ,kant je bio tradicionalni akademski filosof ,chovek sistema (ne samo filosofskih nego drushtvenih ). on je zagrebao po temi koja je prilichno osetljiva u filosofiji - kritika uma i misli ,shto je po malo tabu tema,bash zbog toga . njegova slabost je bila bash to shto nije mogao da se potpuno odrekne transcedentnosti i onoga shta je proterao u transcedentnost - boga i hriscanske moralnosti u prvom redu.
s druge strane -niche kao filosof-pesnik je uvek bio u suprotnosti nicheu-choveku. njegova ideja nihiluma je ispravna,kao i njegova ideja nad-choveka . medjutim problem je shto niche nije uspeo da pronadje put ,chak ni za sebe , do tog ideala. kao i u sluchaju kanta ,nedostajalo mu je hrabrosti da stvar dovede do kraja . u stvari ,sukob sa kantom je vishe sukob nichea sa svojim sopstvenim slabostima .
shto se tiche marx-a kojeg je neko spomenuo, on se svakako ne bi mogao nazvati filosofom ,nego mozda u najbolju ruku sociologom i ekonomistom i naravno vrsnim prevarantom kvazi-nauchna osnova koju je on dao svojim teorijama nije mogla da ubedi obrazovane ljude ,ali je pogubno delovala na neobrazovane radnichke mase tog vremena . kao i svaka semitska ideologija ,davala je lazno obecanje jednakosti ,primamljivo  obespravljenima ,a uz to se ogrtala dogmatskim shtitom (dogme marxizma i dogme hriscanstva su svaka u svoje vreme smatrane "svetim" i svako ko bi se usudio da ih napadne bio bi kaznjen). marx je pre svega bio nedonoshche nemachke idealistichke filosofije (velike po teorijskim dometima ,ali slabe u praksi) ,koje se nazalost okrenulo protiv samog chovechanstva.

Dobar je Sopenhauer...
Nemoj kritikovati Kanta- ako ti je zaista drag S. jer obojica smatraju da nauka i obicno posmatarnje dosezu samo do prvog plana Bica- tj. sveta pojava.
Genije- jedino- moze doci do Stvari po sebi.
I po njemu je genije sav u iracionalnom.

"Volja je stvar po sebi"- on izrece, negde... A, Ideja je objektivitet volje na nekom stupnju... (parafraziram)