Evo saću da ti kažem kakvi su uslovi. Uslovi su, najblaže rečeno, usrani. Šipke na kojima spavaš, datiraju iz doba onog dželata Srbije, austrijskog kaplara Tita. Ono što mećeš pod glavu više liči na džak krompira no na jastuk. Čaršafi i ćebad su skroz na skroz ofucani, peru se jednom u mesec dana i to nekim usranim praškom od koga ti izlaze neke čudne ospice kojima ni Pavlovićeva mast ne pomaže. Malter sa plafona i zidova odpada svakog jebenog dana, pa često zna da te klepi po vugli (ne daj bože onoj donjoj), i da ti jebe mater dok pokušavaš da zaspiš. Da zaspiš ne možeš nikako, jer stalno neko zavija, urla, plače, kmeči, dovikuje se, odjekuju pendreci, škripe vrata, čuje se bat koraka, a ti samo moliš boga da ne upadnu u tvoju sobu i ne polome ti kosti za ban-bađava. Čučavac smrdi ko govna mrtvih solunaca, jer niko to ne jebe da čisti, osim tebe ili tvog cimera (da ga tako nazovem), ili tvojih cimera (ukoliko sa više nevinih grešnika deliš memljivi kazamat). Hrana je odvratana, i ukoliko nemaš nekoga da ti s vremena na vreme pošalje neki paketić, ješćeš pacove i bubašvabe kojih tamo ima ko pleve. Noću bulju držiš strogo uza zid, jer nikad se ne zna kom tvom cimeru može da se digne kurac i da poželi da te malo pojebe, a ako si pak s cimerima u dobrim odnosima, onda opet moraš bulju da držiš uza zid, jer često i stražari znaju noću da te posete, odvedu na razgovor u posebnu prostoriju iz koje izađeš hodajući kao šatka. Taj šatkohod drži te naredna 3 dana jer stražarsko-pandurska govna nemaju milosti ni kad biju ni kad jebu. Preko dana je isto zajebano. Ako nemaš nekog da ti čuva leđa, jebo si ježa u vr bocke. Zbog jedne pljuge, pola rolne guzic-papira, jednog slučajnog pogleda u oko drugog osuđenika, može da ti donese lakše ili teže telesne povrede, koje se naravno ne sankcionišu od strane stražarskih govana, ili se sankcionišu tako što preko pičke dobijete i ti i onaj što te već prebio ko pičku. Ako te kojim slučajem zaboli zub, glava, stomak... moraš snagom misli da pobediš bol (ko oni fakiri sa Kardamana), jer lekić od gosim smrada u đavoljoj odori dobiti nećeš. I ne daj bože da ga slučajno zbog toga u sred noći smaraš, ako to pak kojim slučajem učiniš, bolove koje si osećao do tada nestaće ko rukom odnešeni, jer će te bolove zameniti novi, stvoreni od strane pendreka i cokula gospode sa značkama. Ako guliš mardeljanu par meseci ili godinicu, šalju te da šljakaš, npr: kopaš kanale, čistiš šahte od govana, riljaš zemlju tvrdu ko čelik, kosiš travu visoku 2 metra i sl. Ako su pak dugoprugaš, onda ne izlaziš van zidova tvrđave. Često na mardelju naletiš na likove koji su tu zbog keta vutre zaglavili, na one koji nisu imali novaca da plate račun za struju, kaznu za saobraćajni prekršaj, pa čak i na one koje su ugušili krediti koje su podigli u ove ili one svrhe. Silovatelji, ubice i teži kriminalci su izolovani u drugim blokovima. Mačke i psi lutalice su česta meta dugoprugaša, jer oni godinama ništa karali nisu, pa im ove životinjke dobro dođu da koliko toliko ugasnu svoj bolesno narasli libido, ako pre toga svoju patku ne smeste u čmar nekog jadnika koji je tu završio za ban-bađava. Ako taj sadizam preživiš, uspeo si, ako ne, onda obavezno zaradiš neki triper, hep, sifilis, sidu... Sekunde ti prolaze ko minuti, minuti ko sati, sati ko dani, dani ko godine... čini ti se da kraja nema... Imaš jednu ogromnu sobu i jedan raspali TV koji ima samo 3 kanala, i ti ništa ne možeš da gledaš, jer je tu uvek neki kuronja koji drži daljinac i određuje šta će se danas gledati. Sve moraš da štekaš kako ti neki bilmez ne bi to oteo, i pljuge, i bombone, i peškir, i sapun, i papir za dupe itd. itd. Dobre uslove na robiji imaju samo kriminalci koji imaju mnogo para pa potplaćuju sve živo. Oni imaju zasebne ćelije koje su lepo i uredno okrečene, imaju svoj TV, radio, mob, lepu i ukusnu hranu, izlaze van kad im se ćefne (vraćaju se samo na prozivku), oni su tu uglavnom da ih ne bi neko očistio, pa kad bura prođe (bez obzira na to koliko su osuđeni) eto gospode van, da ponovo haraju, baš kao i pre no što su zaglavili bajbokanu. Njima se sve omogućava: odlazak na zenba, fudbalske il košarkaške tekme, odlazak u kafić, klub i sl. I oni su uvek u talu sa stražarima i upravnicima tvrđave. Ako imaš love uopšte nije bitno dal si iza zida ili van njega, jer na mardelju za lovu možeš da dobiješ sve ono što možeš i na ulici. Tvorza je prepun gudre koja ti je uvek dostupna, ako imaš love, ili ako želiš da nekom budeš fufa. Na robiji nema rehabilitacije, niti posle nje integracije u društvo. To zaboravi, sem ako, naravno, ne poseduješ ogromne svote novca s kojim ćeš van zidina kazamata potkupiti pohlepne i postati heroj novih mladih klinaca što su rasli na 'Ranama' (onima sa očima boje kuge).
PS. - Na mardelju ćeš naučiti sve ono što nisi uspeo dok si bio van zidina (neki to zovu slobodom, hahaha, ja to zovem ulicom, beton, ćošak, kako god). Naučićeš kako najlakše da obijaš kuće/stanove/automobile. Kako spikom da odradiš lakoverne, kako pametnog da ubediš da je glup ko kurac, i obratno. Stećićeš nove "prijatelje", i napravićeš nove kanale za šverc oružja, gudre, belog roblja itd. I naučićeš kako se najbolje šteka roba, najnovije zatvorske fore kojima ćeš, kad izađeš van, da jebavaš sav pošten svet. Ako već ideš u tvorza, onda se našaraj po telu (vrat je obavezan) najzajebanijim tatuima koji izazivaju strah i lede krv čak i Frediju Krugeru. Poseči ruke (lice obavezno) žiletom il nožem (nož je uverljiviji) da ti ostanu večni ožiljci (tako će svi misliti da si mnogo zajeban i da si u životu prošo sito i rešeto, te nećeš imati velikih problema), obavezno se iživljavaj nad nekim svakog jebenog dana, ali gledaj da to ne bude neki jadnik slabiji od tebe (kako ti ne bi neki kurati bilmez polomio pičku što se iživljavaš nad slabijima od sebe, jer zatvorska pravila su drakonski stroga), već nađi nekog zajebanog i prebroj mu rebra na brzaka. Tako ćeš dobiti poštovanje i lagano će ti proteći pakleni dani u paklu naših predivno paklenih zatvora. To su ti u suštini one osnovne stvari kazamatske storije, a ako te zanimaju još neke pojedinosti ti pitaj, a ja ću ti rado odgovoriti.

Centar pažnje, vidi ovako. Da si nešto pametno napisao pa i da pokušam da te shvatim (da te razumem ne mogu). Ja sam liku, koji je započeo ovu temu, opisao realnost života u srpskim zatvorima. I to je to, hteo ti to da prihvatiš il ne. Vidim da si rođen juče, dal iz nekog filma, ili pak neke igrice, potpuno je nebitno. Stanje je takvo kakvo jeste - sranje! A ti nastavi da živiš u lažima, virtualna spiko što klikom na tasteru pokušavaš da glumiš centar pažnje, misleći da se celi svet vrti oko tebe. A koliko si mali i prolazan, videćeš kad dođe vreme. Za kraj! Živ bio, ali što dalje od mene, jer s takvima ko što si ti nemam ništa slično. Idi mali slušaj grand, i naravno glasaj. Za bezdan.

Nikada nisam bio bas unutra u celijama ali sam bio u nekim prostorijama zaposlenih. One deluju sasvim fino mada u Somboru i nije neki ozbiljan zatvor. Ovde su samo ljudi koji su osudjeni na kaznu do 3 godine (ili im je ostalo jos 3) i koji su prvi put osudjeni. Ako planiras da napravis neki veci prekrsaj icices u Mitrovicu  e tamo ne verujem da je bas bajno.

Evo saću da ti kažem kakvi su uslovi. Uslovi su, najblaže rečeno, usrani. Šipke na kojima spavaš, datiraju iz doba onog dželata Srbije, austrijskog kaplara Tita. Ono što mećeš pod glavu više liči na džak krompira no na jastuk. Čaršafi i ćebad su skroz na skroz ofucani, peru se jednom u mesec dana i to nekim usranim praškom od koga ti izlaze neke čudne ospice kojima ni Pavlovićeva mast ne pomaže. Malter sa plafona i zidova odpada svakog jebenog dana, pa često zna da te klepi po vugli (ne daj bože onoj donjoj), i da ti jebe mater dok pokušavaš da zaspiš. Da zaspiš ne možeš nikako, jer stalno neko zavija, urla, plače, kmeči, dovikuje se, odjekuju pendreci, škripe vrata, čuje se bat koraka, a ti samo moliš boga da ne upadnu u tvoju sobu i ne polome ti kosti za ban-bađava. Čučavac smrdi ko govna mrtvih solunaca, jer niko to ne jebe da čisti, osim tebe ili tvog cimera (da ga tako nazovem), ili tvojih cimera (ukoliko sa više nevinih grešnika deliš memljivi kazamat). Hrana je odvratana, i ukoliko nemaš nekoga da ti s vremena na vreme pošalje neki paketić, ješćeš pacove i bubašvabe kojih tamo ima ko pleve. Noću bulju držiš strogo uza zid, jer nikad se ne zna kom tvom cimeru može da se digne kurac i da poželi da te malo pojebe, a ako si pak s cimerima u dobrim odnosima, onda opet moraš bulju da držiš uza zid, jer često i stražari znaju noću da te posete, odvedu na razgovor u posebnu prostoriju iz koje izađeš hodajući kao šatka. Taj šatkohod drži te naredna 3 dana jer stražarsko-pandurska govna nemaju milosti ni kad biju ni kad jebu. Preko dana je isto zajebano. Ako nemaš nekog da ti čuva leđa, jebo si ježa u vr bocke. Zbog jedne pljuge, pola rolne guzic-papira, jednog slučajnog pogleda u oko drugog osuđenika, može da ti donese lakše ili teže telesne povrede, koje se naravno ne sankcionišu od strane stražarskih govana, ili se sankcionišu tako što preko pičke dobijete i ti i onaj što te već prebio ko pičku. Ako te kojim slučajem zaboli zub, glava, stomak... moraš snagom misli da pobediš bol (ko oni fakiri sa Kardamana), jer lekić od gosim smrada u đavoljoj odori dobiti nećeš. I ne daj bože da ga slučajno zbog toga u sred noći smaraš, ako to pak kojim slučajem učiniš, bolove koje si osećao do tada nestaće ko rukom odnešeni, jer će te bolove zameniti novi, stvoreni od strane pendreka i cokula gospode sa značkama. Ako guliš mardeljanu par meseci ili godinicu, šalju te da šljakaš, npr: kopaš kanale, čistiš šahte od govana, riljaš zemlju tvrdu ko čelik, kosiš travu visoku 2 metra i sl. Ako su pak dugoprugaš, onda ne izlaziš van zidova tvrđave. Često na mardelju naletiš na likove koji su tu zbog keta vutre zaglavili, na one koji nisu imali novaca da plate račun za struju, kaznu za saobraćajni prekršaj, pa čak i na one koje su ugušili krediti koje su podigli u ove ili one svrhe. Silovatelji, ubice i teži kriminalci su izolovani u drugim blokovima. Mačke i psi lutalice su česta meta dugoprugaša, jer oni godinama ništa karali nisu, pa im ove životinjke dobro dođu da koliko toliko ugasnu svoj bolesno narasli libido, ako pre toga svoju patku ne smeste u čmar nekog jadnika koji je tu završio za ban-bađava. Ako taj sadizam preživiš, uspeo si, ako ne, onda obavezno zaradiš neki triper, hep, sifilis, sidu... Sekunde ti prolaze ko minuti, minuti ko sati, sati ko dani, dani ko godine... čini ti se da kraja nema... Imaš jednu ogromnu sobu i jedan raspali TV koji ima samo 3 kanala, i ti ništa ne možeš da gledaš, jer je tu uvek neki kuronja koji drži daljinac i određuje šta će se danas gledati. Sve moraš da štekaš kako ti neki bilmez ne bi to oteo, i pljuge, i bombone, i peškir, i sapun, i papir za dupe itd. itd. Dobre uslove na robiji imaju samo kriminalci koji imaju mnogo para pa potplaćuju sve živo. Oni imaju zasebne ćelije koje su lepo i uredno okrečene, imaju svoj TV, radio, mob, lepu i ukusnu hranu, izlaze van kad im se ćefne (vraćaju se samo na prozivku), oni su tu uglavnom da ih ne bi neko očistio, pa kad bura prođe (bez obzira na to koliko su osuđeni) eto gospode van, da ponovo haraju, baš kao i pre no što su zaglavili bajbokanu. Njima se sve omogućava: odlazak na zenba, fudbalske il košarkaške tekme, odlazak u kafić, klub i sl. I oni su uvek u talu sa stražarima i upravnicima tvrđave. Ako imaš love uopšte nije bitno dal si iza zida ili van njega, jer na mardelju za lovu možeš da dobiješ sve ono što možeš i na ulici. Tvorza je prepun gudre koja ti je uvek dostupna, ako imaš love, ili ako želiš da nekom budeš fufa. Na robiji nema rehabilitacije, niti posle nje integracije u društvo. To zaboravi, sem ako, naravno, ne poseduješ ogromne svote novca s kojim ćeš van zidina kazamata potkupiti pohlepne i postati heroj novih mladih klinaca što su rasli na 'Ranama' (onima sa očima boje kuge).
PS. - Na mardelju ćeš naučiti sve ono što nisi uspeo dok si bio van zidina (neki to zovu slobodom, hahaha, ja to zovem ulicom, beton, ćošak, kako god). Naučićeš kako najlakše da obijaš kuće/stanove/automobile. Kako spikom da odradiš lakoverne, kako pametnog da ubediš da je glup ko kurac, i obratno. Stećićeš nove "prijatelje", i napravićeš nove kanale za šverc oružja, gudre, belog roblja itd. I naučićeš kako se najbolje šteka roba, najnovije zatvorske fore kojima ćeš, kad izađeš van, da jebavaš sav pošten svet. Ako već ideš u tvorza, onda se našaraj po telu (vrat je obavezan) najzajebanijim tatuima koji izazivaju strah i lede krv čak i Frediju Krugeru. Poseči ruke (lice obavezno) žiletom il nožem (nož je uverljiviji) da ti ostanu večni ožiljci (tako će svi misliti da si mnogo zajeban i da si u životu prošo sito i rešeto, te nećeš imati velikih problema), obavezno se iživljavaj nad nekim svakog jebenog dana, ali gledaj da to ne bude neki jadnik slabiji od tebe (kako ti ne bi neki kurati bilmez polomio pičku što se iživljavaš nad slabijima od sebe, jer zatvorska pravila su drakonski stroga), već nađi nekog zajebanog i prebroj mu rebra na brzaka. Tako ćeš dobiti poštovanje i lagano će ti proteći pakleni dani u paklu naših predivno paklenih zatvora. To su ti u suštini one osnovne stvari kazamatske storije, a ako te zanimaju još neke pojedinosti ti pitaj, a ja ću ti rado odgovoriti.

Evo saću da ti kažem kakvi su uslovi. Uslovi su, najblaže rečeno, usrani. Šipke na kojima spavaš, datiraju iz doba onog dželata Srbije, austrijskog kaplara Tita. Ono što mećeš pod glavu...
.
.
.
.itd...