Pa dobro koliko nas ima. To ti je sto ti je! Zato ne moras traziti granice od Stambola do Beca, nego na srpskom zivotnom prostoru.
Sasvim je dovoljan.Holandjani da bi imali tu i takvu zeemlju kao nasu, odmah bise menjali
A svetska su sila.

opsednut si bajkama, m5a 

Dokle vise te granice...

Ja bi inace voleo da se sloveni-juzni sloveni ujedine, jer njihovim ujedinjenjem se dobija jaka velika, od stranih sila nezvisna drzava.Ali opet netreba nam jugoslavija, jer ne zelim da se tim ujedinjenjem izgubi indetitet nasae nacije. Zato mislim da je jeddino resenje da jedna zemlja uzme stvar u svoje ruke i napravi veliku srbiju, veliku bugarsku, veliku hrvatsku, .... i posto sam srbin, ja se zalazem za veliku srbiju.A sto se tice drugih naroda-uglavnom su hriscani, beli su...vremenom bi se asimilovali...Svi smo mi pre dosta vekova iz istog sela krenuli.
Hvala...

Ma Jugoslavija je bila najdubji grob Srbije. Nisu Turci toliko uradili lose koliko ideja Jugoslavije.
Pogledaj koja je to tuga da prolijes mora krvi i u prvom i u drugom ratu a da sada imas granicu izmedju Srba i Srba, a jos gore dva puta pobednik, a proteran sa svojih ognjista.
Imas dovoljno prostora za koliko je malo ostalo. Nema nas vise od 8 miliona a imas Srbiju, Vojvodinu, Srpsku i ja racunam slobodno Crnu Goru.
Sasvim dovoljno za jednu srednju jaku drzavu. Svakako bez Kosova, jer ce to dugorocno biti odsutno. Mozda i zauvek, racunajuci da tamo ce Srba biti kao sada u Hrvatskoj.
Ali svakako ovim vodjenjem politike, izgubicemo i ostalo. Samo slepi mogu pomisliti da ovo malo parce Evrope koje je ostalo, ce ostati na milost i nemilost srpskih politicara. Danas, posto jos idu za slepim vodjom, izgleda, da smo sve vise blizu konacnoj provaliji. Provaliji u kojoj moze da se sunovrati citavo srpstvo.

Slaba je ponuda...nama treba pripojiti: pojas oko Temisvara(duz granice pa do Dunava), Makedoniju, deo RS(koji je uz nasu granicu), deo teritorije koji obuhvata Osijek, i jos neke manje pogranicne delove Bugarske(Vidin, itd)...e onda bi bili kompletni

Otvorene!!!!

Skini im i gaće drugi put , vidim da ti se svidjaju naši milconeri 

Ja bih ove koje spominje naš Vojvoda Živojin Mišić:





O vojvodi Mišiću i njegovom vojevanju dosta se pisalo. Njegov strategijski poduhvat u Kolubarskoj bici da iz odstupanja i totalnog rasula vojske, pređe u ofanzivu i da daleko jačeg neprijatelja za svega nekoliko dana protera iz zemlje i danas se proučava u mnogim vojnim akademijama u svetu.

Međutim, malo je poznato da je Mišić bio i dobar – političar. Nedavno su pronađene beleške vojvodinog sekretara Milorada Pavlovića, koje – pogotovu za sve naše prilike, bolje reći neprilike, u kojima smo se našli – govore o Mišićevoj političkoj mudrosti i dalekovidnosti.

Posle pokušaja Hrvatske da stvori svoju nezavisnu državu, regent Aleksandar je marta 1919. Poslao Živojina Mišića da obiđe Zagreb, Karlovac, Gospić, Glinu, Sisak, Varaždin,Ogulin…i vidi kakvo je stvarno raspoloženje. Nakon razgovora sa oko dve hiljade ljudi iz svih slojeva (čuo je šta misle frankovci i narodnjaci, koalicionaši i radićevci, pa i politički neopredeljeni ljudi) slavni vojskovođa je odmah po povratku rekao regentu Aleksandru: “Iz svega što sam čuo i video ja sam duboko zažalio što smo se na silu Boga obmanjivali nekakvom idejom bratstva i zajednice…svi oni jedno misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš…stvar je propala…Ništa se neće moći učiniti. To nisu ljudi na čiju se reč može osloniti. To je najodvratnija fukara na svetu, koja se ne može zajaziti ničim što bi joj se ponudilo".

Kad ga je Aleksandar zapitao šta misli, bez dvoumljenja mu je odgovorio:

“ja sam s tim načisto. Dvoje nam kao neminovno predstoji: potpuno se otcepiti od njih, dati im državu, nezavisnu samoupravnu, pa neka lome glavu kako znaju, a drugo je, upravo prvo, da u zemlji zavedemo vojnu upravu za dvadeset godina i da se zemlja sva baci na privredno ekonomsko podizanje, daleko od svih političkih uticaja. Ako to ne može, onda se otcepiti: dati im njihovu državu".

“A granice” - obrecnu se Aleksandar. “A gde su granice toj njihovoj državi i ko će ih povući ?"

Mišić se malo nasmeja:

“Granice će tamo biti gde ih mi povučemo, a mi ćemo ih povući ne onde gde naše ambicije izbijaju na površinu nego onde gde istorija i etnografija kažu: gde nam jezik i običaji, tradicije i najzad gde se sam narod po slobodnoj volji opredeli, pa će to biti i pravo i Bogu drago."

Sad se Aleksandar nasmeja:

“To bi Italijani oberučke prihvatili. Mi bismo tada Hrvate prosto gurnuli u naručje Italijanima."

Mišić poskoči:

"Neka im` je sa srećom. Neka se oni Hrvatima usreće. Ja sam duboko uveren da se mi njima nećemo usrećiti…Ti su ljudi svi odreda, prozirni kao čaša: nezajažljivi i u tolikoj meri lažni i dvolični da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi… Ne zaboravite, Visočanstvo, moje reči. Ako ovako ne postupite siguran sam da ćete se ljuto kajati" – rekao je na kraju vojvoda Aleksandru – i potom seo.

 

Jel ovaj bio lider nekakav ..... 


Vidiš gebels mišiću mali kako se potvrdila ona stara ..... ko pod drugim jamu kopa sam u nju upada ......

....kompletna pričica ti je retardirana , Aleksandar se obrecnu , a Mišić poskoči ......