Kaktusi :: Priroda ~ Ljubimci ~ Lepota ~ Zdravlje

Osnovna uputstva za gajenje kaktusa i sukulenata

Za razliku od drugih hobija na našim prostorima, kaktusarstvo jos uvek nije masovna pojava. Ali zato ga mnogi smatraju biserom u odnosu na druge hobije. Kao prvo, to je relativno jeftin hobi, pun zivota, egzotike i radosti. Neki su za svoj hobi uzeli lov. Zamislite tridesetak do zuba naoružanih lovaca na jednog malog zečića! Ubijati bespomoćne i to nazivati hobijem? Avaj! U kaktusarstvu ste poštedjeni takvih neugodnosti. Gotovo da nema tužnih dogadjaja, ili ih ima vrlo malo, ali uzrokovanih nekom silom izvan naše moći.

Obicno kad neko udje u svet kaktusarstva, jedina "jadikovka" koja se moze čuti jeste žaljenje sto ranije nije otkrio taj svet neodoljive lepote i neizmerne radosti. Na malom prostoru, uz malo angažovanja i za kratko vreme moze se sakupiti veliki broj biljaka, čitavo malo bogatstvo, jer kaktusi su uistinu male biljke za velike radosti. Danas je, za razliku od pre dvadeseak godina lako biti kaktusar. Dostupni su nam: literatura, biljke, seme, tehnička sredstva, stručni saveti. U Srbiji postoji nekoliko značajnih kolekcija dostupnih za razgledanje. Od 1994. godine postoji Društvo kaktusara Srbije sa preko dve stotine članova iz cele Srbije i Crne Gore. Ako i Vas privlače ove biljke, probajte da ih gajite. Radovaćemo se zajedno.

Kaktusi potiču sa američkih kontinenata, i to od rta Ognjene Zemlje pa sve do Velikih jezera blizu Kanade. To su biljke koje svrstavamo u grupu sukulenata (mesnatica). I dok su svi kaktusi sukulenti, svi sukulenti nisu kaktusi. Ovaj pojam biće razjašnjen u delu o sukulentima.

Po izgledu kaktusi se izričito razlikuju od biljaka na koje smo navikli. Posmatrani u skupini deluju vanplanetarno. Umesto grana i lišća imaju samo mesnato stablo: stubasto, kuglasto, ili člankovito, redje u obliku rozete. Listovi su im preobraćeni u bodlje ili dlačice čija je uloga odbrambena: od prejakog sunca ili životinnja. Proces fotosinteze obavlja stablo. Zavisno od vrste, cvetaju u različito doba godine, ali najviše njih cveta u proleće. Cvetovi im traju od nekoliko sati pa do 10-12 dana, zavisno od vrste.

Ako imamo u vidu da potiču iz dvanaest klimatskih područja, sa sigurnošću mozemo tvrditi da će i u našim uslovima moći da žive sa radošću. Kaktusi koje mi gajimo odavno su prilagodjeni našim uslovima pa svako nastojanje da im obezbedimo što prirodnije uslove njihove postojbine nema svrhe. Generacijama gajeni u kućnim ili stakleničkim uslovima, nasi ljubimci bi verovatno stradali u svojim inace prirodnim staništima. Vazno je da imamo zdrave, lepe biljke, sposobne za cvetanje, reprodukciju i dug zivot. Zato im moramo obezbediti što optimalnije uslove. Bitna su četiri uslova: toplota, količina svetlosti, sastav zemljišta (supstrat) i režim zalivanja.

Kaktusi vole toplotu, ali većina ipak voli blago zasenčenje.

Leti ih iznosimo napolje, godi im boravak na otvorenom prostoru, obezbedjujemo zaštitu od kiše jer prejaki pljuskovi mogu izbaciti supstrat iz saksije. S druge strane, dugotrajne kiše i letnja zahladjenja koja traju više dana, mogu štetno delovati. Kaktusi ne vole "mokre noge". Supstrat mora da bude vodopropustljiv, ocedljiv. Zato se uvek u supstrat, pored treseta, šumske zemlje i stajnjaka, dodaje i oko 30% ispranog peska i usitnjene cigle numeracije 1-5 mm. Kaktuse sadimo u male, plitke, plastične saksije, tamnosive (najbolje), crne ili braon boje. Providne i bele treba izbegavati. Naravno, u obzir dolaze i keramičke, ukrasne, samo da ne budu prevelike. Presadjujemo mlade biljke svake, a starije svake druge godine, i to u februaru, pred početak vegetacije, ili krajem jula, u vreme letnje stagnacije prirasta.

Pred sadnju biljke ne zalivamo 7-8 dana, vadimo ih iz starih saksija, otresemo stari supstrat. Oštećeno korenje skratimo i prilikom ponovne sadnje pazimo i vodimo računa da vrhovi korena ne budu okrenuti na gore. Ako je potrebno biljke presadjujemo u za jedan broj veće saksije i to samo ako je biljka "veća" to jest prerasla spoljne mere saksije. Supsrat blago utisnemo ili samo stresemo saksiju. Ne zalivamo narednih 5-7 dana.

Zimi kaktuse držimo na svetlom i prohladnom mestu sa temperaturom od 5-8°C. Ako se desi da zimi, usled sunčanih dana, temperatura predje 15°C, otvaramo prozore i provetravamo. Kaktuse na navedenoj temperaturi ne zalivamo uopšte od oktobra pa sve do početka marta. Ako ih drzimo u dnevnoj sobi, približimo ih tik uz južni ili istočni prozor i jednom u 20-30 dana dodajemo po kašičicu-dve vode za male, odnosno pola kafene šolje za veće kaktuse. Ako ih zalivamo većom količinom vode, počeće da rastu. To ne smemo dopustiti jer će zbog nedovoljne količine svetlosti doći do deformacije.

Na proleće kaktuse budimo orošavanjem mlakom vodom najmanje 2-3 puta u razmaku od jednog do dva dana, zavisno od temperature, pa tek onda obilno zalijemo mlakom vodom. I orošavanje i zalivanje obavljamo ujutru do 9 sati tako da se biljke do mraka osuše, odnosno supstrat procedi. Prolećna zalivanja su redja na 7-10 dana, letnja na 4-7, da bi s jeseni opet proredili na 10-15 dana.

Za kaktuse koji cvetaju zimi (to su vrste iz roda Zigokaktusa), gajenje je nesto drugačije. Takvi su opisani u gotovo svim knjigama o sobnom cveću.

Sve biljke, pa i nasi kaktusi, imaju period mirovanja. Za vecinu to je vreme od oktobra do marta. Za pocetnike se preporučuju sledece vrste kaktusa za uzgajanje: Rebucije, Notokaktusi, Mamilarije i drugi.

Sukulenti nisu kaktusi iako se gaje na gotovo isti nacin. Sukulenti su još uvek sačuvali listove koji, pored toga što čuvaju vodu, jer su mesnati i najčešće presvučeni voštanom prevlakom, obavljaju i fotosintezu. Ima sukulenata, naročito iz roda Euforbije, čija su tela slična nekim vrstama kaktusa. Ali to je samo prvi izgled.

Sukulenti koje gajimo u kolekcijama, potiču uglavnom iz Afrike, Južne i Srednje Amerike, područja sa mnogo sunca i svetla. Neki od njih podnose najjače sunce (Eceverije, Agave, Sedumi), dok neki traže zasenčenje (Havortije, prekrasna afrička sukulenta). Sukulenti čije ime znači sok-sočan, mogu dugo da izdrže bez vode, čak duže od nekih kaktusa.

Zimi ih štitimo od smrzavanja. Za neke je dovoljna temperatura od 5°C. (Euforbije, Havortije, Krasule) a drugi vole prezimljavanje na temperaturi od oko 12°C. Najlepše su i najvrednije one kolekcije u kojima pored kaktusa ima i sukulenata.

Za zalivanje najčešće koristimo vodu iz vodovoda. Za naše biljke ona je pretvrda. Da je učinimo povoljnijom ostavljamo je da odstoji najmanje 24 sata u otvorenom sudu (bokal, kofa). Nikako flaša ili balon. Pred zalivanje vodu ne mućkamo, samo je odlijemo tako da nivo od 4-5cm pri dnu ne koristimo za zalivanje jer su tu nataložene soli koje vodu čine tvrdom.

I leti i zimi voda treba da ima temperaturu vazduha. Zimi je poželjno da bude koji stepen toplija. Ne zalivamo po suncu i izbegavamo da kvasimo listove sukulenata, posebno je to poželjno za Eceverije sa čijih listova voda sporo isparava, i ako ubrzo ogreje sunce može doći do ožegotina. Da bi izbegli negativne posledice po naše biljke zbog tvrde vode, pribegavamo češćem menjanju supstrata, to jest presadjivanju. Naravno kišnica je u redu, ali u gradovima ona uglavnom nije čista.

Osnovni razlozi sakupljanja i gajenja ovih biljaka leži u njihovoj lepoti i našoj radosti. Zato moramo nastojati da nam biljke budu lepo odnegovane. Majka priroda nam je podarila tu lepotu na uživanje i mi nemamo prava da je skrnavimo.

Ovo su prve informacije za potencijalne kaktusare.

K ontaktiranje sa iskusnim kolekcionarima i odgajivačima, kao i korišćenje stručne literature i pomoći, omogućiće zainteresovanima da steknu potrebna znanja iz ove zaista široke oblasti. Neka vam je srećan početak.

(Tekst pozajmljen od odgajivača kaktusa g-dina Janjić Novice iz Ćuprije)

Ovo je tekst sa Svet Biljaka
http://www.svetbiljaka.com