Pozdrav iz Prokuplja!

Nova ekoloska taksa u prokuplju iznosi 6 dinara po kavdratu! mesecno! Grad je prljav kao deponija! kese i opsuci, pairi na sve strane.  dotrajala infrastruktura! dakle za kucu od 200 metara kvadratnih platicete 1200 dinara mesecno! za ''ekologiju'' a pre neki dan kad asam se vratio kuci sa posla radnici komunalnog preduzeca su mi kao i svaki put ostavili kantu na sred ulice sa ostacima djubreta razbacanim ispred kapije.  Isti slucaj je u kod ostalih komsija!
Kome ide taj novac! trutovima u vladi i opstini!

Za srpsku novu godinu je potroseno iz budzeta osptine 20 000 eura za dovodjenje celavog toplaka i goce trzan! a grad je u rasulu! Prokupacka novopecena ''biznis elita" uglavnom funkcioneri raznih stranaka rovare gde god stignu!
dokle vise!!!

Treba se ugledati na Tunis.

haha, ovo za miškovića, ima jedno 3% istine...

I da je 1% tacno on bi morao na robiju od 150 godina, ja ne vidim sta je tu smesno, sta vise to je rak rana ove drzave i njena tragedija!!!


EPS uzeo šest mlrd. dinara kredita
16. januar 2011. | 15:05 | Izvor: Beta
Beograd -- Elektroprivreda Srbije (EPS) je uzela šest milijardi dinara kredita da bi izmirila prispele obaveze, kažu u tom javnom preduzeću.

Dinarske kredite od po dve milijarde dinara uzeli su EPS i zavisna preduzeća Termoelektrane Nikola Tesla i Termoelektrane i kopovi Kostolac.

Najvećim delom novca iz kredita, istakli su u EPS-u, plaćeni su radovi i usluge srpskih firmi koje su bila angažovane u pripremama za zimsku sezonu.

U kompaniji kažu da iz prihoda, koji je limitiran cenom električne energije, nije bilo moguće obezbediti novac za sve obaveze koje su poskupele znatno više nego struja u 2010. godini i dodali da su porasle cene goriva, kao i naknada za zaštitu životne sredine i korišćenje dobara od opšteg interesa.

Struja u Srbiji poslednji put poskupela je 1. marta 2010. godine i to za domaćinstva u proseku 11 odsto, a za privredu oko devet odsto. Prethodno poskupljenje bilo je 1. avgusta 2008. godine, kada je cena struje porasla za 8,9 odsto u proseku.

Predstavnici vlade su ranije najavili da će u 2011. godini poskupeti struja, ali za sada nije utvrđeno koliko će to poskupljenje biti.

------------------------
Jos jedan slucaj gde gubitasko JP uzima kredit

Krkobabić zapošljava još 100 ljudi
17. januar 2011. | 08:10 | Izvor: Press
Beograd - Vlada na poslednjoj sednici, na zahtev potpredsednika Jovana Krkobabića, odobrila da se još 100 ljudi zaposli u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Zapošljavanje novih ljudi u Fondu PIO, i pored zvanične politike da državni aparat treba smanjiti, tražio je Jovan Krkobabić, čijoj je stranci Partiji udruženih penzionera Srbije i pripalo rukovođenje ovom državnom institucijom.

Krkobabić je svojim koalicionim partnerima mnogo puta prigovorio da njemu ništa nije dozvoljeno i da i on, kao i drugi ministri, treba da zapošljava ljude. Slučajno ili ne, ali ova odluka je doneta i posle objavljivanja rezultata istraživanja javnog mnjenja prema kome raste popularnost Krkobabićevog PUPS-a.

Fond krije podatke o platama i zaposlenima
Informator Fonda PIO, u kome bi morali da se nalaze podaci o zaposlenima i platama u ovoj državnoj ustanovi još nije završen, i kako stoji na zvaničnom sajtu ovog Fonda, on je u „fazi izrade"! Prema dostupnim podacima, Fond PIO je početkom 2009. brojao 3.462 zaposlena, od kojih 1.267 sa visokom stručnom spremom, 547 sa višom, 1.505 sa srednjom i 143 sa završenom osnovnom školom. U Fondu PIO je oko 2,65 miliona osiguranika, a zaposleni su raspoređeni na radnim mestima u direkciji, pokrajinskom fondu, 35 filijala i njihovih 13 pratećih službi širom Srbije.

Kako saznaje Pres, na sednici Vlade Srbije nije bilo diskusije o zapošljavanju novih radnika u državnoj administraciji. Zanimljivo je da ova odluka nije objavljena na zvaničnom sajtu Vlade Srbije.

Potpredsednik Vlade Krkobabić nije bio raspoložen za razgovor na ovu temu. Kada smo ga pozvali i zatražili komentar o odluci da Fond PIO koji vodi njegova stranka može da zaposli još 100 ljudi, dobili smo sledeći odgovor. "Zovite me sutra, imam sada neke ljude ovde, ne mogu da pričam. Ćao, živeli", kazao je Krkobabić i spustio slušalicu.

U Vladi nam je potvrđeno da je odluka o otvaranju novih 100 radnih mesta u Fondu PIO doneta. Ali, tvrde da ona nije u suprotnosti sa planom racionalizacije i smanjenja broja zaposlenih u državnoj administraciji.

"Tačno je da je Vlada usvojila tu odluku, ali nema tu nikakve misterije, jer su slične odluke i ranije usvajane za zapošljavanje u nekim drugim institucijama, a ovo je prvi put da se donosi odluka o Fondu PIO. Plan racionalizacije ovom odlukom nije narušen, jer u državnoj upravi ima i zapošljavanja, ali i smanjenja broja radnika. Važno je da konačan broj zaposlenih ostane isti", kažu u Vladi.

U Vladi Srbije i Fondu PIO nije bilo moguće proveriti na kojim pozicijama će biti zaposleni novi državni činovnici i koliko će mesečno biti izdvajano iz budžeta za njihove plate, kao ni po kriterijumu po kom će se zapošljavati.

Međutim, bivši predsednik Upravnog odbora Fonda PIO i poslanik PUPS Đuro Perić kaže da nema logike da još 100 ljudi zaposli u PIO kad je u toku prošle godine broj radnika smanjen.

"U skladu sa Zakonom o smanjenju broja zaposlenih u državnoj administraciji, broj radnika u Fondu PIO smanjen je 2010. za 347 radnika, odnosno za 12 odsto. Ako je Vlada zaista donela odluku da sad zaposli novih 100 ljudi u PIO, onda to nema nikakve logike, jer su radnicima koji su ostali bez posla isplaćene i otpremnine. Ako ste već nekom platili da ode, zašto sada zapošljavate nove radnike", kaže Perić.

Fond PIO "bacio" dva miliona evra
18. januar 2011. | 17:08 | Izvor: Novosti, Press
Beograd -- Vlada odobrila Fondu za penziono i invalidsko osiguranje da zaposli novih 100 ljudi, iako je prošle godine isplatila otpremnine 461 radniku koji je bio višak.

Kako pokazuje računica, Fond je isplatio oko dva miliona evra otpremnina.

Taj novac je praktično bačen pošto će već ove godine da se zaposli novih 100 ljudi za čije plate mesečno treba oko 44.000 evra. U Fondu PIO potvrdili su da su otpušteni „dobili zakonom predviđenu otpremninu", ali nisu želeli da dostave podatke koliki je njihov ukupan iznos.

Štaviše, direktorka Sektora za odnose s javnošću Jelica Timotijević prvo je rekla da će nam poslati taj podatak, da bi nam kasnije rekla „da ne sme, da joj je neko tako naredio i da pokušamo da je razumemo".

Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić tvrdi da nema nikakve veze sa zapošljavanjem novih 100 radnika u toj instituciji. Na pitanje da li je on kao vicepremijer i lider PUPS-a tražio nova radna mesta u fondu, na uvid je dao odluku Vlade gde je navedeno da se „na inicijativu fonda" odobrava zapošljavanje 100 radnika.


Tako su čitaoci ostali uskraćeni za tačan podatak isplaćenih otpremnina, što je njihova obaveza po Zakonu o dostupnosti informacija, ali su ljudi iz državne administracije objasnili da su otpremnine u proseku oko 150 evra po godini staža.

Oni su i sračunali da tu cifru pomnožimo s prosečno 30 godina staža, jer su u PIO uglavnom otišli stariji ljudi, što nas dovodi do računice od 4.500 evra po čoveku ili više od dva miliona evra za 461 otpuštenog. A pošto će sada da zaposli 100 ljudi, njima će iz državne kase samo na plate mesečno da ode novih 4,4 miliona dinara, pošto je u fondu prosečna plata 46.464 dinara.

Najveći iznosi za plate isplaćeni su u julu i avgustu prošle godine. Tada je oko 3.200 radnika dobilo ukupno 245 miliona dinara (u proseku po 76.500 dinara). Tada je Fond raspolagao sa viškom para pa je ponudio opciju prekovremenog rada jer nisu dozvoljena „regularna“ povećanja. Gotovo svi radnici Fonda radili su produženo radno vreme i tako zaradili dodatni dinar.

U januaru 2010. godine godine ova kuća imala je 3.424 radnika i za njihove plate je tog meseca izdvojila skoro 221 milion dinara. U novembru iste godine Fond je imao 3.243 radnika, ali je za plate izdvojeno skoro 224 miliona dinara.

U fondu su, međutim, bili spremni da objasne zašto su otpustili sve te ljude.

Zamenica bivšeg direktora Fonda PIO Slavica Totić poznata je javnosti po zavidnoj otpremnini. Totićeva je odlazak iz Fonda PIO naplatila bezmalo 20.000 evra, da bi potom našla posao u drugoj državnoj instituciji. Posle buke koja se digla u medijima, Totićeva je odustala od svog novog radnog mesta. Fond PIO je isplatio i ostale radnike visokim iznosima, pa je tako samo u prvih šest meseci na ime otpremnina kasa Fonda olakšna za 302 miliona dinara

"Smanjenje broja zaposlenih nije proisteklo iz potrebe fonda, već je to posledica primene Zakona o smanjenju broja zaposlenih u republičkoj administraciji. U trenutku donošenja zakona, fond nije imao tehnološkog viška. Maksimalan broj zaposlenih za svaki organ državne uprave, javnu agenciju i organizaciju, pa i fond, odredila je Vlada. Utvrđeno je da su fondu potrebna 3.133 radnika, tako da je broj zaposlenih morao biti smanjen za 12,6 odsto, čime je prestao radni odnos za 461 zaposlenog. Takva odluka, bez konsultacija s fondom, direktno je ugrozila efikasno obavljanje poslova", objašnjavaju u fondu.

U toj instituciji tvrde da potpredsednik Vlade i lider PUPS-a Jovan Krkobabić, u čijoj je nadležnosti fond, nema nikakve veze sa otpuštanjem i potom zahtevom za zapošljavanje novih ljudi.

"Vlada je odluku o zapošljavanju novih ljudi donela na osnovu zahteva fonda iz aprila i oktobra 2010, a ne Jovana Krkobabića. Fond se obratio Vladi zahtevom za povećanje broja izvršilaca za 100 (60 sa visokom stručnom spremom, a po 20 sa višom i srednjom stručnom spremom), jer je osim smanjenja broja zaposlenih narušena i kadrovska struktura u situaciji kada je pred nas stavljen zadatak da stvorimo modernu i efikasnu instituciju", objašnjavaju u Fondu.

U Fondu kažu da će novi radnici biti zaposleni na poslovima koji su osnovna delatnost fonda - ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, matična evidencija i isplata penzija. Nisu direktno odgovorili kada će biti raspisan konkurs i po kojim kriterijumima će biti izabrani novi radnici.

Dug po stanovniku prosečno 749 evra
18. januar 2011. | 17:43 | Izvor: B92, Beta, Tanjug
Beograd -- Svaki građanin Srbije bio je na kraju 2010. godine u proseku zadužen 749 evra, što je najmanja zaduženost u Evropi, ali su i plate u Srbiji medju najnižima.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić kaže da je zaduženost po bankarskim kreditima na kraju prošle godine bila 668 evra po stanovniku.

Zaduženost po osnovu kreditnih kartica je bila 49 evra, po osnovu minusa po tekućim računima 24 evra i po osnovu lizing ugovora osam evra, navodi on.

Prema podacima Udruženja banaka, zaduženost građana u našoj zemlji na kraju 2009. u proseku je bila 661 evro po glavi stanovnika.

Dugalić je napomenuo i da je tokom prošle godine zaduženost građana Srbije po osnovu bankarskih kredita porasla za 29,7 odsto i dostigla vrednost od 514,9 milijardi dinara, pri čemu su najveći rast imali potrošački, gotovinski i stambeni krediti.

Tokom 2010. godine potrošački krediti ostvarili su rast od 46,1 odsto i dostigli 39,9 milijardi dinara, gotovinski krediti porasli su za 32,6 odsto i dostigli 129,9 milijardi, dok su stambeni krediti zabeležili rast od 31,4 odsto, na 286,2 milijarde.

Ukupni krediti na kraju 2010. godine iznosili su 1.732 milijarde dinara, što je 2,5 odsto više nego u novembru, a za 23,7 odsto nego na kraju 2009. godine.

Krediti preduzećima tokom prošle godine povećani su za 21,5 odsto i dostigli sumu od 1.165 milijardi dinara, dok su krediti preduzetnicima ostvarili rast od 17,7 odsto i dostigli 51,8 milijardi dinara.

Dugalić je rekao da bi bilo bolje da su krediti u značajnijem porastu jer bi to ukazivalo na privredni oporavak. "Nema privrednog razvoja bez investicija, a investicija nema bez kredita", rekao je Dugalić.

Pojačana restriktivnost Narodne banke Srbije, kako bi se kontrolisala inflaciju, prema njegovim rečima će negativno uticati na kreditiranje.

"Uzroci inflacije u Srbiji nisu u prevelikoj količini novca u opticaju, zbog čega podizanje referentne kamatne stope i eventualno podizanje obavezne rezerve samo poskupljuju bankarske troškove i smanjuju kreditni potencijal", naglasio je Dugalić.

On je kazao da je u godinama najveće kreditne ekspanzije u Srbiji, od 2004. do 2007, BDP rastao po visokim stopama, dok je u poslednje tri godine kada je kreditni rast manji, manji i privredni rast.

Prema rečima Dugalića, tokom decembra nije bilo značajnijih promena duga stanovništva po bankarskim kreditima, dok je kod preduzeća zabeleženo neznatno povećanje.

On je napomenuo da je tokom decembra povećana urednost u otplati kredita i kod preduzeća i kod stanovništva, što su pozitivne tendencije, pa je tako učešće docnje u dugu kod preduzeća smanjeno sa 15,3 na 13,4 odsto, a kod stanovništva sa 3,5 na 3,3 odsto.

Govoreći o povećanju referentne kamatne stope, Dugalić je ocenio da ta mera neće dati željene rezultate jer u Srbiji na rast inflacije utiču rast cena poljoprivrednih proizvoda i energenata, na šta centralna banka nema uticaj, a nije rezultat prekomerne tražnje.

Astronomske plate državnih kadrova
18. januar 2011. | 17:06 | Izvor: Novosti
Beograd -- Od prvog januara ove godine prestala je da važi preporuka Vlade Srbije o ograničavanju zarada menadžmentima javnih preduzeća.

Odluka je doneta u februaru 2009. godine, posle obelodanjivanja astronomskih plata direktora državnih firmi.

Nedavnim odmrzavanjem plata u javnom sektoru, međutim, direktori državnih kompanija opet stiču pravo na basnoslovne mesečne plate, koje su svojevremeno, pod pritiskom ozlojeđene javnosti, morali da umanje i do 50 odsto.

Tada je odlučeno da čelnici javnih preduzeća ne dobijaju više od šestostruke prosečne plate, odnosno ne više od 220.000 dinara. Vlada Srbije je obećala da će pratiti da li direktori javnih preduzeća i agencija poštuju njene preporuke, ali od kako je uredba doneta, niko nije obelodanio da li se ona poštuje.

Astronomske plate imali su i direktori mnogobrojnih državnih agencija, pa je tako direktor Agencije za privatizaciju imao 344.149, Agencije za osiguranje depozita 322.590, Agencije za privredne registre 280.100, Fonda za razvoj Srbije 220.000 dinara.

Januarsko odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija doneće povećanje od tri-četiri odsto, što bi značilo da će u istom procentu porasti plate i direktora javnih preduzeća.

Prema poslednjim podacima Vlade Srbije, plate direktora u februaru 2009. godine su i za današnje ekonomske prilike - basnoslovne. Direktor Jata je pre skoro dve godine imao platu 379.160 dinara, EPS-a 345.770, Srbijagasa 312.918....

Guverner Narodne banke Dejan Šoškić i sada ima više od pola miliona dinara mesečno. Po imovinskoj karti koju je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio, Šoškićeva mesečna neto plata od jula 2010. godine je 507.587 dinara. Prijavio je, pored toga, da svakog meseca kao vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu prima 120.000 dinara.

Vlast će zadužiti i naše unučiće
18. januar 2011. | 17:02 | Izvor: Beta
Beograd -- Javni dug Srbije na kraju 2010. iznosio je 12,2 milijarde evra i dostigao je učešće od 41,5 odsto u bruto domaćem proizvodu, objavilo je Ministarstvo finansija.

Direktne obaveze države na kraju decembra iznosile su 10,5 milijardi evra, od čega je unutrašnji dug bio 4,6 milijardi, a spoljni dug 5,9 milijardi evra.

Ukupne indirektne obaveze države bile su 1,7 milijardi evra.

Javni dug Srbije je 2009. godina iznosio 9,8 milijardi evra i imao učešće u BDP-u od 32,9 odsto.

U 2000. dug je bio 14,16 milijardi evra što je tada iznosilo 169,3 odsto BDP-a.

Po Zakonu o budžetskom sistemu, javni dug je limitiran na 45 odsto BDP-a, a pojedini ekonomisti procenjuju da će taj limit biti dostignut već do sredine 2011.

Đelić i privrednik i funkcioner?
18. januar 2011. | 17:00 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- Agencija za borbu protiv korupcije zatražila je pokretanje prekršajnog postupka protiv Božidara Đelića jer i dalje upravlja kompanijom čiji je vlasnik.

Đelić koji je stopostni vlasnik preduzeća House of Europe Invest B.V. imao je zakonski rok od 30 dana da prenese upravljačka prava na drugu osobu, ali to nije učinio saopštila je Agencija.

U saopštenju Agencije navodi se da je, proveravajući tačnost podataka iz Izveštaja o imovini i prihodima utvrđeno da Đelić nije preneo upravljačka prava u tom preduzeću, odnosno da ukoliko ih je preneo, o tome nije izvestio Agenciju u roku od pet dana od dana prenošenja.

I ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić našao se nedavno u sličnoj situaciji kada je ispitivana njegova pozicija u kompaniji DG comp. koja je prema navodima sajta Pištaljka.rs u njegovom stopostotnom vlasništvu i koja posluje sa sa 70 institucija koje se finansiraju iz budžeta. Dulić je gostujući u vestima B92 tvrdio da nije u sukobu interesa jer je preneo sva upravljačka prava kada je postao ministar.

Đelić je međutim demantovao navode Agencije za borbu protiv korupcije i izjavio da je pre stupanja na tu funkciju preneo sva upravljačka prava u preduzeću "House of Europe Invest B.V." i istakao da će o tome "dostaviti sve dokaze Agenciji za borbu protiv korupcije i drugim nadležnim organima".

Vicepremijer je kazao da firma "House of Europe Invest B.V." nema nikakvih aktivnosti u Srbiji.

Agencija je dopisom od 25. novembra 2010. godine obavestila funkcionera o navedenom propustu i pozvala ga da dostavi podatke o licu na koje su preneta upravljačka prava kao i dokaze o prenosu, piše u saopštenju.

"Budući da ministar Đelić nije obavestio Agenciju o prenosu upravljačkih prava po navedenom, a ni ponovljenom zahtevu, stekli su se uslovi za podnošenje predloga za pokretanje prekršajnog postupka", navela je Agencija.

Ukoliko Prekršajni sud donese odluku kojom utvrđuje postojanje prekršaja, Zakonom propisana sankcija je novčana kazna u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.