FENOMEN USKOKOVIĆ
Koliko je oteo tvoj direktor?

Posle oduzimanja imovine Branislavu Uskokoviću, bivšem direktoru „Elektrodistribucije Beograd", postavlja se pitanje da li je on uopšte bilo šta radio osim što je krao!


Kao što se građani pitaju da li će na njemu sve da stane i prebiraju - koliko li je onda ukrao direktor firme u kojoj oni rade.

Jer, javna je tajna da je u Srbiji decenijama unazad provereni partijski kadar vodio javna preduzeća i komunističke gigante, iz kojih su izlazili sa stanovima, lokalima, kućama i milionima u bankama. Fenomen direktorskog lopovluka, koji je opevan i u filmovima i serijama, uspešno opstaje i danas.

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže za Press da nijedan zakon ne može ništa bez dobrog rada institucija. Naše institucije su pod potpunom kontrolom izvršne vlasti, koja im ne dozvoljava da radi, tako da je primena zakona potpuno selektivna.

- Uskoković je verovatno izgubio partijsku zaštitu, inače za njega ne bismo nikad saznali. Kako je inače moguće, pored institucija kao što su poreski organi, Uprave za sprečavanje novca i drugih, da se to desi. To znači da sve dok je on imao podršku političke stranke ili nekog tajkuna, mogao je da radi šta mu padne na pamet - smatra ona.

Ona objašnjava da je mehanizam kojim direktori javnih preduzeća stiču korist vrlo jednostavan. Javna preduzeća su pravi eldorado za stranke, direktore, konsultanske kuće i sve koji se oko njih muvaju jer su potpuno sakrivena mesta, iako ih, navodno, kontroliše Vlada, tako što postavlja Upravni odbor.

- Pravo poslovanje javnih preduzeća, njihovi završni računi i bilansi, javne nabavke, sponzorstva i projekti potpuno su sakrivena stvar. U toj sprezi između ministra, odnosno Vlade, stranke i direktora preduzeća, odvija se čitav proces nezakonitog rada. Direktor, koji predstavlja javno preduzeće, pošto je tu došao voljom ministra ili nekog sličnog, može sve svoje dugove da prevali na budžet. Odličan primer su „Železnice". Novac tu prođe nekim kanalima i očigledno ide negde drugde, jer je firma u sve lošijem stanju, a pare koje im se daju sve veće. Ko se sve tu obogatio nećemo saznati dok se ne desi neki novi Uskoković. Da li je neko proverio kako je Šarančić za smešne pare kupio stan, gde su nestale pare kada su kupovane lokomotive? Da li je to za tužilaštvo veliki problem? Nije! Nego je tužilaštvu neko rekao da to ne sme da se dira - kaže Barać.

Čistke direktora

Šezdesete: Posle Titovog „splitskog govora" iz 1962, uhapšeno je više hiljada direktora i preduzetnika pod optužbom za korupciju. Hapšenje je bilo političko jer su to bili ljudi naklonjeni liberalnijim strujama.

Sedamdesete: Najpoznatiji je slučaj Slobodana Bate Todorovića, koji je za potrebe tog političkog trenutka i još nekih afera koje su ga pratile, bio optužen za teške kriminalne radnje i osuđen na smrt, ali je kasnije pomilovan na 20 godina zatvora.

Osamdesete: Obračun sa srpskim liberalima. U Bosni otkrivena jedna od najvećih afera u bivšoj Jugoslaviji - „Agrokomerc". Direktor tog preduzeća Fikret Abdić bio je uhapšen i optužen da je izdao menice bez pokrića u vrednosti od 400 miliona dolara.

Devedesete: Sava Vlajković, ministar trgovine, uhapšen je 1993. pod optužbom da je uzeo proviziju na uvoz naftnih derivata. Smiljko Kostić, dugogodišnji direktor DIN-a osuđen je zbog finansijskih malverzacija na šest godina zatvora.

Posle 5. oktobra: Otkriveno nekoliko mafija, fabrikovano mnogo afera. Iza rešetaka su se našli i Miodrag Savićević, nekad svemogući direktor „Geneksa", i Dragan Ignjatović, bivši generalni direktor „Gradske čistoće". Iz zemlje je pobegao Slobodan Radulović, nekadašnji direktor „C marketa", osumnjičen da je jedan od glavnih učesnika u aferi „Stečajna mafija". Osuđen je Sava Knežević, bivši generalni direktor „Dijamanta", kao i Srećko Nijemčević, bivši direktor „Ikarbusa". U aprilu 2008. policija je uhapsila je 17 bivših i sadašnjih direktora društvenih i privatnih firmi u okviru istrage u otkrivanju korupcije u „Agroživu".

I Srđan Cvetković, istoričar koji se bavi tehno-menadžerima, kaže da su u prošlosti obračuni sa direktorima bili uglavnom politički motivisani i da je vladajuća garnitura nameštala afere kako bi ih počistila ako nisu bili podobni.

- Posle rata se zbog krađe jabuke bukvalno gubila glava. Prva veća kampanja obračuna sa tehno-menadžerima je bila šezdesetih godina. Tada su stradali direktori državnih firmi koji su često radili za Udbu, koja im je dozvoljavala da se bave mahinacijama, da bi ih, kada bi pokušali da se osamostale, čistila. Sledeća kampanja je bila sedamdesetih, kada se na udaru našao Slobodan Bata Todorović, tadašnji finansijski direktor „Progresa" i jedan od najpoznatijih menadžera, koji je radio sa Udbom i koji je, kao vešt menadžer, uspeo da uspostavi mnoge kontakte u inostranstvu i razgrana mrežu firmi po Evropi, Aziji i Americi - priča Cvetković.

Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije „Transparentnost Srbija" kaže da bi bilo ko, bio on direktor ili neko drugi, mogao da dođe pod udar zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, mora biti u najmanju ruku osumnjičen za neko ozbiljnije krivično delo, obično povezano sa organizovanim kriminalom. Ono što je potrebno našim javni preduzećima je stroža kontrola, bez obzira na to da li direktor stiče neku nelegalnu korist za sebe.

- Bolja kontrola bi doprinela racionalnijem korišćenju njihovih sredstava. Kontrola nad radom javnih preduzeća, koja nije dovoljno dobra, pogoduje zloupotrebama. Vlada je ta koja bi trebalo da ih kontroliše jer ona postavlja direktora javnih preduzeća i članove upravnih i nadzornih odbora, što bi trebalo da bude prva instanca kontrole. Njihov rad mogu kontrolisati i budžetska inspekcija i državna revizorska institucija. Vidimo da taj mehanizam ne funkcioniše i da nije naročito smislen i delotvoran - zaključuje Nenadić.



izvor: pressonline.rs

Ovo je da  pozelis sam sebi kozu da oderes!!!

Preko veze
Nataša Jovanović, bivša kafe kuvarica u Skupštini Srbije i prijateljica vozača Zorana Milunovića, koji je pre dva dana izazvao sudar, uzela 225.000 dinara u RIK tokom 2008.
 

BEOGRAD - Gde ima, tu se i rasipa! Skupština Srbije odličan je primer za ovu narodnu poslovicu, jer je maltene svako ko je hteo mogao svoj (ne)rad da naplati iz kase Republičke izborne komisije tokom 2008. godine. Skupštinski vozač Zoran Milunović, koji se u ponedeljak sudario s taksistom pošto je prešao preko šest kolovoznih traka u centru Beograda, na ovaj način ovajdio se naplativši „prekovremeni rad“ u RIK neverovatnih 865.000 dinara. Međutim, omrsila se i njegova prijateljica, sekretarica Nataša Jovanović, koja je inkasirala „samo“ 225.000 dinara.

U ovome verovatno ne bi bilo ništa sporno da Jovanovićeva, kako navodi insajder Kurira iz parlamenta, karijeru nije započela kao kafe kuvarica u skupštinskom bifeu.
- Milunović je miljenik bivšeg skupštinskog sekretara Marka Danilovića, koga je vozio u to vreme. Jovanovićeva je tada radila u bifeu parlamenta, a onda je Milunović preko Danilovića izdejstvovao da nju postave za sekretaricu potpredsednika Skupštine Nikole Novakovića iz G17 plus - tvrdi naš sagovornik, i dodaje da se ona na tom radnom mestu kratko zadržala.

- Novakoviću je jednog dana u kabinet banuo Mlađan Dinkić i frapirao se kad je video njegovu novu sekretaricu! Raspitao se ko je plavuša, kako je došla do fotelje sekretarice i odmah je tražio da je prebace na drugo radno mesto. Moguće je da se Dinkiću nije dopao njen stajling - izrazito kratka suknja iznad kolena, visoke štikle, mrežaste čarape, duboki dekolte i napadna šminka - prepričava naš insajder. Jovanovićeva je potom premeštena da kao sekretarica radi u kabinetu predsednika Narodne skupštine, a onda i potpredsednika, da bi konačno završila u jednom od odbora.

Nataša Jovanović potvrđuje priču našeg sagovornika, osim da je do sadašnje pozicije došla zahvaljujući druženju s vozačem Milunovićem.
- Tačno je da sam radila kao kafe kuvarica, ali nisam prešla na drugo radno mesto zahvaljujući poznanstvu, već diplomi. Završila sam višu školu. Vrlo kratko sam radila u kabinetu Novakovića, a sada radim u Odeljenju za opšta društvena pitanja. Tačno je da sam u RIK dobila 225.000 dinara, radila sam što i ostale sekretarice - rekla nam je Jovanovićeva.

Zoran Milunović: Mogu da budem u vezi s kim hoću!

Na pitanje da li je tačno da svoju prijateljicu, bivšu kafe kuvaricu, svakodnevno vozi u Zemun polje, gde stanuje, Zoran Milunović odgovara odrično:
- Ma, jok, to su priče. Smešno.
Znači, nije tačno?
- To su gluposti. Ja sam slobodan čovek, mogu da budem s kim god hoću!
Pitanje je bilo da li tu ženu vozite do Zemun polja i nazad?
- Što bih je vozio, kad ona ima svoj auto. Dobili ste netačnu informaciju.

--------------------------------
Izvor:kuris.rs

Bajatović poklonio 6,5 miliona dinara

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović uručio je danas 6,5 miliona dinara humanitarne pomoći socijalno ugroženim porodicama i zdravstvenim ustanovama, koje je dobio kao naknadu za članstvo u Upravnom odboru Jugorosgasa
Pomoć od po milion dinara su dobili Kliničko-bolnički centar "Dragiša-Mišović" iz Beograda, novosadska Klinika za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine, Dečije selo "Dr Milorad pavlović" iz Sremske Kamenice i Univerzitetska dečija klinika iz Beograda.
Istovremeno je 25 porodica iz čitave Srbije dobilo po 100.000 dinara.
Bajatović je na svečanosti u Berogradu kazao da je samo odabrao ustanove kojima će donirati sredstva, dok su mu u odabiru socijalno ugroženih porodica, čija su deca talentovana ili zdravstveno ugrožena, pomogli štampani mediji.
"Mi koji imao viška treba da pomognemo onima koji imaju problem u životu", rekao je on.
Bajatović je kazao da nije želeo medijsku promociju, ali da se na nagovor kolega odlučio za to kako bi dao primer i drugima da urade nešto slično u vremenu krize.
"Treba promovisati solidarnost", istakao je on i dodao da nije u pitanju politička promocija, već ispunjenje obećanja da će pokloniti novac od članstva u Upravnom odboru Jugorosgasa onima kojima je potreban.
Bajatović je najavio da će u oktobru ove godine kao humanitarnu pomoć dati još najmanje pet miliona dinara ugroženim i talentovanim pojedncima.
Prema njegovim rečima, mesečna naknada za članstvo u Upravnom odboru Jugorosgasa iznosi oko 8.000 evra.


-----------------------------
izvor: pressonline.rs

Masala!

БАХАТО: Зорици Томић држава плаћа башкарење у прескупој резиденцији у центру Париза
Амбасадорка у стану од 7.000 евра
Среда - 10.02.2010
У јеку највеће економске кризе, Влада Србије има новца да Зорици Томић, амбасадору Србије при Унеску, плаћа рентирање стана у Паризу 7.000 евра месечно!

Одраше душу

http://www.alo.rs/vesti/24210/Ambasadorka_u_stanu_od_7000_evra

Da ali je stan ujedno i rezidencija za prijeme, a neces ih primiti u neki stan u  novogradnji sa Ikea namestajem 

Budža
Nekadašnji predsednik Vlade Zoran Živković pozamašnom voznom parku pridodao i „Tojotin“ džip „lend kruzer V8“, vredan najmanje 72.000 evra!
 

BEOGRAD - Zoran Živković, bivši premijer, menja automobile kao čarape!
Iako je u politiku ušetao kao vlasnik dva oldtajmera, ukupno starih
više od šest decenija, Živković je svoju saobraćajnu flotu osavremenio
i luksuznim „Tojotinim“ džipom „lend kruzer V8“, koji košta koliko i
dvosoban stan u Beogradu!

Đinđićevog naslednika na premijerskom mestu paparaco Kurira uslikao je
prošle nedelje u Beogradu, dok je vozilom napuštao javnu garažu na
Obilićevom vencu.
Odakle Živkoviću lova da pazari ovako besan terenac, nismo uspeli da saznamo.
- Kao što vam je poznato, ne dajem izjave za Kurir - bilo je sve što je novopečeni vlasnik džipa poručio.

Inače, po važećem „Tojotinom“ cenovniku, „lend kruzer V8“ benzinac sa
pet sedišta košta 72.000 evra sa carinom i PDV, a verzija sa sedam
sedišta košta dve hiljade evra više. Cene dizelaša sa pet i sedam
sedišta su 76.900, odnosno 78.900 evra.

„Lend kruzer V8“ u Srbiji je prvi put predstavljen na sajmu automobila
2008. Kod nas se prodaje s najvišim nivoom opreme „Ludžury“, koji
podrazumeva sve što možete da zamislite. Osim ekskluzivnih performansi,
unutrašnjost ove aždaje na drumu krase kožna sedišta sa grejačima,
električno podesiva. Džip, podrazumeva se, ima navigacioni sistem,
blutut, kameru za pomoć pri parkiranju, putni računar i druge
„potrepštine“.

Interesantno je da je Živkovića fotoreporter Kurira uslikao i krajem
januara prošle godine, takođe u džipu, marke BMNJ niških registarskih
oznaka. Živković je tada ovekovečen prilikom nepropisnog parkiranja u
Makedonskoj ulici u Beogradu.
Prethodno je tokom 2007. snimljen kako vozi „audi olroud kvatro“, koji,
u zavisnosti od modela i karakteristika, košta između 55.000 i 75.000
evra!

Sudeći po ovome, Živković ima veoma impresivan vozni park za nekoga ko
se predstavlja kao ljubitelj oldtajmera. On je, inače, ranije isticao
da je ponosni vlasnik plavog „folksvagena“, popularne „bube“ - stare
više od tri decenije, i „sitroena“, popularne „ajkule“, iz 1974.
godine. Prema ranije objavljenim podacima, Živković u svom voznom parku
ima i „pežo 307“.

Sve je to od dobrog vina

Posle bavljenja politikom Živković je stekao istančan ukus za najfinija vina i od vinogradarstva razvio biznis. Pre nekoliko meseci pohvalio se da njegov vinograd spada među veće u Srbiji.
- Sledeće godine biće nulta berba, a 2010. prva komercijalna berba. Očekujem svetske sorte poput kabernea, sovinjona i šardonea. Poznavanje vina je proces koji traje. Kod nas se sada prave dobra vina, a uvoze kvalitetna. Svakako da se kultura vina diže na viši nivo. Moja omiljena vina su argentinska, belo „torantes“ i crveno „tanat“ - otkriva Živković, koji se uspešno bavi uvozom vrhunskih argentinskih vina i otkupom domaćeg crvenog „gamea“ i belog „seminjona“.
Pre nekoliko godina kupio je 52 hektara zemlje u Krčedinu, u podnožju Fruške gore, i zasadio francuske sorte „šardone“, „sovinjon blank“, „kaberne sovinjon“, „merlo“ i „širaz“. Plasira ih na tržište pod etiketom „car Konstantin“.

Zoran Živković: U politiku sam ušao kao sponzor

Na pitanje da li se okoristio od bavljenja politikom, Živković je 2007. odgovorio:
- U DS sam ušao kao njen sponzor. Još od 1986. bavio sam se privatnim biznisom, počevši sa prodajom računara, od čega sam sasvim lagodno živeo, ali nisam mogao da budem zadovoljan zato što imam dovoljno para da platim nekoga da umesto mene u redu čeka - mleko.
Krajem osamdesetih Živković je osnovao ugovorno preduzeće „Supertim“, koje se kasnije spojilo s firmom „Tehnomeding“. Bio je direktor i vlasnik većinskog kapitala, ali firma je potom zatvorena.

-----------------------
Izvor: Kurir.rs


Evo ja bih dodao i ovu zgradu koja je u vlasnistvu gore spomenutog Zokija, pored mnogobrojnih stavri koje poseduje

Sloba i 440 savetnika
Ministarstvo trgovine imalo čak 482 savetnika, u toj instituciji tvrde da je reč o podatku iz aprila 2009. i da se broj sada smanjio
 

BEOGRAD - Ministarstvo trgovine i usluga, na čijem se čelu nalazi Slobodan Milosavljević, tokom prošle godine imalo je čak 482 savetnika!

U zvaničnom Informatoru o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja za 2009. godinu, koji se može naći na sajtu Ministarstva, piše da je za „obavljanje poslova iz delokruga Ministarstva utvrđeno 329 radnih mesta državnih državnih službenika, na kojima je sistematizovano ukupno 778 izvršilaca“.

Od tog broja, na 57 radnih mesta sa zvanjem „viši savetnik“ radio je isto toliki broj ljudi, na 99 radnih mesta samostalnog savetnika bilo je 117 službenika, dok su na 81 mestu savetnika bila raspoređena čak 482 službenika! Ministarstvo trgovine je imalo i sedam mlađih savetnika, 51 saradnika na 38 utvrđenih radnih mesta, dva mlađa saradnika i 62 referenta, koji su bili raspoređeni na 45 radnih mesta.

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević u izjavi za Kurir tvrdi da je verovatno reč o nekoj grešci.

- Verovatno je reč o tržišnim inspektorima. Oni na neki način imaju specifičan status, pa posle određenog broja godina rada dobijaju status savetnika. To je kao neka vrsta napredovanja. Oni nisu u Ministarstvu, već pri tržišnoj inspekciji (koja je pri Ministarstvu - prim.aut). Verujem da je to problem, ali dopustite da proverimo, pa ćete dobiti tačne cifre - ističe Milosavljević.

Nakon razgovora s ministrom, javila nam se državni sekretar Danijela Gačić-Vukićević, koja je prvo ponovila da je reč o grešci, a onda i da baratamo podatkom koji je važio za april 2009. godine. Ipak, taj podatak se još nalazi na sajtu tog ministarstva.

- Od tada su izvršene dve sistematizacije i broj zaposlenih se smanjio. U prošloj godini, u decembru, zaposlili smo samo dva državna službenika. Istina, po nekim radnim mestima imate jednog, dva ili čak tri izvršioca, i to je praksa u svim ministarstvima. Danas imamo 637 zaposlenih, s licima koji su na položaju - njih je šest. Imamo 40 viših savetnika, 85 samostalnih savetnika i 440 savetnika. Od njih 440 većina su tržišni inspektori, koji imaju to zvanje po Zakonu o državnim službenicima.

---------------------------
Izvor: Kurir.rs

Neka, nije Srbin cicija