Банкари са имунитетом

Службенике Европске банке у Загребу, од било какве криминалистичке истраге штити имунитет на нивоу дипломатског, добијен од хрватске Владе. Преседан избио на видело када се директор једног сектора банке у истрази афере "аутобус" позвао на имунитет.


За заплену и локални дом културе?
Директор једног од сектора Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у Загребу Давор Инђић одазвао се на разговор Управи за организовани криминал (УСКОК), али је одмах пуштен, јер се позвао на - дипломатски имунитет.

Медији сазнају да је хрватска Влада 1993. године са ЕБРД потписала споразум који службеницима те банке гарантује имунитет, што значи да их државни органи не смеју ни испитивати, ни казнено гонити.

Преседан да нека влада да дипломатски имунитет службеницима банке, пише национал.ком, обелодањен је у истрази УСКОК-а поводом афере "аутобус", неуспеле куповине 46 аутобуса, вредних 13 милиона евра.

На челу афере је бивши градоначелник Велике Горице Тонино Пицула, који је, сумња УСКОК, крив за злоупотребу положаја и склапање штетног уговора са Загребачким холдингом и ЕБРД-ом.

Према инкримисаном уговору, Велика Горица је дужна у случају судског спора с ЕБРД-ом да подмири све трошкове обе стране, без обзира на судски исход.

У случају финанскијских проблема у исплати кредита, поверилац може да заплени градску имовину Велике Горице, рачунајући и вртиће, школе и путеве.

Контроверзни градоначелник Пицула је, осим тога, прихватио да ЕБРД одлучује који ће адвокат у евентуалном спору заступати Велику Горицу и притом се одрекао могућности приговора на било какво судско решење, прихватајући и да ће град променти сваки свој службени акт, ако то буде било потребно.

Круна целе приче је да је градоначелник уговор потписао без сагласности Градског већа, што он у истрази и не демантује, али упозорава, пише загребачки "Јутарњи лист", да је за уговор знало Министраство финансија Хрватске.

У позадини целе афере дошло је до спора између Министарства иностраних послова и Министарства правосуђа Хрватске, због имунитета који имају чиновници ЕБРД.

У свему је остало нејасно вреди ли имунитет само за стране службенике ЕБРД-а, или и за хрватске држављане, поручују из министарства иностраних послова, док из министарства правосуђа тврде како то питање није под ингеренцијом Државног тужилаштва Хрватске.

Пренето са...

strasno..

Kakve to veze ima sa Srbijom?

Realno!

Železnica za pojedince zlatna koka
Autor: M. V. | Foto: Beta | 29.11.2009. - 00:01

Predrag Vukadinović, predsednik Upravnog odbora Zavoda za zaštitu zdravlja železničara, prima mesečno 97.000 dinara kao naknadu za obavljanje te funkcije. I drugi član UO Ljubomir Stožinić za istu sumu sedi u ovom telu koje se sastaje povremeno, dakle ne ni svakog meseca. I predsednik Nadzornog odbora ove zdravstvene ustanove Snežana Kojić, inače pravnik u Železnicama Srbije, mesečno na platu doda istovetni iznos od 97.000 dinara.


O kolikom novcu je reč, najbolje govori podatak da je nadoknada za predsednika UO Železnica Srbije koje su i osnivač pomenutog zavoda „simboličnih“ 35.000.
Valja takođe znati da je Vlada Srbije pre ravno godinu dana preporučila, zbog štednje, da naknade članova upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća, agencija i drugih državnih firmi, a Zavod to jeste, ne budu veće od prosečnih zarada u Srbiji (plus 50 odsto predsedniku UO). Ministar Milan Marković je tada najavio da će Vlada sankcionisati sve koji budu na drugačiji način obračunavali te naknade.
Iako je podatak o ovim visokim naknadama poznat svima u Železnicama, niko za sada nije reagovao, pa ni ministar Marković.
Inače i Vukadinović i Stožinić su na važnim pozicijama u Železnicama još iz Miloševićevog vremena. I jedan i drugi su dovođeni u vezu s prebacivanjem narodnih para iz Železnice partijama na vlasti, SPS i JUL. Vukadinoviću još traje suđenje za prebacivanje ondašnjih milion dinara sa Železnica u SPS Novi Beograd, a Stožinić je oslobođen za optužbe za prebacivanje para iz Žaleznica u julovsku firmu „Alfa 23“.
Ove kadrove je oberučke prihvatio bivši direktor Milanko Šarančić. Neke novine su svojevremeno tvrdile da UO Zavoda treba da pripremi privatizaciju, a da ova ustanova, koja ima i magnetnu rezonancu, može da postane regrutna baza za nesuđenu kliniku u Kačulicama. Inače, Predrag Vukadinović je trenutno specijalni savetnik generalnog direktora ŽS sa službenim automobilom, kancelarijom i ne mnogo obaveza. Na sličnoj funkciji je i Stožinić, a njihove lagodne pozicije i visoka primanja još dugo će plaćati građani Srbije jer i naknade za članstvo u UO ulaze u prosek za penziju.

izvor: blic.rs

Da li će neko odgovarati posle revizije budžeta
Ništa ne proveravaj, samo plaćaj


Pojedini lekari u Požarevcu radili su prošle godine i po 650 sati mesečno, a Ministarstvo zdravlja je za jedan projekat isplatilo 5,5 miliona dinara bez provere da li su stvarno toliko radili. Mnogi su čuli o suzbijanju komaraca i ambrozije, ali nisu da je Ministarstvo zaštite životne sredine bez tendera za ove poslove dvema privatnim firmama isplatilo oko 300 miliona dinara.



To su samo neki primeri iz „zbirke“ prve revizije završnog računa srpskog budžeta. Svi su znali, ali je sada i zvanično, taksativno utvrđeno da se milijarde odlivaju na ugovore o delu za poslove za koje plate dobijaju činovnici i bez izveštaja o urađenom, ugovori se sklapaju bez tendera, angažuju se preduzeća za nepostojeće poslove...
I to je sve izašlo na videlo posle revizije potrošnje samo 27 odsto budžetskih sredstava, odnosno 14 ministarstava, tri uprave i Direkcije za imovinu Srbije. Ko zna šta bi se još saznalo da je Državna revizorska institucija imala dovoljan broj revizora, adekvatne uslove za rad, da korisnici budžeta poštuju zakone i rade interne kontrole i revizije... Možda je 2008. godina bila dobra da se uradi prvi revizorski izveštaj jer su te godine na vlasti bile skoro sve političke stranke, osim Srpske radikalne stranke. Do sredine godine je bila Vlada Vojislava Koštunice, a zatim je došao kabinet Mirka Cvetkovića.
Predsednik DRI Radoslav Sretenović rekao je da će „u skladu sa zakonom biti pokrenuti postupci protiv onih koji su učinili najteže povrede u korišćenju budžetskih sredstava“. Prema Zakonu o DRI, predviđene su prekršajne kazne od 5.000 do 50.000 dinara protiv odgovornih lica i krivične prijave nadležnom tužilaštvu. U Zakonu je i predviđeno da je DRI „dužna da bez odlaganja podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno podnese krivičnu prijavu nadležnom organu“. Ako je reč o teškom kršenju obaveze dobrog poslovanja ili kršenju zakona, DRI može da uputi poziv nadležnom skupštinskom organu da razreši odgovorno lice i čak da navede njihova lična imena, a o svemu tome treba da obavesti javnost. Evo nekih primera koje je u izveštaju navela DRI.

Prekovremeni rad
Utvrđeno je da je Ministarstvo zdravlja 2008. godine na medicinske usluge potrošilo 1,1 milijardu dinara. Provereno je trošenje 770 miliona. Revizori su Ministarstvu zamerili da odluke, ugovori, planovi nisu precizni i jasno definisani, nije obavljena provera da li je urađeno ono što je plaćeno...
Vredni su bili i u Republičkoj direkciji za imovinu, pa je isplaćeno 7,9 miliona dinara za prekovremeni rad. Marljivo je bilo 80 radnika, odnosno skoro svi zaposleni su svakog meseca radili prekovremeno.

Javne nabavke
Ministarstvo rada i socijalne politike je oktobra 2006. godine zaključilo ugovor o održavanju računarske opreme s preduzećem “Saga” u postupku pogađanja s naručiocem. Ugovor je zaključen na neodređeno vreme, uz obavezu naručioca da godišnje proverava da ugovorena cena ne prelazi uporedivu tržišnu cenu. Revizori su našli da je Ministarstvo nastavilo s plaćanjem 3,2 miliona iz ugovora i tokom 2008. godine i nije proveravalo cenu, da nisu bili dostupni zapisnici o održavanju...
Ispitano je i trošenje 33 miliona isplaćenih za usluge informisanja po ugovoru sa “Studio marketing JWT-om” i firmom “Maksim media“. S prvom firmom je sklopljen ugovor o organizaciji seminara vredan 2,4 miliona dinara. Za izvršene usluge ova firma je ispostavljala zbirne račune, bez specifikacije ugovorenih troškova, čime su povređene odredbe člana 16. Uredbe o budžetskom računovodstvu. Sa firmom “Maksim media” zaključena su tri ugovora vredna 30 miliona. Činovnici su bili ažurni u isplatama, sve je plaćeno avansno, ali nisu bili ažurni u kontroli. Revizori su naveli da nema validnih izveštaja o urađenom, dokaza o poštovanju ugovora, a nije ispoštovan ni Zakon o javnim nabavkama.

Kulturna baština, filmovi
Ministarstvo kulture je u 2008. godine utrošilo za preduzimanje mera tehničke zaštite i drugih radova na nepokretnostima i mobilijaru u Dvorskom kompleksu na Dedinju 30 miliona. Ali nije posedovalo Izveštaj o namenskom korišćenju sredstava.
MB film i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja zaključili su ugovor o sufinansiranju dokumentarnog, ekološko-turističkog filma “Golija” vredan 452.000 dinara. MB film je bio u obavezi da do kraja 2008. dostavi pisani izveštaj o realizaciji filma i finansijski izveštaj o ukupnim troškovima sa specifikacijom utrošenih sredstava. Ali do dana završetka revizije izveštaj nije dostavljen.


izvor: blic.rs

Poražavajući rezultati revizije budžeta
Država troši milijarde bez pokrića


Prva revizija završnog računa budžeta u istoriji Srbije, koju je juče predstavila Državna revizorska institucija, iznela je na videlo neverovatnu neodgovornost u trošenju novca građana, koju su pokazale sve kontrolisane institucije - 14 ministarstava, Uprava za trezor, Uprava za javne nabavke, Uprava za zajedničke poslove i Direkcija za imovinu. Samo je u sistemu javnih nabavki utvrđeno da je više od dve milijarde dinara u sivoj zoni.

Državni revizori su konstatovali i da nema kompletne i ažurirane evidencije državne imovine, kao i da budžetski korisnici, u prvom redu javna preduzeća poput NIS i EPS, nisu vratili pozajmice iz budžeta, iako je o tome postojala odluka Vlade. Narednih godina su im čak odobrene i nove pozajmice, a nema dokaza da je Vlada potraživala plaćanje starih dugova.
Ministarstva su plaćala prekovremeni rad svojim zaposlenima bez dokaza da je on stvarno obavljan, pa i naknadu za kompjuterske usluge, a ostala je nepoznanica da li su one stvarno izvršene.
Ovo su samo neke od velikog broja neregularnosti koje je utvrdila Državna revizorska institucija, a koje su objavljene u prvom izveštaju o finansijskoj reviziji završnog računa budžeta za 2008, na 165 strana.
- U skladu sa zakonom i ovlašćenima, pokrenućemo postupke protiv onih koji su učinili najteže povrede u korišćenju budžetskih sredstava. S obzirom na ograničene resurse, Državna revizorska institucija obavila je ograničenu reviziju kojom je obuhvaćeno 14 ministarstava, tri uprave i jedna direkcija - naglasio je Radoslav Sretenović, predsednik DRI.
Predstavljajući izveštaj na kojem su radili četiri meseca, Sretenović je naglasio da se najveći broj neregularnosti odnosi na nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama, navodeći da je za sva ministarstva u izveštaju navedeno u kojim slučajevima su prekršili zakon. Kao primer naveo je da Uprava za zajedničke poslove nije sprovela postupak javne nabavke za bonove za gorivo u vrednosti od 110 miliona dinara.
Bez tačnih podataka o donacijama
U izveštaju DRI se, između ostalog, navodi da su potraživanja od državnih organa od 13,5 milijardi dinara nepravilno klasifikovana kao kratkoročna potraživanja iako su starija od godinu dana. Većina njih je starija od pet, a neka i deset i više godina.
- Revizija je, takođe, utvrdila da niti jedna pozajmica isplaćena iz budžeta i budžetske rezerve nije vraćena u roku predviđenom zaključcima Vlade, niti je vraćena do kraja prošle godine. Nijedna pozajmica iz sredstava privatizacije iz 2005. i 2006. godine u ukupnom iznosu od 14,9 milijardi dinara nije vraćena u ugovorenom roku do kraja budžetske godine, a nije utvrđeno ni da su preuzete bilo kakve mere za naplatu tih potraživanja - upozorio je Radoslav Sretenović.
Uprava za trezor nije obezbedila evidenciju praćenja prihoda budžeta od glavnih dužnika prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba, Evropskoj investicionoj banci i Banci Saveta Evrope, a čiju naplatu u ime i za račun Srbije vrši Agencija za osiguranje depozita.
Ko je naplatio prekovremeni rad?
Revizijom je utvrđeno da prilikom isplate rashoda za plate, dodatke i naknade za rad duži od radnog vremena nije obezbeđena evidencija iz koje se može utvrditi na šta se prekovremeni rad odnosi. Nije se mogao utvrditi ni broj prekovremenih sati i dana, a kao primer Sretenović je naveo Direkciju za imovinu. Takođe je utvrđeno da Republička direkcija za imovinu nema potpunu evidenciju o stanju državne imovine.
- Za Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, ali generalno i za sva druga ministarstva, karakteristično je da su zaključivala ugovore o delu mimo Zakona o radu za poslove za koje postoji sistematizacija u ministarstvu - naglasio je predsednik DRI.

Javna preduzeća nisu vratila 7,8 milijardi dinara
Nijedna pozajmica iz sredstava privatizacije u 2005. i 2006. godini od 14,9 milijardi dinara nije vraćena u skladu sa zaključcima Vlade, odnosno u ugovorenom roku. Nije utvrđeno ni da li su preduzete mere za njihovu naplatu. Tako su javna preduzeća dobila 7,8 milijardi dinara, direktni i indirektni korisnici budžeta 5,8 milijardi, a ostali privredni subjekti 1,2 milijarde. Revizori su i konstatovali da su NIS i ŽTP isplaćene nove pozajmice, iako ranije uzete nisu vratili. „Te pozajmice su, zapravo, bile subvencije, uglavnom javnimpreduzećima, pre svega “Železnicama Srbije”, a mislim da je bilo subvencija i Elektroprivredi Srbije”, naglasila je juče Diana Dragutinović, ministarka finansija, i dodala da je to “nasleđeno stanje”. Ona je rekla juče da će pozajmice od 15 milijardi dinara, koje su 2008. date iz budžeta a nisu vraćene, biti otpisane.

Bez odgovora
Državna revizorska institucija nije ponudila odgovor na pitanje koliko potrošenog novca nije opravdano dokumentacijom.
Radoslav Sretenović kaže za „Blic” da te analize jednostavno nema i za to nudi čitav niz opravdanja.
- Mi smo kontrolisali nepravilnosti u trošenju sredstava, kontrolisali smo izveštaje i procenjivali njihovu istinitost i objektivnost. Na to smo dali svoje komentare - kaže Sretenović za „Blic”.


 
Šabić: Državni tužilac moraće da reaguje


Policija i državni tužilac moraće da reaguju, a mnogi da snose sankcije zbog načina trošenja budžetskih sredstava, kaže za „Blic” Rodoljub Šabić, poverenik za informacije.

- DRI je utvrdila da Direkcija za imovinu nije uspostavila potpunu evidenciju o stanju državne imovine, da nijedna pozajmica iz budžeta data po nalogu Vlade nije vraćena, kao niti jedna pozajmica za privatizaciju iz 2005. i 2006. godine, ni da Uprava za trezor nije imala evidenciju za praćenje prihoda budžeta od naplaćenih potraživanja glavnih dužnika prema poveriocima. Već sama činjenica da se glavna knjiga trezora ne vodi po zakonu, ukazuje na frapantan odnos prema javnom novcu i javnoj imovini. To nadležni državni organi, sigurno i policija i državni tužilac, nikako ne bi smeli da tolerišu. Oni moraju da reaguju u skladu sa svojim ovlašćenjima - kaže za „Blic” Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog interesa.
Nemanja Nenadić, izvršni direktor „Transparensi Srbija”, kaže za „Blic” da je vrlo važno što se izveštaj pojavio.
- Državna revizija je najvažniji kontrolor rada izvršne vlasti u svakoj državi. Ona je u Srbiji još značajnija jer je jedini organ koji ima ovlašćenja o svrsishodnosti rashoda. Državna revizorska institucija ne funkcioniše u punom kapacitetu. Prvi izveštaj se bavio kontrolom zakonitosti pojedinih aspekata trošenja i evidentiranja novca, ali ne i da li su planirani rashodi uopšte bili i potrebni - kaže Nenadić. On dodaje da će se tek videti kako će parlament iskoristiti ovo ubojito oružje za nadzor nad izvršnom vlašću.

izvor: blic.rs

Posle svih ovih clanaka i 20 stranica ove teme mene zanima samo jedno:

~Da li ce ikada u ovoj zemlji neko da odgovara i da zavrsi u zatvoru zbog cerupanja drzave?

Пар небитних људи да.Чисто да народ има чиме да се занима.

ajd da kraduckaju nego MNOGO kradu