Pa ti trikovi su permanentni. Zamena teza, amnezije, pravljenje od neuspeha vekovni uspeh..
Uvale ti rusi cementa i gvozdja, za kredu koju ces morati da dizes od mmf-a pa to velis, bratska pomoc.
Pre koju godini Dinkic, kaze prvi pozitivan budzet u posleratnoj istoriji, a budzet od prodaje gaca. I to se vrti danima na tv. Kako se u stvari radi privatizacija, tranzicija, sve ljudi isz stare udbe ili njihovi rodjaci, uzimaju zdrav deo preduzeca sa sve trzistem i poslovima, otpuste ljude, pa plate Kurir da pise papa kriv, Cheda prodao Kosovo.
Zato sam rekao da je covek dobro napisao, ali povrsno.

   

Na top listi u regionu 23 kompanije iz Srbije
Blic -

Na listi 100 najboljih kompanija u "Adrija" regionu nalaze se 23 firme iz Srbije, od kojih su najbolje plasirani NIS - na trećem, EPS na osmom, "Delta M" na devetom mestu, dok je "PTT Srbija" na 12 poziciji, objavila je danas revizorska kompanija "Diloit", na osnovu rezultata istraživanja za 2008. godinu.

Direktor Sektora za finansijsko savetovanje "Diloita" Radoš Ilinčić je naveo da je na top-listi 38 kompanija iz Slovenije, 30 iz Hrvatske, pri čemu je najveći broj firmi - 34, iz sektora proizvodnje robe široke potrošnje i sektora energetike.

Na prvom mestu je hrrvatski "Agrokor", sa prihodom od oko 3,8 milijardi evra, zatim sledi "INA Grupa" (3,75 milijardi evra), treći je NIS sa prohodima od prodaje od oko 3,71 milijardi evra i padom dobiti od 49 miliona evra.

Na listi Top 100 kompanija, na 8. mestu je EPS sa prihodom od 1,68 milijardi evra, na 9. je Delta M (1,64 milijardi evra), na 12. PTT Srbija (1,39 milijardi evra),

Direkcija EPS-a (1,16 milijardi evra), US Stil Srbija je na 18. mestu (1,03 milijardi evra), na 19. je Telekom Srbija (1,01 milijardi evra), na 28. je Srebijagas (0,74 milijardi evra), na 32. je Delta Maxi, Termoelektrane "Nikola Tesla" na 38. mestu, "Jugorosgaz" na 39. mestu, a "Lukoil - Beograd" na 49. mestu.

Govoreći o top listi 25 banaka u "Adrija" regionu, Ilinčić je istakao da je vodeću poziciju zauzela slovenačka NLB banka, a među prvih deset nema nijedne iz Srbije.

Najbolje rangirana je banka u Srbiji je "Inteza" na 11 mestu, Komercijalna banka na 17, "Rajfajzen" na 18, "Eurobank EFG" na 23 mestu, dok je poslednja je "Hipo-alpe-adria" banka.

Kada je reč o 25 najačih osiguravajućih društva u "Adrija" regionu, na prvom mestu se nalazi slovenačko "Triglav osiguranje", a najbolje plasirano osiguravajuće društvo iz Srbije je "Dunav osiguranje" na šestom mestu, sledi "DDOR Novi Sad" na sedmom, "Delta đenerali" na 11 i "Viner štediše" na 18 mestu.

Je , gde su naše pare? Ima para, ali kod Muška i kompanije.

Pare su na Kajmanskim ostrvima, firma se zove Codex sa Kipra, posluje preko ispostave Monus iz Goce Delcheva. Tranzakcije vrsi preko Inteze i Rajfshajzena i nazad na Kajmane ali duplo uvecane. Sve je nacrtano.
Misko je sitna jajara, koji je nametnut na medije da se ne vidi sustina. Misko uz to uposljava 25.0000 ljudi sto je pet ogromnih kombinata.
Ako hoce partija da to bude Misko neka bude.

Spremam se već neko vreme da napišem jedan tekst nalik onome iz uvodnog posta. Naravno ne tako opširan i precizan. Tako da (međutim) prelistah ovaj deo foruma i naiđem na ovu temu. Nema potrebe da se otvara nova tema. Sve ono što sam hteo da kažem već je napisano.

Ovde u Americi ima reka, zemlje, ljudi... Tamo u Srbiji ima reka, zemlje, ljudi... Šta je različito? U čemu je fora pa se u USA dobro živi a u Srbiji loše i svakim danom sve lošije? Neko će reći pa u USA ljudi rade non stop. Da to je tačno. Hoćete da kažete da ljudi u Srbiji ne rade? Da, i to je tačno. Samo što u Srbiji ljudi ne rade onoliko koliko bi hteli da rade jer je nedostatak posla. Više ljudi nego posla. Zašto ti isti ljudi ako ne mogu da rade u nekom preduzeću ne rade poljoprivredu? Pa već je objašnjeno u prvom postu. Neisplativa je.

Ono što je suštinska razlika jeste sistem. Drugačija pravila vladaju u ovom sistemu a drugačija u našem. Sada kada jedan moćan kapitalistički sistem navire u našu zemlju i preuzima naš sistem, širi se kao kuga, mi protiv njega ne možemo da se borimo.

Dok je Milošević bio na vlasti svi smo se nadali boljem. Jednog dana moraće da ode i onda doći će neki pametni ljudi koji će srediti zemlju i svi ćemo biti srećni. Dok je Milošević bio na vlasti nisam živeo dobro ali sam imao nadu da ćemo jednog dana živeti dobro. Sada kada su Dinkić, Labus i ostala bagra na vlasti ja više nemam nadu da će u Srbiji ikada biti dobro. Uveli su jedan novi sistem u naše drušvo koje nije bilo spremno da ga amortizuje. Uništili su poljoprivredu, selo, privredu. Rasprodali su sve što je vredelo po bizarnim cenama a samo zato jer su se zaduživali pa su im svetski bankari i moćnici naređivali da sada moraju da prodaju za bagatelu kako bi im navodno otpisali dugovanja.

Ja ne razumem te ljude. Dokle više. Imali su šansu. Narod im je verovao. Mogli su da uzmu koliko su hteli od Srbije. Mogli su da nas spasu. Razumeli su šta je htelo da uđe u našu zemlju i mogli su to da spreče. Lagali su nas da je to što rade veoma dobro za nas. Epa nije. I ispostavilo se da nije. U Srbiji je mnogo gore nego dok je Milošević Bio na vlasti.
Kakav li je osećaj u njima kada se zapitaju i kažu sebi samima "uništili smo Srbiju, uništili smo ljude". Ti ljudi više nemaju nadu da će ikada biti dobro. Aline, oni i dalje zaluđuju narod kako će kad uradimo ovo-ono odmah biti bolje. Ma nije valjda.

Svako od vas koji misli da će biti dobro jednog dana grdno se vara. Već je neko pominjao ovde konje i ono što oni nose kako bi gledali samo pravo. Epa ko kože da će biti bolje on gleda samo pravo. Zagrižen je tom novom demokratijom i onim što zapad servira. A servira lažnu nadu. Ja nadu više nemam jer sam 2 godine već u USA i upoznao sam jedan drugi, suroviji sistem koji da bi opstao mora da uništi onaj slabiji od njega. U srbiji se naš sistem zasnivao na snazi. Ako ne uradiš to prebiću te pa ćeš ipak uraditi. Ovde vlada sistem pameti. I onaj nejak ako je pametan unipštićete sa osmehom. U ovom sistemu ne treba da si jak nego pametan. Nov sistem,, banke, drugi način poslovanja koji nama nije bio poznat, uništio je Srbiju. Taj sistem je donela nova vlast na čelu sa Labusom i Dinkićem.
Jednom prilikom upoznao sam jednu osobu koja radi u toj svetskoj banci i upravo radi u timu koji dodeljuje kredite državama. Da ne bih prepričavao šta mi je ta osoba rekla, rećiću u jednoj rečenici. Dinkić, Labus i ostala bagra su zlo koje će uništiti Srbiju i te osobe jednostavnio treba da...

Kako prezaduženu Srbiju spasiti sada, ja nemam ideju. Jer kada si dužan onda si rob. I možeš ti da se buniš koliko hoćeš ti si i dalje rob.



A sve ostalo što sam hteo da kažem a nisam rekao, možete opet da pročitate prvi post na ovoj temi.

Kredit oko vrata
Piše: A. Palić



Zaduženost Srbije sve više brine kako eksperte, tako i obične ljude. Dok država planira uzimanje novih kredita iz inostranstva, pažnju privlači podatak s početka svetske ekonomske krize, prema kojem su bivše republike SFRJ, sada samostalne države ukupno dužne čak 94,8 milijarde evra! U prethodnih godinu dana, taj dug se prema procnema Hrvatske narodne banke popeo na okruglih 100 milijardi, a poređenja radi, 1991. godine, cela „velika Jugoslavija“ je imala ukupan dug od "samo" 14,6 milijardi evra (kada se tadašnji dolari preračunaju u nemačke marke i na kraju u evre). Dakle zaduženost je višestruko veća, iako u isto vreme Srbija nije uspela da dostigne nivo razvoja iz 1989. godine.
- Podatak o zaduženosti bivših jugoslovenskih republika je tačan, ali treba uzeti u obzir da se deo tih para investirano u infrastrukturu. Primer za to je Hrvatska, koja je napravila nekoliko najmodernijih putnih pravaca, pa će im se zbog povećanog prihoda od turizma, na kraju ipak isplatiti uzimanje ovako velikih kredita - kaže za „Reviju 92“ savetnik premijera Srbije Jurij Bajec.

Pojedini domaći ekonomisti upravo upozoravaju da su krediti uzeti poslednjih godina iz inostranstva protraćeni na javnu potrošnju, a da pravih javnih investicija u Srbiji gotovo da i nije bilo.
- Ove godine smo bili prinuđeni da kredite koristimo za javnu potrošnju, ali će se sledeće novac usmeriti na infrastrukturu i javne investicije. Ukupni državni dug je negde oko 9,5 milijardi evra. Od toga 4,6 milijarde evra je spoljni javni dug, a preostali iznos je unutrašnji javni dug države. Kada se saberu spoljni javni dug i privatni dug, dolazi se do iznosa od 21 milijarde evra - objašnjava Bajec i dodaje da se Srbija zadužila na domaćem tržištu kroz prodaju trezorskih zapisa, a na spoljašnjem tržištu za oko 800 miliona evra u ovoj godini.

Bajec je naglašava da se država u ovoj godini više zaduživala kako bi pokrila budžetski deficit, ali je predviđeno da se u narednim godinama deficit anulira, pa je za očekivati i da se smanje aktivnosti države na zaduživanju radi pokrića deficita. Sagovornik „Revije 92“ smatra da zaduženost Srbije nije alarmantna.
- Ukupni bruto domaći proizvod iznosi nešto više od 30 milijardi evra, pa je lako izračunati da je javni dug oko 30 odsto BDP-a. Kada se to uporedi sa ostalim državama, vidi se da je to umerena ili srednja zaduženost. Ono što može da zabrine je podatak da je javni dug države ove godine rastao velikim tempom, negde oko 1,1 milijardu evra, kao i činjenica da ćemo već sledeće godine morati da vratimo nešto veću sumu novca nego sada. Samo ćemo za kamate iz budžeta morati da izdvojimo 400 miliona evra - najavljuje Bajec.

Prema procenama, u 2010. godini, Srbija će poveriocima morati da isplati visokih 3,5 milijarde evra, što je možda manje nego neke ostale zemlje u Evropi, ali se često zaboravlja da te države ujedno imaju i mnogo veći BDP od Srbije, čija je klimava privreda dodatno oslabila u svetskoj ekonomskoj krizi.
Višestruko veća zaduženost bivših jugoslovenskih republika u poređenju sa 1991. godinom, ne predstavlja iznenađenje za ekonomistu Danijela Cvjetičanina.
- Banalno zvuči kada se uporede sadašnji dugovi sa onim pred raspada Jugoslavije, jer su se u svetu odigrali mnogi događaji koji stoje iza ovog podatka. Otvaranjem Istočne Evrope i azijskog tržišta, kompanijama iz Zapdne Evrope i Severne Amerike bilo je potrebna velika količina novca da otkupe gotovo sve iz novootvorenih tržišta. Takođe, Istočnoj Evropi je ponuđeno mnogo kredita, u obzir treba uzeti i inflaciju dolara i evra, kao i činjenicu da su zaduženost ali i društveni proizvod porasli u celom svetu, a ne samo na teritoriji bivše Jugoslavije - objašnjava Cvjetičanin.

Našeg sagovornika mnogo više brine činjenica da gotovo ni jedan kredit, koji je Srbija uzela poslednjih godina nije dobro potrošen.
- Hrvatska je dosta zaduženija od nas, ali je ona makar novac pametnije utrošila, dok kod nas kredite koriste samo za javnu potrošnju i kupovinu socijalnog mira, kako bi sebi obezbedili mandat bez turbulencija. O tome ko će i kako vratiti te kredite, izgleda da malo ko razmišlja. Ovakvo stanje će potrajati sve dok u Srbiji političke stranke upravljaju ekonomijom, što je neprihvatljivo - ističe Cvjetičanin.
Interesantno je uporediti način zaduživanja SFRJ nekada i danas Srbije. Jugoslavija je počela da sarađuje sa Svetskom bankom 1949. godine, posle raskida Tita i Staljinovog SSSR-a. Ipak, u periodu od 1949. do 1961. godine, Jugoslavija je dobila samo tri kredita Svetske banke u iznosu od 60,7 miliona dolara (slična situacija je bila i u vezi sa kreditima MMF-a). Sa druge strane, Jugoslavija je u periodu od 1949. do 1961. godine najveće i znatno povoljnije kredite dobila od SAD. Takođe, Jugoslaviji je odobren i izuzetak na osnovu člana 15 Statuta MMF-a koji dozvoljava da se krediti uzimaju bez strogih uslova.
Dakle, tadašnji razvoj Jugoslavije se zasnivao na donacijama iz SAD, a ne na kreditima Svetske banke i bio je, u suštini, neka vrsta nagrade za politički razlaz koji je izveo Josip Broz Tito sa sovjetskim blokom.
Nakon političkog sukoba sa SAD (mešanje Jugoslavije u palestinsko-izraelski konflikt) 1961. godine, Beograd je bio primoran od strane Vašingtona da primenjuje uslove MMF-a i Svetske banke. Tačnije, za Jugoslaviju prestaje da važi izuzetak iz člana 15 Statuta MMF-a. Od tada prestaju američke donacije i počinje uzimanje velikih kredita od MMF-a i Svetske banke. Ubrzo nakon početka novog ekonomskog procesa, jugoslovenska privreda počinje da stagnira, pa i propada. Na primer, novi petogodišnji plan je morao da bude napušten 1963. posle samo godinu i po dana od donošenja. Troškovi života su porasli za 30 odsto. Broj nezaposlenih, koji je 1954. godine iznosio 26.420, 1964. godine dostiže nivo od 106.662, a 1969. godine 159.115 nezaposlenih bez obzira na to što je samo u 1964. godini emigriralo gotovo milion ljudi iz Jugoslavije. Jugoslovenski dinar je devalviran za 250 odsto, a spoljnotrgovinski deficit 1970. godine dostiže 958 miliona (tadašnjih) dolara.

Zbog uzimanja kredita i primenjivanja nepovoljnih uslova Svetske banke i MMF-a, od 1971. do 1980. godine spoljni dug Jugoslavije raste za 600 odsto i dostiže 18,8 milijardi (tadašnjih) dolara. Takođe, u periodu od 1980. do 1986. godine zapadni poverioci su naplatili od Jugoslavije31, 2 milijarde dolara, kamate i glavnice. Ali, spoljni dug SFRJ se nije smanjio, već se povećao na 20, 5 milijardi dolara, uz skok nezaposlenosti i nedostatak benzina, životnih namirnica... Drugim rečima, nepovoljni krediti i uslovi Svetske banke i MMF-a su znatno doprineli raspadanju ekonomskog sistema bivše socijalističke Jugoslavije.
Čeka nas vreme vraćanja dugova, i to sa kamatom.

PARADOKS
Bankokratija umesto demokratije
Prema mišljenju mnogih engleskih i čeških ekonomskih stručnjaka, liberalni zapadnoevropski sistem postao je, posebno nakon 1989. godine - bankokratija. Političari su mogli da vladaju, ali su banke bile izvan javne kontrole. One su se osamostalile od države. Pojedine zemlje, poput Islanda, postale su finansijski slabije od svojih banaka.
Sistem dugoročne, praktično doživotne zavisnosti od banaka omogućio je svim poslodavcima ucenjivačku moć nad zaposlenima. Umesto slobode, stvoren je autoritarni sloj u privrednim organizacijama, u kojima šefovi mogu da rade šta god hoće jer znaju da zaposleni moraju biti poslušni u strahu da ne dobiju otkaz (jer su prinuđeni da otplaćuju kredite). Stvorena je ogromna razlika između male manjine bogatih i velikog broja zaduženih. Ne siromašnih, nego zaduženih - onih koji žive u stalnom „crvenom minusu" i koji će ceo život otplaćivati kredite.
"Bivše države istočnog bloka, takozvane nove demokratije, predale su svoje banke velikim zapadnim igračima, ugasile industrijska postrojenja, privatizirale ostatke i prodale ih multinacionalnim korporacijama. Širom su otvorile vrata silama globalizacije i "pumpale" svoju glad za prosperitetom naročito kreditima sa Zapada. Tome je sada kraj, jeftinih kredita više nema", piše najugledniji britanski list "Gardijan".

KOSOVO
Dug otpisan
Zaduženost Srbije bi ove godine bila još veća da Svetska banka nije otpisala 400 miliona duga i prebacila ga na račun takozvane države Kosovo. Ova organizacija je pre nekoliko meseci u svoje članstvo primila zvaničnu Prištinu. Da bi se prikrio ovaj političko - ekonomski skandal, (tačnije, činjenica da će predstavnici Srbije sedeti zajedno sa predstavnicima takozvanog Kosova u istoj sali na zasedanjima Svetske banke), Srbiji je otpisano oko 400 miliona evra takozvanog kosovskog duga.

ISTRAŽIVANJA
Svet razočaran kapitalizmom
Svet je, 20 godina nakon rušenja Berlinskog zida i pada komunizma u Istočnoj Evropi, razočaran kapitalizmom, pokazala je anketa koju je objavio “Bi-Bi-Si“. Samo 11 odsto ispitanika u 27 zemalja sveta smatra da privreda u kapitalizmu ispravno funkcioniše, a 51 odsto njih misli da su nephodne reforme. Prema toj anketi, građani samo dve zemlje, SAD (25 odsto) i Pakistana (21 odsto) što je 20 odsto od ukupnog broja ispitanika, smatraju da kapitalizam u sadašnjem obliku dobro funkcioniše.
"Čini se da pad Berlinskog zida 1989. nije ipak doneo veliku pobedu kapitalizma slobodnog tržišta kao što je to izgledalo u to doba, posebno nakon događaja u poslednjih godinu dana", prokomentarisao je predsednik instituta za istraživanja "GloubSken" Dag Miler, koji je sproveo ovo istraživanje.
Oko 23 odsto smatra da je kapitalizam pogrešan i da je neophodan novi model, a većina ispitanika u 17 od 27 zemalja zalaže se za veće regulisanje finansijskog sektora.

Пренето са...

Kapitalizam je opšta pljačka i divljačija. Nakon kolonijalizma od strane Engleske  na delu je neokolonijalizam , čiji je predvodnik Amerika.Ko je veći pljačkaš ne zna se. Da smo mi uvek bili moneta za podkusurivanje, zna se.

20 милијарди долара пре 20 година и данас није исто.Уз стопу инфлације од 7% годишње то је данас 80 милијарди.Могли би мало да прилагоде,и прерачунају то.

konačno da i na ovoj temi vidim dva normalna odgovora za redom ..

Pa osamdesetih su govorili politicari na vrhu u Jugi kako je financijska bomba jaca od atomske