Како су нас опљачкали?! :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Istorijat Fabrike Zastava
Zastava, Yugo, Fića, Florida, 128, 101 .... domaća vozila

1954 godine:
Ugovor o licenci je sklopljen 12. avgusta. U Crvenoj Zastavi je 17. novembra montirano prvih 17 komada "Kampanjola" (popularno ime za džip AR 51/55).

1955 godine:

Pocinje proizvodnja automobila Z 750, popularnog "Fice" na osnovu modela FIAT 600.
1956 godine:

Odlukom Saveznog Izvršnog Veca (SIV) od 6.06.1956.godine, odobren je investicioni program za izgradnju kapaciteta za 7.000 putnickih automobila i 5.000 terenskih i teretnih vozila, u dve faze:

I faza 3.000 vozila godišnje
II faza 9.000 vozila godišnje

1957 godine:

Na osnovu Rešenja SIV-a od 9.02.1957.godine izradjen je generalni projekat I faze koji je obuhvatao proizvodnju 1.600 putnickih automobila, 500 terenskih vozila i 900 kamiona.

Ovaj Program je ostvaren 1958.godine kada je otpocela proizvodnja svih mehanickih šasijskih grupa (kompletan menjac, upravljacki mehanizam, diferencijal, kocioni uredjaj, prednje i zadnje vešanje, komande). Istovremeno je odobren i generalni projekat I faze proizvodnje unificiranog benzinskog motora od 1.900cm3 u kolicinama od 6.000 jedinica godišnje. Pošto je trašnja za vozilom prevazilazila proizvodne mogucnosti odluceno je da se kapaciteti prošire na 32.000 jedinica godišnje.

- 20.000 jedinica malolitražnih automobila FIAT 600
- 7.000 jedinica putnickih automobila FIAT 1300
- 1.000 jedinica terenskih vozila AR-51 AR-55
- 4.000 jedinica kamiona od 1,5 t do 2,0 t

Ovim Projektom zapo?inje kompletna proizvodnja vozila u Jugoslaviji, ukljucujuci i izradu svih otpresaka za karoserije automobila.

Modernizuje se Lakirnica i rad se odvija na traci sa kolicima, a u Mehanickoj obradi se formiraju probni stolovi za ispitivanje kvaliteta. U termickoj obradi su primenjivani od samog pocetka najsavremeniji tehnološki postupci. Proizvodnja vozila se povecala sa 3 vozila dnevno u 1955.godini na 10 u 1962 godini. Stvara se veliki broj specijalizovanih preduzeca koja su cinila kooperantsku mrežu jugoslovenske industrije motornih vozila.

1962 godine:

Fabrika menja ime u Zavodi "Crvena zastava" i ima 8.779 zaposlenih.

Izgradnja fabrike je zapoceta 04.aprila 1960.godine a puštena u rad 06.jula 1962.

1964 godine:

U periodu od 1964. do 1966.godine izvršena su dodatna ulaganja u proširenje kapaciteta, tako da je 1965.godine proizvedeno 34.600 putni?kih automobila i terenskih vozila. Zastava je zapošljavala 14.171 radnika.

1965 godine:

Fabrika proširuje kapacitete na 50.000 putnickih automobila godišnje. Pocinje izvoz automobila.

1966 godine:

Primenom savremene tehnologije, zahteva proizvodnju u optimalnim serijama, pa su u tom cilju vodjeni razgovori sa stranim partnerima.

Prvi partner je bio iz Poljske PHZ PM-POL-MOT iz Varšave. Ugovor o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji za period 1967-1975. zakljucen je 24.aprila 1966.godine. Saradnja je pocela na proizvodnji vozila 125 P i Zastava 1300/1500. Ugovor je proširen na period od 1971-1975 godina, a vrednost posla je povecana sa 64 na 148 miliona klirinških dolara. Zavodi "Crvena zastava" su imali kapacitete za 120.000 zadnjih mostova godišnje (20.000 za vozila Zastava 1300/1500, ostatak za izvoz u Poljsku ). Dobra saradnja se proširuje 13.01.1973 godine Dopunom I Osnovnog ugovora za period 1973-1980 godina. Predvidjena je isporuka POL-MOT-u vozila Zastava 101 u Standardu 1 u vrednosti 13,22 miliona klirinških dolara, a u istoj vrednosti Zavodi bi uvezli delove i sklopove za ista vozila.
U periodu od 1975-1980 godine proširuje se saradnja i na novom vozilu 126 P, a vrednost obostrane razmene iznosi 150 miliona klirinških dolara.

Zavodi sklapaju ugovor o kooperaciji i sa FIAT S.p.a. Torino, kojim je predvidjena isporuka delova, grupa , sklopova i pribora proizvodnje Zavodi "Crvena zastava" i njihovih kooperanata za potrebe FIAT-a. Ugovor je sklopljen 14.11.1966 godine sa važenjem do 1979 godine. Pored ovog Ugovora Zavodi "Crvena zastava" i FIAT- S.p.a. su 18.03.1971 godine, zakljucili Ugovor o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji na kamionima nosivosti od 2,5 t - 4 t nosivosti. Ugovorom je predvidjena proizvodnja i medjusobne isporuke sklopova, podsklopova i delova za privredna vozila.Dugorocnu industrijsku kooperaciju izmedju ZCZ i FIAT-a karakterišu ukljucenja Zastave u Medjunarodnu industriju motornih vozila, zatim velikoserijska proizvodnja delova, razvoj kooperanske mreže, osvajanje novih tehnologija i kontinualno poboljšanje kvaliteta.

Treci znacajan partner u kooperaciji i zajednickoj proizvodnji vozila je fabrika automobila VAZ iz Toljati grada iz SSSR. Sporazum o isporukama delova iz SFRJ i SSSR za prvu ugradnju za proizvodnju putnickih automobila u Volškoj fabrici, i o isporukama putnickih automobila i rezervnih delova, opreme i repromaterijala iz SSSR sklopljen je 27.02.1969 godine, za period 1969 -1975.godina. Ugovor o isporukama delova iz SFRJ za ugradnju u putnicke automobile Volškog automobilskog zavoda (VAZ) i gotovih vozila u SFRJ potpisan je 20.01.1970.godine, za period 1970.-1975.godina.

Ugovor o isporukama rezervnih delova za putnicke automobile VAZ za tržište SFRJ sklopljen 26.02.1962 godine. Ugovorom od 26.02.1971 godine predvidjena je isporuka dekapiranih limova iz SSSR. Ukupna vrednost isporuka po svim ugovorima u ovoj dugorocnoj industrijskoj kooperaciji iznosila je 132,4 miliona klinrinških dolara. Glavne karakteristike ove dugorocne saradnje su:

- proizvodnja velikih serija delova u ZCZ i kod 13 kooperanata
- neprekidno poboljšanje kvaliteta vozila
- mogucnost povecanja obima saradnje jer je Volški automobilski
zavod 1974.godine proizveo 660.000 putni?kih automobila
- proširenje asortimana ponude putnickih automobila na tržištu
SFRJ sa vozilima LADA

1968 godine:

Sa FIAT-om je sklopljen Ugovor o tehnicko-proizvodnoj saradnji i zajednickom ulaganju, 23.02.1968 u cilju povecanja kapaciteta na 70.000 putnickih automobila godišnje (50.000 Z-750 i 20.000 Z-1.300) i 5.000 kamiona.

To je bio prvi Ugovor te vrste u Jugoslaviji. Po ovom Ugovoru FIAT je uložio u Zastavu 5 miliona dolara, da bi kasnije Adendumom uožio dodatnih 12 miliona dolara.

1969 godine:

U cilju zadovoljenja zahteva jugoslovenskog tržišta odluceno je da se razvije nov model automobila sa motorom od 1.100 cm3 sa prostranim prtljažnikom i petim vratima, koji bi bio osnovno vozilo u proizvodnom programu Zastave, a proizvodio bi se u seriji od 110 hiljada jedinica godišnje.

Ostvarenje ovog Programa je precizirano u Adendumu I Ugovora o tehnicko-proizvodnoj saradnji sa FIAT-om od 22.maja 1969.godine. Dopunom je predvidjena rekonstrukcija postojece fabrike i izgradnja novih objekata za proizvodnju 170.000 putnickih automobila godi?nje.

1970 godine:

Sredstva Medjunarodne banke za obnovu i razvoj u Vašingtonu (IBRD), takodje su korišcena za finansiranje kapaciteta u drugoj fazi razvoja. Zavodi "Crvena zastava" su takodje, prvi u Jugoslaviji, poceli da koriste sredstva na nekreditnoj osnovi od strane Medjunarodne finansijske korporacije iz Vašingtona IFC (International Financial Corporation) bez državnih garancija i garancija banaka.

Prvi Trojni Ugovor izmedju IFC FIAT-a i ZCZ potpisan je 12.08.1970.godine.

Drugi Ugovor je potpisan 11.03.1971.godinena iznos od 8.miliona dolara, koji je i realizovan. Pored inostranih partnera ostvarena su zajednicka ulaganja i sa jugoslovenskom Investicionom bankom i sa spoljno trgovinskim preduze?em GENERALEXPORT iz Beograda, radi obezbedjenja finansijskih sredstava za II fazu razvoja Zavoda.

1973 godine:

Zavodi "Crvena zastava" imaju 105 kooperanata u zemlji. Ove godine proizvedeno je 111.725 putni?kih automobila i 4.823 kamiona. Automobili se izvoze u Grcku, Liban, Indoneziju, Kolumbiju, Finsku, Holandiju, Belgiju, Nemacku i Francusku.

U periodu od 1955 do 1973 godine u Zastavi je proizvedeno 36.000 jedinica privrednih vozila nosivosti do 4 t.

Paralelno sa povecanjem obima proizvodnje putnickih automobila razvijala se i prodajno servisna mreža cime su stvarani uslovi za povecanje prodaje. ZCZ su imali u Kragujevcu, Boru, Somboru, Ljubljani, Zagrebu i Beogradu preko 90 prodajnih punktova i 130 ovlašcenih servisa i veliki broj prodavnica rezervnih delova i pribora na celoj teritoriji zemlje.

Sa povecanjem broja vozila u eksploataciji povecavala se i gustina, odnosno broj vozila na 1.000 stanovnika. Tako je 1962.godine iznosila 5,2 , a krajem 1971.godine dostigla je 42,59. Poredjenja radi gustina vozila u pojedinim zemljama u 1970.godini iznosila je: Italija 190, Francuska 252, Švedska 284. Park vozila u zemlji je ubrzano rastao i od 11.290 vozila u 1954.godini dostigao je cifru od 996.178 vozila u 1972.godini. Od 1962. do 1971.godine stopa rasta je iznosila 27,5%. U jedinstvenom školskom centru školovano 21.619 kvalifikovanih i visoko kvalifikovanih radnika raznih zanimanja. Na poznatom reli takmicenju "Tour d Europe" popularni "tristac" bio je prvi u klasi cetvrti u generalnom plasmanu.

1978 godine:

Ugovorom o dugoro?noj proizvodoj kooperaciji od 5.08.1978. lansirana je nova gama kamiona OM 40/35, popularno nazvan "mali OM". Ubrzo kompanija FIAT IVECO prenosi proizvodnju ove game kamiona u dru?tvo ZASTAVA PRIVREDNA VOZILA.

Deo proizvodnje se izvozi i uspe?no komercijalizuje preko prodajne mreže IVECO-a.

1980 godine:

Razvijen je nov nacionalni model putni?kog automobila "ZASTAVA 102" sa komercijalnim imenom JUGO sa motorom zapremine 0,903 litra, snage 45 KS.

1985 godine:

Pocinje izvoz modela "JUGO 55 GV" u Sjedinjene Americke Države proizvedenog u svemu po strogim zahtevima standarda tog tržišta. Izvezeno je preko 140.000 jedinica preko zajednicke firme YUGO AMERICA.

1987 godine:

Promovisan nov model nacionalog automobila više klase "ZASTAVA 103" sa komercijalnim imenom "JUGO FORIDA". Sa proizvodnjom ovog modela startovalo se naredne godine.

1988 godine:

Pocinje proizvodnja FLORIDE.

1989 godine:

Rekordna proizvodnja motornih vozila 230.570 jedinica.

Na domacem tržištu prodato je 199.577 putnickih automobila i 4.827 kamiona. Izvezeno je 26.727 vozila.

Vrednost klasicnog (konvertibilnog) izvoza iznosi 504.771.426 DEM.

Vrednost medjunarodne industrijske kooperacije 247.125.000 DEM. Obim godišnje razmene po osnovu medjunarodne industrijske kooperacije iznosi 494.250.000 DEM.

U Zavodima "Crvena Zastava" zaposleno je 53.357 radnika i strucnjaka.

ZASTAVINI programi proizvodnje putnickih automobila, kamiona i dostavnih vozila direktno i indirektno angažuju 280 preduzeca iz 130 gradova SFR Jugoslavije.

1990 godine:

Zavodi Crvena zastava menjaju ime u "ZASTAVA".

1991 godine:

Osniva se mešovito preduzece ZASTAVA IVECO za proizvodnju komponenti, sklopova i kamiona.

Do 1991.godine proizvedeno je 180.000, izvezeno 36.000 kamiona.

Izbija rat na teritoriji SFR Jugoslavije.

UN uvode sankcije SR Jugoslaviji.

1992 godine:

ZASTAVINE fabrike sa teritorije SR Jugoslaviji ubrzano osvajaju 1.407 komponenata koje su kupovane u bivšim republikama SFRJ i 403 pozicije iz uvoza, a na programu kamiona 123.

1993 godine:

Kupovna moc stanovništva pada, raspada se bankarski sistem zemlje.

Proizvodnja se odvija u vrlo teškim uslovima

1999 godine:

NATO snage 24.03.1999.godine, otpocinju agresiju na SR Jugoslaviju. ZASTAVA je bombardovana sa 14 projektila velike razorne moci. Uništeno je 160.000 m2 proizvodnih površina , a šteta je procenjena na 1,523 mil.DEM (850 mil. USD). Obnavljaju se razoreni kapaciteti koji omogucavaju godišnju proizvodnju od 50.000 automobila, 7.200 kamiona, 9.600 t otkovaka godišnje.

2000 godine:

Grupa Zastava je najveci industrijski konglomerat u SR Jugoslavijii koji u sastavu ima 47 preduzeca, 432 kooperanta, od cega 220 direktno zavisnih. Ukupan broj zaposlenih 31.650, od cega 7.591 radi u preduzecima van Kragujevca.

Imao je Miško šta da vozi.