Uhapšen Igor Novaković zbog zloupotreba
 
B.V, B. J. | 27. 01. 2015.

Bivši direktor Privrednog društva "Jugoistok" Igor Novaković uhapšen je zajedno sa još pet osoba zbog zloupotreba.

Igor Novaković

Oni se sumnjiče da su izvšrili zloupotrebe u vrednosti od 45 miliona dinara.

Novaković je bio direktor ovog preduzeća od novembra 2012. do marta 2014. godine.
Novaković je u martu prošle godine podneo ostavku na mesto direktora „Jugoistoka“.
On je takođe nekada bio i u Savetu Medicinskog fakulteta, Savetu "Filmskih susreta" i na mestu predsednika Rukometnog kluba "Železničar".

Privedeni su Predrag Vlajković, šef kabineta u vreme kada je Novaković bio na čelu „Jugoistoka“ i sin predsednika Gradskog odbora SPS u Nišu Slavoljuba Vlajkovića, P.S. (42) i B.S. (33) iz Niša, odgovorna lica PD „CIM grupa“

D.o.o Niš, M.S. (37) iz Niša, odgovorno lice agencije „Account“ d.o.o Niš i N.J. (38) iz Niša, zaposlen u niškoj regiji „Telekom Srbija“.

Prijave prodavcima telefona
U redovnom postupku biće podnete dve krivične prijave protiv osoba koje su telefone namenjene „Jugoistoku“ prodavali u radnjama u Nišu ali i u drugim gradovima Srbije. Jedan od njih se sumnjiči za zloupotrebu položaja odgovornog lica i falsifikovanje službene isprave, dok će protiv drugog biti podneta prijava pod sumnjom da mu je pomogao u zloupotrebi.

Sumnja se da je Novaković u avgustu 2013. godine, obustavio postupak javne nabavke sa Institutom za istraživanja i projektovanja u privredi iz Beograda i bez raspisivanja novog tendera i potpisivanja ugovora angažovao PD „CIM grupa“, za vršenje menadžerskih usluga u preduzeću. Sumnja da je P.S., u svojstvu odgovornog lica dostavio „Jugoistoku“ veći broj faktura u iznosu od oko 30 miliona dinara koje su predate finansijskoj službi tog preduzeća, saopštila je policija.

Novaković i P.S. se sumnjiče da su od kraja 2013. i u toku 2014. godine, izvlačili novac iz PD „CIM grupa“ preko dve „fantom“ firme iz Niša, koje je registrovala knjigovodstvena agencija „Account“.

Takođe, sumnja se da su Novaković i Vlajković potpisali ugovor sa N.J. koji obuhvata aktivaciju usluge „biznet tarifne opcije“ na određenim službenim brojevima i određen broj mobilnih aparata za jedan dinar, namenjenim ''Jugoistoku''.

Sumnja se da se od ukupno 769 dobijenih telefona aparata 281 aparat ne nalazi u PD „Jugoistok“. Operativnim radom policije ustanovljeno je da su se aparati, koji se nisu nalazili u pomenutom preduzeću, a za koje je potpisana otpremnica, našli na domaćem tržištu i da su se mogli kupiti u radnjama u Nišu, kao i u drugim gradovima Srbije, navode u policiji. Osumnjičeni se terete da su na taj način pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 6,3 miliona dinara, saopštila je policija.


Novaković se sumnjiči da je u avgustu 2013. godine, pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 944.000 dinara na prilikom popravke službenog automobila u privatnom auto servisu u Svrljigu, iako je postojao ugovor sa ovlašćenim servisom za popravku službenog vozila.


Uhapšenima je određeno zadržavanje do 48 časova, nakon čega će biti sprovedeni nadležnom tužilaštvu.


Izvor Blic.rs

Uhapšen predsednik gradskog odbora SPS u Nišu Slavoljub Vlajković
B.J. | 02. 02. 2015.

Slavoljub Vlajković (62), nekadašnji direktor JP „Nišstan“ i predsednik Gradskog odbora SPS u Nišu, uhapšen je zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj i oštetio ovo javno preduzeće za 283.000 evra.



 Slavoljub Vlajković

Zajedno sa Vlajkovićem je privedena i O.Ž. (57), radnica u pravnoj službi „Nišstana“ koja se sumnjiči da mu je pomogla u izvršenju ovog krivičnog dela.

-On se sumnjiči da je u toku 2008. godine, dok je bio na mestu direktora „Nišstana“, prodao lokal površine 150 kvadrata u strogom centru Niša po znatno nižoj tržišnoj ceni, akcionarskom društvu „Jugotehnika“ Niš. Na taj način, „Nišstan“ je oštećen za iznos od oko 210.000 evra, saopštila je policija.
 
Vlajković se sumnjiči i da je „Nišstan“ oštetio za dodatni iznos od 73.000 evra, tako što kupac nije ispoštovao ugovor i isplatio polovinu kupoprodajne cene, već je za drugu polovinu predao menice „Nišstanu“.

Sumnja se da je službenica u „Nišstanu“ O.Ž. u saradnji sa Vlajkovićem i bez upoznavanja Upravnog odbora preduzeća, pred nadležnim sudom u svojstvu pravnog zastupnika priznala tužbeni zahtev „Jugotehnike“ da su izdate menice naplaćene, iako je u tom momentu žiro račun „Jugotehnike“' bio u blokadi.

-Osumnjičena je na taj način omogućila pomenutom preduzeću da stekne pravo svojine nad poslovnim prostorom i upiše ga kao svojinu kod Službe za katastar nepokretnosti u Nišu, navode u policiji.

Osumnjičeniima je određeno zadržavanje do 48 časova, nakon čega će biti sprovedeni Višem javnom tužilaštvu u Nišu.


Izvor: Blic.rs

IMAMO SEDAM PUTA VIŠE SLUŽBENIH VOZILA NEGO NEMAČKA Naši funkcioneri vole „audi“, „škodu“ i "pasat“
Lana Gedošević | 02. 02. 2015. - 22:27h | Foto: M. Milanković, V. Lalić | Komentara: 2

Švedska ima desetak državnih, službenih automobila, Nemačka manje od hiljadu, a od njih neuporedivo siromašnija Srbija čak 6.244.
Obožavaoci limuzina: „Blic“ je prethodne sedmice pisao o navikama Dijane Vukomanović i Jelene Trivan, pa je reagovao premijer

Ako se tom broju dodaju vozila vojske i policije, naša zemlja se može pohvaliti brojem od 26.966 službenih vozila.
 

Nije poznato sa koliko tačno luksuznih automobila država raspolaže, ali je poslednja, sveobuhvatna analiza koju je uradila Državna revizorska institucija (DRI) za 2012. godinu pokazala da su omiljene marke domaćih političara i funkcionera “audi”, “škoda”, “pasat” i “fijat”.

Odlukama revizora i vlade donekle je smanjen broj vozila

O ljubavi ovdašnjih političara prema limuzinama ovih dana je pisao “Blic”, i to na primerima Dijane Vukomanović iz SPS i Jelene Trivan, nove direktorke “Službenog glasnika”. Nakon naših tekstova, premijer Aleksandar Vučić je poručio da će insistirati na prekidu zloupotreba i smanjenju broja vozila za političare.
 

Prema pomenutoj evidenciji DRI, 6.244 automobila su za godinu dana prešla ukupno 67,2 miliona kilometara, odnosno oko 12.000 kilometara po vozilu. Rashodi i izdaci za sve njih bili su 1,9 milijardi dinara. Taj novac je trošen za gorivo, ulje, rezervne delove, tekuće popravke, registracije, osiguranja, parkiranje...
 

Bahaćenje za sve pare
Pomoćnik ministra zdravlja, čije se ime u izveštaju DRI ne navodi, službenom „škodom“ se tokom 9,5 meseci 2012. vozio tako što je vozač išao po njega iz Beograda u Novi Sad, dovozio ga u Beograd, vraćao za Novi Sad, a zatim išao sam ponovo za Beograd. Samo za gorivo je potrošeno 1,8 miliona dinara.

 

Izveštaj DRI je pokazao i ono na šta se oduvek sumnjalo - zloupotrebe i bahaćenje, i to na najrazličitije načine. Tako su službena vozila koristili i oni koji na to nisu imali pravo, neki su njima odlazili i u inostranstvo, dok su pojedinci po lokalnim sredinama prijavljivali da su prešli stotine kilometara.
 

Zanimljivo je i da se kilometraža potpuno istih relacija menjala od slučaja do slučaja, pa je po nekima put od Beograda do Niša dug 485 kilometara, dok je njegova dužina kod drugih bila 583 kilometra. Neuobičajen je i primer relacije Beograd-Bor koja je duga 207 kilometara, ali rastojanje između ova dva grada može da bude i 613 kilometara. Tako bar pokazuje evidencija u koju je DRI imala uvid.
 
Zloupotrebe
 

    Korišćenje vozila neradnim danima, vikendima i praznicima
    Razlike u kilometraži za potpuno iste relacije
    Velike kilometraže na lokalu
    Putovanje vozilom u inostranstvo
    Nakon korišćenja, nema evidencije gde je vozilo parkirano
    Pređena kilometraža ne odgovara upisanoj na putnim nalozima
    Kilometraža u putnim nalozima prepravljana, izostavljana
    Vozila se nabavljaju bez prethodne analize

 

Ova institucija je dala preporuke šta treba uraditi i kako se ponašati da se uvede red u ovu oblast, dok je Vlada Srbije u međuvremenu donela novu uredbu o uslovima i načinu korišćenja službenih vozila.
 

Državni revizor Radoslav Sretenović kaže za “Blic” da su svi budžetski korisnici dobili preporuke šta treba da učine kako bi otklonili nepravilnosti, ali i da se već vide efekti.
 

- Značajno je smanjen broj službenih vozila koja su na raspolaganju državnim organima, a smanjen je i broj osoba koje mogu da koriste službeno vozilo - kaže Sretenović, istakavši da ekonomski efekti ovih mera za sada nisu poznati, jer još traje otklanjanje nepravilnosti.

Direktor najvećeg gubitaša arči državne pare
URNEBESAN TENDER: Dušan Bajatović traži ginekologe za Srbijagas!

Društvo 07:44, 04.02.2015.

U trenutku kad „Srbijagas“ duguje 1,2 milijarde evra, a plate su im iznad proseka, socijalista raspisuje tender za ginekološke usluge. Vrednost nabavke čak 2,9 miliona dinara. Naravno, to mi plaćamo iako su dame iz ove firme zdravstveno osigurane
Dušan Bajatović, Srbijagas, ginekolozi,

Za sve ga bog dao... Bajatović vodi računa o ceni gasa, gasovodu, ginekološkim pregledima...

BEOGRAD - Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa“, krenuo je u potragu za ginekologom za žene zaposlene u njegovom preduzeću. Ako vam ovo deluje smešno, da li vas zabavlja činjenica da ćete njegov naum platiti 2,9 miliona dinara?

Naime, „Srbijagas“ je raspisao tender za „specijalistički pregled za žene“, objavljeno je na njihovom sajtu, i za tu uslugu spremni su da daju 2,9 miliona dinara iz džepa poreskih obveznika.

Dupli trošak
Taj isti „Srbijagas“ je, uzgred, najveći gubitaš među javnim preduzećima - ima dug od 1,2 milijarde evra, a sistematski ginekološki pregled može da se uradi besplatno u domu zdravlja! S druge strane, sve i da dame iz ovog JP ne žele da se gužvaju po državnim ordinacijama, kako mnoge od njih imaju plate iznad proseka, mogu sebi da priušte pregled u privatnoj ordinaciji.

Prema uslovima tendera, tražena je usluga kompletnog ginekološkog pregleda, UZ dojke ili mamografija.

- Ponuđač mora da ima minimum jedan ginekološki sto, mamograf, ultrazvučni aparat, najmanje dvoje specijalista ginekologa akušera i jednog radiologa specijalistu. Pregledi se obavljaju u Novom Sadu, po najmanje 10 žena dnevno, a ponuđač je dužan da izda izveštaj s preporukom za dalje lečenje i da ga dostavi svakoj ženi ponaosob - navodi se u dokumentaciji, dok se u „Srbijagasu“ peru da je tender odobrila Vlada.

Javio se i Dom zdravlja
- Pristigla je ponuda Doma zdravlja Novi Sad od 1,4 miliona dinara i zajednička ponuda novosadske poliklinike „Dijagnostika centar“ i specijalističke ginekološke ordinacije „Dr Veber“ od 2,4 miliona dinara - kažu u ovom preduzeću i dodaju da je predloženo da zbog povoljnije ponude posao dobije novosadski DZ, ali i da javna nabavka još nije završena.

Dušan Bajatović juče nije odgovarao na pozive i poruke, dok nadležni u Ministarstvu finansija, koje smo pitali o ekonomskoj opravdanosti tendera, kažu da će se tek pozabaviti njime (iako su novac već odobrili)?!

- Bliže ćemo se upoznati s detaljima tendera - kažu u Vujovićevom resoru, a ekonomista Mlađen Kovačević kaže:
- Raspisivanje ovog tendera je rasipništvo, i „Srbijagas“ bi morao da povede računa o svom poslovanju - kaže on.

Evo od koga je prepisao
I JORGOVANKA TRAŽILA GINEKOLOGA

I Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS, tražila je privatnog ginekologa za svoje radnice. Ona je u novembru prošle godine raspisala tender za lekarske ordinacije, uključujući ginekologe, čiji će doktori pružati usluge zaposlenima u zgradi banke! Kako je bilo predviđeno, lekari opšte prakse i ginekolozi, u određenim terminima, trebalo je da dežuraju u zgradi NBS u Nemanjinoj 17.

Za nevericu u ministarstvu zdravlja pravdaju tender
RADNICE U „SRBIJAGASU“ IZLOŽENE OPASNOSTI?!

U Ministarstvu zdravlja kažu da je, prema članu 14 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, poslodavac dužan da obezbedi posebne preventivne preglede u slučaju da su im radnici izloženi specifičnim opasnostima na radu. Međutim, dodaju, oni neće poći Bajatovićevim stopama. S druge strane, kojim je to specifičnim opasnostima izložena, recimo, kancelarijska službenica u „Srbijagasu“, nismo uspeli da saznamo jer se Bajatovićevi saradnici nisu javljali do zaključenja broja. Na pitanja nisu odgovorili ni u DZ Novi Sad.

Pozvali smo i druge direktore JP da vidimo da li će i oni tražiti ginekologa za svoje radnice, ali nisu se oglašavali - Aleksandar Obradović (EPS), Milan Stojičić (Železnice), Zoran Drobnjak (Putevi Srbije), kao ni rukovodstvo „Aerodroma“.

Koga zmija ujede...
DOBIO SINA IZ VEZE S KOLEGINICOM

Inače, Bajatović ima vanbračnog sina upravo sa koleginicom iz „Srbijagasa“, a kog je dugo odbijao da prizna.






Rasipanje u javnom preduzeću
SUMNJIVE NABAVKE U SRBIJAGASU: Bajatović za „skeniranje“ dao 260.000 evra


Softver za skeniranje i upravljanje dokumentima gubitaška državna firma kupila mimo tendera od unapred poznatog ponuđača


BEOGRAD - Koalicija za javni nadzor upitala je Dušana Bajatovića, direktora „Srbijagasa“, kakav je to softver ova gubitaška državna firma platila 260.000 evra, i to izbegavajući konkurenciju kroz direktne pregovore s unapred poznatim ponuđačem, kao i koliko je koristi od toga imala državna kompanija.

„Srbijagas“ je s firmom „Mikrofilm sistem“ maja 2012. zaključila ugovor čiji je predmet „softversko rešenje za skeniranje i upravljanje dokumentima“. Cena ovog posla bila je 29.773.000 dinara ili 257.855 evra. S obzirom na to da im „Srbijagas“ nije dostavio dokumentaciju o javnoj nabavci, Koalicija sumnja da u ovoj nabavci „nisu čista posla“.

- Koalicija predlaže Bajatoviću da doprinese informatičkoj pismenosti građana Srbije i objasni im kakav je to softver platio 257.855 evra. Ohrabrujemo ga i da nam pomogne da razumemo zbog čega je opravdano i uputno izbegavati konkurenciju, pa je ova javna nabavka sprovedena u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva, koji obezbeđuje direktnu pogodbu s unapred poznatim ponuđačem - navodi Koalicija.

Dragan Dobrašinović, predsednik Koalicije, kaže za Kurir da bi konkurencija i stručnjaci trebalo da procene da li je softver plaćen previše, ali da je jasno da je suma velika.

- Neka kažu šta su nabavili, zašto su toliko platili, zašto nije bilo konkurencije na tenderu i kakav je efekat kupovine tog softvera - ističe on.

Stručnjaci iz IT sektora koji su želeli da ostanu anonimni kažu da je „Srbijagas“ preplatio softver.

Previše je 260.000 evra, to je trebalo da košta 60.000 do 70.000 evra - navodi naš sagovornik. Firma „Mikrofilm“ nije imala komentar na ovu temu.
Modernizacija ne pita za cenu... Sedište „Srbijagasa“ Modernizacija ne pita za cenu... Sedište „Srbijagasa“

Traži se istraga
POSAO ZA TUŽIOCA
Ukoliko traženo obrazloženje Bajatovića izostane ili ne bude bilo dovoljno uverljivo, Koalicija poziva nadležnog javnog tužioca da formira predmet vezan za ovu javnu nabavku i započne zakonom predviđene radnje protiv odgovornih.

„Srbijagas“
NADOGRADNJA PO ZAKONU

U „Srbijagasu“ kažu da im je za ovakav postupak nabavke odobrenje dala Uprava za javne nabavke. Kažu da od 2005. godine za arhiviranje dokumentacije koriste softver nemačke firme „D.velop“, čiji je u Srbiji jedini ovlašćeni prodavac „Mikrofilm sistem“. Firma je ponudila modernije rešenje i posle pregovora potpisan je ugovor, tvrde u toj firmi.

Dugovi do guše
- 1,2 milijarde evra su dugovi „Srbijagasa“
- 49,7 milijardi dinara je na kraju 2013. bio manjak „Srbijagasa“
- pregovarački postupak bez javnog poziva znači da naručilac poziva određene firme i pregovara s njima o ceni i uslovima

Radna grupa MUP za „Srbijagas“
Policija istražuje na šta je Dušan Bajatović spiskao 100 miliona evra!


Tužilaštvo naložilo da se istraži zašto je direktor „Srbijagasa“ mimo zakona zaključio ugovore vredne 12,1 milijardu dinara


BEOGRAD - Ministarstvo unutrašnjih poslova formiralo je posebnu radnu grupu za ispitivanje zloupotreba Dušana Bajatovića u „Srbijagasu“, saopštio je Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, koji je protiv direktora tog javnog preduzeća podneo krivičnu prijavu zbog sumnji da je nezakonito potrošio više od 100 miliona evra.

Pozivajući se na dopis Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, iz Topličkog centra navode da je novosadsko tužilaštvo u prethodnom periodu primilo više krivičnih prijava protiv Bajatovića i da ih je „radi prikupljanja potrebnih obaveštenja“ prosledilo MUP, koji je formirao „posebnu radnu grupu da proveri sve navode iz krivičnih prijava i ispituje celokupno poslovanje ‚Srbijagasa‘“.

Istraga u toku
U istom dokumentu, kojim se odgovora na pitanje šta je preduzeto povodom krivične prijave Topličkog centra i drugih članica Koalicije za nadzor javnih finansija protiv Bajatovića, navodi se da su operativne provere koje radi MUP i dalje u toku.

Dragan Dobrašinović iz pomenute koalicije objašnjava za Kurir da je krivična prijava za zloupotrebu položaja podneta protiv Bajatovića još 12. novembra prošle godine, i to zbog zaključivanja ugovora tokom 2011. bez sprovedenih postupaka javnih nabavki, koji su bili obavezni, u ukupnom iznosu od 12,1 milijardu dinara.

Prolongiranje slučaja
- Reč je o nabavci kredita, i to direktnom pogodbom s bankama. Time je Bajatović prekršio Zakon o javnim nabavkama, prekoračio službena ovlašćenja i bankama omogućio korist od preko 100 miliona evra. Na ovo je upozorila i Državna revizorska institucija, pa smatramo da je sve jasno i da je tužilaštvo moglo odmah da predmet procesuira, a ne da ga prosleđuje MUP, čime već 330 dana opstruira ovaj slučaj - ocenio je Dobrašinović.

U policiji su za Kurir nezvanično potvrditi da se postupa po nalogu tužilaštva, ali nismo dobili odgovore po kojim se sve prijavama istražuje Bajatović. Komentar ovim povodom nismo dobili ni iz Tužilaštva.

ISPITUJU ME PO SVIM OSNOVAMA
Direktor „Srbijagasa“ kaže da se poslovanje firme redovno ispituje:
- Naše poslovanje se ispituje po svim osnovama i sumnjama, i tako treba da bude. Nadam se da će biti ispitani i svi koje je „Srbijagas“ naveo u krivičnim prijavama, jer zaštićenih više nema.



Izvor Kurir

Nepotizam: Rodbinsko zapošljavanje u javnom sektoru
DANAS U KURIRU SKANDAL MINISTRA PRAVDE: Selaković postavio strica za direktora u Železnici!

Biznis 07:45, 10.02.2015.
Autor: Slađana Vukašinović

Na platnom spisku državnog gubitaša kao novi direktor za nabavke naći će se Manojle Selaković, stric sadašnjeg ministra pravde
Nikola Selaković, Manojle Selaković, Miroslav Stojčić, Železnice Srbije, stric,

BEOGRAD - Direktor „Železnica Srbije“ Miroslav Stojčić formirao je menadžmentski tim i na rukovodeća mesta predložio još trojicu novih ljudi, među kojima je i Manojle Selaković, stric ministra pravde Nikole Selakovića, i to bez odobrenja Vlade Srbije, saznaje Kurir.

Izvor našeg lista iz „Železnica“ tvrdi da je takva odluka doneta na sednici Odbora direktora 25. januara, kad je odlučeno da se na platnom spisku ovog državnog gubitaša nađe i bliski rođak ministra pravde, koji je postavljen za direktora nabavke.

nastavak sledi...

Izvor Kurir

RUPA U ZAKONU Plate zamrznute, a primanja rastu
Gvozden Zdravić | 10. 02. 2015.

Osim čelnicima opštine Aleksandrovac, prekovremeni rad je isplaćivan i za 19 zaposlenih u Opštinskoj upravi!
Kako se troše milioni iz budžeta: Aleksandrovac

Pretpostavlja se da je taj broj i veći, jer je budžetski inspektor utvrđivao stanje po sistemu slučajnog uzorka. Aleksandrovački funkcioneri su očigledno prekovremeni rad izabrali kao nov način kršenja zakona o zamrzavanju plata u javnom sektoru.

U zapisniku budžetskog inspektora o kontroli poslovanja opštine Aleksandrovac od februara 2013. do juna 2014. godine stoji da je 19 radnika Opštinske uprave radilo prekovremeno, i da je odluku o tome donela načelnica Dobrila Vukojević, koja se na tu funkciju vratila iako je prethodno penzionisana.

Markovićeva provokacija
Dok smo u opštini tražili mišljenje druge strane o ovoj škakljivoj temi, prišao nam je Nenad Marković, pomoćnik i kum predsednika opštine, i u prisustvu većeg broja ljudi uzviknuo: „Zdraviću, je l‘ ti trebaju pare da ti dam na zajam. To su one koje sam naplatio za prekovremeni rad“!

Potpisi na izveštajima o prekovremenom radu, konstatuje inspektor, nisu čitki, a nisu dostavljena na uvid rešenja za ostale kojima je isplaćen prekovremeni rad.
Inspektor posebno izdvaja prekovremeni rad za matičare Smiljanu Todorović i Ružicu Nikolić, kao i Radicu Džamić, koja radi na poslovima zaštite životne sredine, a prekovremeno je angažovana na poslovima sekretara predsednika opštine.

Todorovićevoj je tokom cele 2013. godine isplaćivan prekovremeni rad, dok je u slučaju Nikolićeve prekovremeni rad obračunat suprotno uredbi o budžetskom računovodstvu. Za Džamićevu je utvrđeno da je, radeći na dva radna mesta, na prekovremenom radu navodno provela veći broj sati nego što je zakonom predviđeno.

Kakav je to prekovremeni rad koji traje godinu dana, zapitao se budžetski inspektor, konstatujući da tačan iznos koji je opština u tu svrhu isplatila nije utvrđen. On je naveo da je za plate, dodatke i naknade zaposlenih u Skupštini opštine, Opštinskoj upravi u 2013. godini isplaćeno 56.061.040,05 dinara.
Na zahtev „Blica“ da prokomentariše nalaze, Suzana Ordanić, načelnica za finansije opštine Aleksandrovac, kaže da nema ovlašćenja da govori za medije, dok načelnica Uprave Dobrila Vukojević kaže da nije spremna da odmah odgovori.

Kako je „Blic“ ranije pisao, Jugoslav Stajkovac, predsednik opštine, i njegov pomoćnik i kum Nenad Marković osam meseci su naplaćivali prekovremeni rad, a po nalogu inspektora novac treba da vrate u opštinsku kasu.


Izvor: Blic.rs

Ruma -- Članu Opštinskog veća Rume Nebojši Đapiću isplaćeno je blizu milion dinara iz budžeta na osnovu odluke komisije kojom je on predsedavao, piše VOICE.

Kako je objavio Vojvođanski istraživačko-analitički centar, Nebojša Đapić je članu Opštinskog veća zaduženom za poljoprivredu, a novac mu je, odlukom komisije na čijem je čelu bio, isplaćen zbog uništenih useva na državnom zemljištu.

Prethodna vlast tvrdila je da je Đapić ilegalno obrađivao zemljište namenjeno građevinskim radovima. Đapić i danas obrađuje deo tog zemljišta, naveo je VOICE.

Đapić je 2010. godine počeo da obrađuje 180 hektara zemlje na takozvanoj "Rumskoj petlji", koja je bila namenjena građevinskim radovima i nije bila u Programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, te rumskim poljoprivrednicima nije bila ni ponuđena na licitaciji.

Iste godine, Opština je protiv njega podnela krivičnu prijavu zbog protivpravnog zauzimanja državnog zemljišta namenjenog za poslovnu izgradnju, a Đapić je tvrdio da mu je opština "prećutno odobrila" da obrađuje sporne površine.

Đapić je 2012. godine angažovao poljoprivrednog sudskog veštaka Iliju Bearu koji mu je retroaktivno za 2010, 2011. i 2012. godinu utvrdio štetu u iznosu od 921.510 dinara.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Milivoj Belić rekao je da je nemoguće retroaktivno utvrđivati štetu i ocenio da se verovatno radi o nekoj "mućki".

Đapić je Opštini novembra 2012. uputio zahtev da mu se šteta nadoknadi, ali je nadležna komisija zahtev odbacila kao neosnovan.

Krajem decembra 2013. godine Srpska napredna stranka (SNS) preuzela je vlast u Rumi i Nebojša Đapić je, kao član SNS, izabran za člana Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i za predsednika Komisije za utvrđivanje i procenu štete na poljoprivrednim usevima i objektima na teritoriji opštine Ruma.

U tročlanu komisiju je s njim imenovan i poljoprivredni sudski veštak Ilija Beara, a već na prvom zasedanju ta komisija je usvojila Đapićev ponovljeni zahtev za isplatu nadoknade štete, tako što su dva člana komisije, među kojima i sudski veštak Beara, glasala "za", dok je sam Đapić bio uzdržan.

Nebojša Đapić više nije član Komisije za utvrđivanje štete, jer, kako je rekao, ne želi da njime bilo ko "ispira usta", ali još obrađuje deo zemljišta na "rumskoj petlji".

VOICE je projekat koji je pokrenulo Nezavisno društvo novinara Vojvodine, uz podršku američke fondacije "Braća Rokfeler".

Izvor: B92

Da li je prilikom nabavke čarapa i cipela za MUP bilo malverzacija i rade li u policiji pigmeji - bila je tema jučerašnje debate u Skupštini Srbije.

Na početku skupštinskog zasedanja poslanica DS Aleksandra Jerkov je od ministra policije Nebojše Stefanovića zatražila informaciju o javnim nabavkama zbog podataka da je nabavku čarapa za službenike policije u vrednosti od 15 miliona dinara dobila firma za trgovinu voćem.

- Da stvar bude interesantnija, čarape su veće od broja 45 - rekla je Jerkov.
Šef poslaničkog kluba SNS Zoran Babić je na to uzvratio ironičnim izvinjenjem „što u policiji ne rade pigmeji, već građani koji nose čarape i cipele tih brojeva“.

„Blic“ je saznao da, međutim, MUP nije platio 15, već 19 i po miliona dinara firmi „Naturfruits“ koja prodaje voće i povrće. Iz MUP-a nam je na to poručeno da je „sve s tim nabavkama obavljao prethodni ministar, a ne sadašnji“.

Podsetimo, aktuelni ministar policije je naprednjak Nebojša Stefanović, a bivši je socijalista Ivica Dačić.

MUP priznaje da je čarape platio voćarskoj firmi, ali tvrde da to nije problem. Naime, kažu u MUP-u za „Blic“, prema zakonu je nevažno koja je delatnost firme navedena u registraciji kao pretežna.

Direktor „Naturfruitsa“ Miloš Glišić kaže za „Blic“ da se bavi onim što u datom trenutku donosi profit.

- Mislim, sve je po zakonu. Pokušavamo da preživimo kao i cela privreda Srbije - rekao nam je Glišić.
 
Do obuće preko posrednika

U MUP-u kažu da su s firmom „Krunik“ sklopili ugovor za 6.000 borbenih patika i 6.000 terenskih čizama. Takođe, dodaju, ta firma ima dva, a ne jednog zaposlenog, kao što tvrde u DS-u. U Ministarstvu kažu da je „Krunik“ dostavio ugovor o zakupu proizvodnje i tehničkog kapaciteta firme „Sandra Korpiko“ iz Požarevca, „koja je dugogodišnji proizvođač i dobavljač razne vrste obuće za MUP i Ministarstvo odbrane“. Nezvanično, ta firma više ne proizvodi obuću, a mnogi je dovode u vezu sa SPS-om.

Izvor: Blic

 

Bivši direktor bolnice „Laza Lazarević“ rasipao novac
Bivši direktor "Laze Lazarević" spiskao 200 miliona na gorivo i telefone
Željka Jevtić | 13. 02. 2015.

U Specijalnoj bolnici „Laza Lazarević“ pokrenuta je istraga zbog bahatog i nenamenskog trošenja oko 200 miliona dinara državnog novca, saznaje „Blic“.
Direktor Nenadović na auto je mesečno trošio 200.000 dinara

MUP-u, tužilaštvu i Ministarstvu finansija predat je izveštaj o neregularnostima do kojih je RFZO došao kontrolom rada bolnice. Nenamensko trošenje novca, koje je pod lupom istražnih organa, uočeno je u periodu od početka 2013. godine do sredine prošle godine, kada je na čelu te ustanove bio doktor Milutin Nenadović.

Već dosadašnjom kontrolom je utvrđeno da je novac koji je RFZO uplaćivao, umesto za lečenje pacijenata, ishranu i rad klinike, odlazio na račune za gorivo i telefone, stimulacije određenim zaposlenima, plate nezakonito angažovanim radnicima.

Račun u blokadi
Račun bolnice trenutno je u blokadi zbog presude Privrednog suda povodom duga za grejanje. Kako kaže izvor „Blica“, to može dovesti u pitanje nabavku lekova, hrane i rad bolnice. Dobavljačima za energente, bolnica je uplatila skoro 19 miliona dinara manje iako je od RFZO dobila celokupan iznos. U dokumentaciji bolnice nema obrazloženja na šta je utrošen ovaj novac, koji je bio na računu krajem 2013.

Na osnovu dokumentacije u koju je „Blic“ imao uvid, godišnje je oko šest miliona dinara izdvajano na službene telefone. Od oko 600 zaposlenih, račune koje je plaćala bolnica imalo je njih 300. Poređenja radi, u Kliničkom centru Srbije sa oko 7.000 zaposlenih manje od 200 lekara ima službeni telefon s limitom manjim nekoliko puta od radnika kotlarnice u „Lazi Lazareviću“.

 

Ovaj podatak je bio frapantan za službena lica RFZO, koji su pitali nadležne u „Lazi“ da li je greškom u dokumentaciji bolnice dodata neka nula. Trenutna uprava bolnice ima dodatni problem jer za raskidanje lošeg ugovora operateru treba da plate oko dva miliona dinara, koje bolnica nema.


Na samo jednom automobilu u „Lazi“ za koji se sumnja da je koristio bivši direktor Nenadović trošeno je na mesečnom nivou 200.000 dinara. U dokumentaciji Upravnog odbora bolnice navodi se da je novac nenamenski trošen za plate i prevoz radnika bez ugovora. Prema evidenciji, oko 50 lica zaposleno je praktično nezakonito jer su plaćani iz sopstvenih sredstava bolnice, a što ova ustanova nema. To praktično znači da je na njihove plate odlazio novac RFZO, namenjen za lekove ili hranu pacijenata. Novac je odlazio i na dodatna 23 radnika koji uopšte nisu registrovani u RFZO kao zaposleni.
Milutin Nenadović

Dok je dr Nenadović bio direktor ustanove, kako se konstatuje u dokumentaciji, primenjivan je koeficijent protivan uredbi, nepravilno je obračunavan minuli rad, nenamenski su trošena sredstva za stimulacije. Stimulacije u visini od 30 odsto plate, međutim, isplaćivane su samo odabranima i ne samo na osnovu angažovanja. U bolnici su od 1. januara 2013. do sredine prošle godine pravljeni propusti i u prikazivanju obračunskih rashoda.


- Sredstva su prenošena za druge namene bez obrazloženja odgovornih lica - stoji pod tačkom osam analize kontrole rada bolnice i dodaje se da RFZO zbog svih ovih propusta traži da se vrate sredstva u visini od skoro 77 miliona dinara.
„Blic“ juče nije uspeo da stupi u kontakt sa bivšim direktorom bolnice Milutinom Nenadovićem.



Izvor: Blic