колико имају саветника и незнали 

Miroslav Krišan uhapšen je zbog sumnji da je počinio malverzacije dok je bio predsednik opštine Kovačica.

 
Osim njega, po nalogu višeg tužilaštva u Pančevu uhapšena su i dvojica zaposlenih u "Vojvodina putu", Milivoje Đurković, direktor A.D. "Vojvodina put" iz Pančeva i Vladan Vidić, rukovodioc grupe gradnje u "Vojvodina putu".
 
Krišto se tereti za zloupotrebu službenog položaja jer je u periodu od 2007. do 2010, protivno zakonu o javnim nabavkama, platio izgradnju lokalnih puteva "Vojvodina putu" za 25 odsto više od tržišne cene čime je ukupna vrednost posla uvećana za 80 miliona dinara.
 
Sporne ulice su finansirane iz Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine u ukupnoj vrednosti od 320 miliona dinara.
 
Kako je "Blic" već pisao, prema ranijim nalazima budžetske inspekcije i policije Krišan je potrošio oko 4,8 miliona evra bez tendera, plaćajući dva preduzeća za izgradnju poslovno-rekreativnog centra “Relaks” u Kovačici..
 
Izvinjenje Bojanu Krištu
Greškom je prvobitno objavljeno da je uhapšen nekadašnji direktor aerodroma u Beogradu Bojan Krišto. Izvinjavamo se gospodinu Krištu i njegovoj familiji.

Izvor: Blic

PARAZIT: Borko Stefanović dobio dva milona iz budžeta, a ne ide na posao!
Politika
17:00, 11.11.2013.

Autor: Ekipa Kurira

Diplomata od karijere Borislav Stefanović, koji je u Ministarstvu spoljnih poslova zaposlen kao politički direktor, mesecima nije ušao u kabinet

BEOGRAD - Nije ni čudo što smo u dubiozi!
Borislav Stefanović, šef poslaničke grupe DS, u Skupštini Srbije svakog meseca dobija 96.000 dinara od Ministarstva spoljnih poslova, gde je zaposlen na funkciji političkog direktora, iako, kako saznaje Kurir, mesecima nije ušao u zgradu MSP! Ako u to uračunamo poreze i doprinose (bruto plata mu je 160.000), zatim skupštinsku nadoknadu i telefonski račun koji mu plaća država, Stefanović je poreske obveznike u poslednjih 10 meseci koštao 1.932.000 dinara!

Ne viđaju ga u MSP
Stefanović, prema rečima našeg izvora, gotovo deset meseci nije nogom kročio u zgradu u Ulici kneza Miloša, ali uredno prima platu, a MSP mu plaća i račun za mobilni telefon.
- Njega niko mesecima nije video na poslu i sramota je što dobija platu! On mesečno prima nešto više od 90.000 dinara, a ne dolazi na posao. To je čist bezobrazluk, nije mi jasno zašto ministar ne reaguje jer ima mehanizme - kaže izvor Kurira.

Imovinska karta
Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije navedeno je da Stefanović mesečno prima 96.064 dinara iz Ministarstva, od 1. februara 2002. godine, kao i poslanički paušal od 30.000 dinara. U imovinskoj karti je još navedeno da poseduje dve trećine trosobnog stana od 86 kvadrata, kao i automobil „fijat punto“ iz 2008. godine. U razgovoru za naš list Stefanović priznaje da mesecima nije ušao u Ministarstvo, iako, kako kaže, u MSP i ne mogu da nam kažu tačno kad je i koliko puta bio jer ne postoji tačna evidencija?!

- Mesečno dobijam oko 90.000 dinara, iz dva dela, kao i svi ostali. To je ostalo iz vremena prošle Vlade, ne mogu ništa da uradim dok ministar drugačije ne odredi. Nije tačno da 10 meseci nisam ušao u Ministarstvo. Dugo nisam ulazio, ali oni nemaju evidenciju koliki je to vremenski period. Kad bih bio stalno zaposlen u Skupštini, imao bih veću platu, ali hteo sam da zadržim mesto u MSP jer sam diplomata od karijere - kaže Stefanović, koji je ujedno iskoristio priliku da nam se požali da njemu u Ministarstvu ne daju ništa da radi i da već godinu dana nije dobio nijedan papir.

Ministarstvo ćuti
- Ne dozvoljavaju mi da radim nijedan posao. Pošto vidim da ništa neće preduzeti, pokrenuću sam proceduru da me smene u MSP - poručio je Stefanović.
Pitanja o angažmanu Borislava Stefanovića poslata su Ministarstvu spoljnih poslova, ali do zaključenja broja nismo dobili odgovor.

Ministarstvo mu plaća i račun za mobilni
Kurir je imao uvid u jedan od računa za mobilni telefon Borka Stefanovića. Stefanoviću MSP plaća paket „Biznis 300+“, a račun je oko 3.200 dinara.
- Tačno je da mi telefonski račun plaća MSP. Nemam mesečni limit, ali se trudim da račun bude u granicama normale - objasnio je Stefanović.

Расим Љајић: Злоупотребама робних резерви направљена милионска пљачка            
среда, 13. новембар 2013.

Злоупотребама робних резерви направљена милионска пљачка, а враћен само мали део нестале пшенице и кукуруза, рекао министар Расим Љајић на седници парламента образлажући Предлог закона о робним резервама. Већина парламентарних странака подржала предложена решења.



Министар трговине и телекомуникација Србије Расим Љајић рекао је у парламенту да је злоупотребама робних резерви направљена милионска пљачка и да је враћен само мали део несталих количина пшенице и кукуруза.

"Нестало је око 80.000 тона пшенице и кукуруза, а складиштари су вратили око 13.000 тона пшенице и око 2.500 тона кукуруза", истакао је Љајић у Скупштини Србије у начелној расправи о Предлогу закона о робним резервама.

Са складиштарима који су у року од месец дана вратили робу, како је навео, обновљен је уговор, а остали се истражују.

"Полиција ради свој део посла", рекао је Љајић.

Додао је да због уочених злоупотреба држава планира да обезбеди што већи простор у свом власништву за складиштење робних резерви.

Према речима министра Љајића, идеја је да се активирају хипотеке складиштара дате за робне резерве које нису вратили, да им се одузму складишта и дође бар до 100.000 квадратних метара складишног простора за пшеницу.

Љајић је нагласио да је држава за закуп складишта годишње плаћала складиштарима накнаде од 460 милиона динара.

"То је невероватно. Могли смо да направимо складишни простор, уштедима знатна средства и осигурамо се од злоупотреба. Надамо се да смо сада прекинули ланац злоупотреба", казао је Љајић.

Љајић је истакао да се предложеним решењима о робним резервама омогућава суштинска реформа система робних резерви у Србији.

Како је навео, разлози за доношење новог закона су онемогућавање злоупотреба и усклађивање са стандардима Светске трговинске организације и ЕУ.

"Доношње закона ће у великој мери означити битну реформу читавог система и омогућити да се робним резервама управља далеко ефикасније, а самим тим и државном имовином", казао је Љајић.

Додао је да се предложеним решењима први пут уводе и обавезне резерве нафте и нафтних деривата, а да ће Дирекција за робне резерве управљати и с тим делом резерви.

Новина у закону је што се интервенције из робних резерви, поред ситуација ванредног стања и поремећаја на тржишту, омогућавају и у ситуацијама елементарних непогода, као и техничких и технолошких ситуација које могу да омету снабдевање становништва основним намирницама, рекао је Љајић.

Љајић је додао да је прецизно наведена врста и структура робе која је предмет резерви, а новина је да је уврштена и опрема за пошту, телекомуникације и железницу.

"Уводи се и нови начин управљања робним резервама и прецизно се дефинишу све фазе управљања, од набавке преко складиштења, давања на зајам и обнављања резерви", навео је Љајић.

Расим Љајић: Уље да кошта мање од 100 динара

Министар трговине Србије Расим Љајић оценио је да би цена уља требало да буде испод 100 динара по литру на основу ниже откупне цене сунцокрета.

"Логика каже да би цена литра уља требало да буде највише 97 динара, али држава не може да утиче на те цене", рекао је Љајић у Скупштини.

Он је подсетио да је цена сунцокрета ове године вишеструко нижа него у 2012. години.

Зорана Михајловић: Обавезне резерве нафте до 2023.

Mинистарка енергетике Зорана Михајловић рекла је у парламенту да Србија најкасније до почетка 2023. године мора да успостави обавезне резерве нафте и нафтних деривата.



Србији ће бити потребно око 700 милиона евра за формирање резерви нафте и нафтних деривата у периоду од 2014. до 2023. године, процењено је у анализи ефеката примене предложеног закона о робним резервама.

Михајловићева је навела да је резервама предвиђено да се резерве нафте и горива формирају у висини од 90 дана просечног дневног нето увоза или 61 дан просечне дневне потрошње.

Према њеним речима, Србија ће усвајањем тог закона испунити обавезе према Енергетској заједници југоисточне Европе која налаже да земље чланице формирају обавезне резерве нафте најкасније до 31. децембра 2022. године.

"Поред тога што се прописује формирање централног складишног тела, прописује се и да резерве могу да се складиште код енергетских субјеката који морају имати лиценце за складиштење нафте и деривата", рекла је Михајловићева.

Навела је да за складиштење нафте и горива Дирекција за робне резерве има 180.000 кубних метара складишта, а Јавно предузеће "Транснафта" 130.000 кубика, али да то није довољно.

Посланици подржавају предложени закон

Већина парламентарних странака оценила је да је добро што се после 20 године доноси нови закон о робним резервама, јер је неопходно спречити злоупотребе у тој области.



Посланик Странке војвођанских Мађара Арпад Фремонд рекао је да ће, према мишљењу те посланичке групе, нови закон позитивно утицати на сигурност снабдевања основним животним намирницама и енергентима, али требало би да омогући да се реагује и пре настанка поремећаја на тржишту.

Горица Гајић из ДСС-а критиковала је што су укинути средњорочни планови робних резерви осим у случају нафтних деривата, и навела да се у предложеним решењима, као и у другим законима који долазе у Скупштину, не спомиње Косово и Метохија као територија на којој ће се примењивати.

Социјалиста Зоран Касаловић истакао је да је Предлог закона о робним резервама свеобухватнији, прецизнији, обезбеђује јавност робних резерви и контролне механизме, пре свега у образовању, финансирању, размештању и коришћењу и обнављању робних резерви.

Посланик Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) Ђорђе Стојшић казао је да се предложеним законским решењем уводи ред у област робних резерви и до ће та посланичка група подржати усвајање закона.

Мирко Чикириз из СПО-а рекао је да ће та посланичка група подржати закон, јер је, како је истакао, реч о битном антикорупцијском закону.

Посланица ЛДП-а Ранка Савић оценила је да би у закон требало уврстити начело јавности како би основни подаци о врсти, количини, квалитету, року трајања и корисницима робних резерви били доступни најширој јавности.

Александар Сенић из ДС-а сматра да предложени закон има значајне мањкавости, јер нема начела подстицаја и обезбеђења континуиране производње, пре свега пољопривредних производа.

Посланици ће, у наставку седнице, размотрити Предлог закона о безбедности железнице, као и Предлог закона о изменама и допунама Закона о јавним путевима и Предлог закона о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља.

Посланичка питања

У делу седнице који је био посвећен посланичким питањима, посланици ЛДП-а упитали су какви услови постављају Србији за градњу "Јужног тока". Посланик СПС-а Срђан Драгојевић тражи да се реши положај слободних уметника којима нису уплаћени доприноси.

Посланици Либерално демократске партије (ЛДП) данас су у Скупштини Србије затражили од владе да одговори какви се услови Србији постављају за градњу гасовода "Јужни ток".

Јудита Поповић из ЛДП-а рекла је да је се државно руководство разговарало са шефом Гаспрома Алексејем Милером и упитала шта се то "нетранспаретно договара и преговара".

Поповићева је затражила одговор од надлежних и да ли ће изградња Јужног тока почети крајем месеца или ће то "бити само још једна свечаност".

Посланици СНС-а позвали су Србе у северној Косовској Митровици да изађу на поновљене изборе 17. новембра у тој општини.

Посланик Социјалистичке партије Србије Срђан Драгојевић затражио је да се системски реши положај слободних уметника којима нису уплаћени доприноси за здравствено и социјално осигурање.



Драгојевић је рекао да више стотина уметника не може да овери здравствене књижице, а више од стотину не може да оде у пензију јер локалне самоуправе касне са уплатама доприноса.

Он је упитао министре културе и финансија Ивана Тасовца и Лазара Крстића када ће се решити тај проблем и да ли ће држава помоћи пошто локалне самоуправе нису биле ажурне.

(РТС)

LAJFSTAJL SRBIJA: Bloger otkrio kako se pljačka budžet!

DRUŠTVO11:18, 13.11.2013.Autor: Foto: Kurir,E.K.

9
Pošalji e-mail
Odštampaj tekst
A
Milan Kamponeski napravio je sajt Plati struju kao parodiju na sajt Lajfstajl Srbija, za koji je plaćeno čak 1,25 miliona
Milan Kamponeski
Provocira... Milan Kamponeski
Ne propustite...
RASIPANJE: Devojke dobile 1,25 miliona dinara za sajt od 45 evra
BEOGRAD - Sajt od 11.000 evra blogeri napravili za jedan dan!
Da nije velika mudrost napraviti sajt poput sajta Lajfstajl Srbija, koji su za „promociju turizma“ kreirale tri devojke - Ana Marija Popović, Jelena Karakaš i Slava Mićić - i za to iz budžeta dobile čak 1,25 miliona dinara, pokazali su blogeri koji su za samo sedam i po sati rada, kao od šale, napravili sajt gotovo identičan ovom.

Trošenje para

Podsetimo, Kurir je već pisao da šablon koji je korišćen za sajt Lajfstajl Srbija košta svega 45 evra, a da su devojke od Turističke organizacije Srbija dobile više od 11.000 evra samo za postavljanje fotografija na kojima su, umesto znamenitosti Srbije, u prvom planu one kako u skupocenim krpicama ispijaju kafu. Posle našeg teksta, na društvenim mrežama se stvorila lavina komentara ljudi koji su protiv ideje da potpuno neiskusne osobe urade amaterski sajt i za to dobiju silne pare.

Statistika sajta Lifestyle Serbia
Statistika sajta Lifestyle Serbia
Svu besmislenost ovakvog trošenja para iz budžeta pokazao je najčitaniji srpski bloger Milan Kamponeski, poznatiji kao Amitz Dulniker, napravivši parodiju na sajt Lajfstajl Srbija, koju je nazvao Plati struju (platistruju.com). Izgled sajta je identičan sajtu tri devojke, ali su teme električna energija i apel građanima da je redovno plaćaju.

Statistika sajta Plati struju
Statistika sajta Plati struju

Ciljna grupa

Kamponeski i njegovi saradnici Pera Bandera, Brave Fart i Treće oko na ovom projektu radili su jedan dan, tačnije punih sedam i po sati, i „dobro su se namučili“, pa su odlučili da izum ponude EPS po ceni od neverovatnih 9.999 evra, uz parolu „Kad mogu one, možemo i mi“.

- Koliko ima smisla to što su one napravile kako bi privukle strance u Srbiju, toliko ima smisla i to što sam ja građane zamolio da redovno plaćaju struju. To su isti efekti na našu ciljnu grupu. Ja sam se isto toliko trudio, imao sam plemenitu misiju, smislio sam temu, išao sam po gradu i slikao, napravio sam vizuelno identičan sajt i tako sam želeo da zamolim ljude da ne kradu struju od komšija, već da je redovno plaćaju - priča  Kamponeski.

(E. K.)


 Tviter prepiska Kamponenskog i Biljane Srbljanović
Tviter prepiska Kamponenskog i Biljane Srbljanović



Srbljanovićka nudila 1.500 evra

Pre nego što je Kamponeski napravio sajt Plati struju, srpska tviterašica i spisateljica Biljana Srbljanović napisala je da će onome ko napravi ovakav sajt lično dati 1.500 evra.
- Biljana Srbljanović mi dođe 1.500 evra. Lepo je napisala da će lično dati novac ako neko napravi ovakav sajt. Sad je čekam, nadam se da će odgovarati njenim kriterijumima i da ću dobiti pare - kaže Kamponeski
http://www.kurir-info.rs/bloger-otkrio-kako-se-pljacka-budzet-clanak-1083311

Домагој Маргетић: Динкић крио да је деведесетих новац ношен на Кипар и он је учествовао у његовом „прању”            
субота, 16. новембар 2013.

БЕОГРАД – Загребачки новинар Домагој Маргетић изјавио је данас да је у Београду криминалистичкој полицији дао исказ и документа која, како тврди, указују да је Млађан Динкић сакрио од владе да је нађен новац изношен из Србије деведесетих година на Кипар и да је затим учествовао у његовом „прању”.



Маргетић је на конференцији за новинаре у Београду навео да полиција може лако утврдити где је кипарски новац и на који начин је Динкић, према његовим речима, злоупотребио положај у власти и увукао се у ову корупцијску аферу.

Маргетић, који се новинарима обратио у својству једног од оснивача Антикорупцијске лиге Балкана, рекао је да је у то укључен и Мартин Шлаф, док су трансакције обављане преко Hypo групе.

Он сматра да ће Београд „морати да ухапси и у врећи изручи Динкића Европској унији, по европском налогу за хапшење, ако га не процесуира јер је за случај заинтересовано и аустријско правосуђе”.

Динкић, према тврдњама Маргетића, није пријавио влади да је новац пронађен, иако је био на челу тима задуженог за тај посао, а за „прање” дела тог новца искоришћено је једно „међувреме” пред продају Мобтела компанији Теленор, која није ни на који начин повезана са случајем.

Према његовим речима, део „кипарског новца” стигао је до офшор компаније на Кипру чији је власник Шлаф, која је под „сумњивим” околностима постала власник 30 одсто Мобтела, после чега је тај део продат Влади и тако новац „опран”.

Маргетић тврди да је тај уговор потписао Динкић са Шлафом, али није могао да каже колико је новца прошло кроз ту трансакцију већ је помињао распон од око 300 милиона ервра до преко једне милијарде евра.

УРС: Неистините тврдње хрватског новинара Домагоја Маргетића

БЕОГРАД – Портпарол Уједињених региона Србије Марко Селаковић оценио је данас као неистините тврдње хрватског новинара Домагоја Маргетића, наводећи да је реч о позиву на линч Млађана Динкића.



„Динкић дефинитивно није најомиљенији човек у Србији, али да неко позива да се Динкић стави у врећу и изручи у ЕУ, да се било који држављанин Србије стави у врећу и изручи ЕУ - то је недопустиво”, рекао је Селаковић новинарима у парламенту.

Он је упитао како да се полемише са особом која тврди да је Теленор учестовао у прању новца преко српског буџета.

„За тако нешто нису довољни аргументи, за одговор на ту тезу потребан је одговор надлежних органа али не само оних који треба да провере по чијем налогу Маргетић то ради већ и надлежних који се старају о менталном стању и здрављу”, рекао је Селаковић.

Он је навео да УРС очекује да се утврди ко плаћа Маргетића да износи неистине и да очекује одговоре надлежних.

„Јадна је земља у којој је дозвољено да најобичнији хрватски плаћеник, који је иначе оснивач странке хрватских бранитеља, потпали таблоидну ломачу против било ког човека који у Србији живи и ради”, рекао је Селаковић.

(Танјуг) 

Ilić: Pronašli smo na Kipru 3 milijarde al ih je neko posle ukrao
18. novembar 2013. 12:36 · 10 komentara



Ministar građevine Velimir Ilić izjavio je danas da bi trebalo rasvetliti zataškanu aferu sa iznošenjem novca iz Srbije na Kipar, gde je na računima bilo više od tri milijarde nemačkih maraka.

„To je neko zataškao i do danas to stoji. Očekujem da se to aktivira“, rekao je Ilić novinarima nakon otvaranja Sajma voda u Beogradu.

Ilić je potvrdio da je Vlada Srbije 2001. godine imenovala njega za predsednika tročlanog Radnog tima u kome su, osim Ilića u ime Vlade, bili i jedan predstavnik MUP-a i jedan iz Narodne banke Srbije.

Prema njegovim rečima, članovi tog tela su otišli na Kipar gde su dobili podatke i izveštaje od tadašnjeg predsednika Kipra i ministra policije o novcu koji je Srbija imala na računima u toj zemlji.
„Iskopirali smo podatke i dostavili ih tadašnjem premijeru i ministru finansija u našoj zemlji“, naveo je Ilić, i dodao da su ti računi zatim počeli da se prazne, prebacuju na druge kompanije i van Kipra.

On je kazao da svi izveštaji o tome i dalje postoje, kao i da je tadašnji ministar pravde Vladan Batić podneo krivične prijave, a kao svedoke naveo Ilića, Borku Vučić i Vuka Obradovića koji je u Vladi bio zadužen za borbu protiv korupcije.

NEMA ŠANSE DA OD DEONICA DRŽAVNIH FIRMI DOBIJEMO 1.000 EVRA
Šta je ostalo od besplatnih akcija

Suzana Lakić    | 24. 11. 2013. - 23:45h
Iako “Telekom” neće na berzu, 4,8 miliona građana koji imaju pravo na besplatne akcije, trebalo bi da dobije po 70 evra od akcija ove kompanije. Građani koji nisu prodali deonice, danas na berzi imaju oko 5.000 dinara.



Država namerava da proda većinski udeo u Telekomu, ali u najoptimalnijem trenutku. Kako su nam potvrdili u Vladi Srbije, Telekom neće ići na berzu, ali bi njegov novi vlasnik otkupio akcije građana koji imaju pravo na besplatne deonice. Svako od njih je prošle godine dobio 31 deonicu Telekoma, po ceni od 2,27 evra.

- U tom slučaju građani ne bi mogli trgovati akcijama na berzi, ali bi novac dobili od novog vlasnika Telekoma - kaže Branislav Jorgić, vlasnik brokerske kuće “Jorgić broker”.

Privatizacijom Telekoma, država bi praktično završila sa podelom akcija građanima. Građani su prethodno dobili po pet akcija NIS koje su ove nedelje vredele oko 4.600 dinara i jednu akciju Aerodroma “Nikola Tesla” od oko 490 dinara. U Agenciji za privatizaciju kažu da bi građani trebalo da dobiju i po sedam deonica Akcionarskog fonda pojedinačne vrednosti 550 dinara. Predmet podele akcija trebalo bi da bude i EPS. Da li će, međutim, ovo preduzeće deliti besplatne deonice danas nije poznato.
Brokeri ne spore da su akcije NIS-a dugoročno isplative, ali i da to nije slučaj i sa deonicama Aerodroma.

- „Gasprom“ kao većinski vlasnik NIS-a ima ambiciozne planove u razvoju kompanije, postoji i odlično korporativno upravljanje i odnos prema investitorima. To na kraju znači kontinuiran rast cene deonice. Danas ova akcija vredi oko 930 dinara, dok je njena početna cena bila oko 500 dinara - kaže Jorgić. Naš sagovornik dodaje da je ova kompanija delila i dividende, pa su građani pored akcija dobili i 300 dinara.

Računica pokazuje da su akcije isplativije i od štednje. Na oročenih hiljadu na tri godine u bankama se moglo prosečno zaraditi oko 180 evra. U tom slučaju, akcije NIS bi donele zaradu od oko 700 evra.

S druge strane, od izlaska na berzu, akcija Aerodroma je pala za 77 dinara. Brokeri tvrde da država sa 83 odsto vlasništva ovde odlučuje o svemu. To po pravilu nije privlačno za investitore i znači stagnaciju deonice.

Od 4,8 miliona građana koji su imali pravo na besplatne akcije, njih 2,3 miliona je prodalo akcije NIS, dok je dva miliona građana prodalo deonice Aerodroma. Danas se na šalterima Poštanske štedionice retko pojave prodavci deonica. Njihovi vlasnici obično kažu - neka stoje, možda deci budu više vredele.

Izvor: Blic

Poslanici duguju parlamentu 1,2 miliona dinara


izvornik : Novosti,današnji datum ( http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:473286-Poslanici-duguju-parlamentu-12-miliona-dinara )

"Poslanici aktuelnog i prethodnog saziva Narodnoj skupštini nisu vratili 1,2 miliona dinara od dnevnica koje su dobili za službena putovanja u inostranstvo, a koje nisu potrošili ili za njih nemaju „pokriće“. Zbog ovog duga generalni sekretar im je već uputio opomene pred tužbu!

Zaključno sa prošlom godinom, prema podacima koji su dostavljeni „Novostima“, na spisku dužnika su 44 parlamentarca, od kojih su 29 iz ovog saziva. Svi duguju 8.049 evra, 3.125 američkih dolara, 149 švajcarskih franaka i 28 britanskih funti.

Listu dužnika predvodi poslanik Dragan Šormaz (SNS) koji nije vratio 1.284 dolara i 465 evra, dok bi Konstantin Samofalov (DS) trebalo da vrati 1.031 dolar i 401 evro. Od bivših parlamentaraca najveći dužnici su Miloš Jevtić (DS) koji na blagajnu nije doneo 1.182 evra i Željko Ivanji (G 17) kome parlament još vodi dug od 1.036 evra i tri franka.

Na spisku poslanika koji, takođe, nisu izmirili obaveze prema parlamentu nalaze se i Meho Omerović (SDPS) koji nije vratio 523 evra i 69 dolara, Vesna Marijanović (DS) koja bi trebalo da vrati 426 evra, Đorđe Stojišić (LSV) duguje pet evra više, Aleksandra Đurović nije „opravdala“ 337 evra i šest dolara, od Miloša Aligrudića (DSS) Skupština potražuje 316 evra, a od Srđana Šajina (SNS) 260..."