Pa narusio je kodeks ponasanja...

Mrze ga , barabe.

Болница без завоја, а директор купује ауди

   
26.04.2013. Autor: Kurir

Србобран Тренкић, до прошле године први човек КЦ Ниш, осумњичен да је возило набавио без тендера и да га је платио 4.350 евра скупље.
 

Само нек је луксузно, ко пита за пацијенте!
Против Србобрана Тренкића (65), до прошле године директора Клиничког центра Ниш, полиција је поднела кривичну пријаву због злоупотребе службеног положаја тешке 4.350 евра, док је против његове сараднице Весне М. (42) из Ниша, председнице Надзорног одбора Клиничког центра у Нишу, кривична пријава поднета због несавесног рада у служби, саопштила је нишка полиција.

Према првим налазима полиције, Србобран је током 2009. и 2010. искористио службени положај и ван плана набавке и без спроведене јавне набавке закључио уговор о набавци четири „дачије“.

- Осим ова четири возила, Тренкић је набавио и најлуксузнији „ауди А6“! Бивши директор је сам и директно преговарао с ауто-дилером о лимузини, чија је основна цена била 40.090 евра! Директор се, међутим, није ту зауставио, већ је захтевао да кола буду специјално опремљена. Док у Клиничком центру није било основног санитетског материјала, завоја, игала и конца за операције, што су потврдили и многи лекари, директор Тренкић је наручио возило са „бизнис пакетом“, који подразумева специјалну кожу, специјалну климу, тражио је да волан буде подешен према његовом рукохвату и да има три крака уместо пет, а да позади буду само два уместо три седишта! Такав „ауди“ Клинички центар је платио 50.868 евра - рекао је извор Курира из истраге.

Спорна набавка разоткривена је кад су за куповину „аудија“ сазнали остали ауто-дилери.

- Прво њихово питање полицији било је зашто је аутомобил купљен без тендера и у директном преговору, а потом су истакли своје ценовнике, по којима је исти аутомобил, с истом опремом, могао да се купи јефтиније за 4.350 евра, за колико је Тренкић практично и оштетио Клинички центар Ниш - рекао је извор Курира.

Тренкић: Све је то политика
Тренкић је за Курир рекао да је од новинара сазнао за пријаву и затим иронично додао да са „друштвом слави у кафани“.

- Све је то политика. Нисам смењен с места генералног директора, већ сам дао оставку. Пишите шта хоћете ако немате шта друго, а и полиција изгледа нема посла код оволико криминалаца у Нишу, па мене гања. Све је то срамно, бедно - изјавио је Тренкић.

Бошко Ристић необавештен
У време набавке спорних возила председник УО Клиничког центра био је Бошко Ристић, до прошле године високи функционер ДС.

- Он тврди да није знао за куповину кола, а кад је чуо колико је „ауди“ плаћен, био је видно изненађен - рекао је извор Курира.

Ми смо јуче покушали да ступимо у контакт с њим, али се он није одазивао на наше позиве и поруке.

ponedeljak 29.04.2013.
Gube milijarde, a zapošljavaju

Beograd -- Preduzeća poput Jata, Puteva Srbije ili Beograd-puta su poslednje četiri godine završavala sa gubitkom, ali ih nije sprečilo da zaposle nove ljude, piše Danas.

I dok pojedine institucije odbijaju na konkursima fakultetski obrazovane žene za posao čistačice pod izgovorom da su prekvalifikovane, pojedina javna preduzeća nemaju problem da nedovoljno kvalifikovane za određena radna mesta zaposle, iako firmi ne cvetaju ruže.

Možda je najdrastičniji primer, ipak, Srbijagas, koji je, prema podacima iz finansijskog izveštaja na APR-u, 2009. završio sa 1.053 zaposlena, da bi u decembru 2012. zapošljavao 1.710 ljudi. U isto vreme Srbijagas je uspeo da od dobitka koji je bio nešto malo manji od milijarde dinara dođe do toga da prošlu godinu završi sa ogromnim minusom od čak 35 milijardi dinara.

 Tragom informacije da u ovom preduzeću na pojedinim pozicijima, između ostalih i u informativnoj službi, radi više ljudi nego što je potrebno (na desetine), a da neki od njih nemaju ni kvalifikacije za taj posao, Danas je pokušao da dobije odgovor na to konkretno pitanje. Međutim, ni posle nekoliko nedelja i više puta ponovljeni zahtev, iz Srbijagasa nije stigao nikakav odgovor.

U Putevima Srbije 2012. godinu završilo je 1.318 zaposlenih, 76 ljudi više nego krajem 2009. Obrnuto srazmerno broju zaposlenih rastao je gubitak koji je pravilo ovo preduzeće, tako je prošla goidna završena u minusu od 7,8 milijardi dinara, znatno većem od 1,5 milijardi koliko su Putevi bili na gubitku krajem 2009. U ovom preduzeću Danasu je rečeno da u informativnoj službi nije bilo nikakvih promena poslednjih godina i da imaju petoro zaposlenih sa visokom stručnom spremom.

 Jat ima jednu od najskromnijih pi-ar službi, s obzirom na to da postoji samo jedan zaposleni, kako kažu, i to sa visokom stručnom spremom. To je donekle u skladu sa gubitkom koji Jat beleži četvrtu godinu zaredom i brojem zaposlenih koji se za to vreme smanjio za 265.

Isti problem sa lošim poslovanjem kao Jat ima i JP Beograd-put, koji je prošlu godinu završio sa gubitkom od 760 miliona dinara, i za 46 zaposlenih manje. Njihova informativna služba broji pet članova, među kojima su, kako nam je rečeno u ovom preduzeću, referent za marketing, jedan urednik po struci diplomirani pravnik, novinar saradnik, diplomirani dizajner koji obavlja dužnost stručnog saradnika za standarde vizuelnog identiteta i šef službe, inače diplomirani politikolog za novinarstvo i komunikologiju. Broj zaposlenih u ovoj službi, kako nam je rečeno u Beograd-putu, nije menjan u poslednje četiri godine.

 Jedna od brojnijih informativnih službi (svakako ne brojnija od one u Srbijagasu) jeste ona koju ima Gradska čistoća. U ovom beogradskom preduzeću ima 10 zaposlenih u informativnoj službi i taj broj se, kako nam je rečeno, nije menjao u poslednje vreme.

 "Svi su raspoređeni na radnim mestima prema stručnoj spremi, ali i prema potrebi službe“, navode u Gradskoj čistoći. U ovaj broj, napominju, uračunati su i oni koji rade u Infocentru. Gradska čistoća je od 2009. do 2012. svaku godinu završavala u plusu, a prošlogodišnji je bio 21 milion dinara. Međutim, broj zaposlenih se u tom periodu smanjio za 40, što donekle ima smisla jer je i dobitak smanjen za gotovo 780 miliona dinara.

Srbijašume su za četiri godine otpustile 34 radnika, odnosno toliko ih je manje bilo u 2012. u odnosu na 2009.

„U info-službi rade dva izvršioca i to glavni urednik revije Šume, inače diplomirani ekonomista i samostalni stručni saradnik za interno informisanje, s tim što je zaposlena trenutno na porodiljskom odsustvu“, kaže za Danas Nikola Sovrlić, izvršni direktor sektora za marketing u ovom preduzeću. U Preduzeću Elektromreža Srbije na poslovima marketinga i pi-ara uposleno je petoro visokoobrazovanih stručnjaka i jedan sa višom školom. Kažu da poslednjih godina u ovoj službi nije bilo otpuštanja ni zapošljavanja. Cela firma, međutim, ima 16 zaposlenih više nego u 2009, a jedna od retkih je koja može da se pohvali da je poslednje četiri godine završavala u plusu.

 U skladu sa sistematizacijom u službi za odnose s javnošću u beogradskom Parking servisu ima petoro zaposlenih. „Na poslovima komunikacije sa medijima angažovano je troje zaposlenih, od čega dvoje sa visokom stručnom spremom, a jedan sa srednjom“, napominju u ovom preduzeću, koje je prošlu godinu završilo u plusu i sa 43 zaposlena manje nego 2009.


Izvor: Danas

 Скупштина Србије: У 2012. највеће примање од 2,6 милиона динара остварила Наташа Мићић
   PDF      Штампа      Ел. пошта   
четвртак, 02. мај 2013.

Београд - У Скупштини Србије у 2012. години највеће примање од 2,6 милиона динара остварила је посланица ЛДП Наташа Мићић.

"Најштедљивији" су били посланици Весна Ракоњац (СНС), Ненад Поповић (ДСС) и Александар Сенић (ДС) будући да из скупштинског буџета нису примили ни динар на име плате.

На путовања највише су потрошили посланици ДСС и СНС Милош Алигрудић и Драган Николић - Алигрудић, који је и председник скупштинског Одобра за спољне послове, на путовања у иностранство у прошлој години потрошио је око 1,2 милиона динара, док се Николић издвојио по највише новца потрошеног на путовањима у земљи – 778.433 динара.

За плате посланика у прошлој години, рачунајући и зараде парламентараца у претходном сазиву, као и актуелном који је изабран након ђурђевданских избора, издвојено је нешто више од 539 милиона динара - од тога највише је “отишло” на демократе 116,7 милиона динара, потом на напредњаке 75,7 милиона динара, па на послнике УРС 44,8 милиона.

Следе посланици ДСС са 39,9 милиона динара, колико су “коштале” њихове плате, па социјалисти са 28,2 милиона, либерали са 26, 7 милиона динара. Иза њих су посланици НС са 19,2 милиона, ЛСВ 10,6 милиона, миллион мање потрошили су посланици ЈС и СПО-ДХСС, док су на зачељу табеле посланици СДПС са потрошених 8,3 милиона, санџачка демократска партија са 6, 1 милион и Заједно за Србију са 4,9 милиона.

На плате радикала који више нису парламентарна странка, будући да СРС на последњим изборима 6. маја 2012. године није прешла ценсус, издвојено је 90,7 милиона динара.

После Наташе Мићић, појединачно највише је "инкасирао" посланик ПУПС Момо Чолаковић и то 2,59 милиона динара и посланица ДС Гордана Чомић 2,57 милиона.

Када је реч о шефовима посланичких група статистика каже да је највише зарадио шеф посланика НС Мирослав Маркићевић и то 2,27 милиона динара, потом шеф либерала Чедомир Јовановић 2,23 милиона, па шефови напредњака и социјалиста у парламенту Верољуб Арсић (2,2 милиона) и Бранко Ружић (2,18 милиона).

Међу онима који су на челу посланичких клубова, најмање су зарадили Борислав Стефановић (ДС), Милорад Мијатовић (СДПС) и Драган Марковић (ЈС), сви по 274.282 динара, а реч је о паушалу.

Председник парламента Небојша Стефановћ остварио је зараду од 1, 27 милиона динара.

Међу демократа поред Чомић по примањима предњаче Живојин Станковић (2,56 милиона) и Драгољуб Мићуновић (скоро 2,5 милиона), док међу напредњацима предњаче Вучета Тошковић (2,34 милиона) и Милета Поскурица (2, 25 милиона).

Када је речо другим странкама владајуће већине, по зарадама први међу социјалистима са нешто више од два милиона је Милетић Михајловић и Милисав Петронијевић, колико су зарадили и посланици УРС Никола Новаковић и Јован Нешовић, а сличну цифру инкасирали су и Петар Петровић из ЈС, Мехо Омеровић из СДПС и Константин Арсеновић из ПУПС.

Међу опозиционарима, у ЛДП поред Наташе Мићић издваја се и Кенан Хајдаревић са 2,5 милиона динара, док у ДСС предњаче Радојко Обрадовић и Милош Алигрудић са око 2,3 милиона динара.

Нешто мање зарадили су Олена Папуга из ЛСВ и Александар Чотрић из СПО – обоје по око два милиона, док се међу самосталним посланицима издваја Риза Халими из Коалиције Албанаца прешевске долине, који је такође “пребацио” два милиона.

Међу већим ставкама у скупштинском буџету су и путовања посланика у иностранство, за шта је за 2012. годину укупно издвојено 16,7 милиона - највише су потрошиле демократе – пет милиона, а међу демократама, судећи по трошковима, највише је путовала Наташа Вучковић, која је за те сврхе потрошила нешто више од милион динара.

Следе напредњаци са три милиона, а међу њима највише за представљање српског парламента је потрошио председник Скупштине Стефановић (638.987), а потом следи бивша посланица СНС Љубица Васић са 487.100, која је сада помоћник министра спољних послова.

На парламентарну дипломатију коју су социјалисти водили потрошено је 1,6 милиона, а како је реч о подацима који се односе на прошлу годину статистика каже да је најаактивнија управо била актуелна министарка здравља Славица Ђукић-Дејановић, која је у прошлом сазиву била председница парламента, док је на другом месту Дијана Вукомановић са 12.000 мање, односно 409.000 динара.

Треће место заузима ДСС са 2,17 милиона и то пре свега “захваљујући” Милошу Алигрудићу, који је на путовања у иностранство потрошио нешто више од половине те суме.

Што се тиче путовања у земљи, посланици су потрошили око 59 милиона, од чега највише напредњаци – 17 милиона, ДС седам милиона, а на трећем месту је УРС са нешто више од пет милиона.

Међу напредњацима највише је у ту сврху потрошио Драган Николић (778.433), Мујо Муковић (667.670) и Мићо Роговић (653.647), демократама - Петар Кунтић (518.315) и Бранка Каравидић (468.806), социјалистима - Ивана Динић (562.129) и Милетић Михајкловић (464.627).

Више од 700.000 потрошила је и Злата Ђерић из НС, близу те цифре Донка Бановић из ДСС, а међу самосталним посланицима се издваја Риза Халими са 636.000.

Међутим, када је реч о рачунима за мобилни телефон једино је бивша председница парламента Ђукић-Дејановић имала трошкове телефонирања на рачун парламента и то 30.000 динара, док парламент за сада није сносио трошкове телефонирања актуелног председника Стефановића.

Парламентарци су показали штедљивост и када је реч о репрезентацији, па су тако посланички клубови за те сврхе укупно потрошили 37.600 динара.

Статистика каже да је СНС на име репрезентације потрошила 23.400 динара, ЛСВ 9.600, СПО-ДХСС 4.500, док остали клубови нису имали такве трошкове, а ниједан посланик појединачно прошле године није "примао госте" на рачун Скупштине Србије.

Скупштина Србије у прошлој години укупно је потрошила око 2,92 милијарде динара, што је 20 одсто мање од онога што је било планирано, пише у годишњем извештају о трошењу средстава за рад парламента, који је скупштински Административни одбор усвојио пре три дана.

(Танјуг)

 Бранко Поповић: Укупан дуг Агробанке и РБВ 600 милиона евра
   PDF      Штампа      Ел. пошта   
субота, 04. мај 2013.

Саветник министра финасија Бранко Поповић рекао је у суботу да је укупан трошак државе који је настао пропадањем Агробанке и Развоје банке Војводине (РБВ) 600 милиона евра.

"Трошкови свих претходних покушаја решавања проблема у последњих неколико година су довели до тога да је укупан трошак Нове Агробанке и РБВ 600 милиона евра", рекао је Поповић за Радио-телевизију Србије (РТС).

Он је рекао да је на примерима Агробанке и Развоје банке Војводине држава дефинисала два принципа - одрживог решења и минимум трошкова за пореске обвезнике, којима ће се руководити и у будућности у сличним ситуацијама.

Поповић је подсетио да Агробанка није била државна банка када је пропала, већ да је то постала лошом бригом државе.

"Оне су постале државне банке зато што их држава није адекватно третирала и створила је агонију које су завршила великим тршоковима. Ми покушавамо да додјемо до решења, а не да проблеме гурамо под тепих," истакао је Поповић.

Он је казао да решења за Агробанку и Развојну банку Војводине нису била стваар политичке одлуке, већ резултатат "банкарске математике и анлизе".

(Бета)

Nova afera u Ministarstvu poljoprivrede
PLJAČKA DRŽAVE: Saša Dragin bacio 5,5 miliona evra na softver koji ne radi!
 06.05.2013.

Policija istražuje zašto je Saša Dragin dao silne pare da bi Upravi za agrarna plaćanja kupio kompjuterski program koji nije u funkciji

BEOGRAD - Bačene silne pare iz budžeta Srbije.

Softver za agrarna plaćanja, koji je kupljen dok su na čelu Ministarstva poljoprivrede bili Saša Dragin i Dušan Petrović, olakšao je državnu kasu za neverovatnih 5,5 miliona evra.

 Iako je za njega izdvojen ogroman novac, softver je neupotrebljiv, tvrdi za Kurir Goran Knežević, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

- Softver za obradu podataka za isplatu subvencija poljoprivrednicima kupljen je 2009. godine od mađarske firme „Julisiz“, kad je ministar bio Saša Dragin, a njegova primena završena je za vreme Dušana Petrovića.

Iako je plaćen 5,5 miliona evra, nije u upotrebi i ne funkcioniše. Osim toga, njegovo održavanje košta od 250.000 do 300.000 evra godišnje.



Izvor: Kurir-info.rs

PIO FOND ZAPOSLIO NA DESETINE LJUDI BEZ KONKURSA
Rasipnici!
Autor: Ivan Ninić | 07.05.2013 -

 Pod izgovorom racionalizacije, u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) 2010. godine je, uz otpremninu, tehnološkim viškom proglašeno 410 radnika, da bi se u međuvremenu broj zaposlenih i angažovanih u toj ustanovi iz meseca u mesec uvećavao.
 Sva zapošljavanja u Fondu se vrše bez javnog konkursa, a plan je da u toj instituciji narednih meseci još 24 službenika dobije stalan posao, nakon čega će broj stalno i privremeno zaposlenih dostići rekordan broj od 3.641 službenika, saznaje „Alo!“.



 Od 2009. tri puta povećavan limit za maksimalni broj zaposlenih
  Podaci koje smo uz dva meseca čekanja konačno dobili od službe za odnose sa javnošću PIO fonda, pokazuju da je samo za otpremnine za 410 službenika iz budžeta Srbije 2010. godine isplaćeno 303.542.174 dinara. Tada su „subvencionisani“ otkazi u toj instituciji podeljeni u skladu sa Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji. Predhodno je Vlada Srbije decembra 2009. godine utvrdila pravilo da u PIO fondu može da radi maksimalno 3.133 službenika, a onda je u četiri navrata taj limit povećan na 3.318 stalno zaposlenih službenika. Međutim, na ovu brojku dolazi još oko 300 radnika koje Fond angažuje na određeno vreme, odnosno kroz različite forme ugovora.
 Nadležni iz te institucije ne kriju da su prvo otpuštali, a potom uz aminovanje Vlade Srbije zapošljavali nove službenike, i to, kako tvrde, na upražnjena mesta.
- U 2009. i 2010. godini u Fondu je sprovođen program rešavanja viška zaposlenih. Tokom 2011. godine, primljeno je, na upražnjena radna mesta, 25 radnika na neodređeno vreme. Tokom 2012. godine, na upražnjena radna mesta primljen je 91 radnik na neodređeno vreme. Do ovog povećanja došlo je usled izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju - kažu za „Alo!“ u Fondu i objašnjavaju da je na povećanja broja radnika dodatno uticalo pripajanje Fonda za socijalno osiguranje vojnih penzionera. Na pitanje koliko su javnih konkursa i za koja radna mesta sproveli u poslednje tri godine, iz Fonda odgovaraju da oni svoje službenike ne zapošljavaju putem konkursa (?!).

Nijedan javni konkurs raspisan za novozaposlene: Dragana Kalinović, direktorka PIO fonda
  - Po Zakonu o radu, poslodavac pre zasnivanja radnog odnosa sa zaposlenim ne mora da vrši javno oglašavanje potrebe za popunjavanjem slobodnog radnog mesta. Obaveza poslodavca je da prilikom izbora kandidata ispoštuje uslove koje je sam utvrdio svojim pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, vodeći računa o tome da broj zaposlenih bude u skladu sa maksimalno određenim brojem, kako na neodređeno, tako i na određeno vreme - objašnjavaju u Fondu i dodaju da „obaveza oglašavanja radnog mesta postoji jedino za direktora Fonda“.
 
Za penzije nema para

 Interesantno je to da je na dan 20. 2. 2013. godine u Fondu stalno bilo zaposleno 237 službenika, da bi se svega 25 dana kasnije taj broj uvećao za 62 zaposlena! Samim tim, obim sredstava koja se izdvajaju za mesečne zarade i naknade sa 314,9 miliona je uvećan na 318,4 miliona dinara. Pri tom, samo u ovoj godini PIO fondu će za redovne isplate penzija nedostajati 281 milijarda dinara, što će biti pokriveno subvencijama iz budžeta Srbije.
 Fond: Zapošljavamo još 24 službenika!

U Fondu za „Alo!“ kažu da su od Ministarstva finansija i privrede dobili saglasnost za zapošljavanje novih službenika u 2013. godini.

- Shodno ovom planu, Fond bi tokom 2013. godine, primio 24 lica na slobodna radna mesta - poručuju iz te instirucije, ali ne objašnjavaju kako će izabrati ove službenike, ako se zna da zapošljavaju bez javnog konkursa.


Izvor:alo.rs

Prijave zbog mahinacija u Srboleku

Beograd -- Krivične prijave su podnete protiv dve osobe zbog sumnje da su zloupotrebama oštetili preduzeće "Srbolek" AD za oko 52.000.000 dinara.

U nastavku akcije na suzbijanju korupcije, krivična prijava podneta je protiv bivšeg direktora preduzeća AD "Srbolek" Beograd, vlasnika privrednog društva MD "Nini" iz Niša i većinskog vlasnika AD "Elid" Donji Dušnik, koji se nalazi u pritvoru Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu J. S. (54) i odgovornog lica u preduzeću MD "Nini" Niš O. A. (61) .

Osumnjičeni su u periodu od aprila 2009. godine do jula 2010. godine, grubo povredili ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovine preduzeća AD "Srbolek".

Postoje osnovi sumnje da je osumnjičena O. A., po nalogu osumnjičenog J. S. potpisala dva ugovora o asignaciji, po osnovu koga je "Srbolek" isporučio robu iz svog poslovnog asortimana u vrednosti od oko 20.000.000 dinara preduzeću "Nelt" iz Beograda.

Dužnik "Nelta" po osnovu ugovora bilo je preduzeće MD "Nini" iz Niša, koje tu robu nikada nije platilo "Srboleku".

Takođe, postoje i osnovi sumnje da je J.S. naložio da se zajam od oko 22.000.000 dinara koji je preduzeće "Elid" dobilo od preduzeća "Nelt" vrati navedenom preduzeću iz sredstava "Srboleka", kao i da "Srbolek" plati deo kredita preduzeća MD "Nini" u iznosu od oko 10.000.000 dinara.

Ti iznosi nikada nisu vraćeni "Srboleku", a na taj način pribavljena je korist u iznosu od oko 52.000.000 dinara preduzećima MD "Nini" i AD "Elid", a na štetu AD "Srbolek", navedeno je u saopštenju.

Izvor: B92