ALO! ISTRAŽUJE: SKRIVENI POSLOVI SOCIJALISTA
Država SPS-u plaća milionske kirije!
Autor: Ivan Ninić | 05.06.2013
 
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalna služba za zapošljavanje od Socijalističke partije Srbije u Smederevu godinama iznajmljuju poslovni prostor, ali se ove transakcije ne prikazuju u zvaničnim finansijskim izveštajima koje ta stranka dostavlja Agenciji za borbu protiv korupcije, već se milioni dinara prikriveno slivaju na račun firme „Kontakt-Smederevo“ d.o.o., koja je u stoprocentnom vlasništvu socijalista, a potom troše bez ikakve kontrole, otkriva „Alo!“.

Podaci do kojih smo došli objašnjavaju delimično poreklo 17,1 milion dinara, koliko je preduzeće „Kontakt-Smederevo“ ostvarilo u poslednje četiri godine. Tako, prema podacima Uprave za trezor, na račun firme u vlasništvu SPS-a svakog meseca ležu sigurni prihodi od PIO fonda i NSZ-a.
 Na pitanje kakve usluge plaćaju, iz PIO fonda kratko odgovaraju: „Zakup garažnog prostora u centru Smedereva, površine 20 kvadratnih metara“. U toj instituciji, koja je pod ingerencijom ministra i potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića, inače koalicionog partnera SPS-a, tvrde da su godišnji troškovi zakupa iznosili najviše do 78.210 dinara, odnosno 22.000 dinara, koliko je plaćeno za prvi kvartal ove godine.


Tatjana Babić:
Ispitaćemo sve
 Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije najavljuje da će ta institucija u redovnom postupku istražiti poslovanje socijalista.
 - U ovom trenutku mogu da kažem da će sve informacije u vezi sa firmama za koje se potvrdi da su u vlasništvu SPS-a biti ozbiljno proverene od strane Agencije. Ukoliko se pokaže da je bilo kršenja Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, reagovaćemo onako kako to nalaže zakon - kaže Tatjana Babić za „Alo!“. Osim PIO fonda, sa firmom socijalista
posluje i NSZ, koji je pod ingerencijom resora Mlađana Dinkića, pa je tako filijala NSZ-a u Smederevu za prva četiri meseca ove godine na račun preduzeća „Kontakt-Smederevo“ izvršila uplatu 717.000 dinara i to kroz 20 manjih transakcija.
 U centrali NSZ-a u Beogradu potvrđeno nam je da je u pitanju zakup prostora za potrebe njihove filaijale u Smederevu. „Na ime navedenog zakupa NSZ-a, filijala Smederevo je u periodu od 1.1.2008. godine do maja 2013. godine potrošila 8.843.735,94 dinara. Cene zakupa se utvrđuju i eventualno menjaju na nivou grada“, piše u odgovoru koji smo odbili od NSZ-a.

 Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“ objašnjava da ubiranje prihoda od rentiranja svog poslovnog prostora novi zakon o finansiranju političkih aktivnosti dopušta isključivo političkim strankama.



Nacionalna služba za zapošljavanje na ime kirije za četiri godine i četiri meseca platila skoro devet miliona dinara

  - Problem je što ovde to ne čini stranka putem svog računa, nego preduzeće čiji je stranka osnivač, a zakon izričito zabranjuje političkim strankama da imaju svoja preduzeća. Zatim se postavlja pitanje da li je rentiranje poslovnog prostora PIO fondu i NSZ-u uopšte dopušteno, ako istovremeno zakon zabranjuje finansiranje političkog subjekta iz budžeta državnih ustanova - kaže Nenadić za „Alo!“ i dodaje da ovde ima dovoljno elemenata za reakciju Agencije za borbu protiv korupcije.

Momić: To radimo u ime i za račun SPS!
 Saša Momić, funkcioner SPS-a u Smederevu i direktor stranačkog preduzeća „Kontakt-Smederevo“, potvrđuje naša saznanja i ističe da sav promet iz finansijskog izveštaja firme „nije napravljen iz bilo kakvog posla, već od izdavanja imovine u zakup“.

Saša Momić
 - U pitanju je poslovni prostor u zgradi SPS-a u Smederevu. Sredstva koja dobijemo po osnovu broja odbornika su minimalna i nedovoljna za ozbiljnije funkcionisanje stranke. U poslednje tri godine, sav prihod ostvarujemo samo po osnovu zakupa u ime i za račun SPS-a kao svog osnivača. Ne znam kakva je situacija kod ostalih firmi u vlasništvu SPS-a, ali to je samo jedan od načina preživljavanja stranke na lokalu - kaže Momić za „Alo!“ i dodaje da im je to jedina delatnost, ne navodeći kome sve rentiraju poslovni prostor.


Izvor: Alo.rs

BESRAMNO ARČENJE NOVCA GRAĐANA SRBIJE
Za putovanja policajaca 20 miliona evra!
Autor: S. V. - I. K. | 05.06.2013 -
 
Policajci koji mahom bez osnova naplaćuju putne troškove ove godine će olakšati državnu kasu za čak dve milijarde dinara, što je sedam puta više nego 2008! Kako objašnjava naš izvor iz vrha MUP-a, ovako ogromna razlika u budžetu objašnjava se sve većim brojem policijskih službenika koji, koristeći manjkavosti propisa, dolaze do ekstra zarade - od 30.000 do 70.000 dinara mesečno.

Koristeći manjkavost propisa, policajci dolaze do ekstra zarade
Za četiri godine putni troškovi porasli sedam puta - Pre pet godina, MUP je za putne
troškove izdvajao 300 miliona. Taj budžet se 2010. i 2011. popeo na 700 miliona, a za ovu godinu planirano je čak dve milijarde dinara, odnosno skoro 20 miliona evra. To je mnogo novca i neophodno je da se menjaju uredba i pravilnik koji to regulišu. Realno je da se ti troškovi svedu na milijardu dinara godišnje. Sve preko toga ukazuje na zloupotrebe - navodi izvor “Alo!” iz vrha srpske policije.

 Nakon otkrića “Alo!” da više od 700 zaposlenih u policijskoj službi svakog meseca na ime navodnih putnih troškova namakne otprilike duplu platu, redakciji se javio veliki broj policajaca koji su posvedočili da je ta bahata praksa veoma raširena po Srbiji. Neki od njih su naveli primere još većeg bezobrazluka u naplati putnih troškova.

 - Ne samo da na ime lažnih putovanja svakog meseca uzimaju ozbiljne pare, nego vam garantujem da se mnogima od njih isplaćuju ti isti putni troškovi i ako su tog meseca koristili godišnji odmor ili bolovanje. Što je najgore, sve je to u evidenciji i nema prepreka da im se obustavi isplata za putne troškove dok, na primer, leže u bolnici - priča nam jedan policajac.

 Prema rečima naših čitalaca, raširena praksa je i neplaćanje prevoza u uniformi i kada se pokaže značka, pa i za postojeća putovanja često nema stvarnih troškova. Upućeni u mahinacije unutar policije pričaju da postoji i šema za istovremeno isisavanje državnog novca i smanjivanje troškova života u Beogradu.


 Besramno arčenje novca
 - Postoje i prava ortačka udruženja policajaca. Nekoliko njih, koji su prijavljeni da žive van Beograda, dogovori se da zajedno iznajmljuju stan u Beogradu i tako naplaćuju putne troškove, iako nigde nisu mrdnuli - objašnjava nam on.
 Za sada je otkriveno da je najalaviji među policajcima putnicima Igor Radulović, zaposlen u Policijskoj upravi Beograd, u Upravi saobraćajne policije Sever. On je samo za april 2013. naplatio skoro 100.000 dinara na ime putnih troškova i to tako što je prijavljen da živi u Surdulici, a radi u glavnom gradu.

Sindikat: Šefovi naplaćuju više!
 Reagujući na pisanje “Alo!”, Sindikat ujedinjene policije oglasio se saopštenjem u kojem tvrdi da daleko veću štetu Srbiji nanosi rukovodeći kadar, koji koristi službena vozila bez ograničenja. Zbog toga ovaj sindikat predlaže usvajanje pravilnika o korišćenju službenih vozila kojim će se sprečiti zloupotrebe i smanjiti troškovi.



Izvor: Alo.rs

Radnici za istragu privatizacije „Novkabela“
RASPAD: Drakulić kupio firmu ispod cene, a onda je uništio

05.06.2013.

Iako je procenjena na skoro šest miliona evra, nekad najprofitabilniju vojvođansku firmu biznismen kupio za svega 101.514 evra. Drakulić dodatno zaradio tako što je rasprodao njenu imovinu

NOVI SAD - Zaradio milione po ustaljenom scenariju.
Grupa bivših radnika novosadske fabrike kablova „Novkabel“, nekad najprofitabilnije firme u celoj Vojvodini, zatražila je od državnog vrha da preispita privatizaciju ovog industrijskog giganta.

Ništa od investiranja
U pismu upućenom predsedniku Vlade Ivici Dačiću, prvom potpredsedniku Aleksandru Vučiću, agencijama za borbu protiv korupcije i privatizaciju i gradonačelniku Milošu Vučeviću bivši radnici podsećaju da je 2009.

„Novkabel“ prodat „Ist pointu“, tada u vlasništvu Zorana Drakulića, za svega 101.514 evra. Radnici napominju i da je, prodajući imovinu firme, zaradio višestruko više.
- Realna cena bila je oko 150 miliona evra. Čak je i procena konsultantske kuće od 3,8 do 5,7 miliona evra bila veća od prodajne cene. Pored toga, „Ist point“ nije ispoštovao ni ugovorene obaveze kad je reč o investiranju u „Novkabel“. U prvoj godini je trebalo da investira četiri miliona evra, ali je uz dozvolu Agencije za privatizaciju ta suma smanjena na dva miliona, što je navodno investirano kroz repromaterijal, čime je direktno prekršen Ugovor o prodaji - kažu radnici.

Oni dalje navode da je u drugoj godini investicija vredna 2,8 miliona evra predstavljena kao nabavka revitalizovane linije za proizvodnju bakarne žice.

Traže pomoć Vlade
- Takvih mašina je u „Novkabelu“ bilo na desetine, pa je opet preduzeće prodato za svega 101.514 evra. Ni investiciju za treću godinu, u kojoj je trebalo da se uloži 2,6 miliona evra, nisu ispunili - kažu ogorčeni radnici i navode da je vlasnik preduzeća imao pomoć i prethodne uprave i rukovodstva reprezentativnog sindikata.

Dodaju da je očigledno da su pojedini učesnici u postupku privatizacije, a i kasnije, bili korumpirani, te očekuju od Vlade Srbije da preispita ovu privatizaciju i raskine ugovor o prodaji. „Novkabel“ je u vlasništvu Drakulića bio sve do 2012. godine, kada su „Ist point“ kupila dva američka investiciona fonda - Rikonstrakšn kapital 2 i Darbi Konvrdžing Jurop Mezanin. Do zaključenja broja niko od menadžera kompanije nije poslao odgovor iako su saopštili da će to učiniti.
Drakulić je na optužbe radnika kratko odgovorio:
- To su gluposti, a mi više nismo vlasnici. Toliko.

Šta je kupljeno za 101.514 evra
♦ više od 43 hektara građevinskog zemljišta
♦ više od 10 hektara proizvodnih hala
♦ oko 500 proizvodnih mašina
♦ fabrika „Javor“ u Kisaču
♦ „Mašinogradnja“
♦ restoran i FK Kabel na Limanu

Prodali sve što su mogli
Radnici tvrde da je pre privatizacije bilo više od 1.000 zaposlenih, a sad ih je manje od 600. U najbolje vreme, „Novkabel“ je imao više od 5.000 radnika.
- Na otpuštanje radnika direktno je uticalo to što je Drakulić prodao ukupno 180 mašina za svega 400.000 evra iako vrede mnogo više. Drakulić je prodao i opremu fabrike „Metalna užad“ za 250.000 evra kako bi navodno isplatio otpremnine radnicima. Fabriku „Metalurgija“ prodao je „strateškom“ partneru - Valjaonici bakra iz Sevojna, dakle svojoj firmi, za 53 miliona dinara - kažu radnici.



Autor: Ekipa Kurira

Ovo sto se tice policajaca nije na mestu...plate su im i onako mizerne...

A u poredjenju sa policijom po svetu...nasi policajci su jos uvek ljudi...

Zloupotreba i pronevera ima svuda u ovoj drzavi ni jedna institucija nije imuna!!!

Ljubi ga deda
DINASTIJA: Krkobabić junior (24) funkcioner u PK Beograda
07.06.2013.
 
Stefan, unuk potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića i sin direktora JP PTT Milana Krkobabića, po završetku fakulteta postao funkcioner u Privrednoj komori Beograda

BEOGRAD - Dinastija Krkobabića dobila je i trećeg člana na državnim jaslama. Stefan, unuk potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića i sin direktora JP PTT Milana Krkobabića, sa samo 24 godine postao je funkcioner u Privrednoj komori Beograda.

Sinu Milana i unuku Jovana Krkobabića uspelo je da odmah po završetku studija na Megatrendu bude postavljen za sekretara Centra za mala i srednja preduzeća u Privrednoj komori Beograda.

Najmlađi Krkobabić međutim tvrdi da mu posao nisu sredili tata i deka, tvrdi da je "krivac" za to predsednik Komore Milan Janković. A Milan Janković je, gle čuda, na tu funkciju postavljen na predlog koalicije SPS-PUPS-JS kao nestranačka ličnost.

Još zanimljivije je to što je Milan Krkobabić, u svojstvu prvog čoveka Pošte, član Skupštine Privredne komore Beograda. Kada je Stefan u avgustu prošle godine postavljen na funkciju sekretara u Komori, njegov otac Milan rekao je da mu je sin "mlad, da radi, da se ne bavi politikom i da ne želi da to komentariše".

Interesantno je, takođe, da je Stefan aktivan i u civilnom sektoru i već dve i po godine vodi nevladinu organizaciju "Građanska prava i slobode". U okviru nje sa istomišljenicima se "bori za zaštitu različitosti i multikulturalnosti u građanskoj Srbiji, koja u 21. veku nema alternativu".

Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije, ocenjuje da ovo što rade Krkobabići "apsolutno nije prihvatljivo".

"Srbija nije monarhija da ima naslednike vladara. Međutim, u našoj državi očigledno vlada partijsko i političko nasledstvo, što u najmanju ruku nije u redu. Ovo je ne samo klasičan nepotizam u državnim institucijama, već polako prerasta i u porodični biznis", ističe Vasilićeva.

Profesor fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović kaže da je ovaj primer "više od nepotizma".
"I dosad smo imali primere očeva i sinova u politici - Ištvan i Balint Pastor, Tomislav i Radomir Nikolić, koji imaju javne funkcije, ali ovo je prvi put da smo stigli i do unuka", kaže Orlović


Izvor: kurir-info.rs

Afera "robne rezerve" nestale desetine hiljada tona žita
Na krađi žitarica zaradili više od 50 miliona evra
08.06.2013.


Otkrivamo Akcijom ministarstava trgovine i poljoprivrede otkriven nedostatak ogromne količine robnih rezervi koje su čuvane u privatnim silosima

BEOGRAD - Preprodavali državne zalihe žita.

Trgovanjem državnim žitom „Robnih rezervi“ privatni skladištari mogli su da zarade više od 50 miliona evra!

Tražili odlaganje
To su prve procene iz istrage, koja je pokazala da nedostaje nekoliko desetina hiljada tona kukuruza uskladištenog kod privatnika. Ministarstva poljoprivrede i trgovine nedavno su započela terensku kontrolu žita smeštenog u privatnim silosima, koja nije rađena decenijama.

Svake godine „Robne rezerve“ na ovaj način čuvaju u proseku oko 300.000 tona kukuruza i pšenice. Računica govori da su spretni skladištari trgovanjem samo polovinom ove količine za pet godina mogli da zarade desetine miliona evra jer je moguće ostvariti razliku od oko pet dinara po kilogramu.

- Dosadašnje kontrole svodile su se na proveru papira, niko nije zavirivao u silose. Vlasnici skladišta manjak su pokušavali da prikriju tako što su skidali merdevine s silosa, nekima je iznenada pozlilo pa su tražili odlaganje, drugi su se stvarno razboljevali kada su uhvaćeni u prevari, a treći su posle malo vrdanja priznavali da nemaju ni kilogram državnog žita - navodi sagovornik Kurira upoznat sa slučajem.

Kontrole pred žetvu
Model zarade je bio prost: skladištari su dobijali žito od države, zatim čekali najpovoljniju cenu, prodavali ga, a onda najnižu, kako bi obnovili zalihe.

Žarko Galetin, direktor Produktne berze, za Kurir navodi da dobar trgovac može da napravi strategiju i dobro zaradi jer raspon cena pšenice u toku godine može da bude i 60 odsto. Sposoban trgovac pšenicom može da zaradi šest-sedam dinara po kilogramu.

Galetin ističe da kontrole moraju da se rade pred žetvu, kao sada, što nije bio slučaj jer onaj ko trguje obično čeka novi rod da obnovi to što je prodao.
Vukosav Saković, direktor udruženja Žita Srbije, kaže da se na prodaji državnog žita nekad zaradi lepo, a nekad se i izgubi. Raspon cena, dodaje, u poslednjih deset godina omogućavao je zaradu u šest, a u četiri nije.

Biće hapšenja
Reč je o pljački ogromnih razmera, biće posla za policiju i za tužilaštvo, izjavio je za RTS Rasim Ljajić, ministar trgovine. On kaže su zatečeni ljudi koji su ugrađivali i dvostruko dno u silose. U komisiji za kontrolu su, kako je rekao za Kurir, i predstavnici udruženja za zaštitu potrošača, a angažovan je i „Jugoinspekt“, jedina laboratorija u Srbiji referentna za ove poslove.

Utvrđen manjak kukuruza
Ministar poljoprivrede Goran Knežević potvrdio je za Kurir da je u određenim privatnim skladištima otkriven manjak državnog kukuruza.
- Posle predloga „Robnih rezervi“ da se otpišu velike količine kukuruza zbog aflatoksina, oko 60 odsto, pokrenuli smo inicijativu da se ispitaju količina i kvalitet kukuruza i pšenice u državnim zalihama. Osnovana je komisija, koja će uskoro podneti izveštaj, pa će se znati detalji - navodi on.


Izvor: kurir-info.rs

Anti-antikrizne mere u Železnicama: Direktor zaposlio pola komšiluka
09. 06. 2013.

Za pet meseci koliko je na čelu Železnica Srbije, Dragoljub Simonović je doveo oko sedamdesetak svojih ljudi. Smenio je gotovo ceo menadžment, a veliki broj pozicija zauzeli su stranački stručnjaci uglavnom iz Vrčina, mesta gde Simonović živi, a koje pripada opštini Grocka koju je pre dolaska u Železnicu vodio kao kadar SNS.

Vođenje saradnika i stranih delegacija po elitnim restoranima gde se se na račun Železnica prave računi i od 1.500 evra, ogromni troškovi za putovanja i reprezentaciju, nisu jedini problem u ovom preduzeću koje grca u dugovima.

Samo letimičan pogled na imenovane ljude i mesta odakle dolaze, stiče se zaključak da je Vrčin meka velikog broja prekaljenih stručnjaka za Železnicu. 

Sa liste SNS-a za lokalne izbore u Grockoj održanim 2012, na kojoj je Simonović bio na prvom mestu, u Železnicama radi bar troje ljudi. Naime, njegov lični vozač je preduzetnik Jasmina Teofilović iz Vrčina koja ima i svoju taksi službu, pa je to odlično kvalifikuje za ličnog šofera direktora Železnica.
 
Kod Vučića na ribanje
Posle pisanja “Blica” o astronomskim računima za ručkove i putovanja po inostranstvu, koje je napravio kao direktor Železnica Dragoljub Simonović zajedno sa svojim saradnicima, predsednik SNS Aleksandar Vučić, kako nam je rečeno u ovoj stranci, tražio je razgovor sa Simonovićem koji bi trebalo da se održi u narednim danima. U SNS kažu da najoštrije osuđuje takvu vrstu ponašanja. „Nedopustivo je da se toliki novac troši na reprezentaciju i putovanja, s obzirom na tešku situaciju. Ti troškovi mogu i moraju da budu manji“ rekli su u SNS za „Blic”.

Uhlebljenje u ovom preduzeću našla je još jedna Vrčinka, doktorka Sandra Teofilović, takođe sa lokalne izborne liste SNS u Grockoj. Ona je dobila funkciju predsednice nadzornog odbora Zavoda za zdravstvenu zaštitu u železničkom saobraćaju. Od svih njih najbolje je prošao treći čovek sa liste Mirko Dobrojević koji je postavljen za direktora ćerke firme Železnica - Zaštitna radionica. 

Naravno, i on je iz Vrčina. Pre njega, tom firmom je rukovodio kadar SNS-a Rade Mesar, bivši direktor JKP „Grocka” ali je pomeren na drugu direktorsku poziciju u Društvo za održavanje zgrada.

Zahvaljujući Simonoviću, u Železnicama je napredovao još jedan njegov sugrađanin Negoslav Teofilović, pa je sa mesta pomoćnika prebačen na direktorsku funkciju. Direktor Železnica je udomio i svog prvog komšiju Mileta Skadrića koji je sada na čelu UO Saobraćajnog instituta CIP.

Dragoljuba Simonovića smo pokušali juče da pitamo na koji način je pravio izbor kolega, ali je njegov telefon bio nedostupan. 
 
Doveo 70 novozaposlenih
 Simonović je smenio gotovo ceo menadžment Železnica, a veliki broj pozicija dobili su stranački stručnjaci uglavnom iz Vrčina, opština Grocka, gde Simonović živi. Sa liste SNS za lokalne izbore u Grockoj, održane 2012, na kojoj je Simonović bio na prvom mestu, u Železnicama radi bar troje ljudi.

Restoranski cehovi
Vođenje saradnika i stranih delegacija po elitnim restoranima gde se se na trošak Železnica prave računi i od 1.500 evra, ogromni troškovi za putovanja i reprezentaciju postali su standardan način Simonovićevog poslovanja.




Kiparski sir, kubanske cigare i putovanja od 160.000 evra
 07. 06. 2013.

Došavši na čelo Železnica Srbije, direktor Dragoljub Simonović koga je na tu funkciju postavila Srpska napredna stranka, uveo je antikrizne mere štednje za sve osim za sebe i svoje saradnike. Za pet meseci direktor i njegovi ljudi stigli su i do Kine dok je ceh za samo jedan od brojnih poslovnih ručkova koje je platila Železnica bio 165.000 dinara.

Kako izgleda kada štedi direktor Dragoljub Simonović pokazuju računi koji su u proteklih nekoliko meseci stigli na naplatu Železnicama Srbije, preduzeću koje grca u dugovima i koje država iz budžeta dotira sa preko 14,5 milijardi dinara.

 Prema računima u koje je “Blic” imao uvid, Simonovićev, njegovi gosti i saradnici su pravi sladokusci sa istančanim ukusom za kvaliteno jelo i piće ali i cigarete. Tako je delegacija koju je ugostila Železnica početkom marta, u poznatom beogradskom restoranu Franš , uživala u pravim specijalitetima.

Jeo se biftek sa crnim tartufima koji košta 2.300 dinara, zatim losos spremljen na grilu sa skromnom cenom od "svega" 1.200 dinara. Za poznate kubanske cigare Partagas plaćalo je 2.000 dinara po komadu. Konačan račun 165.000 dinara.

Šta se sve pilo i jelo na račun Železnica
Biftek sa crnim tartufima
Sir “Halumni”
Losos filiran na grilu
Brusketi “Franš”
Pršuta “Njeguši”
Partagas - kubanske cigare
Losos “Terijaki”
zlatiborska jagnjetina


Direktor Železnica Dargoljub Simonović za “Blic” međutim tvrdi da nije reč o bahatom trošenju novca i da račun koji je napravljen u beogradskom restoranu apsolutno nije sporan.

 - Bili smo u obavezi po ugovoru da delegaciji iz Švajcarske obezbedimo ručak. Razgovaralo se o kupovini 20 vozova i to je bila najveća grupa, njih 80-ak, koja je došla od kada sam ja na čelu Železnica. Račun je sigurno bio velik jer je reč o poznatom restoranu, ali vi ne možete direktore koji dolaze iz pola Evrope da vodite po bircusima, to jednostavno ne ide - objašnjava Simonović.

 Ručak u motelu Kod Šopalovića Železnica je platila skoro 75.000 dinara. Pojelo se skoro devet kilograma jagnjetine, čak 43 mešane salate, a u zlatiborskoj zakusci uživalo je 30 ljudi. U istom meseci Železnice su organizovale još jedan ručak - ceh oko 46.000 dinara.

Gostilo se i na čuvenom “Salašu 137” u Čeneju i to za skoro 80.000 dinara. Najviše para potrošeno je u motelima “Šarganska osmica” i “Jatare”. Za dva dana u maju iznos na profakturi koji je stigao na blagajnu Železnica bio je 180.000 dinara. Direktor objašnjava i te troškove.
 
 


- Mi smo tada organizovali obilazak Zlatibora, odnosno Šarganske osmice i Mokre gore kao turističke destinacije za direktore i rukovodioce brojnih evropskih firmi sa kojima sarađujemo. Za to nismo potrošili ni dinara, jer su oni plaćali kotizaciju i Železnica je na to ime dobila oko 50.000 evra - tvrdi Simonović.

Prema nezvaničnim informacijama “Blica” novo rukovodstvo Železnica je za prva tri meseca ove godine na putovanja potrošilo oko 160.000 evra.

Direktor Simonović to negira i tvrdi da su ti troškovi u odnosu na prethodni period smanjeni za čak 50 odsto. I pored toga on i njegovi saradnici za to vreme stigli su do Rusije, Italije pa čak i u petodnevnu posetu Kine.



Izvor: blic.rs

Knežević: Otkrivena pljačka ogromnih razmera u Robnim rezervama


Rezultati kontrole Robnih rezervi trebalo bi da budu gotovi do kraja nedelje, a kako je danas izjavio ministar poljoprivrede Goran Knežević, reč je o velikim zloupotrebama koje dugo traju.


- Insistiraću da se utvrdi odgovornost svih u tom lancu mahinacija - poručio je Knežević u pisanom intervjuu Tanjugu, dodajući da su "izgleda, u sve umešani i odgovorni iz republičke Direkcije za robne rezerve".

U želji da se ustanovi u kakvom su stanju preostale količine prošlogodišnjeg roda pšenice i kukuruza, utvrđene su velike mahinacije u skladištima, kazao je Knežević, dodavši da "jedno piše u dokumentima, a drugo je u realnosti".

Direktor Direkcije za robne rezerve Goran Tasić kazao je Tanjugu da prvi nalazi kontrole koje je u toku pokazuju da ima velikih propusta.

- Neki su očigledno grubo zloupotrebili položaj ovlašćenog skladištara i zloupotrebili robu koju su dobili na čuvanje - rekao je Tasić.

Po zakonu o robnim rezervama, neovlasćeno korisćenje robe bez pisanih naloga direkcije po bilo kom osnovu je krivično delo i u tom kontekstu biće podnete krivične prijave protiv onih koji su to uradili, objasnio je on.

Tasić je podsetio da je na zahtev Ministarstva trgovine formirana Radna grupa predstavnika tog ministarstva, Ministarstva poljoprivrede i Robnih rezervi koja zajedno sa kontrolnom kućom Jugoinspekt već dve nedelje kontroliše skladištare.
Kontrolišu se privredni subjekti koji imaju ugovore sa Direkcijom za robne rezerve da čuvaju pšenicu i kukuruz iz robnih rezervi.

Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je u petak da je njegovo ministarstvo prvi put posle više decenija izvršilo pravu kontrolu robnih rezezrvi i ocenio da će tim povodom biti posla za policiju i za tužilštvo, jer se radi o pljački ogromnih razmera.

- Terali smo ljude da proveravaju silose, jer su do sad samo proveravani papiri. Zatekli smo da su ljudi ugrađivali i dupla dna u silose, prodavali robu koju su dobijali od robnih rezervi, uzimali za najam od države vrlo dobru mesečnu apanažu, a prodavali ono što je državno - rekao je Ljajić za RTS.

- Tu će biti posla i za policiju, tužilaštvo. Mi ćemo vrlo brzo obavestiti javost i policiju, jer se radi o pljački ogromnih razmera - naveo je ministar.

Izvor: Blic

Ovo malo da se opere od mleka 

Ukratko...krade se svuda