Носе се... У пичку материну! 

Кад сам имала 20 година, за жену мојих година мислила сам да је матора.
Наравно сад то не мислим, али  не мислим ни да је примерено да се жена мојих година облачи као нека балавица.
Све у складу са годинама, почев од понашања до облачења.
Нјабитније је здравље и онда нема неког великог страха.
Зато свако од нас мора  према самом себи бити одговаран и да што здравије живи, да не би сутрадан био у кревету и да неко  да брине о њему.

Ne plašim se starenja. Za sad.

Svako doba nosi svoje lepote i izazove. Starenje znači i veću mudrost. S te strane, jedva čekam da ostarim. 

Neću čak koristiti ni anti ejdž kreme i sranja. Mišljenja sam da starenje (kože, tela) nije degeneracija, bolest, već prirodan, normalan proces. Stoga je besmisleno nastojati da sprečiš nešto što je priroda uredila da mora biti. Nosiću svoje bore sa ponosom, valjda se ne pojave prerano, majku im. 

Najbitnije je docekati penziju  e onda mozes da osetis sve cari starosti,ides kod doktora svaki drugi treci dan,tamo se sreces sa babama i diskutujete o svemu i svacemu,kenjas o politici i o malim pezijama,novine citas svaki dan ali se najvise zadrzis kod dela sa cituljama,ako imas unuke moze da ih vodis svaki dan u setnju mozda ih i nesto pametno naucis....i jos mnogo toga......

Ovih dana nešto baš razmišljam o dobrim stvarima koje godine sa sobom nose... to se valjda zove sazrevanje.

Više mi se ne povraća na pomisao da bih se mogla udati... u beloj venčanici... bez starki ispod.
Sve me više zabole za paranoju tipa ''u hlebu ima mišomora, a u zidovima radioaktivnog radona''... ovaj, da... što bi rekla moja koleginica - život je opasan po život. Ako se bojiš svega, nemoj ni ići napolje. I pešački prelazi mogu biti opasni po život pa ih ljudi koriste.
Sve više uviđam da nije moja guzica jedina koja je važna... ako mi dođe društvo i niko od njih ne voli moju muziku, neću biti samoživi debil pa ih terati da to slušaju...
Sve me je više briga za manifestni bunt... Anarhija, fak d sistem i te fore... to se nosi u sebi ili ne, samo tinejdžeri imaju potrebu time da se diče... kao posebni, da se ističu...
Mogu da podnesem da ljudi ne razmišljaju kao ja, da su često bezobrazni i bahati... Moje pižđenje oko toga ih neće promeniti... mogu samo da promenim svoj odnos prema tome i prema njima...
Stpljenje... strpljenje je majka mudrosti. Naučila sam se strpljenju, ali još se nisam naučila da ne pizdim što moram biti strpljiva... 

Jeebote, izgleda da izlazim iz puberteta... konačno. 

Mozda to sto inteligencija opada sa godinama 

I jos jedna stvar sto sam skoro saznao..da ti usi i nos rastu do kraja zivota 

A sto se tice sazrevanja i postajes pametniji i mudriji..ne vidim sta ce to ljudima XD
I dalje se drzim onoga..Iskustvo je ono sto steknes kad ti vise ne treba XD

Pa tako i jeste, to je ono - eh, da su mi one godine, a ova pamet.  Ali ne može, to je još jedan bag ugrađen u ljudsku egzistenciju.

Ja to pricam svake godine od kraja moje srednje skole. 

Prirodan proces, sazris pa se okrenes glupostima koje si pravio i kazes "Eh, gde mi je bila glava tad.". Ne bih ni voleo da tih gluposti nema jer se i iz toga dosta uci a bitno je da ides dalje pa da sada ne ponavljas greske.

Kako se ljudi nose sa tim sto stare?
Prost odgovor: neki podnose, neki ne podnose.

svaki dan sve teze i teze...