Ja bih da mi se na ovo baš stručno odgovori. Koji je najefikasniji način u brobi protiv predrasuda, sujeverja... koje društvo (pojedinca, pa samim tim i društvo) koči, vuče nazad? Npr. retko će koji roditelj napisati testament i podeliti za života imovinnu deci (a ne da ih zavađaju nakon smrti!) jer se plaše da će da umalerišu (ili su jednostavno neodgovorini?), još nisu u većini oni koji će za života zakupiti grobno mesto, jer čim to urade garant će "Bog po svoje", nevoljno primamo u kuće komercijaliste koji prodaju životna osiguranja, jer čim se osiguram garant će da me klepi kamion... Šta je lek? Pomoć? Društvena kampanja?

Pa moguce, ali onda iz toga slijedi da se licna predrasuda moze formirati na osnovu drustveno uslovljenog stereotipa, znaci to ti je kao kutija u kutiji 

a druge strane ima ljudi koji misle da su jevreji zli zaverenici, cigani i crnici niza rasa i slicno... takvo misljenje se stvara kroz prihvatanje nekih misljenja koja postoje u drustvu ali nisu opste prihvacena kao stereotipi.

Obrazovanje nam omogucava da nadjemo nacin da svoje predrasude potkrepimo i opravdamo...

Inace, jedan veliki covek... inace moj prijatelj... rekao mi je, u situaciji kada sam bio u ogromnim problemima i kada sam mislio da cu od nerviranja i sekiracije samo da se izvrnem... "Nista se ti ne sekiraj... nece nista da ti se desi... radices... izvucices se iz govana, sve ces sanirati, dovesti u red... i kada bude sve ok, kada budes trebao da odahnes, onda ce te udariti kamion" ...
Doduse, nije me udario kamion, ali nije bio daleko od istine...

Veliki covek.

Kada se setim, javlja... ozbiljan sam, sada sam probao da se setim, ali kada razmisljam o tome ne ide... uf, setih se... jevreji su strokavi (odnosi se samo na ortodoksne, one zulufare, a i to je posledica sretanja sa ogromnim brojem njih).

Предрасуде... Нико од нас није имун на њих и често заправо не знамо да их разграничимо од сопствених ставова... Социјални психолози дефинишу их као ставове са појачаном афективном компонентом... Дакле, поред конативне и емоционалне, најизраженија је афективна (емоционална)... Људи су им у различитим мерама склони, без обзира на пол, године, образовање....

С друге стране су стереотипи... Преносе се са генерације на генерацију и истраживања често показују да се у њима често крије и зрно истине... "Црногорци су лењи, Босанци су глупи, Американци похлепни, Енглези "хладни", Јевреји циције", примери су типичних стереотипа... Постали су део наше свакодневнице. Ретко подвргнути преиспитивању и априори прихваћени...

Колико сте склони предрасудама, односно стереотипима? Да ли можете да процените када је нечије опажање друге особе или било које ситуације засићено неком од ових појава? Колико заправо наметнуте генерализације утичу на нашу перцепцију других и другачијих?