axaxaxaxaxaxaxaxaxxaxaxaxaxaxaxaxaxaxaxaxaxaxaxaxax

prezivi se...to je makar sigurno,ako izuzmemo primjere gdje se ne prezivi (ekstremni slucajevi gdje u bukvalnom smsilu prerezu vene)...

ali eto,Bogu hvala,takvi slucajevi su u manjini.

imam jednu prijateljicu koja je godiste moje majke i koja je,zaista,dozivjela,puno toga u zivotu....i lijepog i ruznog...
kada je kod nje bilo ruzno- onda je bilo ne ruzno,nego pakleno...

medjutim,kada se u prici dotaknemo tih njenih iskusenje uvijek mi zna reci,nasmijana i puna optimizma da je uvijek u tim trenucima imala jednu misao i provjerenu cinjenicu...da sve prolazi i da je to ono sto joj se kod zivota najvise i dopada...sve prolazi i sve se na kraju zove juce

i sreca...?

ma i sreca...covjek ti je ovistan o frci i drami...njega i pretjerana sreca u kontinuitetu moze da izoblici i osasavi...

vazna je ravnoteza...malo smjeha,malo suza...pa u krug...

a pri tom,jedino sto je zaista vazno,jeste na koji nacin ti dozivljavas ono sto ti se desi i kroz sta prolazis...

dakle tri stvari mogu biti jako vazne:

1.da znas da iskuliras

2.da se ne tripujes

3.i da umijes da prepoznas situacije kada je vazno reci "ma,zabolje me"

JBT koliko imamo ovakvih tema 

1. Vreme leci sve
2. Vreme leci sve
3. Vreme leci sve

 

Ako jos uvek ne mozete da prebolite onda saslusajte ovaj savet

vrijeme "lijeci" sve,pod uslovom da covjek zeli da bude "izlijecen".

ma ajde, ljudsko srce može preživjeti mnogo toga... koliko  ljudi je izgubilo sve svoje bližnje, što u ratu, što u nekoj nesreći... pa žive ljudi...  ja ne znam nikog da je umro zbog ljubavi... budalaštine

sad...koliko je budalastina ili nije...siroka tema...

ali je cinjenica...da covjeka zna da slomi i prejaka rijec

tako da...ta skala na kojoj se mjeri necija izdrzljivost strasno je rastegljiva...

neko nece "umrijeti" zbog stvari koju bi vecina otjerala makar u klinicko ludilo,dok su neki spremni da i dignu ruku na sebe zbog,za vecinu,banalne stvari...

meni se,recimo...desavalo mi se da slusam osobu preko puta sebe koja sa taloko fatalizma prica o problemu koji meni izgleda toliko smijesno,da sam morala da glumim da saosjecam...jer sam negdje vidjela da "puca" i da je ta granica koja nas razdvaja izmedju racionalne odluke i promisljanja i odluke koja je pogubna...vrlo mala...i vrlo ju je...nekada...lako preci...

ljudi,nazalost,prezive gomilu teskih sranja i biva okej...ali ti isti ljudi,znaju poslije teskih borbi da bivaju patosirana zbog sitnice...da im ta "sitnica" bude okidac...recimo!

Pa dobro, svakome je prag drugaciji. Neko ce puci zbog sitnice jer mu se eto nagomilavalo vremenom ili je jednostavno takav a neko ce puci zbog "velikih stvari". Raskid veze pa i braka moze biti tezak ali nije nista sto vreme ne moze da izleci

Apsolutno se slazem 

Bolje da te mrze zbog onoga sto jesi nego da te vole zbog onoga sto nisi. 

Jbt ja ne mogu da verujem sta ljudi ovde pisu  Pa naravno da ce da se prezivi jbt, niko ne kaze da ce da umre : ali ne moze se od coveka, bilo kog, u nekim za njega teskim situacijama, ocekivati da se digne odmah na noge bez ikakvog tugovanja ili perioda u kom ce pokusavati da se pokupi...
Poredjenje tipa : neki su izgubili porodice, kuce, voljene, noge, ruke je nefer - sta je merilo za to ciji je bol veci, koja je tragedija gora? Objektivno se moze gledati sta je gore i sta je strasnije, ali svakome je njegova muka najteza, to je oduvek bilo tako i oduvek ce biti.
Nece meni u nekim teskim situacijama pomoci cinjenica da neko sad tamo na drugom kraju Zemljine kugle gladuje, ili da je neko izgubio sestru, ili sta vec...Ne moze sad niko zbog toga da se obrise i da kaze ''e pa nekima je teze, neki lakse prebole, sad cu i ja!''.


Neko ce da se izjeda zbog prekinute veze od 5 godina, neko ce da se izjeda zbog nekih problema na poslu koji mozda i nisu toliko strasni...Who cares?! Tugovanje i zaljenje za necim nije bolesna a nije uvek ni destruktivna emocija ukoliko je ''normalna''(da ne ulazimo u to kako je to rastegljiv pojam i da se ne gadjamo sa psihologijom i da ne spominjemo otezanu tugu koja vec u jednom trenutku prelazi u patologiju, postoji i to, al' da ne komplikujemo).

Meni bi licno bilo cudno da neko ko je na primer bio XX godina sa nekom osobom posle raskida prosto ustane i kaze ''A pa dobro, boli me kurac''...Svakoga to mora barem malo da pece, ali niko nema prava da govori onome kome je to duze boljka''e ti si pizda''!
Kao i fizicki bol, svako ima neki svoj prag...Toleranciju.

Naravno da sve u zivotu prodje koliko god te trenutno boli, ali niko ne moze gledati toliko u buducnost, jerbo svaki covek zivi koliko-toliko u momentu. Kada si srecan srecan si tad, kad si tuzan - isto tako.

Ti baš ne znaš da se zabavljaš. 

 

Elem, slažem se sa tvojim postom. Te čarobne individualne razlike u okviru kojih i nije teško uočiti određene paterne, mada je ipak jako pipavo. Eto malo psihologije čisto za meze.