Kako preživjeti prekid?! :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Pozdrav svima.

Na ovom mestu ima dosta ljudi, i nadam se da će neko uspeti da mi pomogne da prevaziđem problem koji imam jer je neveropvatno veliki i upropaštava mi život.   Nisam siguran da se ovako nešto ikome događalo, ali nadam se da će mi neko pomoći da pobedim sve ovo.

Kao što rekoh, imam ogroman problem.   U vezi sam sa devojkom koja mi nikako ne odgovara (već pet godina smo zajedno) ali nikako ne mogu da izađem iz nje.   Naime, kada raskinem, ne mogu da izdržim više od 10-15 dana bez nje, jednostavno počne neverovatno da mi nedostaje, uhvati me nevreovatna tuga za njom koju ne mogu da izdržim i uvek joj se vratim.   Osećaj je strašan.   Dao bih sve da mogu nekako da izađem iz svega toga ali mi nikako ne uspeva, jednostavno nemam snage ili šta već, uvek nakon 10 dana počinje da me hvata ta strašna panika, i uvek joj se vratim.   Ne mogu da verujem da je nešto ovako moguće.

Prvih godinu ipo dana je jurila zamnom, bila totalno zaljubljena u mene a ja nisam obraćao pažnju na nju.   Prilično je lepa i udvaralo joj se baš puno momaka( i dan danas joj se udvaraju, ali ja zaista nemam problem sa tim) ali ona je htela samo mene.   Mene ona tada nije zanimala, nisam želeo da budem sa njom u vezi ( s vremena na vreme smo se viđali i sve što ide uz to.   .   .   ) ali sam nakon godinu ipo dana ipak odlučio da počnem da se zabavljam sa njom jer je bila neverovatno divna, pažljiva, ma jednostavno devojka kakva se samo poželeti može.   Mogao sam da idem gde hoću i kada hoću, kada god bih došao čekala me je nasmnejana( a dolazio sam i u 5 ujutru ko zna sve odakle), uvek bi mi spremila doručak, bla bla.   .   .   Ma raj, andjeo.

Zašto želim da odem od nje.   .   .   ili ti 5 godina nakon :weirdface:

Ona jednostavno napravi takvu scenu kada god me pozove neki drug, rođak, prijatelj, sestra.   Provereva mi svaki korak, facebook mi neda da koristim(tačnije da ali to onda znači da raskidamo) iako ga ona koristi.   Meni to iskreno ni najmanje ne smeta(ni to što ga ona koristi, niti mene iskreno nešto privlači taj fb), niti imam problem sa tim da bilo kada ode bilo gde, da izađe u grad, da ode kući(Živimo oboje u Bg ali nismo iz Bg) kod svojih, da ode sa prijateljima na piće, u grad, bilo gde.   Meni to iskreno nikada ne smeta i nikada u životu joj ne prigovorim za tako nešto.   Njoj ipak smeta sve.

Bukvalno svaka devojka koju sam u životu poznavao mi je "nabijena na nos".   Govorim o devojkama koje sam poznavao ili poznajem, ne o bivšim devojkama.   Kada bi mi se neka devojka, koleginica, bilo koja osoba ženskog pola obratila preko poruke( ne govorim o tonu flertovanja, nego najobičnije obraćanje) nastajao je ogroman problem, svađa, histerija i slanje kod iste u zagrljaj.   Bilo je devojaka kojima sam se sviđao i koje su mi se udvarale.   Svaku od njih sam otkačio pokušavajući da joj dam do znjanja da mi je samo do nje stalo.   Ipak ne vredi, io dan danas ih pominje.   Svaka koleginica na fakultetu sa kojom sam bio blizak je bila predmet svađa.   Kada sam (govorim o periodu od pre nekih 3,5 godine) dolazio kod nje i kada bih gledao kroz prozor(živela je blizu fakulteta) veoma često je bilo:Jel to gledaš koje koleghinice prolaze na fakultet.   Sada na poslu je ista stvar, na moju žalost, kada sam počeo da radim, dobio sam radno mesto na kojem sam radio sa jednim starijim bračnim parom i jednom devojkom(starijom od mene 10 godina, ja inače imam 27) svake nedelje je bar jednom pomenut moj potencijalni flert sa tom koleginicom.

Način na koji to ona pominje nije direktan, niti kaže, ej smeta mi to što radiš sa tom devojkom/što si u blizini koleginica sa faksa/što se dopisuješ sa drugaricama nego nekako neverovatno iritantan: A jel ste se pipkali ispod stola ili idi, eno ti ih ili kada šetam psa-a šta rade komšinice i slično.   .   .    ne mogu da verujem šta mi se dešava.   Izluđuje me, od toga nema ni promil istine, milion puta sam dokazao koliko je volim( a mislim da je sam dokaz to što ne mogu da izdržim bez nje i uvek joj se vraćam).

Kada smo zajedno, ukoliko joj se ne javim/pošaljem poruku sat vremena, odma me napada rečima: A jel uživaš negde? Nastavi da uživaš i slično, zbogom.   Dakle uvek u tom tonu provociranja, nikada ne kaže smeta mi to, gde si , zašto se ne javiš, nego uvek pretpostavlja gde sam šta sam i šta radim.

Često tako iz čista mira krene da me provocira pitanjima: "jel se loguješ na fb da vidiš šta ti rade koleginice" i krene da se svađa kaklo sam ja lud za fb a ona je svaki dan na njemu, stalno se dopisuje sa tipovima koji joj se udvaraju, najopuštenije(ona tvrdi da joj se ne udvaraju, ali nisam slep) ali ja zaista nemam problem sa tim, jednostavno nisam ljubomoran,znam da me neće prevariti, milion posto ali me izluđuje to što ona može to da radi a ja ne smem da poznajem ni jedno žensko.
Takozvano jebanje u zdrav mozak, svestan sam, ali šta ću.   Poludim, izderem se, oteram je u tri lepe i odem ali onda opet isti problem, nedostaje mi posle deset dana neizdrživo.

Ili tako iz čista mira kada se dimo u kafiću ili bilo gde počne da pominje neku moju bivšu drugaricu i krene da priča kako sam ja lud za njom.   .   .   neverovatno.   .   .

Posebno me izluđuje to što nju stalno startuju frajeri i što je to njoj sasvim normalno i ok, a ja ne smem da poznajem ni jednu osobu žanskog pola jer odma nastaje haos.

Jednom prilikom smo u gradu sreli dečka i devojku (par) koju sam ja poznavao.   Kada sam se pozdravio sa njom i kada smo odmakli, pitala me je odakle je poznajem i rekao sam da je to sestra moje koleginice.   Poludela je totalno što sam ja sa koleginicom "toliko blizak" da joj poznajem i sestru (koja je dolazila na fakultet i jednom prilikom smo sedeli zajedno).   Ladno me je udarila po grudima i sami bog zna kako sam se zadržao da joj ne vratim.   Pobesneo sam i otišao a ona je počela histerično da viče i da me doziva.   Opet smo raskinuli na 10 dana i pomirili se Smile

Vodio sam je i kući, tamo gde sam rođen, bila je tamo , svi su bili divni prema njoj, upoznali su se.   Ipak, ishisterisala je jer sam u jednom trenutku kada smo čekali da neko dođe po nas kolima prešao ulicu da kupim novine.   Tvrdila je da sam se tada odmakao od nje da neko nebi mislio da smo zajedno?!

Kao što rekoh, ispočetka joj je bila glavna preokupacija moje poznavanje sa osobama ženskog pola.   Nakon toga je počelo da joj smeta kada se viđam sa drugovima, prvo kada izađem sa njima u grad, odmah raskida jer ja "tamo uživam" i onda bih dolazio kod nje u bilo koje doba da joj dokažem ne znam ni ja šta.   .   .

Da bih joj dokazao koliko je volim i koliko mi je stalo, počeli smo da živimo zajedno.    I tada je nastavljena priča o devojkama koje sam poznavao (iako sam prekinuo svaki kontakt sa njima), provokacije iz čista mira, tako joj padne na pamet nešto i počne da se svađa.   Prestao sam da izlazim sa drugovima bez nje uveče a ona je veoma retko htela da izlazi sa mojim društvom.   Ipak, i kada bih odlazio da gledam fudbal, odmah posle utakmice istog trena sam morao da se vratim kući, jer ako bih ostao sa drugom da popijem pivo dva posle utakmice nastajao bi problem.   Poruke su mi stalno bile proveravane kao i pozivi.   .   .   ispitivanje ko je zvao i zašto.   Nastao je ogroman problem jednom prilikom kada mi je našla poziv koleginice sa fakulteta(postdiplomske studije).   Nije prihvatila moj odgovor da smo zajedno u nekoj grupi i da radimo na nekom radu zajedno.

Odselila se od mene jer sam otišao na diplomsko veče kod najboljeg druga(ona je bila pozvana ali nije htela da ide).   Jednostavno nisam mogao da ne ispoštujem druga, otišao sam i vratio se oko 3 ujutru.   Rekla je da više ne želi da živi samnom.   Uvek i svugde( i dan danas) je zovem da ide samnom kada treba da se vidim sa familijom ili idem kući, nikada nigde neće ili ide veoma retko.

Kada je otišla, osetio sam da mi je spao ogroman teret, bio sam slobodan, mogao sam da idem gde želim i kada želim.   Ipak, posle 10 dana je počela strašno da mi nedostaje i pomirili smo se ali nismo nastavili da živimo zajedno.   Ipak, par puta pri takvim raskidima sam kada bih se vratio nalazio poruke drugih frajera i flert.   Posle mi prizna kako je izlazila sa nekim momkom.   .   .   to se desilo 3-4 puta za godinu dana.   Ali dobro, nema šta, nismo zajedno, ima pravo to da radi.   Realno.

Iskreno, siguran sam da i ona želi da se otkači od mene ( to mi stalno i govori) jer se stalno svađamo i cenim da pokušava tako što će naći nekoga drugog ( jer je svaki put kada raskinemo stvarno kraj :D ) ali mi posle kaže kako je izlazila sa tim i tim, bili su tu i tu.    Tvrdi da se nikada nije poljubila ni sa jednim drugim tipom osim mene čak i kada raskinemo (od kada smo zajedno).    Svakako bih voleo da je to istina, bilo bi mi teško da znam da jeste ali sam zaista realan i smatram da ima pravo da radi šta god hoće kada raskinemo.

Da dodam, upoznali smo se na fakultetu koji sam ja završio a ona ne iako sam je terao da uči, da ga završi, obezbedio sam joj sve kod mene kući ali je ona odlučila da počne da radi.   Čak sam bio do te mere uporan da bih uzimao njenu knjigu i čitao na glas ali bi ona u tom trenutku začepila uši.   Jednostavno nije imalo šanse.   Da dodam, starija je od mene dve godine.

Sada, u ovom zadnjem periodu naše svađe obično počinju u vezi sa mojim prijateljima i rodbinom.   Jednostavno, svaki put kada me pozove sestra (ne rođena) ona krene da histeriše.   Tvrdi da smo bolesno vezani jedno za drugo(iako se čujemo maksimalno jednom nedeljno a vidimo maksimalno dva puta mesečno).   Čak i kada me ne pozove, iz čista mira pita - jel si se čuo sa svojom "sekicom" (opet u ironičnom tonu, u tonu provokacije) i počne da se svađa u vezi toga.   Takođe, ako bi me pozvao neki drug, slala bi me da idem da "uživam sa njim" jer mi je dupe zinulo za drugovima i slično.

Kada god bih otišao kući (dakle kada odputujem iz Beograda) dobijao bih neverovatne poruke kako trčim za svojom familijom, kako smo joj svi odvratni što smo tako bliski ("što se uvlačimo jedni drugima u guzice") i slične odvratne poruke.   Ipak, mržnja prema toj sestri je najveća.   Ona čak tvrdi da je ona zaljubljena u mene i ja u nju.   .   .   Bolest.   .   .

E sada, kada bismo pričali sa nekim o ovome, ona obično kaže kako sam ja bolesno vezan za nju, kako se čujemo i viđamo svakoga dana, bilo šta da pričamo sa nekim o tome, ona neverovatno uveličava stvari koje bi išle u korist njene priče.

Ja dobijam slomove živaca, često me napadne toliki bes da me čuje cela zgrada kada krenem da vičem na nju.

Niko od njenih prijatelja me ne voli jer ja njoj nanosim patnju (mogu misliti šta tek priča kada nisam tu), znam šta misle o meni i znam da to nije istina.   Ipak, ja se trudim da sa svim njenim prijateljima budem u dobrom odnosu i uvek sam prema svima korektan.   U stavri, mi se zajedno viđamo samo sa njenim prijateljima jer su moji nepoželjni.

Za božić ove godine sam je zamolio da ga proslavimo zajedno u Bg, kod mene u stanu, ipak, ona je odlučila da ide iz Bg kući da ga proslčavi sa porodicom i otišla.   Kada je ona otišla, otišao sam i ja iz Beograda da budem sa svojom familijom, međutim tada je nastao haos jer ja "idem da se uvlačim u dupe" svojoj familiji i da "jedem govna sa njima".

Pre nekih mesec dana smo sedeli u nekom restoranu na zemunskom keju i opet je iz čista mira krenula da pominje tu moju sestru i onda kreće da provocira kako sam lud za njom i slično.   Nakon rasprave, počela je da tvrdi da nema ništa protiv nje, samo joj smeta moj "bolesni odnos sa njom" i sama kaže kako nebi imala ništa protiv da ona dođe i sedne sa nama i predloži mi da je pozovem da dođe da bude sa nama.   Kada sam je pozvao da dođe i kada je saznala da će zaista doći počela je da se trese, pa se premišljala da ode odatle jer ne može da je gleda.   Naravno, rekao sam joj da slučajno ne mrdne odatle jer ona ne dolazi zbog mene nego zbog nje(tako sam joj rekao preko telefona).   Ona je bila totalno odsutna i tresla se sve to vreme, nije razgovarala samnom uopšte, samo bi s vremena na vreme dobacila onim pakosnim tonom:"jel gledaš kada će sekica da ti dođe".   Međutim, kada je došla, razgovarala je sa njom kao sa najboljom prijateljicom, smejale su se, pričale skroz opušteno.   Inače, kada god smo sa nekim u društvu ona je najdivnija osoba na svetu(moja devojka) i svi za nju uvek kažu kako je divna osoba i slično.   Ipak, kada smo se rastali opet je nastavila sa provociranjem i u istom tonu.

Pogađate, otišao sam na 15 dana ali 15.    dan više nisam mogao da izdržim bez nje i vratio sam joj se.   Ona nikada nije nazvala da se pomirimo, uvek sam ja taj koji inicira pomirenje.

Ipak, prvih nekoliko dana sa njom mi bude lepo, a posle ni sam nisam siguran da li je volim ili želim da budem sa njom.   Ipak, kada prođe tih 10- 15 dana poželim je neverovatno i nezadrživo.   .   .

E sada, ja znam da je to što ona radi bolesno, verovatno i ovo moje vraćanje ali se pitam zašto ja ne mogu da se otkačim od nje i zašto joj se uvek vraćam.   Da li mi je potrebna pomoć psihologa?

Šta da radim, nemam rešenja? Da li neko zna kako mogu pomoći sam sebi?
Ne mogu sa njom a ni bez nje!