Ja ne mogu nijednu da primenim, a pogotovo ne ovu. Iako je zasluzio... Taman sam ga lepo zaboravila na neko vreme i onda se ponovo javio. I nije odustajao posle s porukama. Da li je moguce da ga ne volim, a toliko mislim na njega i ljubomorisem kada je on u pitanju? Pretvorim se u zivotinju ako samo pomislim da krije nesto od mene! Redjam psovke kao kocijas i osecam da cu da eksplodiram! Kako da ga zaboravim? Kako?! Ja ne zelim da zaboravim, to je problem. Ma, vise nzm ni sta zelim! Necu da bude s drugom, ali  ja sigurno necu ponovo biti s njim. Bas fino. Uvek zapadnem u neka g*vna bez potrebe.
Ako niste razumeli, ja vas razumem, jer ni sama sebe ne razumem... Iiii tako... 

Nadji neki hobi... nesto sto ce ti ubiti vreme, skrenuti misli sa njega... 

Ma, ne mogu, sta god da radim. Jedino bi u obzir doslo da ga prebijem, ali to mi ne bi skrenulo misli s njega!

Zato ti kažem - nađi neki hobi...

Čitaj knjige, igraj stone ili video igrice (sama ili u društvu), crtaj, slikaj, piši pesmice, uči, rešavaj matematičke zadatke, trči, vežbaj, kuvaj, igraj ConQUIZstador, gaji biljčice u saksijama, popravljaj stvari po kući, pravi makete kuća, nauči da praviš programe... ma bilo šta što te interesuje!

Možda nećeš u potpunosti zaboraviti na njega(u stvari, to je nemoguće  ), ali ćeš barem moći da korisnije usmeriš svoje misli.

Nadji drugog..Jedino logicno

Pa pazi... možda i tog bude htela da prebije u jednom trenutku.  

Ovako: sve sam probala, ali i dalje mislim na njega. Sto se drugog tice, nikako! Tek sam sad devojka za ne pozeleti ni najgorem neprijatelju!

 

Ne pali se

Ovakve veze su po pravilu sa teskim horoskopima  :mrgreen: Sugurno te lupa neki tezak astroloski period.   
Ljudi se zalepe kao lepak jedno za drugo, u stilu niti sa tobom, niti bez tebe.  .  .  

Iako nisam pobornik onih modernih, komercijalnih psiholoskih tehnika, moram reci da se skroz slazem sa tehnikom o kojoj sam skoro citala No contact rule.   Mozda ce nekome delovati smesno, ali ja samo tako i umem da prekinem.   Kod mene je crno ili belo, barem nakon raskida, dok ne prodje neko vreme i emocije isceznu.   Onda mogu biti i best friend, kada me vise emotivno nista ne dotice.  
Procitaj negde o tome na netu.   Ja se inace tako ponasam, to mi je mehanizam odbrane, povucem se i nikada ne bih napravila prvi korak.   Tako i zaboravim obicno.   

Inace, kazu da nakon raskida treba svu tu ljubav usmeriti ka sebi.  Mislim da ljudi koji sebe dovoljno vole uglavnom racionalno objasne sebi da ta osoba nije ni vredna patnje, jer zasto bi patili za nekim ko ih ne voli ili ne zeli?

Dodjoh do zakljucka da je patnja za drugim u stvari posledica nedovoljne ljubavi prema sebi.   :-k