Stvar je vrlo jednostavna... zato ću je ja po starom dobrom običaju valjano zakomplikovati.

Da bi stupio u interakciju s ostalim ljudima moraš biti vrlo svestrana ličnost, kao i informisana, i vremenom da podižeš broj nivoa pomoću kojih bi mogao da daš više odgovora umesto jednog.
Ja sam vaspitan da odgovaram maltene lakonski... sa DA i NE.
Jednosmislen odgovor. Bez previše nepotrebnih reči i suvišnog trošenja kiseonika koji koristi svim ljudima na ovoj planeti (primetićeš, nadam se, da sam pored lakonskog Spartanca vaspitan da budem i ekonomičan kao i ekološki ispravan, samim tim što štedim kiseonik) Vremenom sam shvatio da ću morati kad tad proširiti svoj fond reči jer su DA i NE, dva dualiteta i antonima koja ne mogu uvek da posluže iz prostog razloga što se svakodnevno dešavaju situacije u kojima postoji delimična istina (ili delimična laž, zavisno od toga dal' si pesimista ili optimista)... odgovor MOŽDA jednostavno nije bio društveno prihvatljiv u mojoj porodici. MOŽDA zauzima i DA i NE... a svi znamo da to ne ide. Ne može se prdeti i stiskati u isto vreme.
Tako da sam vremenom postao dvosmislen.
Dvosmislenost je bilo samo kratkotrajno rešenje koje je poput Pandorine Kutije povuklo niz drugih komplikacija i iziskivalo veći broj reči i smislenosti na eNti. Dvosmislenost je u toj meri zbunjivala ljude da se bez problema može uporediti sa današnjim monetarnim sistemom Amerike i politike Federalne Banke (koja je u potpunosti privatna, btw). Na svaki jedan dolar $ stiže kamata i porez na taj dolar. Da bi se isplatio taj dolar mora se, logično, ištampati drugi dolar koji bi pokrio prvi. Al taj drugi zahteva takođe da se ištampa još 2 dolara... i tako u nedogled dok taj balon s vremena na vreme ne eksplodira. Eufemizam bi bio Svetska Ekonomska Kriza iliti SEKA. Ili ako nisi jak na ekonomskom polju, objasnićemo na živom primeru i paradoksu. U jednoj od američkih država je postojao zakon u kojem zatvorenik u zatvoru više potroši nego što zaradi svojim radom dok izdržava svoju kaznu, taj trošak nakon odsluženja kazne od mora da otplati. Samim tim što se vodi kao bivši robijaš, on na slobodi ne može da nađe nijedan pristojan posao s kojim bi otplatio taj dug. Jedini način da ga otplati je da ukrade, ubije... što ga, vidi čuda... ponovo vraća u zatvor. U kojem će napraviti još veći dug. I tako u krug, vrzino kolo. Isto je i sa dvosmislenošću, kad ga dovoljno zakomplikuješ i baciš ljude u rebus biće ti potreban novi nivo (ko u Warcraft-u, bužiš level-e) u kojem ćeš se vaditi iz prethodne zavrzlame u koju si sam upao... tako da sam ja danas postao, pa najmanje šestosmislen. U šestosmislenost ulazi mnoštvo novih faktora koji mogu uticati na odgovor. Karakter ljudi koji mi je postavio pitanje, njihov društveno-socijalni status, materijalno stanje, njihov polni organ, okruženje u kojem su mi postavili pitanje, moje psiho-fizičko stanje u datom trenutku postavljanja pitanja, vremenska prognoza i ostali meterološki uslovi i mnogo mnogo drugih faktora. Moja konstatacija i prosto-proširena rečenica "Izgledaš mi kao lutkica iz Trsta" može imati više smisla odnosno značenja. Može biti kompliment, može biti uvreda, može biti laskanje, može biti podsmevanje, može biti udvaranje... može biti šta oćeš. Lutkica iz Trsta može biti devojka koja je poput šmizle večito našmikana i doterana i može se istaći da devojka ustvari drži do sebe, neka druga devojka može biti glupa pa je dato zapažanje ustvari uvreda jer je to šminkanje i doterivanje jedino što zna da radi, treća devojka će možda biti slatka i bez šminke poput lutke, četvrta je možda preplanula (ili spržena u solarijumu) i podseća na neko simpatično žensko čeljade iz oblasti mediterana u kojem se takođe nalazi pomenuti grad Trst... peta... eh... peta... peta će ti se verovatno toliko od starta dopasti da ćeš joj reći bilo kakvu budalaštinu kako bi je zadržao u svom vidokrugu, a nećeš biti ni svestan šta bulazniš.
Osim individualnih razlika i osobina koje poseduju i postavljač pitanja kao i onaj koji odgovora moraš u svakom trenutku biti i svestan okruženje u kojem se postavlja pitanje i vodi neka tema. Od okruženja dosta zavisi karakter ljudi koji vode neku temu i njih obično spaja neki isti interes. Ja se trenutno nalazim u kafani (kafana s wireless-om, zamisli... ludilo) i cirkam nameštaj iliti za nepoznavaoca kafanske terminologije - kiselu s vinom. Kako poboljšati komunikaciju, verovatno najbolji odgovor koji bih ti dao trenutno - napij se. Alkohol je tvoj drugar i pomoćiće ti da savladaš neke osnove konverzacije, isto tako je i mač sa dve oštrice pa ako preteraš može ti ne samo ubiti želju za komunikacijem već ubiti i želju za ravnotežom, koja je takođe tvoj drugar... za razliku od gravitacije, koja ti je neprijatelj. Moj savet ti je - nameštaj! Pesnik Gete je jedne večeri sedeo u kafani i pio vino s vodom, za susednim stolom je sedelo društvo studenata koji su pili samo vino, a odkad je Tito rekao da su studenti u pravu, bezgranično su se prokurčili.  Jedan od njih je upitao Getea: Zašto mešate vino s vodom i time ga kvarite? Pesnik im objasni: Sama voda čini živa bića nemima. To dokazuju ribe. Samo vino vodi u glupost, to dokazujete vi, mlada gospodo. Pošto ne želim biti ni jedno ni drugo, mešam vino s vodom.
Samo, primetićeš da je Gete, sem što je vrlo pametan, takođe vrlo strpljiv i velikodušan čovek, čim se upušta u bilo kakvu raspravu s ovom bagrom studenata, i što ih je udostojio odgovora. Odnosno, ne moraš ti dragi moj Rudokope biti aktivan baš na svakoj temi. Ne moraš baš trpati svuda nos, gde ti nije mesto jer da bi razgovarao i vodio neku temu moraš istovremeno biti i podkrepljen znanjem. Ukoliko taj faktor izostane desiće se da ćeš izvaliti neku glupost ili ćeš ponavljati iznova i iznova ono malo što znaš i tako ćeš se pretvoriti u gomilu današnjih penzinera čija je reč bila zadnji put bitna pre 40 godina na izboru u partiji kad se odlučivalo dal' će komunistička zvezda biti crvena ili crvena.   
Danas, uglavnom, samo bespotrebno troše kiseonik.

Elem.
Nadam se da sam te dovoljno zbunio i ubio svaku volju i želju u tebi da više ikad u životu postaviš ovako glupo pitanje, da shvatiš da je i ćutanje zlato, kao i slušanje... i istovremeno da se opustiš i uživaš u životu.
A ja ti, evo svečano obećavam, da ako se opustiš i prepustiš doživljaju, nabaciš osmeh i pozitivan stav... reči dolaziti same od sebe.   
Uživaj. 

Stvar je vrlo jednostavna... zato ću je ja po starom dobrom običaju valjano zakomplikovati.

Da bi stupio u interakciju s ostalim ljudima moraš biti vrlo svestrana ličnost, kao i informisana, i vremenom da podižeš broj nivoa pomoću kojih bi mogao da daš više odgovora umesto jednog.
Ja sam vaspitan da odgovaram maltene lakonski... sa DA i NE.
Jednosmislen odgovor. Bez previše nepotrebnih reči i suvišnog trošenja kiseonika koji koristi svim ljudima na ovoj planeti (primetićeš, nadam se, da sam pored lakonskog Spartanca vaspitan da budem i ekonomičan kao i ekološki ispravan, samim tim što štedim kiseonik) Vremenom sam shvatio da ću morati kad tad proširiti svoj fond reči jer su DA i NE, dva dualiteta i antonima koja ne mogu uvek da posluže iz prostog razloga što se svakodnevno dešavaju situacije u kojima postoji delimična istina (ili delimična laž, zavisno od toga dal' si pesimista ili optimista)... odgovor MOŽDA jednostavno nije bio društveno prihvatljiv u mojoj porodici. MOŽDA zauzima i DA i NE... a svi znamo da to ne ide. Ne može se prdeti i stiskati u isto vreme.
Tako da sam vremenom postao dvosmislen.
Dvosmislenost je bilo samo kratkotrajno rešenje koje je poput Pandorine Kutije povuklo niz drugih komplikacija i iziskivalo veći broj reči i smislenosti na eNti. Dvosmislenost je u toj meri zbunjivala ljude da se bez problema može uporediti sa današnjim monetarnim sistemom Amerike i politike Federalne Banke (koja je u potpunosti privatna, btw). Na svaki jedan dolar $ stiže kamata i porez na taj dolar. Da bi se isplatio taj dolar mora se, logično, ištampati drugi dolar koji bi pokrio prvi. Al taj drugi zahteva takođe da se ištampa još 2 dolara... i tako u nedogled dok taj balon s vremena na vreme ne eksplodira. Eufemizam bi bio Svetska Ekonomska Kriza iliti SEKA. Ili ako nisi jak na ekonomskom polju, objasnićemo na živom primeru i paradoksu. U jednoj od američkih država je postojao zakon u kojem zatvorenik u zatvoru više potroši nego što zaradi svojim radom dok izdržava svoju kaznu, taj trošak nakon odsluženja kazne od mora da otplati. Samim tim što se vodi kao bivši robijaš, on na slobodi ne može da nađe nijedan pristojan posao s kojim bi otplatio taj dug. Jedini način da ga otplati je da ukrade, ubije... što ga, vidi čuda... ponovo vraća u zatvor. U kojem će napraviti još veći dug. I tako u krug, vrzino kolo. Isto je i sa dvosmislenošću, kad ga dovoljno zakomplikuješ i baciš ljude u rebus biće ti potreban novi nivo (ko u Warcraft-u, bužiš level-e) u kojem ćeš se vaditi iz prethodne zavrzlame u koju si sam upao... tako da sam ja danas postao, pa najmanje šestosmislen. U šestosmislenost ulazi mnoštvo novih faktora koji mogu uticati na odgovor. Karakter ljudi koji mi je postavio pitanje, njihov društveno-socijalni status, materijalno stanje, njihov polni organ, okruženje u kojem su mi postavili pitanje, moje psiho-fizičko stanje u datom trenutku postavljanja pitanja, vremenska prognoza i ostali meterološki uslovi i mnogo mnogo drugih faktora. Moja konstatacija i prosto-proširena rečenica "Izgledaš mi kao lutkica iz Trsta" može imati više smisla odnosno značenja. Može biti kompliment, može biti uvreda, može biti laskanje, može biti podsmevanje, može biti udvaranje... može biti šta oćeš. Lutkica iz Trsta može biti devojka koja je poput šmizle večito našmikana i doterana i može se istaći da devojka ustvari drži do sebe, neka druga devojka može biti glupa pa je dato zapažanje ustvari uvreda jer je to šminkanje i doterivanje jedino što zna da radi, treća devojka će možda biti slatka i bez šminke poput lutke, četvrta je možda preplanula (ili spržena u solarijumu) i podseća na neko simpatično žensko čeljade iz oblasti mediterana u kojem se takođe nalazi pomenuti grad Trst... peta... eh... peta... peta će ti se verovatno toliko od starta dopasti da ćeš joj reći bilo kakvu budalaštinu kako bi je zadržao u svom vidokrugu, a nećeš biti ni svestan šta bulazniš.
Osim individualnih razlika i osobina koje poseduju i postavljač pitanja kao i onaj koji odgovora moraš u svakom trenutku biti i svestan okruženje u kojem se postavlja pitanje i vodi neka tema. Od okruženja dosta zavisi karakter ljudi koji vode neku temu i njih obično spaja neki isti interes. Ja se trenutno nalazim u kafani (kafana s wireless-om, zamisli... ludilo) i cirkam nameštaj iliti za nepoznavaoca kafanske terminologije - kiselu s vinom. Kako poboljšati komunikaciju, verovatno najbolji odgovor koji bih ti dao trenutno - napij se. Alkohol je tvoj drugar i pomoćiće ti da savladaš neke osnove konverzacije, isto tako je i mač sa dve oštrice pa ako preteraš može ti ne samo ubiti želju za komunikacijem već ubiti i želju za ravnotežom, koja je takođe tvoj drugar... za razliku od gravitacije, koja ti je neprijatelj. Moj savet ti je - nameštaj! Pesnik Gete je jedne večeri sedeo u kafani i pio vino s vodom, za susednim stolom je sedelo društvo studenata koji su pili samo vino, a odkad je Tito rekao da su studenti u pravu, bezgranično su se prokurčili.  Jedan od njih je upitao Getea: Zašto mešate vino s vodom i time ga kvarite? Pesnik im objasni: Sama voda čini živa bića nemima. To dokazuju ribe. Samo vino vodi u glupost, to dokazujete vi, mlada gospodo. Pošto ne želim biti ni jedno ni drugo, mešam vino s vodom.
Samo, primetićeš da je Gete, sem što je vrlo pametan, takođe vrlo strpljiv i velikodušan čovek, čim se upušta u bilo kakvu raspravu s ovom bagrom studenata, i što ih je udostojio odgovora. Odnosno, ne moraš ti dragi moj Rudokope biti aktivan baš na svakoj temi. Ne moraš baš trpati svuda nos, gde ti nije mesto jer da bi razgovarao i vodio neku temu moraš istovremeno biti i podkrepljen znanjem. Ukoliko taj faktor izostane desiće se da ćeš izvaliti neku glupost ili ćeš ponavljati iznova i iznova ono malo što znaš i tako ćeš se pretvoriti u gomilu današnjih penzinera čija je reč bila zadnji put bitna pre 40 godina na izboru u partiji kad se odlučivalo dal' će komunistička zvezda biti crvena ili crvena.   
Danas, uglavnom, samo bespotrebno troše kiseonik.

Elem.
Nadam se da sam te dovoljno zbunio i ubio svaku volju i želju u tebi da više ikad u životu postaviš ovako glupo pitanje, da shvatiš da je i ćutanje zlato, kao i slušanje... i istovremeno da se opustiš i uživaš u životu.
A ja ti, evo svečano obećavam, da ako se opustiš i prepustiš doživljaju, nabaciš osmeh i pozitivan stav... reči dolaziti same od sebe.   
Uživaj. 

Ja sam lepo rekao da on ima problem sa preuranjenom ejakulacijom. 

znaš kako. . .  nije meni uvek tako. . .  samo, kako dolazim u kontakt sa sve više ljudi tako stičem utisak da se procenat nekomunikativnih povećava.

možda sam sve ružniji iz dana u dan  :P