Kako pisati horor? ~ Tim Vagoner :: Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura

Toolbar

Pravilnik foruma

Burek marketing

Najčešća pitanja

Posetite Burek Prodavnicu

Zatvori

BUREK marketing

Burek :: Forumi :: > Drustvene teme > Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura

Tema: Kako pisati horor? ~ Tim Vagoner (Moderatori: Anea, vojvođanka)

Trenutno vreme je: 29. Apr 2024, 18:23:50

Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Stranice:

Tema: Kako pisati horor? ~ Tim Vagoner (Pročitano 435 puta)

Makišon

27. Jul 2007, 13:21:17

Veteran foruma

Svedok stvaranja istorije

Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak
Pol
Poruke	18761
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.5

Hoćete da pišete horor? Mnogi to žele. Izdavačka industrija glavnog toka je možda trenutno okrenula leđa ovom žanru ali scena malih izdavačkih kuća buja, a da ne pominjemo bezbrojne horor E-zine na mreži. Nažalost, ogroman broj objavljenih priča na ovim trzištima su neinspirisane (blago rečeno) i naprosto loše (iskreno rečeno). Da li želite da se vaš rad izdvaja od ostatka likantropskog čopora? Želite li da počnete da prodajete većim i prestižnim tržištima? Želite li da vaše horor priče budu tako dobre da ljudi bez daha protrče kroz vašu prozu, jedva sposobni da iscrpljeni prošapću “Dođavola, to je bilo nešto” nakon što završe čitanje?

Nije lako. Ali ja imam da vam ponudim tri saveta koji će uvećati vaše šanse da se pridružite tamnom panteonu najžešćih horor pisaca.

1. Čuvajte se klišea

Čitajte naširoko, u okviru i van horor žanra, tako da možete da prepoznate zaplete koji se stalno ponavljaju. Tako nećete pisati priče koje se završavaju sa “I to je sve bio san” ili “I onda je shvatio, dok je njegova ljubavnica zarivala svoje očnjake u njegov vrat, da je… bila … VAMPIR!”.

Kad sam bio tinejdžer, napisao sam horor priču sramotnog naslova “Jezivi Božić” . U njoj mladi propalica muči i ubija starijeg čoveka čiji se duh vraća tražeći osvetu u vreme Božića. Makar sam imao dovoljno osećaja da ne širim ovu glupost. Priče o osveti su jedan od najvećih klišea u horor literaturi, i osim toga, u njima nema napetosti. Čitalac tačno zna šta će svaki put da se desi.

Ipak, možete da učinite da vam klišei služe. U mojoj priči Blackwater Dreams objavljenoj u Bruce Coville’s Book of Nightmares 2, oprobao sam se u drugoj priči o osveti duhova. Samo ovog puta iskoristio sam kliše i dao mu obrt. Glavnog lika, mladića koji okrivljuje sebe zato što mu se prijatelj utopio, noću posećuje njegov duh. On se boji da duh dolazi tražeći osvetu ali prijatelj nije ljut – usamljen je. Na kraju priče, moj protagonist se nalazi pred užasanim izborom: da ostavi svog prijatelja u samoći, ili da mu se pridruži u njegovom vodenom zagrobnom životu.

U mojoj priči Alacrity’s Spectatorium izvrnuo sam još jedan kliše. Iskoristio sam postavku da vampiri nemaju odraz i stvorio sam tamno ogledalo koje pokazuje samo odraz vampira. Koju cenu bi vampiri platili da se oglednu u ovakvom jedinstvenom ogledalu? Štaviše, šta bi to značilo za njih?

Umesto da završite klišeom, zašto ne biste počeli sa njim? Počnite sa “Sve je to bio san” i izgradite vašu priču odatle. Zašto ne početi sa čovekom koji otkriva da je njegova ljubavnica vampir i videti šta se dešava nakon toga? Ili preokrenite kliše. Šta ako vampir otkrije da njegova ljubavnica nije bila još jedan nosferatu nego (brrrr!) ljudsko biće?

I pokušajte da izbegnete najviše eksploatisani zaplet u horor literaturi koji autor Geri A. Braumbek (Time Was, Things Left Behind) opisuje kao priču u kojoj glavni lik postoji samo da ga “pojede čudovište”. Priče u kojima su glavni likovi tek objekti koji će biti pojedeni, isisani, secirani i iseckani na sitne komade od strane vašeg monstruoznog čudovišta, bilo da je to vampir, vukodlak ili večiti serijski ubica. Ove priče ne samo da su dosadne, one su uvredljive za čitaoca koji zaslužuje bolje.

Najbolji način da se izbegnu klišei jeste verovatno držati se najstarijeg pravila: piši o onome što poznaješ. Izvucite vaše lično iskustvo kao ideju za vašu priču, pišite o stvarima koje vas uzbuđuju i uznemiravaju, o ljudima, mestima i događajima koji čine suštinu vašeg postojanja i koji vaš život razlikuju od bilo kog drugog ikada proživljenog. Ako ovo uradite sigurno ćete biti originalni.

2. Postoji razlika između toga da uznemirite i da zgrozite čitaoca

Previše pocetnika misli da je kod pisanja horora sve u detaljnim opisima vađenja creva i prskanja telesnih tečnosti. Oni greškom koriste ove elemente nazivajući to hrabrim umetničkim izrazom i “oštrim” (namerna igra reči) pisanjem. Istina je, ipak, da su ovi pisci literarni ekvivalenti detetu koje gura prst u nos i izvlači veliku slinu kako bi se njome hvalisao pred drugarima.

Dobar horor – kao svaka istinski važna literatura – je takav da emotivno dotiče čitaoca. Istina, gađenje je emotivna reakcija ali prosta i sa ograničenim dejstvom na čitaoca. Oni završavaju vašu priču o kondomu koji odgriza penise, misleći čoveče, ovo je bolesno, i odmah sve zaboravljaju. Niste ih do te mere dotakli da bi oni to upamtili.

Ne kažem da treba da izbegavate pisanje o mračnom i uznemirujućem. To je svrha horora, od tihe suptilnosti senke viđene krajičkom oka po inače sunčanom danu, do direktne gadosti krvi koja kaplje sa blistavog metala oštrice. Ali ako, kako Stiven King kaže, hoćete da zgrozite, to mora da se prirodno izdigne iz same priče, da bude sastavni deo priče i da ne može biti uklonjeno a da pri tom ne ostetite samu priču.

U noveli Gerija A. Braumbeka Some Touch of Pity (takođe odličan primer gde pisac uzima kliše – priča o vukodlaku – dajući mu originalni obrt), postoji flešbek koji detaljno opisuje silovanje lika. Ne samo fizički aspekt toga, nego i emotivno iskustvo lika tokom samog čina. Scena je apsolutno brutalna, ali takođe i sasvim neophodna za priču. Da je scena bila ublažena, ili još gore, uklonjena, priča bi bila daleko manje emotivno nabijena.

U mojoj priči Keeping It Together koja treba da izađe u SFF – Net antologiji Between the Darkness and the Fire, pišem o gej liku koji živi heteroseksualnim načinom života u kući i sa porodicom koju je stvorio iz svoje očajničke želje da bude ono što smatra “normalnim”. Ali to je iluzija koja ne može da se održi, i kako priča napreduje, kuća, njegova žena i mlada ćerka počinju da se raspadaju oko njega. U jednoj sceni on vodi ljubav sa svojom ženom drugačije nego što bi to radio prosto obavljajući bračnu dužnost, a ona, već uveliko u sopstvenom raspadu ovim činom biva … oštećena. Stvorio sam ovu scenu ne samo da bi čitaoci rekli «Ooooo, fuj!» nego i da bi dalje dramatizovao uticaj ovako duboko ukorenjenog poricanja kako na glavnog lika tako i na ostale oko njega.

Zapamtite da su ovi ekstremni elementi, kao i bilo šta drugo u pisanju, samo sredstva koja će vam pomoći da ispričate priču najbolje što umete. Ali kao i bilo koje drugo moćno sredstvo treba ih koristiti štedljivo, oprezno i uvek sa dobrim razlogom.

3. Dajte nam likove do kojih nam je stalo

Dozvolite mi da odmah istaknem da ovaj savet ne znači da vaši likovi treba da nam se dopadaju. To znači da vaši likovi treba da budu tako dobro razvijeni i zanimljivi da mi želimo da čitamo vašu priču da bismo otkrili šta će se sa njma desiti. Ima likova – Ahab, Šerlok Holms, Hanibal Lektor – koji nisu uvek takvi da nam se dopadaju (ponekad su vredni preziranja) ali su tako jedinstveni, tako potpuno razvijeni da ne mogu da nas ne fasciniraju. Ubedljivi likovi su ono što će nas naterati da zapamtimo priču, bilo da pišete za New Yorker ili za Cemetery Dance.

U mojoj priči Seeker koja je objavljena u antologiji kuće White Wolf, Dark Tyrants pišem o izgubljenom krstašu koji je, izgubivši veru u Boga, krenuo u potragu za gnezdom vampira da bi sebi dokazao da ipak postoji neka vrsta duhovnog aspekta postojanja, iako je taj aspekt zlo. Priča ide u dva toka. Prvi je naracija krstaša koji ulazi u šumu gde vampiri žive bivajući napadnut od njih, i konačno se susrevši sa njihovim vođom (koga sam načinio ne vampirom, nego nekim ko se sjedinio sa samom Šumom). Drugi tok daje detalje, kroz mnogobrojne flešbekove, o događajima koji su uzrokovali da krstaš izgubi svoju veru i učinili ga tako očajnim da nađe znak – bilo koji znak – da ima Nešto Više.

Ukoliko sam dobro obavio svoj posao, čitaoci će biti zainteresovani ne samo za radnju priče, nego i za samog krstaša, tako da kada priča dotigne svoj vrhunac i lik je ispunio svoj cilj onako kako on – a nadam se i čitaoci – nikada nisu zamišljali (ne, on nije postao vampir; sećate se šta sam ranije rekao o izbegavanju klišea? trudim se da praktikujem ono što propovedam), ne samo da postoji emotivna satisfakcija, već se nadam da će se i čitaoci malo zamisliti o sopstvenoj duhovnosti.

Postoji još mnogo toga o pisanju dobrog horora ali ako sledite ova tri saveta koja sam vam dao, pisaćete priče koje ne samo da će se izdići iznad generičkih priča o gladnim zombijima i o tamo nekim krvožednim serijskim ubicama, već ćete pisati priče vredne čitanja – i vredne pamćenja.

IP sačuvana

Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??

Zatvori

Makišon

Poruka #1

27. Jul 2007, 13:23:10

Veteran foruma

Svedok stvaranja istorije

Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak
Pol
Poruke	18761
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.5

Kako pisati horor - Lični užas ~ Tim Vagoner

Dženet je posrćući trčala kroz noć, srce joj je divlje tuklo, a u plućima joj je gorelo. Jedino što je mogla da čuje bilo je njeno isprekidano disanje, šum lišća i pucketanje grančica dok se probijala kroz rastinje. Ali, nije morala da čuje teške stope iza sebe da bi znala da ON nije daleko.

Da samo nije spavala sa Bilijem, da je poslušala majku i ostala devica. Da je samo ostala u kampu sa ostalim savetnicima. Da je samo davala više milostinje, bila bolja prema životinjama, čitala zatvorenicima...

Ogromna, bezoblična silueta iskočila je pred nju, bolesnožuta mesečina odblesnula je na metalnoj sekiri. Dženet je poželela da vrisne, ali jedino što je izašlo iz njeno grla bio je topao, grgoljav zvuk dok se sekira iznova i iznova zabijala duboko u njen vrat...

Prethodna scena je ona vrsta fikcije koju stvaraju mnogi horor pisci-početnici, oni koji nisu baš mnogo čitali horor i umesto toga baziraju svoje priče na n-tom pregledavanju filmova Petak trinaesti ili Strava u ulici Brestova. I dok ti filmovi zaista mogu da ti prevrnu utrobu (šala je namerna), nisu baš najbolja inspiracija za fikciju.

Filmovi sa seckanjem i tranžiranjem i njihova sorta prvenstveno se oslanjaju na šok. A šok je ovde u neku ruku Posednuta Kuća na Noć Veštica koju je sponzorisao Džejsi. On se zasniva na vizuelnom i čujnom iznenađenju – neki tip sa gumenom maskom i jezivom perikom iskače iz mračnog dovratka vičući «Bu!». Takve efekte skoro je sasvim nemoguće stvoriti na hartiji. Njih treba iskusiti lično i uživo.

Osim toga, čak i ako biste mogli efektivno da stvorite šok u pisanim pričama, zašto biste to uopšte radili? To je veoma ograničena tehnika. Publika bi mogla da se zaprepasti i poskoči sa sedišta prvi put kada na njih iskoči Džek-Trbosek-iz-kutije, ali bez obzira na to koliko je vešto skrojena vaša šok-mašina, čitaoci će uskoro postati toliko imuni na njene trikove da neće moći da smognu snage ni koliko da zevnu.

Šok je brzo, lako prepadanje. Prazno i, sa stanovišta publike, potpuno nezadovoljavajuće. Čitaoci žele horor koji je nešto više od običnog «Bu!». Oni žele horor koji će ih uznemiriti, prodrmati, koji će im hladnim, koščatim prstima posegnuti u utrobu i promeškoljiti one vlažne delove. I, kako pisati priče koje bi imale takav efekat? Tako što ćete stvarati priče koje će inspirisati vaš lični užas.

Kako je to istakao Daglas Vinter, autor i kritičar, horor nije žanr, nego emocija. Da biste pisali efektivan – i originalan – horor, morate da prodrete u sopstvenu psihu i otkrijete šta je to što plaši vas. Brinete se da se niko neće plašiti istih stvari kao i vi? Nemojte. Kao što je rekao Aristotel, jedini način da se stigne do opšteg je preko posebnog. Ako fokusirate vaše lične strahove i dodate im jezovit život na papiru, garantovano ćete se povezati sa publikom.

Počnite sa svojim detinjstvom. Bez obzira na to da li su vaše mlade godine bile filmski materijal, nedeljna serija ili (naizgled) bez većih događaja, svako ko je preživeo detinjstvo ima čitavo bogatstvo materijala za priču koje samo čeka da ga neko iskopa.

Čega ste se plašili kao dete? Mraka, grmljavine i sevanja; laveža nemačkog ovčara iz susedstva, mame i tate kad viču jedno na drugo? Napravite spisak babaroga vašeg detinjstva, i napišite barem po pasus o svakoj od njih. Ne razmišljajte o priči, samo pišite prvo što vam padne na pamet. Pokušajte da se koncentrišete na vaša osećanja i ono što ih je potstaklo – zapamtite, horor je emocija.

A ti strahovi ne moraju da budu očigledni. Moja majka mi je jednom rekla da sam se, kada sam bio mali, strašno plašio perja. Šta je to tako strašno u vezi sa perjem? Pa, ima one dlakave ivice, a na one oštre drške možeš da se ubodeš. I kako samo polako padaju, kao da ne žele da napuste vazduh. Odakle dolaze? Mama kaže da padaju sa ptica, ali ja nikada nisam video nijednu pticu kako ostavlja perje po kući. Šta ako je odnekud drugo? Od nečeg drugog? Šta ako je iz nekog razloga došlo po mene?

Možda nikada neću napisati priču o ovoj blagoj fobiji iz detinjstva, ali ako je budem napisao, sigurno će biti originalna!

Sledeće – a ovo bi moglo da bude teško – napravite spisak svih uznemirujućih događaja iz vašeg detinjstva. Susreti sa školskim siledžijama, teške bolesti, smrti prijatelja ili članova porodice. Ponovo napišite barem po pasus o svakoj od tih stavki.

Kada sam imao pet ili šest godina, mama je zadobila opasnu opekotinu vadeći pečenje iz rerne. Sećam se da je bila u bolnici, da je doktor skidao kožu sa njenih nogu i leđa da bi je presadio na izgorela mesta. Sećam se neprijatnog osećaja u utrobi kada mi je kasnije, kada se oporavila, dozovolila da dotaknem smeđe površine zategnute i glatke kože na njenom dlanu. Ivice su bile tako jasne, izgledalo je kao da bih mogao da ih uhvatim između kažiprsta i palca i polako ogulim pozajmljeno meso sa njene ruke i otkrijem vlažne tajne koje leže ispod njega.

Možda nije lako kopati po traumama svog detinjstva, možda bi moglo da bude i suviše uznemirujuće. Ali ako želite da pišete horor – pravi horor, a ne gluposti tipa Fredi protiv Džejsona – ona ćete morati da budete barem na dobar dan sa svojom tamnom stranom. Osim toga, pisanje je jeftinije od psihoterapije.

Detinjstvo je vreme kada vam je sve novo, čudesno i užasno. Vreme kada su emocije veoma duboke. Baš te intenzivne emocije su ono što želite da prizovete i upotrebite kada pišete horor. Ali, ne morate da ograničite svoje samoistraživanje na prošlost.

Obratite pažnju na stvari koje čujete u vestima koje vas uznemiravaju i ljute. Vadite članke iz novina i časopisa i čuvajte ih u fascikli. Nemojte samo da skupljate svaki čanak o ubistvima koji pronađete. Tražite priče koje u vama bude emocionalnu reakciju, priče koje vas fasciniraju.

Jedna od novinskih priča koje sam sakupio govori o stambenoj zgradi u okolini fakulteta na čijem se krovu nalazi električna stolica. Prema tom članku, trenutni stanari nemaju predstavu ko ju je i zašto tamo stavio. Bila je tu kada su se oni uselili. Kao što su oni rekli: Oduvek je ovde.

I eto priče koja čeka da bude napisana!

Još jedno područje u kome možete da tražite ideje je svet snova. Svakog jutra, čim ustanete, zapišite svoje snove u dnevnik. Jedan moj drug sa koledža godinama je pisao dnevnik snova. Kada je tek počeo, sećao se svega dva ili tri sna po noći. Ali, nakon višegodišnjeg preciznog beleženja snova u dnevnik, rutinski je mogao da ih se priseti petnaest ili šesnaest. I dok su mnogi od njih bili samo isečci svakodnevnog života reprizirani na ekranu snova, uvek ih je bilo barem par veoma nadrealističnih i uznemiravajućih. Ako saberete snove za godinu dana, to je veliki broj potencijalnih ideja za priču.

San koji mi se stalno vraća je onaj u kome sam izgubljen i lutam zgradom sa beskonačnim sobama i hodnicima koja kao da stalno raste i menja se oko mene. Jednom sam se probudio na kauču nakon poslepodnevne dremke i setio se sna koji sam upravo sanjao. U njemu, veštica je zatrudnela a njen ljubimac je pomislio da je fetus u stvari tumor koji ubija njegovu gospodaricu. Taj san je postao moja priča «Pridošlica», objavljena u Sto strašnih malih priča o vešticama.

U snovima, naši mehanizmi odbrane i maske se tope, i tu smo najviše ono što jesmo. Vaši snovi su jedinstveni; upotrebite ih da biste napisali jednako jedinstvene priče.

Još jedna tehnika (koju sam ukrao od Stivena Kinga) je da se osvrnete oko sebe i dopustite svojoj mašti da zapadne u paranoju. Odaberite neki manji aspekt vašeg života ili neki običan događaj i recite sebi da sa njim nešto ozbiljno nije u redu.

Nedaleko od mesta na kome živim nalazi se kuća čiji je travnjak uvek savršen. Mislim, sasvim i apsolutno savršen. Trava je uvek iste visine, iste nijanse zelene, ivice su uvek uredne i prave. Ali, nikada nisam video nikoga kako sređuje taj travnjak. U stvari, nikada nisam nikoga video kako izlazi ili ulazi u tu kuću. U stvarnosti, to dvorište verovatno pripada penzioneru ili penzionerki sa viškom slobodnog vremena. Ali, kada pogledam taj travnjak i kažem sebi da sa njim nešto ozbiljno nije u redu, počnem da se pitam kakav bi to kruti, perfekcionistički pejzažni Nacista mogao da održava takav travnjak. I šta bi se dogodilo ako bi neko odlučio da mu ga pokvari...

Kad smo već kod travnjaka, jednog letnjeg dana dok sam, koseći iza kuće, prišao blizu ulice, video sam komad zgužvane, bele tkanine za koji sam znao da nije bio tu kada sam počeo da kosim. Ugasio sam kosilicu, prišao i podigao ono za šta se ispostavilo da je krvava čarapa. Ja živim u prometnoj ulici i navikao sam da nalazim raznorazne čudne predmete koje svakakve budale bacaju kroz prozor kola. Ali, nikada ranije nisam našao ništa slično. Kroz glavu mi je proletela misao – šta ako sa ovom čarapom nešto ozbiljno nije u redu?

Šta ako ju je iz kola izbacio neko ko je povređen, ili možda kidnapovan? Još gore, šta ako ova čarapa pripada mojoj ženi? Kosilica pravi veliku buku, a ja nisam pazio na prednja vrata. Šta ako se ona nekako povredila i otišla od kuće a da mi ništa nije rekla? Šta ako su ona i naša dvogodišnja ćerka odvedene iz kuće?

Bacio sam čarapu u đubre i ušao u kuću da operem ruke i, priznajem, da proverim kako su mi žena i ćerka. Obe su bile dobro, naravno, ali zahvaljujući nepromišljenom (i možda pomalo ranjenom) vozaču ili putniku, imao sam početak nove priče.

Na kraju krajeva, zapitajte se šta je to što je vama najvažnije i najdraže. Šta vam je najvrednije? Šta je to što volite? Sada se zapitajte šta bi se dogodilo ako bi to bilo ugroženo, ako bi nestalo iz vašeg života, promenilo se, okrenulo se protiv vas? Kako biste se osećali? I, što je još važnije, šta biste uradili tim povodom? Vaši odgovori na ta pitanja pružiće vam neke od najboljih i najličnijih ideja za priču.

Na kraju, sve je jednostavno: Ako želite da napišete zaista efektan horor, nemojte samo da reciklirate tuđe zamisli. Napišite priče koje samo vi možete da ispričate.

I radeći to, preplašite nas na mrtvo ime.

Prevod: Vesna Stamenković
Izvor:Art-anima

IP sačuvana

Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??

Zatvori

Stranice:

Burek :: Forumi :: > Drustvene teme > Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura

Tema: Kako pisati horor? ~ Tim Vagoner (Moderatori: Anea, vojvođanka)

Trenutno vreme je: 29. Apr 2024, 18:23:50

Prebaci se na:

Oznake: horor Tim pisati

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.