Još više kad je dete svedok takvih stvari.

 Neću da morališem sad ali koje je licemerstvo davati detetu meso a lagati ga o tome kako je došlo do njega...Da deca ozbiljno znaju-tj,da su svesna šta jedu nebi baš bila srećna.Neka su sada kao odrasli ljudi vegetarijanci kao posledica gledanja bezumnih klanja,načina na koji se nesrećne životinje ubijaju i uopšte zbog dubokog osećaja krivice i saosećanja.

Kod mene konkretno ponekad ima uticaja na snove.Nisu bas po pravilu teski i mucni nakon gledanja recimo nekog horora, medjutim manifestuje mi se i posle nekoliko dana. Uglavnom neki veoma slicni dogadjaji i cesto bezizlazne situacije...

 teorija ti nije bash validna - ja sam kao klinac gledao dosta puta ljude kako kolju svinje,kokoshke,ovce - pa nisam postao vegetarijanac . uostalom , ko god zivi u srbiji je sigurno imao prilike da vidi tako neshto ,pa ipak je vegetarijanaca malo ; i to uglavnom medju ljudima koji zive u gradu ,a ne medju seoskim zivljem koji takve prizore stalno gleda ...

 Neki su postali a neki nisu i pored stvari koje su videli.Ono što je ključno u neosetljivosti je to što mnogi ljudi veruju kako su životinje koje jedu i kolju bez ličnosti,bezvredne,glupe,stvorene samo za pod nož.Kad shvatiš da su recimo svinje vrlo bistre i osetljive životinje ili krave koje su dobra i trpeljiva stvorenja onda jednostavno nije moguće ubiti ih.To je ta glavna zabluda-gore navedena o njima.
  I u ratu se neprijatelju prvo "oduzima"ličnost da bi ga mogli ubijati bez griže savesti.To je radio Hitler prema Jevrejima.To mi radimo prema životinjama sada.

Užasni prizori ostavljaju posledice, trume i prouzrokuju razne psihoze jer i psiha trpi traumu (povredu) kao i bilo koji organ.
Kada vidite nešto čega se gnušate, nešto što se protivi vašem zdravom razumu,moralu i što vređa vaše dostojanstvo, a naročito ako ste u nemogućnosti da bilo šta učinite, potpuno je normalno da se psiha "razboli".
Da pojednostavim, kao kad pojedete nešto loše, zaboli vas stomak, na isti način reaguje i psiha.
E, sad..neko ima "jak" stomak, pa može da vari i kamenje, neko ima "jaku" psihu, tj. dobar mehanizam odbrane i lakše uspe da se izbori sa spoljnim uticajima, ma koliko loši i užasni oni bili. Jednostavna racionalizacija.
Osetljivi ljudi, "nežne" psihe, teže uspevaju da se izbore sa slikama užasnih prizora, ponekad se identifikuju sa žrtvama, a ponekad je njihova empatija sa žrtvama toliko jaka, da su u stanju da dožive čak i fizički bol; kao kad neko kaže "Srce (duša) me je zabolelo kad sam to videla!"
Druga je stvar kada neko ima predispozicije za neku psihičku bolest, onda ta traumatična iskustva lako mogu da budu "okidac", koji pokrene bolest.

moram priznati da izbegavam horore, ali kad ih sretnem na tv-u sve me vuce da gledam, isto tako one emisije recimo, patrik meknikova emisija cuda, magije, misterije, o vampirima, duhovima, ja prosto nemogu mirno da spavam posle toga 

Da, mada i tu postoji druga strana medalje. Ako je taj covek jak, znaci li i da je zdrav? Jer moze i nezdrav covek mirno da posmatra uzasne stvari, hladnije nego bilo ko. Dok sam skoro mrtav hladan gledao mutilaciju, uzasni snimak koji ne bih ni najgorem neprijatelju dao da gleda, palo mi na pamet.

Psiholozi imaju termin "rasplašivanje".Ja sam recimo bio uvučen u film Veštica iz Blera kao da sam bio tamo i doživljavao frke kao i oni likovi iz filma.Nije loše ponekad suočiti se sa strahovima u sebi kroz neki horor i videti koje su ti granice izdržljivosti..