Kapiram da je to samopovredjivanje uvek vapaj za pomoc...
Ali ako neko na taj nacin pokusava da skrene paznju, ipak mislim da je najbolje da potrazi pomoc strucnjaka...
Kako takve osobe obicno to ne zele, ne ostaje bas mnogo prostora ni za one koji zele da pomognu.

Samopovređivanje

Za samopovređivanje ste sigurno čuli; možda su neki od vas to i isprobali, mada se mi iskreno nadamo da nisu. Za one koji nisu sasvim sigurni šta je samopovređivanje, to je kad sami sebe namerno povredite (ne računa se ako se slučajno posečete ili nešto slično). Oblici samopovređivanja su različiti; neki se seku manje ili više oštrim predmetom, neki se peku (za to se najčešće upotrebljavaju cigarete ili upaljač), neki progutaju nešto što nije predviđeno za gutanje (neki manji predmet oštrih ivica koji ih može povrediti)... E, sad, zašto bi neko uopšte poželeo to da uradi?

Nekada samopovređivanje služi kao način da se privuče pažnja. Nedostaje vam nečija pažnja (na primer, roditeljska), znate da je teško da će ignorisati to što imate posekotinu ili ste opečeni ili ste progutali nešto što hirurškim putem mora da se izvadi i zato namerno povredite sebe - jer vam se čini da je dobijanje pažnje i nežnosti koju želite vredno čak i trpljenja bola. Ima i onih koji time što će se povrediti pokušavaju da pokažu da su "face" - eto, u stanju su da trpe bol. I to je način da se privuče pažnja, mada prilično neefikasan, pošto ljudi izbegavaju one koji to sebi rade, smatrajući ih čudnim i potencijalno opasnim.

U drugoj varijanti, osoba koja se samopovređuje ne traži tuđu pažnju. Takva osoba oseća veoma veliki emocionalni pritisak, emocionalni bol - i u jednom trenutku otkrije da, kada se poseče, oštar fizički bol može da joj donese emotivno olakšanje. A uzeti nož i poseći se jeste znatno brži metod nego poraditi na problemima koji uzrokuju emocionalni bol. Naravno, pošto to što ćete se poseći ništa ne može da reši, emocionalni bol će se vratiti, opet ćete se seći, i s vremenom od samopovređivanja možete postati zavisni, može se desiti da osećate da vam ništa drugo ne pomaže i da za tim metodom posežete svaki put kad ste pod stresom.

Koji god da je uzrok zbog koga se neko samopovređuje, samopovređivanje nije nikakvo rešenje. Nijedan problem neće nestati zbog toga, samo će se napraviti novi. Jedino što pomaže jeste da nađete uzrok problema zbog koga želite da se samopovredite i da onda na konstruktivan način radite na tome da otklonite taj uzrok. Sad, može se desiti da ne umete to da uradite, da nemate snage da prestanete da se samopovređujete. Ono što je u takvom slučaju najbolje uraditi jeste potražiti stručnu pomoć (pomoć psihologa) - možete pokušati sa školskim psihologom, a ako to nije dovoljno, on vam može preporučiti odgovarajuću osobu koja će vam pomoći. Ovaj problem nije nerešiv, samo je dobra ideja da pomoć potražite što pre kako bi vam što pre bilo bolje i kako biste što pre mogli da živite onako kako žive i ostali vaši vršnjaci.

Izvor: Krstarica

moguce..moguce...
Provodicemo vise vremena sa njom, jer ja kontam da ona u stvari trazi malo paznje.
Ne verujem da bi bilo u redu da kuliramo povredjivanje, jer bi onda mogla jos nesto gore da uradi.
Razmisljao sam ja o svemu tome.
A opet je problem da je vodjamo svuda.Nemozemo sa njom da se zezamo kao sto to radimo medjusobno.
Sta sad, mi navucemo boksrke rukavice, pa sparingujemo, ili se rvamo. Nisu zenske za to.
Kako god, potrudicemo se.
A ako ne uspe, onda cemo reci njenoj mami, pa nek se ona ljuti na nas koliko hoce. Ipak je to za njeno dobro.

cek malo .....kako mama nije videla ???

To je i meni vrlo čudno (pomenuo sam na predhodnoj strani).
Čime joj se bavi majka (ako radi)?
Ili je prezauzeta poslom, ili je totalno nezainteresovana.
Verovatnije mi je da je prezauzeta, pa ne obraća mnogo pažnju na ćerku, a ćerka očajnički pokušava da dođe u centar pažnje, ali pošto već ne može kući, onda pred društvom.
Problem je mnogo dublji nego što izgleda.

Prvo, mislim da ne bi trebalo da je ignorišete... Time možete postići samo da se pred vama pravi da je okej. Dakle, ništa.

Drugo, samopovređivanje je mehanizam za oslobađanje od negativnih emocija koje ne možemo da podnesemo.
Banalan primer - jako me boli stomak, ali se ugrizem za ruku, pa više ne mislim o bolu u stomaku, nego na ruci.

Tako je i sa samopovređivanjem. Misliš na fizičku bol koju sebi nanosiš kako ne bi više mislio na psihičku. A opet se samo vrtiš u krug, jer rešenje na taj način nećeš naći.

Kao što rekoh, to je mehanizam. Može da prođe dosta vremena od njenog poslednjeg ''seckanja'', ali će kad tad (a to je biti sledećom prilikom kada situaciju kroz koju prolazi bude okarakterisala kao emocionalno nepodnošljivu) to ponovo učiniti.

Zato treba da ide kog psih/ologa/ijiatra/oterapeuta, da ovaj neadaptivni mehanizam zameni nekim koji će joj pomoći.

Druga jako važna stvar jeste ta što su samopovređivanje i suicidalnost često jako povezani. Ako nešto oceni kao dovoljno nepodnošljivo, a vremenom mehanizmi redukcije bola samopovređivanjem počnu da slabe (do čega će, opet, kad tad doći), može da pokuša (i da uspe) da se ubije.

Nemate baš sve vreme ovog sveta. Učinite nešto, razgovarajte sa njom, sa njenom mamom, školskim psihologom, razrednim starešinom...

Problem može ležati u nedostatku oca i/ili burnoj adolescenciji... U svakom slučaju, ne gubite vreme, ko zna kad će biti prekasno...

Dobro, ova je to radila i pre puberteta

Dosta ljudi okrivljuju sebe za dogadjaje u kojima nemaju ucesca. Sa time se stvaraju kompleksi. Isto tako, na neke dogadjaje u sadasnjosti pokazuju zestoku reakciju ali koja je okrenuta prema njima samima. Izbegavaju svadju i konfrontaciju ali zato cine sebi zlo jer ne mogu da ispolje agresivnost prema drugima. U dubini duse "osecaju" da su krivi za sve sto se dogadja oko njih.
Ovoj maloj je verovatno kompleks zbog oca, a ko zna koliko majka ima udela u tome i mozda jos svesno ili nesvesno daje osecaj krivice da ih je otac napustio upravo zbog nje. Kako se nije konforntirala sa tim veruje da je krivica i dalje na njoj kao i za sve naredne lose dogadjaje.


U svakom slucaju odmoci nece, medjutim samo to je nece izvuci


Moguce je, medjutim mozda dozivi sok kad vidi da je okolina ravnodusna na njeno samopovredjivanje. Mozda prestane sa tim, medjutim, njen problem zasto to radi i dalje nije uklonjen. A ujedno mozda vidi da ti njeni "pozivi u pomoc" vise ne funkcionisu i resi stvarno da "pretera" u tome.

U svakom slucaju, preporuka za psihoanalizu i kauch 

Vodi je kod psihijatra, ne mozes da joj pomognes ni ti, ni keva niti bilo ko.

Neka se obrati strucnom licu za pomoc.

Pa vidis da ni samoj sebi ne priznaje taj problem posekla sam se... Jedino na silu da je odvuces ali cemu to... I jes ti siguran da se stvarno nije slucajno posekla jer ovo mi lici na ludost nastalu samo zato sto je u 3 razredu videla krv...Samo sila tu pomaze.

PS: Pod uslovom da nas sve kolektivno ne z*****vas

hmmmm da i ja pomislim da nas z...bava ..medjutim lako je moguce da devojka stvarno to radi..ali mislim da niko odavde nemoze da tvrdi da ona   to radi zato sto  pati..ili je besna  ili je zbog roditelja  zato sto nista ne znamo o toj devojci..ni koliko ima godina ni dali je imala decka ili Devojku.mozda su njeni alkoholicari..mozda je zaljubljena u tebe..niko to ne zna osim nje  i zato se i ja slazem da treba da poseti psihologa i naravno sto vise da se druzis sa njom

 i jos nesto ... kaze smrskala je sijalicu sakom !
pa to su posekotine na ruci ... kako je moguce prilikom jela barem da majka to nije primetila. nije to "zarez" od ogrebotine to je iseceno... mozda sa dubljim ranama ... mislim sijalica je ostra . ja sam jednom stala na polupani deo isekla sam se dooobro 
i to jos nije sve.
nisaqm bas pravila popis sta je mala sekla i cime se zasecala ali ...
nesto mi ovde nije jasno definitivno.